Evropski parlament pozvao je 18. januara Savet EU da do kraja mandata ovog saziva parlamenta usvoji odluku kojom bi govor mržnje i zločin iz mržnje postali deo zakona EU, čiji temeljni ugovor predviđa osnovna pravila za definisanje i kažnjavanje posebno teških krivičnih dela sa prekograničnom dimenzijom.

Poslanici EP pozvali su Savet EU da konačno postigne napredak u donošenju zakona koji će obezbediti adekvatan nivo zaštite od mržnje za sve građane Evropske unije.

U izveštaju koji su poslanici usvojili sa 397 glasova za, 12 protiv i 26 uzdržanih, ukazuje se da trenutno članice EU u svojim nacionalnim krivičnim zakonima veoma različito tretiraju govor mržnje i zločin motivisan mržnjom, saopštio je EP.

Zajednička pravila EU važe za sve samo ako je povod za krivično delo rasa, boja kože, verska pripadnost, poreklo ili nacionalno i etničko poreklo.

„U trenutku kada je u Evropi mržnja u usponu, dve su godine prošle otkako je Evropska komisija dostavila relevatni nacrt zakona, a Savet do sada nije ništa uradio“, navodi se u saopštenju.

Kako bi se postigla zaštita za sve od te vrste krivičnih dela, poslanici smatraju da se posebno treba fokusirati na osobe koje su meta, na ranjive grupe i zajednice.

Od Saveta traže širok pristup problemu, i da razlozi diskriminacije ne budu svedeni na jedan zatvoreni spisak. Ukazuje se i da sloboda govora, ma koliko bila značajna, ne sme biti zloupotrebljavana kao paravan za zločin mržnje.

Parlament je u dokumentu istakao i da zloupotreba interneta i poslovni modeli po kojima funkcionišu društvene mreže doprinose širenju govora mržnje i njegovom pojačavanju.

Posebna pažnja, prema oceni evroposlanika, treba da bude posvećena maloletnicima, uključujući i maltretiranju i mobingu koji doživljavaju u školi ili na internetu.

Uz to, potrebno je obučiti stručnjake i sprovesti mere koje će omogućiti bezbedan pristup pravdi i profesionalnu pomoć, i bezbedno okruženje za prijavljivanje zločina iz mržnje, navodi se u dokumentu.

Izvor: Dnevni evropski servis

Novi skandal u režiji crveno-belih i elitnog takmičenja

A, trebalo je da to bude samo još jedan dan na poslu. Počeo je turobno posle strašnih vesti iz Amerike da je preminuo Dejan Milojević, vesti koje su veće od svega, košarke posebno, a neko je opet rešio da proba da bude veći od svega – i kluba kao što je Crvena zvezda, i takmičenja kao što je Evroliga.

Novinar Nova.rs je sa validnom sezonskom akreditacijom stigao na utakmicu Crvena zvezda – Baskonija, u 22. kolu Evrolige, a umesto ulaska na meč doživeo je fizički nasrtaj i izbacivanje iz Arene od strane obezbeđenja na samom pres ulazu, sa zapadne strane dvorane.

Pripadnik obezbeđenja saopštio je da je ulazak na utakmicu, odnosno mečeve Crvene zvezde, zabranjen od strane kluba i da nikako ne smeju da puste akreditovanog novinara za sezonu 2023/2024. Zamoljen je bio da stane u stranu, što je i učinio, do dolaska nekog iz kluba, iako je prošao skener na ulazu za novinare.

Prilikom razgovora sa pripadnikom obezbeđenja upalio je kameru na mobilnom telefonu, uperenu izričito u pod, kako ne bi snimao lica koja to ne žele, što je ispoštovao. Rečeno mu je da ne sme da uđe na utakmicu, što je poštovao, i da čeka, što je takođe poštovao dok je slušao objašnjenja, a kada nije želeo da ugasi snimanje telefona okrenutog ka podu došlo je do incidenta, između 18.15 i 18.30.

