Hrvatsko novinarsko društvo organizirat će prosjed u srijedu 31. siječnja u 11 sati na Markovu trgu protiv zakona opasnih namjera, kazano je na konferenciji za novinare Hrvatskog novinarskog društva održanoj pod nazivom „Stop zakonu opasnih namjera“ na Markovom trgu u povodu izmjena Kaznenog zakona kojim se uvodi kazneno djelo neovlaštenog otkrivanja sadržaja izvidne ili opasne radnje.

Predsjednik HND-a Hrvoje Zovko pozvao je sve građane na prosvjed na Markovom trgu. – To se tiče svih nas i kroz ovaj prosvjed te svim drugim legitimnim sredstvima zajednički ćemo se oduprijeti i boriti  protiv evidentne agresije na novinarsku struku. Treba reći dosta i stop državnoj agresiji koja se provodi od strane premijera Plenkovića, Vlade i koalicijskih partnera na javni interes, kazao je Zovko ilustrirajući primjerom Klare Buntić koliko je ovaj zakon, odnosno „Lex AP“, opasan i poguban za demokraciju opasan.

– Da je u trenutku kada je Klara Buntić iznijela svoju tešku i strašnu priču i sudbinu ovaj zakon bio na snazi ona bi bila pod udarom ovog zakona. Prema tome ovo je atak na sve nas i moramo zaustaviti donošenje ovog zakona. Svi oni koji  u Saboru dignu ruku za ovaj zakon bit će sudionici u državnoj  agresiji na javni interes, kazao je Zovko i dodao da se sve događa upravo u superizbornoj godini. – To što je predlagač stavio izuzetak na novinare ne znači ništa, jer po zakonu novinarima mogu pregledavati mobitele, ispitivati i dakle sustavno ih maltretirati. Ako se ovaj zakon donse mi nećemo stati i nastavit ćemo s akcijama pa makar nas privodili, maltretirali ili što već radili, kazao je Zovko te dodao da će HND u svakom slučaju stati iza novinara i biti na braniku profesije.

Ppredsjednica HND-ovog Ogranka internetskih novinara Ana Raić, novinarka koja ima desetljetno iskustvo praćenja osjetljivih događaja, govorila je o opasnostima koje vrebaju zbog donošenja ovog zakona, podsjetivši da nikada do sada nije bilo problema sve dok se u jednoj sms prepisci nisu pojavili inicijali AP. –  Mogu odgovorno reći da je problem nastao tek kada su se ti inicijali pojavili i tada se krenulo s ovim kaznenim odredbama. Ne može mi nitko reći da samo ometali kaznene postupke i da smo odavali tajne Farsa se ovim zakonom želi zaštiti privatnost ili onemogućiti probitak istražnog postupka, rekla je Raić dodavši kako novinari nikada neće odati svoje izvora, a to znači i da će zbog toga biti maltretirani.

Goran Gazdek član IO HND-a istaknuo je kako su mediji i lokalni novinari i do sada imali velikih problema, jer su novinarski izvori bili na meti. – Ovaj zakon će potpuno onemogućiti bilo kakav kontakt s izvorima i mediji u lokalnim sredinama mogu se ugasiti, kazao je Gazdek.

Izvor: HND

Procenjuje se da je 320 novinara širom sveta uhapšeno zbog svog rada 2023. godine, navodi se u današnjem izveštaju Komiteta za zaštitu novinara.

Komitet je u izveštaju hapšenja nazvao uznemirujućim pokušajem gušenja nezavisnih glasova.

To je drugi najveći broj zatvorenih novinara od kada je komitet započeo svoj godišnji popis 1992. godine.

Pao je sa 367 u 2022. godini, prvenstveno zbog oslobađanja velikog broja novinara u Iranu, bilo uz kauciju ili dok čekaju na izricanje kazne, saopštio je komitet.

„Naše istraživanje pokazuje koliko je autoritarizam ukorenjen na globalnom nivou, sa vladama koje su ohrabrene da suzbiju kritičko izveštavanje i spreče javnu odgovornost“, rekla je izvršna direktorka komiteta Džodi Ginsberg.

