Zoja Konovalova, stara četrdesetosam godina, voditeljka i glavna urednica Državne televizije i radijskog emitovanja Kuban, jednog od nacionalnih televizijskih kanala ruskog predsednika Vladimira Putina, pronađena je mrtva u Krasnodaru.

Međutim, uzrok smrti je poprilično sumnjiv jer se radi o trovanju, baš kao i u slučajevima druga dva novinara.

Konovalovo telo je pronađeno je 5. januara u svom domu zajedno sa telom njenog pedesetdvogodišnjeg bivšeg supruga. To je najnovija u nizu misterioznih smrti, a koje uključuju istaknute ruske osobe, otkako su Putinove snage napale Ukrajinu u februaru 2022, prenosi N1.

Na tijelima Konovalove i njenog bivšeg supruga nisu pronađene vidljive povrede, izvestila je ruska državna novinska agencija RIA Novosti.

“Navodni uzrok smrti je trovanje”, navodi taj televizijski kanal, dodajući da je iza sebe ostavila ćerku i sina.

Odmah je pokrenuta istraga, posle koje bit trebalo biti poznato više detalja.

Ali, zabrinjavajuće je to što se događa jer njen slučaj nije izolovan.

Vijest o njenoj smrti dolazi nakon što je još jedan ruski novinar, Aleksandar Ribin, pronađen mrtav u Rostovu, koji se graniči s Ukrajinom. Uzrok njegove smrti, takođe, nije jasan.

Prošlog mjeseca u svom stanu u Moskvi pronađena je mrtva i tridesetpetogodišnja Ana Careva, zamenica glavnog urednika Komsomolskaja Pravda. Prema informacijama Njuzvika ona je imala upalu pluća i groznicu nekoliko dana prije smrti.

“Nikad se nije žalila na zdravlje. Nedavno se izvinila da ne može doći na posao jer kašlje i ima temperaturu koja je naglo skočila na 39, ali da će sve uskoro biti bolje. Tri dana kasnije opet je dobila temperaturu, a preminula je 10. decembra, nakon što je rekla da ide da spava”, izjavile su njene kolege.

Izvor: Danas

Neopravdana hapšenja, procesuiranja i osuđivanja demonstranata postali su uobičajeni metodi zastrašivanja neistomišljenika. Međutim, vlast i njoj bliski biznismeni naučili su od svojih uzora u Poljskoj i Mađarskoj da se pravo može zloupotrebiti i sistematskim podnošenjem SLAPP tužbi. Strateške tužbe protiv javnog istupanja su se pokazale kao efikasan metod za uništavanje nezavisnih medija i nevladinih organizacija, kao i za ućutkivanje aktivista i nezavisnih intelektualaca. Govore advokati Mihailo Pavlović i Rade Đurić iz NUNS-a i Kristina Todorović iz YUCOM-a.

SLAPP u ime naroda from PEŠČANIK on Vimeo.

Skoro šest godina posle ubistva slovačkog novinara Jana Kucijaka, koje je dovelo do masovnih protesta, političke krize i na kraju ostavke tadašnjeg premijera Roberta Fica, njegova partija se vratila na vlast, kritički mediji su ponovo meta napada, a novinari rade u sve težem i opasnijem okruženju.

Kucijak je istraživao veze italijanske mafije i ljudi iz slovačke vlade kada je ubijen zajedno sa svojom verenicom Martinom Kušnjirovom u februaru 2018. godine.

Posle izbora prošlog septembra, Fico je ponovo postao premijer, a ubrzo po preuzimanju funkcije prekinuo je komunikaciju sa četiri medija, uključujući portal Aktuality.sk za koji je radio Kucijak, optužujući ih da „nisu ispunili obavezu da informišu istinito, potpuno i blagovremeno“ od kada je formirana nova vlada. Prethodno je zapretio novinarima tih medija da će im zabraniti ulaz u vladine kancelarije.

To je izazvalo zabrinutost za slobodu medija u Slovačkoj ali i strah da bi populistički lider, koji je tokom izborne kampanje kritikovao slanje vojne pomoći Ukrajini i sankcije Rusiji, mogao da kopira strategije mađarskog kolege Viktora Orbana kako bi vršio pritisak na nezavinske institucije, piše Gardijan.