Iako nikoga nije ugrožavao ni na koji način, već kroz razgovor čekao dolazak predstavnika KK Crvena zvezda koji se nisu pojavljivali, pripadnik obezbeđenja ga je zgrabio za ruku, iz iste mu je otet telefon primenom sile, a odmah potom je grubo guran s leđa i izbačen sa novinarskog ulaza, koji je prethodno prošao bez problema. I ranac je tom prilikom prošao bezbedonosnu proceduru prolaskom kroz skener, pre nego što je zamoljen da stane u stranu i sačeka, što je bez problema i činio.

Svi prisutni, pa čak i pripadnici Žandarmerije na novinarskom ulazu, bili su zatečeni viđenim i upotrebnom sile takozvanih redara uz pomenuto oduzimanja telefona. Isti je potom vraćen na lični zahtev, ali nakon što je iz memorije telefona obrisano sve zabeleženo do prethodne večeri, uz to je obrisano i ono što je obrisano. Potom je negirano sve što se dogodilo, iako je bilo prisutnih svedoka.

Pritom, validna sezonska akreditacija izdata je od strane KK Crvena zvezda, sa sve slikom, imenom i prezimenom, uz to je stigla je i neformalna dozvola Evrolige da nosiocima takvih akreditacija niko ne može da zabrani prisustvo utakmicama Crvene zvezde, o šta su se iz kluba oglušili i novinaru je uz naknadno pokazivanje njegove slike od strane redara objašnjeno kako je – zabranjen.

Posle incidenta se pojavio i PR KK Crvena zvezda, Igor Vujičin, i nemušto naveo da Nova.rs i dalje ima zabranu prisustva utakmicama i praćenja kluba, iako je iz Evrolige rečeno drugačije. U kameru je odbio da govori i posle samo nekoliko sekundi se vrato u halu.

Iako je novinar skoro sat vremena čekao, na sopstveni zahtev, nekog iz policije odnosno pripadnika javnog reda i mira, kako bi se načinila zabeleška, rečeno je kako se niko neće pojaviti, pa je nešto pre 19.30 napustio novinarski ulaz sa zapadne strane Arene.

Iz Crvene zvezde i Evrolige u odlučili da ćute posle ovog incidenta do objavljivanja ovog teksta.

Podsetimo, od prvog dana decembra 2023. godine Nova.rs ima zabranu prisustva utakmicama KK Crvena zvezda, tada je pred utakmicu sa Anadolu Efesom u 11. kolu Evrolige, stiglo pismenim putem besmisleno i nerazumno objašnjenje da su akreditacije za pomenuti meč i ubuduće uskraćene usled „pokušaja urednika sportske rubrike Nova.rs da kadrira u Košarkaškom klubu Crvena zvezda.“

Kako? To nije objašnjeno! Zabraniti u 21. veku izveštačima da prate utakmicu Evrolige je nonsens bez presedana i o tome smo odmah obavestili Evroligu.

Shodno tome smo se zvanično u najmanje dva navrata pismeno, putem emaila, obratili Evroligi i članovima njenog medijskog tima. Prvo kako bi ih informisali o skandalu i nečuvenom incidentu neposredno pred utakmicu sa Efesom 1. decembra 2023. godine, a nedugo zatim i sa željom da čujemo reakciju i stav elitnog takmičenja.

Odgovori koji smo dobijali su bili u smislu da čekaju zvanično objašnjenje KK Crvena zvezda i da će nas nakon toga informisati o daljem delovajnu, što se do dana današnjeg, skoro dva meseca kasnije, zvanično nije dogodilo. U međuvremenu smo jedino vodili neformalne razgovore sa medijskim predstavnicima Evrolige, gde nam je rečeno da prisustvo evroligaškim utakmicama nikako ne može da bude zabranjeno predstavnicima medija sa validnom akreditacijom za tekuću sezonu.