Više od trećine novinara u zatvoru prema popisu CPJ-a od 1. decembra 2023. bilo je u Kini, Mjanmaru i Belorusiji, navodi se u izveštaju.

Izrael je sa Iranom na šestom mestu po broju uhapšenih, što je najviši rang zemlje ikada na godišnjoj listi ovog komiteta.

Svi od 17 novinara koji su uhapšeni u Izraelu u vreme popisa bili su Palestinci uhapšeni na Zapadnoj obali od početka rata između Izraela i Hamasa 7. oktobra, navodi se u izveštaju.

U Rusiji se u zatvoru nalazi 12 od ukupno 17 novinara koji su uhapšeni u nekoj stranoj državi. U Rusiji su među njima ;reporter Volstrit žurnala Evan Gerškovič i Alsa Kurmaševa sa Radija Slobodna Evropa.

Izvor: N1

Europska federacija novinara (EFJ) pridružila se svojoj podružnici, Hrvatskom novinarskom društvu (HND), u pozivu saborskim zastupnicima da glasaju protiv prijedloga novog kaznenog djela neovlaštenog otkrivanje sadržaja izvidne ili dokazne radnje, za što je predviđena kazna do tri godine zatvora, jer bi to imalo alarmantne posljedice za novinarske izvore i pravo na informaciju, priopćili su iz EFJ-a.  

Premda je dodan stavak kojim se novinari izuzimaju od kaznene odgovornosti, predloženi amandmani omogućuju istragu i progon zbog novinarske komunikacije, izazivajući ozbiljnu zabrinutost oko zaštite novinarskih izvora, kamena temeljca slobode medija.

Premijer Andrej Plenković pokušao je umiriti kritičare rekavši da se prijedlogom zakona “adresira problem curenja informacija u nejavnoj fazi kaznenog postupka” te da će se ticati pravosudnih dužnosnika, policije, odvjetnika i svjedoka. Vlada je najavila izmjene zakona 2023. nakon nekoliko skandala koje su mediji otkrili i potkrijepili procurjelim komunikacijama.

-Važno je prepoznati da bi potencijalno donošenje ovog zakona moglo dati agencijama za provođenje zakona ovlast da neselektivno oduzimaju i pretražuju sredstva komunikacije novinara, uključujući osobna računala i mobitele, upozorio je Hrvoje Zovko, predsjednik HND-a.

Glavni tajnik EFJ-a Ricardo Gutiérrez istaknuo je kako EFJ dijeli zabrinutost hrvatskih novinara te se  poziva zastupnike da odbace predložene amandmane koji imaju namjeru da odvrate moguće izvore od razgovora s novinarima. – Temeljna zaštita izvora nije privilegija novinara. To je uvjet za jamčenje prava na informaciju, zaključio je Gutiérrez.

Izvor: HND, EFJ 

Izrael je uhapsio 38 palestinskih novinara od početka rata s Hamasom 7. oktobra 2023. i u pritvoru se nalazi 31, od kojih je većina zatvorena bez ikakve optužbe, javili su Reporteri bez granica (RSF) prošle sedmice, osuđujući korištenje pritvora da bi se, kako su naglasili, ušutkali palestinski mediji. Pozvali su na zaštitu svih novinara i oslobađanje privedenih.

Podsjetili su da iako je novinar Diaa al-Kahlout pušten na slobodu 9. januara nakon više od mjesec dana pritvora, to, kako su naglasili iz RSF, neće zasjeniti razmjere izraelskog proizvoljnog zatvaranja palestinskih novinara. Istaknuto je da se najmanje 31 od onih koji su uhapšeni od 7. oktobra i dalje drže u izraelskim zatvorima, u većini slučajeva bez obavještenja o bilo kakvoj optužbi. Na Zapadnoj obali uhapšeno je 29, jedan u Gazi i jedan novinar u istočnom Jerusalemu.

„Ovaj talas hapšenja i pritvora bez presedana, dok traje rat u Pojasu Gaze, očigledno je izveden sa namjernim ciljem da se ušutkaju palestinski mediji. Svi privedeni novinari rade za palestinske medijske kuće kao što su J-Media, Maan News Agency, Sanad i Radio al-Karama ili su freelanceri“, naveli su iz RSF-a.