I oni su bili zatečeni zbog presedana neviđenih razmera, ali su usled istog delovali tako da je sve ostalo i dalje nedovoljno razjašnjeno. Kako je Nova.rs rečeno da ne može da nam bude zabranjeno prisustvo, isto tako je novinar sa validnom akreditacijom, na isti ulaz sa kojeg je najgrublje izbačen pred meč sa Baskonijom, ušao i izveštavao sa utakmice Crvena zvezda – Partizan, u okviru 19. kola Evrolige, odigrane 4. januara ove godine, bez ikakvih problema.

Još jednom, zabraniti u 21. veku izveštačima da prate utakmicu Evrolige je nonsens bez presedana i zato zahtevamo reakciju Evrolige na nivou ozbiljnosti takmičenja kakvo jeste.

Izvor: Nova.rs

Direktor Osnovne škole „Branko Radičević“ u Bujanovcu prijavio je policiji novinarku portala Bujanovačke Ivanu Jovanović za neovlašćeni ulazak u objekat škole i fotografisanje. On je, kako nezvanično saznaju Bujanovačke, u prijavi naveo da je tekst o renoviranju škole i fotografija na kojoj se vidi da je pao plafon u jednom od školskih toaleta uznemirio roditelje, objavile su Bujanovačke. U nastavku prenosimo njihovo saopštenje.

Pripadnici policijske stanice Bujanovac su po ovoj prijavi u četvrtak obavili razgovor sa koleginicom Jovanović u prostorijama redakcije Bujanovačkih. Ona im je rekla da u školu nije ušla neovlašćeno, već kao novinar i predstavila se prisutnim radnicima, od kojih joj niko nije rekao da su ulaz u školu i fotografisanje zabranjeno.

Uostalom, kako je navela, škola je javni objekat, a u konkretnom slučaju zbog renoviranja iste nalazi se u fokusu lokalne javnosti s obzirom da njeni učenici već dve godine nastavu pohađaju u prostorijama druge lokalne škole. Napominjemo da je koleginica po povratku iz škole nazvala direktora  koji joj tom prilikom nijednom rečju nije rekao da je neovlašćeno ušla u školu. Konačno, naša novinarka u školu nije otišla privatno, već se tamo uredno predstavila i objasnila razlog posete, a nije ušla ni u direktorov privatni posed što bi se moglo okarakterisati kao nedozvoljen čin.

Naprotiv, on joj je u telefonskom razgovoru rekao da otpali plafon nije jedini nedostatak koji je primećen nakon rekonstrukcije i da su u školi napravili spisak svih uočenih anomalija koji će predati nadležnima.

Redakcija Bujanovačkih smatra da direktor škole prilikom podnošenja prijave policiju nije upoznao sa osnovnim principima novinarskog posla i interesom javnosti koja ima puno pravo da zna šta se dešava u školi nakon rekonstrukcije.

Ovde bismo napomenuli čuđenje s obzirom da je direktor ove škole osnivač jednog renomiranog novinarskog udruženja, dakle i medijski radnik, pa bi kao takav trebalo da zna šta je posao medija i novinara.

Redakcija ovom prilikom poručuje da nas ovakve prijave neće pokolebati u našoj osnovnoj misiji-a to je javni interes.

Napominjemo da su pripadnici policije, koji su obavil razgovor, bili maksimalno korektni.

Izvor: Bujanovačke

Glavni urednik portala „E stvarnost“ Dragan Todorović obavestio je Udruženje novinara Srbije (UNS) da je ekipi ovog portala bilo zabranjeno da fotografiše javnu sednicu Komisije za planove Opštine Aranđelovac iako su, po Poslovniku o radu Skupštine opštine, ovakvi događaji javni.

Nedelju dana pre novembarske sednice Todorović je, kako kaže za UNS, mejlom obavestio sekretarijat Opštine i Komisiju za prostorne planove da će neko iz redakcije „E stvarnost“ fotografisati sednicu Komisije za planove. Odgovor je stigao sa imejl adrese predsednice Komisije za prostorne planove, koja mu je u mejlu sa naslovom „OBAVEŠTENjE!!!“ napisala da je fotografisanje sastanaka zabranjeno.

Obrazložila je, navodi on, da je članom 66 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja propisano da javnoj sednici imaju pravo da prisustvuju odgovorni urbanista, predstavnici planskog dokumenta, predstavnici nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, kao i podnosioci primedbi na planski dokument.

Ipak, dodala je da bez obzira na to neko od novinara portala „E stvarnost“ može prisustvovati sednici, ali ne i fotografisati.

„Ranka Furtula, predsednica Komisije za planove dozvolila je novinarima portala da prisustvuju sednici i ‘pišu beleške’, ali nije dozvolila da fotografisanje i snimanje (audio i video)“, kaže on za UNS.

Furtula je, dodaje Todorović, navela da u članu 66 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja piše je „zabranjeno neovlašćeno snimanje sastanaka tonskim i video putem“, dok praksa koja se odnosi na fotografisanje nije jasno naznačena.

Todorović je, želeći da dobije preciznije podatke, početkom decembra u zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, pitao Upravu Opštine kojim je odredbama Poslovnika Skupštine opštine i Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja zabranjeno fotografisanje, audio i video snimanje javnih sednica.

U odgovoru, koji je dobio krajem decembra, a u koji je UNS imao uvid, iz Opštinske uprave su naveli da je članovima 137 i 140 Poslovnika o radu opštine Aranđelovac i članom 66 stav 5 Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja propisano da se fotografisanje, video i audio snimanje događaja može zabraniti.

Navedeni članovi Pravilnika propisuju da u toku javne sednice nije dozvoljeno samo tonsko i video snimanje, dok u Poslovniku o radu SO piše da fotografisanje može biti zabranjeno samo ukoliko se pre sednice tako odluči.

Todorović za UNS kaže da se fotografisanje od strane medija ne može smatrati neovlašćenim.

„U Članu 66 Pravilnika piše da ‘u toku javne sednice komisije nije dozvoljeno neovlašćeno tonsko i video snimanje’. Koliko mi je poznato, mediji nisu u kategoriji ’neovlašćeno’. Naime, mediji, odnosno njihovi predstavnici – novinari, su ovlašćena lica i za tonsko i video snimanje“, navodi on.

Inače, UNS je više puta isticao da je važno omogućiti slobodno izveštavanje o svim temama koje su od značaja za lokalnu zajednicu. I Članom 4 Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da se „sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja“.

UNS je kabinetu predsednika Opštine Aranđelovac i predsednici Komisije za planove poslao imejl sa pitanjem zbog čega je zabranjeno fotografisanje javnih događaja kao što je ovaj, ali odgovor do sada nismo dobili. Ovo Udruženje je jutros pokušalo da sa predsednikom Opštine stupi u kontakt i telefonom, ali se nije odazvao.

Izvor: UNS

Novinaru i vlasniku lista Tabloid Milovanu Brkiću ukinut je kućni pritvor uz nanogicu i on će nastavak suđenja za krivično delo pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja čekati na slobodi.

Kako je za agenciju Beta izjavio Brkićev advokat Stevan Damnjanović, suđenje će biti nastavljeno 22. januara u Palati pravde, a on očekuje oslobađajuću presudu.

„Brkić je optužen da je izvršio pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja jer je 8. maja ispred Skupštine rekao sada već poznatu rečenicu. On je prvostepeno osuđen, ali je apelacioni sud ukinuo tu prvostepenu presudu smatrajući da Milovan Brkić nije znao da ga snimaju kada je to rekao, da mu se čovek koji ga snima ne obraća kao novinar, nema kamera, tako da on nije znao i nije mogao da poziva na nasilnu promenu uređenja“, rekao je advokat.

U nastavku suđenja Damnjanović kaže da očekuje se tužilaštvo ponudi neke nove dokaze jer po dosadašnjim dokazima osuđujuća presuda Brkiću, kako je naveo, „ne može da opstane“.

Novinar Milovan Brkić (66) bio je osuđen u julu na 14 meseci zatvora zbog krivičnog dela pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, ali je apelacioni sud u septembru tu presudu ukinuo i vratio na ponovno suđenje.