Većina hapšenja, kako javlja RSF, izvršena je na Zapadnoj obali, a prema podacima ove organizacije, od 7. oktobra na tom području su uhapšena 34 novinara, od kojih je samo pet do sada pušteno na slobodu. RSF u saopštenju između, ostalog, navodi da se većina novinara nalazi na nepoznatim lokacijama u Izraelu.

Neki od onih koji su pušteni, kao što je freelancerica Somaya Jawbara, koja je 17 dana nakon hapšenja puštena uz kauciju, moraju ostati kod kuće, zabranjeno im je korištenje interneta ili razgovor s medijima, a stavljeni su pod nadzor na neodređeno vrijeme.

RSF napominje da od početka rata Izrael koristi proceduru poznatu kao „administrativni pritvor” za pritvaranje novinara. Prema ovom postupku, kako je objašnjeno, osoba se privodi bez obavještenja o bilo kakvoj optužbi na temelju toga da je namjeravao da prekrši zakon. Oni mogu biti zatvoreni na period do šest mjeseci koji se može obnoviti samo po nalogu izraelskog sudije. RSF piše da je najmanje 19 novinara trenutno pod „administrativnim pritvorom“. Ostalih deset novinara su u pritvoru do suđenja po, kako je navedeno iz RSF-a, izmišljenim optužbama za podsticanje na nasilje.

„Najmanje 31 palestinski novinar trenutno se nalazi u izraelskim zatvorima, što se dovodi u vezi sa obavljanjem novinarstva. Ovo zastrašivanje, teror, beskrajni pokušaji da se palestinsko novinarstvo ušutka, bilo lancima, mecima ili bombama, moraju prestati. Pozivamo na hitno oslobađanje svih privedenih novinara i njihovu hitnu zaštitu“, izjavio je Jonathan Dagher, šef odjela za Bliski istok RSF-a.

Mučenje i ponižavajući postupci prema novinarima u zatvorima

Neki od privedenih novinara su podvrgnuti okrutnim, nečovječnim ili ponižavajućim postupcima. Ovo se vidjelo u slučaju Diaa al-Kahlouta, novinara Al-Araby Al-Jadeed stranice, koji je nedavno oslobođen. Njegova porodica ga je identifikovala na snimku koji je 7. decembra objavio izraelski vojnik na sjeveru Pojasa Gaze.

Al-Kahlout je viđen kako kleči na ulici usred grupe polugolih zarobljenika. Izraelska patrola ga je uhapsila nekoliko sati ranije u njegovoj kući u gradu Beit Lahia koji se nalazi u Pojasu Gaze. Kuća mu je spaljena. Njegova dva brata, koji su uhapšeni sa njim, su pušteni. Nakratko je bio zadržan u zatvoru Eshel u Izraelu i, prema izvorima RSF-a, bio je podvrgnut mučenju. Izraelske vlasti su više od mjesec dana šutile o njegovoj sudbini. U gotovo svim slučajevima pritvorenih novinara, porodicama se ne daju informacije o njihovom hapšenju i situaciji u kojoj se nalaze, piše RSF.

U Gazi, gdje su dva novinara trenutno pritvorena, mnogi novinari su bili podvrgnuti hapšenjima koja su trajala kraće od 48 sati, ali, kako se dodaje u saopštenju RSF-a, nisu bila ništa manje traumatična. Među zatvorenim je bio i Said Kilani, fotoreporter koji radi kao freelancer za agencije Associated Press, France-Presse i druge međunarodne medije.

On je bio jedan od rijetkih novinara koji je ostao u Beit Lahiji. Kilani je, piše RSF, 13. decembra pratio borbe koje su izraelske snage vodile i išle prema bolnici Kamal Adwan kada je uhapšen zajedno sa medicinskim timom. „Pošto sam znao da su novinari na meti izraelske vojske, uplašio sam se i prvo sam sakrio kacigu i prsluk za novinare“, rekao je.

Kilani je držan 14 sati u vojnoj bazi na sjeveru Pojasa Gaze. „Bili smo vrijeđani i ponižavani i prisiljeni da se skinemo ”, rekao je, dodajući da se odmah predstavio kao novinar. Nakon što je pušten, pronašao je suprugu i djecu, koji su također bili uhapšeni, a potom pušteni. Dok su bili zarobljeni, zapaljena im je kuća, kao i novinarska oprema koju je Kilani sakrio u bolnici.