Tada mu je i pritvor u kojem je bio od hapšenja 8. maja, zamenjen blažom merom – zabranom napuštanja stana uz elektronski nadzor.

Brkić je negirao izvršenja dela koja mu se stavljaju na teret tvrdeći da je govorio figurativno kad je izjavio da će „mladi puškama morati da reše sudbinu Srbije“.

Izvor: N1

Radio televizija Srbije je, prema podacima Portala javnih nabavki, prošle godine potrošila nešto više od 77.8 miliona dinara sa pdv-om za usluge oglašavanja. Od toga 36 miliona dinara otišlo je na reklamiranje u štampanim i onlajn medijima, dok je 41.8 miliona dinara plaćeno reklamiranje na bilbordima i banderašicama.

Odnos reklama u medijima i „outdoor“ reklama

Izdavači medija u kojima se RTS reklamira i iznos novca koji su dobili putem javnih nabavki

grafikon: Flourish

Dakle, pregovarački postupak se sprovodi samo ako bez sumnje nema drugih ponuđača koji bi mogli odgovoriti na javni poziv.

U priči o NIN-u i njegovom profesionalnom ugledu se, kao i obično, pojavljuje Aleksandar Vučić, hodajuća sikiracija za izmaštane državne interese, vlasnik istine.

Redakcija najstarijeg nedeljnika na Balkanu NIN-a otišla je iz ove medijske kuće i uoči 90-godišnjice  izlaženja zatvorila jednu uspešnu i profesionalno odgovornu stranicu novina koje su u prošlosti imale uspone i jezive padove. Otkaz je dalo dvanaestoro ključnih novinara i urednika koji su podigli ugled ovog političkog magazina i ponovo ga uvrstili među štiva koja ne izbegava pristojan svet – naprotiv. Najavili su, ovde se stvar komplikuje, odnosno postaje interesantnija, da će svi preći u magazin koji će osnovati Junajted media, medijska kuća u vlasništvu biznismena Dragana Šolaka.

Ninovi odmetnici vratili su staro i pridobili novo profilisano čitateljstvo koje iz broja u broj očekuje nastavak istraživačkih i analitičkih priča i redovno dobija ono što traži. Čitateljstvo koje autorima veruje, i one kojima smetaju, ali im ne mogu ništa.

Najavljeno je da će, zbog otkaznog roka u ugovorima, dosadašnja redakcija urediti poslednji broj koji će izaći 8. februara.

U priči o NIN-u i njegovom profesionalnom ugledu se, kao i obično, pojavljuje Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, hodajuća sekiracija za izmaštane državne interese, vlasnik istine i okrutni protivnik svima koji mu nalaze mane i utemeljeno ispisuju tekstove o državnim poslovima kakvi su valjanje kanabisa i oružja (o deci nije bilo reči), te o investicionoj mafiji i svim ostalim gangovima i koncentričnim razbojničkim krugovima koji čine moćnu paradržavnu građevinu.

(Biće i o toj hronici još detalja).

Gazdarica bi da unovči poklon

S druge strane, nije istina neka kurentna roba, pogotovu ona do koje treba doći čitanjem; neomiljen je taj glagol u državi u kojoj je svaki treći vlasnik poslovne sposobnosti funkcionalno nepismen i utoliko je teže kreirati i prodavati nedeljnik od integriteta. Takav je bio NIN u poslednjoj deceniji svog bitisanja na nepredvidivom tržištu štampe, na kojem je imao ozbiljnu konkurenciju uglednog, stilski doteranog Vremena, sporadično interesantnog i na momente žovijalnog Nedeljnika, materijalno nejakog Novog magazina, te, kao i svi nabrojani, ratnohuškačkog i nacionalističkog, dakle najtiražnijeg Pečata.

Sam nagoveštaj vlasnice NIN-a Jelene Drakulić Petrović da će se unekoliko menjati koncepcija novina, u potrazi za oglašivačima, značio je kraj igre započete avgusta prošle godine, kada joj je medijski koncern Ringijer poklonio NIN pod nerasvetljenim okolnostima.

Vraćamo se na hroniku najavljene likvidacije; po slovu saopštenja iz avgusta 2023.  Ringier Serbia d.o.o Beograd-Stari grad, kompanija u stopostotnom vlasništvu švajcarske Ringier AG i glavni akcionar medijske kuće NIN od 2009. godine i izdavač nedeljnika NIN objavljuje prenos celokupnog vlasničkog udela u NIN-u d.o.o. generalnoj direktorki Ringier Serbia d.o.o. Jeleni Drakulić Petrović.

U službi države i naroda

Izvesno je u ovom darivanju to da je nova vlasnica dvadesetak godina bila na različitim direktorskim funkcijama u Ringieru, kao što je više nego izvesno i dokazano da ta firma baš i ne želi da bude u iole narušenim odnosima sa vlastima države u kojoj posluje. Idealno za to da Drakulić Petrović i u NIN-u, kao i u odumirućem tabloidu Blic, trenira strogoću, odnosno primeni sintagmu-pronalazak “integrisana redakcija”, što je zapravo zajednička radna brigada za izvršenje svih poslova kojima se preduzeće bavi kao izdavaštvom (informisanje, sajt, žene, lepota, život, zdravlje); redakcija, dakle, nalik na proizvodnu traku sa koje se pakuju roto proizvodi sumnjivog kvaliteta, odnosno široki asortiman nečitljivog smeća.

Obećala je Drakulić-Petrović na početku gazdovanja da se neće mešati u uređivačku politiku NIN-a, a novinarima se prvi put obratila pred Novu godinu, kazavši da čitatelje zanima nešto drugo, više nego što je to ključni sadržaj političkog magazina.

“Direktorka nam se pred Novu godinu obratila, pokazala nam je neko istraživanje koje je pokazalo da ljude više interesuju ekonomija, IT, sport, region… Dakle, ne interesuje ih ono što je suština političkog nedeljnika, a to je da bude politički nedeljnik koji je kritički okrenut prema događajima u stvarnosti, nego se širimo u prostorima u kojima ima vise marketinga, reklama, ima možda vise para… svega drugog, a manje onog što je suština političkog nedeljnika”, kazala je Vesna Mališić, doskorašnja zamenica glavnog i odgovornog urednika koja je prva napustila redakciju.

Ona konstatuje i to da je redakcija videla opasnost po svoj profesionalni angažman: “Osećali smo da počinje proces koji treba da nas  učini sve beznačajnijim, na tržištu sve beznačajnijim slabijim, a da se nekako podiže sajt koji će biti širi po koncepciji, nešto drugo donositi. I da NIN umre prirodnom smrću.”

Koncepcija umiranja

Uvod u drugi život NIN-a bio je intervju sa Aleksandrom Vučićem; uzjogunilo se čitateljstvo, znajući u kakvoj državi živi, ali nije u tom trenutku bilo razloga za dovođenje u pitanje odluke glavnog urednika Milana Ćulibrka. On je, kao urednik, postupio profesionalno, a ne aktivistički, budući da nema odgovorne osobe koja bi odbila intervju od predsednika države (pojednostavljeno, Vučić je kazao vlasnici, a ona uredniku), pritom, uradio je vrlo dobar intervju sa čovekom koji tokom čitave političke karijere ili laže, ili izmišlja (ređe koristi neku kombinaciju tih postupaka), postavljajući mu prava pitanja.

I konačno, 10. januara redakcija odlučuje da ode iz kuće NIN, te saopštava: “Nova vlasnica NIN d.o.o. Jelena Drakulić Petrović najavila je promenu koncepcije nedeljnika NIN, ali nas nije uverila da ćemo svoj posao moći i dalje da radimo kako smo dosad činili – beskompromisno i rukovodeći se isključivo imperativima profesionalnog novinarstva. Zbog toga smo, oslanjajući se na svoje iskustvo i rešeni da očuvamo profesionalni integritet svakog od nas, odlučili da posao nastavimo u novom nedeljnom listu, u kome ćemo nastaviti da, kao i do sada, radimo u javnom interesu“, zaključuje se u saopštenju kolegijuma NIN-a.