„Izraelski vojnici su nam sve uzeli“, rekao je za RSF. „Beskućnici smo, na hladnoći, nemamo kuda da odemo”, dodao je.

Pet dana nakon hapšenja, dodaje RSF, Kilani je bio sa svojim 16-godišnjim sinom kada je dječaka pred njegovim očima ubio izraelski snajperista.

Komitet za zaštitu novinara (CPJ) navodi da je do 17. januara 2024. potvrđeno da su 83 novinara i medijska radnika ubijena, od toga je 76 Palestinaca, četiri Izraelca i tri Libanonca.

RSF piše da je više od 50 medijskih kancelarija u Pojasu Gaze također potpuno ili djelimično uništeno izraelskim napadima od početka rata.

Izvor: Media.ba, RSF

Evropski parlament pozvao je 18. januara Savet EU da do kraja mandata ovog saziva parlamenta usvoji odluku kojom bi govor mržnje i zločin iz mržnje postali deo zakona EU, čiji temeljni ugovor predviđa osnovna pravila za definisanje i kažnjavanje posebno teških krivičnih dela sa prekograničnom dimenzijom.

Poslanici EP pozvali su Savet EU da konačno postigne napredak u donošenju zakona koji će obezbediti adekvatan nivo zaštite od mržnje za sve građane Evropske unije.

U izveštaju koji su poslanici usvojili sa 397 glasova za, 12 protiv i 26 uzdržanih, ukazuje se da trenutno članice EU u svojim nacionalnim krivičnim zakonima veoma različito tretiraju govor mržnje i zločin motivisan mržnjom, saopštio je EP.

Zajednička pravila EU važe za sve samo ako je povod za krivično delo rasa, boja kože, verska pripadnost, poreklo ili nacionalno i etničko poreklo.

„U trenutku kada je u Evropi mržnja u usponu, dve su godine prošle otkako je Evropska komisija dostavila relevatni nacrt zakona, a Savet do sada nije ništa uradio“, navodi se u saopštenju.

Kako bi se postigla zaštita za sve od te vrste krivičnih dela, poslanici smatraju da se posebno treba fokusirati na osobe koje su meta, na ranjive grupe i zajednice.

Od Saveta traže širok pristup problemu, i da razlozi diskriminacije ne budu svedeni na jedan zatvoreni spisak. Ukazuje se i da sloboda govora, ma koliko bila značajna, ne sme biti zloupotrebljavana kao paravan za zločin mržnje.

Parlament je u dokumentu istakao i da zloupotreba interneta i poslovni modeli po kojima funkcionišu društvene mreže doprinose širenju govora mržnje i njegovom pojačavanju.

Posebna pažnja, prema oceni evroposlanika, treba da bude posvećena maloletnicima, uključujući i maltretiranju i mobingu koji doživljavaju u školi ili na internetu.

Uz to, potrebno je obučiti stručnjake i sprovesti mere koje će omogućiti bezbedan pristup pravdi i profesionalnu pomoć, i bezbedno okruženje za prijavljivanje zločina iz mržnje, navodi se u dokumentu.

Izvor: Dnevni evropski servis

Glavni urednik portala „E stvarnost“ Dragan Todorović obavestio je Udruženje novinara Srbije (UNS) da je ekipi ovog portala bilo zabranjeno da fotografiše javnu sednicu Komisije za planove Opštine Aranđelovac iako su, po Poslovniku o radu Skupštine opštine, ovakvi događaji javni.

Nedelju dana pre novembarske sednice Todorović je, kako kaže za UNS, mejlom obavestio sekretarijat Opštine i Komisiju za prostorne planove da će neko iz redakcije „E stvarnost“ fotografisati sednicu Komisije za planove. Odgovor je stigao sa imejl adrese predsednice Komisije za prostorne planove, koja mu je u mejlu sa naslovom „OBAVEŠTENjE!!!“ napisala da je fotografisanje sastanaka zabranjeno.

Obrazložila je, navodi on, da je članom 66 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja propisano da javnoj sednici imaju pravo da prisustvuju odgovorni urbanista, predstavnici planskog dokumenta, predstavnici nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, kao i podnosioci primedbi na planski dokument.

Ipak, dodala je da bez obzira na to neko od novinara portala „E stvarnost“ može prisustvovati sednici, ali ne i fotografisati.

„Ranka Furtula, predsednica Komisije za planove dozvolila je novinarima portala da prisustvuju sednici i ‘pišu beleške’, ali nije dozvolila da fotografisanje i snimanje (audio i video)“, kaže on za UNS.

Furtula je, dodaje Todorović, navela da u članu 66 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja piše je „zabranjeno neovlašćeno snimanje sastanaka tonskim i video putem“, dok praksa koja se odnosi na fotografisanje nije jasno naznačena.

Todorović je, želeći da dobije preciznije podatke, početkom decembra u zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, pitao Upravu Opštine kojim je odredbama Poslovnika Skupštine opštine i Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja zabranjeno fotografisanje, audio i video snimanje javnih sednica.

U odgovoru, koji je dobio krajem decembra, a u koji je UNS imao uvid, iz Opštinske uprave su naveli da je članovima 137 i 140 Poslovnika o radu opštine Aranđelovac i članom 66 stav 5 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja propisano da se fotografisanje, video i audio snimanje događaja može zabraniti.

Navedeni članovi Pravilnika propisuju da u toku javne sednice nije dozvoljeno samo tonsko i video snimanje, dok u Poslovniku o radu SO piše da fotografisanje može biti zabranjeno samo ukoliko se pre sednice tako odluči.

Todorović za UNS kaže da se fotografisanje od strane medija ne može smatrati neovlašćenim.

„U Članu 66 Pravilnika piše da ‘u toku javne sednice komisije nije dozvoljeno neovlašćeno tonsko i video snimanje’. Koliko mi je poznato, mediji nisu u kategoriji ’neovlašćeno’. Naime, mediji, odnosno njihovi predstavnici – novinari, su ovlašćena lica i za tonsko i video snimanje“, navodi on.

Inače, UNS je više puta isticao da je važno omogućiti slobodno izveštavanje o svim temama koje su od značaja za lokalnu zajednicu. I Članom 4 Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da se „sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja“.

UNS je kabinetu predsednika Opštine Aranđelovac i predsednici Komisije za planove poslao imejl sa pitanjem zbog čega je zabranjeno fotografisanje javnih događaja kao što je ovaj, ali odgovor do sada nismo dobili. Ovo Udruženje je jutros pokušalo da sa predsednikom Opštine stupi u kontakt i telefonom, ali se nije odazvao.

Izvor: UNS

Zbog komentara o devojčici sa Kosova koja je pevala nacionalističke pesme pred košarašku utakmicu Crvene zvezde, novinarka N1 Vanja Đurić i Željko Veljković sa Nove S doživljavaju orkestriranu verbalnu torturu koju vode političari, armija njihovih botova i tabloida

Novinarka N1 Vanja Đurić i novinar Nove S Željko Veljković prolaze torturu na društvenoj mreži X jer su komentarisali nastup jedne devojčice sa Kosova koja je pevala nacionalističke pesme pred košarašku utakmicu Crvene zvezde.

Sve je počelo kada su ovo dvoje novinara ostavili komentare ispod tvita sa anonimnog naloga u kojem je postavljen snimak pomenute devojčice sa jednog njenog nastupa.

Vanja Đurić je napisala ,,Kako je tako mala, a zvuči kao staramajka iz kosovskog ciklusa“ dok je Željko Veljković napisao u komentaru „Opštenarodni povratak u srednji vek“.

Prvo je počela lavina uvredljivih komentara i veoma ozbiljnih pretnji ovim novinarima sa anonimnih profila i od strane „običnih ljudi“, da bi se nastavila orkestrirana hajka od strane političara vladajuće stranke, pre svih najaktivnijeg naprednjačkog tviteraša Vladimira Đukanovića, prorežimskih medija i novinara, ali i nekih opozicionih narodnih poslanika iz desničarskih stranaka.