Milan Ćulibrk najavio je i to da će svi koji su napustili NIN preći u novi nedeljnik koji će izlaziti u okviru Junajted medije. Nedeljnik zasad nema naziv, a jedna od najužasnijih (konkurencija je velika) srbijanskih tiskovina u nepotpisanom hibridnom napisu postavlja retorsko pitanje: “Odjeknula je ova vest danas u 12:50. Pa zar baš cela redakcija? Gde će to sada svi ovi čestiti ljudi, gde će se beskompromisno i profesionalno baviti svojim poslom i brutalno servirati istinu i samo istinu, usred medijskog mraka u kome živimo?(…) U ono što nije uspela Jelena Drakulić Petrović, uverio ih je Dragan Šolak, inače poznati pokrovitelj i mecena istine i objektivnog informisanja u Srbiji”, zapisaće najstariji balkanski dnevnik.

Imamo samo integritet

Nije se od Politike očekvalo da podrži one kojima može samo da zavide njeni ustravljeni uposlenici; na hrabrosti i ljudskosti, na privrženosti poslu i javnom interesu. Na nekoj vrsti fanatizma. “Mala smo redakcija, radili smo pod lošim uslovima, jedino što nas je održavalo bila je sloboda da pišemo po savesti i da sačuvamo integritet, najvažnije što u karijeri imamo”, kaže Vuk Cvijić, novinar koji je otkrio i temeljno pratio brojne afere koje razotkrivaju sistem Vučićeve vlasti.

Novinar Zoran Preradović, pak, kaže da redakcija nije bila sigurna u to gde će se kretati najavljene promene. “Kada smo se uverili u kom će smeru ići uređivačka politika, odlučili smo da odemo, a ne da uđemo u problem i da ga onda rešavamo”.

Hrabrost i solidarnost novinara, jedinstvenu u Srbiji, ispoljili su novinari i urednici NIN-a, ali pred njima je veliki izazov, kretanje od početka, u okruženju medijske kuće na čijem je čelu biznismen koji se ne bi ustezao da i sa novim nedeljnikom učini isto što i sa dnevnikom Danas. Od koga je, temeljitom devastacijom, napravljen printani bolesnik sa slabim izgledima da preživi. I u Danasu je, naime, redakcija “integrisana”, sajt je dobio prioritet, kulinarski recepti status ekskluzive; favorizovani su poslušnici i dojavnici, otpušteno je petoro dopisnika, neki od njih najbolji novinari koje je Danas imao, sindikalno organizovanje je najpre strogo zabranjeno, potom dozvoljeno, “ako će biti neprimetno”(takvo i jeste). Jednostavno, novine koje su 1997. pokrenute da budu “novine novinara” nisu izdržale; nakon prodaje medijskom mogulu obezglavljena redakcija nije sačuvala svoj dignitet. Fizionomija nekad najuglednijeg srbijanskog dnevnika je sada takva da se, pod besmislenim izgovorom tobožnje druge strane, u novinama poput metastaze šire opskurni likovi kojih je katkad više nego u prorežimskim tabloidima. Zarade novinara i dela uredništva su ispod beogradskog, pa i republičkog proseka, ali je bilo i nestvarnih inovacija: prvi put u istoriji štampe postoji fluktuirajući uređivački tim koji se svakodnevno rotira. Nejasno? Tačno, nikom nije jasno kako to da urednik sportske rubrike sutra uređuje ekonomiju, a preksutra spoljnopolitičku. I obrnuto.

Iako je bilo sumnji u to da Dragan Šolak o tome išta zna, suština je, zapravo, u njegovim odlukama koje bespogovorno realizuju beogradska ispostava Junajted medije, odnosno poslovodstvo Danasa.

Teško je, dakle, opstati u Šolakovom medijskom carstvu; novinari NIN-a imaju integritet i jedni druge, jedinstveni kapital koji može da bude presudan. Nemaju, nažalost, kapital da naprave svoj magazin.

Izvor: Al Jazeera