Dok pljušti salva uvreda i pretnji novinarima na mreži X, oni čiji se glas dalje čuje i koji bi trebalo da imaju mnogo više osećaja odgovornosti za izgovorenu reč, potpiruju atmosferu linča koja vlada na društvenim mrežama.

Hrišćanska brižnost političara: hajka uz molitvu i optužbe

Tako je Vladimir Đukanović vrlo cinično tvitovao kako su se ovo dvoje novinara obrukali ali da on i njegovi sledbenici ,,kao iskreno verujući ljudi“ treba da praštaju i da se mole ,,da suluda mržnja koju osećaju izađe iz njih“ kao i da veruje da će se novinari pokajati ,,za svoja nedela“. Jedinstven primer hrišćanske brige iznete kroz ekstremne optužbe za izmišljena nedela.

Milica Đurđević Stamenkovski je napisala poduži tvit posvećen Vanji Đurić, navodeći da novinarka mrzi sve što je srpsko, uz niz uvreda, targetiranja i diskreditacija novinarke N1.

Branimir Nestorović se ovog puta istakao po nimalo smešnom tvitu: ,,Zašto novinari N1 i Nove S toliko mrze srpski narod“, sa fotografijama Đurić i Veljkovića.

Vanja Đurić je nakon svega što je proživela na mreži X ukinula nalog jer nije mogla više da čita uvrede i pretnje koje su joj neprestano stizale. Kaže da se zbog svega oseća loše, da je zaključala i ostale mreže, ali da joj i dalje stižu poruke koje ne želi ni da otvara.

„Prvo, želim da podvučem da nisam vređala devojčicu i ako je to dospelo do nje, žao mi je ako sam je povredila, to mi nikako nije bila namera. Apsolutno nikada ništa ne bih napisala na račun nekog deteta i toj devojčici želim svaku sreću u životu. Podvući ću po ko zna koji put – ne mrzim Srbiju, ne mrzim Srbe, poštujem Ustav ove zemlje i Kosovo u okviru nje.

Ono što nisam imala prilike ni da pokušam da objasnim je vrlo jednostavno – deca treba da budu deca i treba ih poštedeti borbi koje vode odrasli i nečega što ne razumeju. I apsolutno ništa više od toga“, objašnjava Đurić nameru svog komentara na platformi X.

Novinar Nove S Željko Veljković je najviše bio na udaru od strane izvesnog Marija Bojića potpisanog na platformi X kao MarioZNA, a koji za sebe tvrdi da je novinar.

On je u tvitu postavio slike Vanje i Željka tvrdeći da su njih dvoje vređali maloletnu devojčicu (iako ni Vanja ni Željko nisu u svojim komentarima spomenuli ime devojčice).

Ispod ovoga je postavio pitanje, direktno targetirajući Vanju i Željka, „Kakvo je vaše mišljenje o ovim ljudima i šta biste im poručili?“ ređajući potom stotine uvredljivih i pretećih komentara na račun ovo dvoje novonara.

Željko Veljković za Cenzolovku ističe da je njegov komentar zloupotrebljen, te da nikada nije pomenuo ime devojčice.

„Žao mi je što su neki zli umovi zloupotrebili dete koje odrasta u Orahovcu, gde sam, kao i u većini mesta na Kosovu, bio više puta, za razliku od, verujem, većine njih. Za razliku od većine tih zlih umova, ja o toj devojčici nisam ni reč napisao. A jesam ih, tek nekoliko sasvim primerenih, napisao na račun sveopšteg kleronacionalističkog zamlaćivanja i zatupljivanja kojim se društvo vraća u srednji vek, dok ti isti umovi stiču bogatstvo za naredne vekove. O devojčici nisam napisao ništa, ali nije ova hajka ni nastala zbog toga što je napisano, nego zbog toga što svaka reč istine koja se čuje u Dnevniku za koji radim smeta tim istim umovima“, kaže Veljković.

U red za vređanje stali i desničari iz opozicije

Ovo dvoje novinara nisu pošteđeni ni od strane opozicionih narodnih poslanika.

Ivana Parlić i Vladimir Gajić iz Narodne stranke su takođe izvređali Vanju Đurić i Željka Veljkovića.

Vladimir Gajić se ponudio pomenutom Mariju Bojiću da će ga besplatno braniti ukoliko ga novinar Nove S bude tužio.

„Mario, ako te tuži ono smeće (Željko Veljković), računaj na mene, pro bono, sa velikim zadovoljstvom“, naveo je Gajić na platformi X.

Nakon platforme X, na red su došli režimski tabloidi.

Informer, Alo, Srbin.Info samo su neki od tabloida koji su napali novinare Vanju Đurić i Željka Veljkovića, nazivajući ih Šolakovim plaćenicima i sličnim poznatim epitetima.

„Ovo jeste orkestrirana, zlonamerna i potencijalno opasna kampanja i kao takva će biti procesuirana. Ljudi koji su bestidno zloupotrebili dete, ljudi koji su spremni da pozivaju na linč i prete smrću, moraju da budu kažnjeni. Ne bojim se naravno ni u jednom trenutku, a radosno čekam dan kada ćemo saznati da li zlom u ovoj zemlji upravljaju pomenuti zli umovi, ili sve vreme sve konce zla vuče samo jedan um“, kategoričan je Željko Veljković.

Videli smo kako oni brinu o deci: dolaze na mitinge da sačuvaju majci posao

Da ništa od ovoga nije slučajno i da je sve dobro isplanirano misli i Vanja Đurić.

„Imajući u vidu na kakav nivo je to podiguto, ko je iz vladajuće stranke na to reagovao, jasno je da je to zapravo samo bilo zgodno da se sprovede još jedna u nizu akcija protiv N1 i nas kao novinara te kuće. Da budemo još jednom označeni kao ,,ustaše” ,,šiptari” ,,izdajnici”, kako nas nazivaju ovih dana i to je još i najblaže od uvreda koje dobijam“, kaže novinarka N1 za Cenzolovku i dodaje:

„Sa toliko napada i uvreda sa raznih naloga, na svim mrežama, samo poručuju da će uraditi sve da ućutkaju glasove koji govore – pa vi ne brinete za ,,našu decu”, nego ih zloupotrebljavate, što smo videli i u slučaju devojčice sa Čeneja koja je morala da ide na miting SNS-a kako bi njena majka sačuvala posao, dok živi u kući bez struje.

Videli smo kako se ovde brine o deci i u slučaju mališana za koje nije bilo mesta u vrtićima u Pećincima, jer njihovi roditelji nisu politički podobni, u ovom trenutku, u ovoj zemlji.

Nemam nikakvu dilemu da ova situacija nije otišla tako daleko slučajno i organski, ona je smišljena i organizovana. Bilo je potrebno da se oko nečega napravi buka i da se ceo Tviter i cela javnost zamajavaju ovim, da se malo zatrpaju glasovi koji govore o izbornoj krađi, da se ne priča o protestima, ili, ako ćemo o Kosovu, o istrazi ubistva Olivera Ivanovića. Eto, za to im je poslužio jedan vrlo bezazleni tvit“, smatra Vanja Đurić.

Željko Veljković kaže da ne dobija samo na platformi X pretnje i uvrede, već da mu one stižu i u inboks Instagrama, na Telegramu. On navodi da sve te poruke polako skuplja i da će protiv svih koji su mu pretili podneti krivične prijave Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Iako, kaže, podnošenju prijava nikada nije pribegavao, ovaj put će to uraditi jer ovo prelazi sve granice.

Ispod teksta možete videti samo jednu od desetina pretećih poruka koje je Željko dobio, u kojoj se njemu preti klanjem, uz monstruozne uvrede upućene njemu i njegovoj porodici. Cenzolovka je imala uvid u sadržaj tih poruka koje dokazuju koliko su javna targetiranja novinara opasna i nisu samo puko piskaranje po društvenim mrežama, jer se nikada ne zna kako će takvo medijsko targetiranje uticati na pojedince.

„Ovim nam je još jednom poručeno da nema ovde ni traga od medijskih sloboda, nikakvog dijaloga i da će onaj ko se usudi da misli i govori drugačije proći kroz pravi pakao“, zaključuje novinarka N1 Vanja Đurić.

Izvor: Cenzolovka