Fico je i ranije ignorisao novinare koje je smatrao kritičkim, ali glavna urednica lista SME Beata Balogova izjavila je da je „razlika danas u tome što njegov stav, sa pozicije premijera, legitimiše napade na te medije“.

Glavni urednik portala Aktuality.sk Peter Bardi kaže da je ovo veoma teško okruženje i vreme za slovačke novinare.

„Novinar sam od 1995. i ne sećam da su mi ljudi na ulici govorili da sam neprijatelj običnih ljudi. Sada se to ponekad dešava“, rekao je Bardi.

Iako diskreditovanje medija od visokih političkih zvaničnika nije novost u Slovačkoj, neki novinari kažu da je okruženje sve teže.

„Jana Kucijaka je ubila mafija. Ali sada, ako bi se nešto desilo, prilično sam sigurna da bi to bio neko potpuno lud sa Fesjbuka, koji veruje da smo mi đavoli… tako da je opasno“, rekla je novinarka lista Denik N Monika Todova, prijateljica Kucijaka.

Stručnjaci i novinari kažu da Fico i njegova partija Smer sve više prikazuju novinare kao neprijatelje u okviru svoje strategije političkog povratka.

„Bilo je mnogo mržnje prema mejnstrim medijima tokom kampanje, kao i tokom čitavog perioda posle Kucijaka, kada je Smer pao“, rekao je viši naučni saradnik u Nemačkom savetu za spoljne odnose Milan Nič, dodajući da se Fico u velikoj meri oslanjao na alternativne i konspirativne medije da bi preneo svoju poruku.

Prema istraživanju nevladine organizacije Globsek iz 2023, samo 37% Slovaka veruje medijima, u pređenju sa 53% u susednoj Češkoj.

Izvor: Dnevni evropski servis

Biro za društvena istraživanja saopštio je da će pokrenuti postupak protiv Regulatornog tela za elektronske medije pred Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, jer im suprotno zakonu, nisu dostavili sve podatke monitoringa televizija tokom izborne kampanje.

BIRODI je u saopštenju naveo da je od REM, kroz zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, tražio da im dostavi bazu koja sadrži podatke o monitoringu pružalaca medijskih usluga (televizija) tokom kampanje za parlamentarne izbore.

„Izbegavajući da primeni Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, REM je kao odgovor BIRODI-ju poslao link parcijalnog izveštaja uz obrazložene da REM ne poseduje druge podatke, sem onih koji su obrađeni u navedenom izveštaju“, navodi se u saopštenju.

BIRODI je dodao da će taj odgovor REM biti pridružen dokumentaciji u okviru predmeta pri Republičkom tužilaštvu za organizovani kriminal, koji je formiran na osnovu izveštaja te organizacije o radu republičkog regulatora.

Izvor: N1

Nekoliko novinara i medijskih radnika bilo je 24. decembra na meti uvreda i fizičkog nasilja dok su izveštavali o protestima u Beogradu zbog navodnih neregularnosti tokom opštih izbora 17. decembra. Evropska federacija novinara (EFJ) i Međunarodna federacija novinara (IFJ) osuđuju nasilne akte i pozivaju nadležne organe da odmah pokrenu istragu.

Tokom demonstracija zabeležena su četiri napada na novinare i medijske radnike: tri su izvršili organi reda, a jedan demonstrant. Federacije izražavaju zapanjenost i zgražavanje nad tim aktima ljudi čija je misija da brane i štite građane.

Snimatelja Al Džazire Nenada Nešića policajac je prilikom snimanja zgrabio za vrat i nasilno ga zamolio da se udalji i prestane sa snimanjem.

Novinara Andriju Lazarevića sa portala Nova.rs policajac je udario pendrekom po ruci, a fotoreporter agencije Beta izbegao je pokušaj da mu otme kameru.

Novinar Mladen Savatović, koji radi na informativnom kanalu N1, napadnut je tokom emisije uživo: muškarac, koji je prethodnog dana viđen kako uništava automobil, vređao ga je i zgrabio za ruku, kako je podružnica EFJ-IFJ Nezavisno udruženje novinara Srbije izvestilo. Policajci u civilu koji su bili na licu mesta nisu reagovali. Savatović je morao da pozove policiju da dobije pomoć, ali je muškarac već pobegao kada je policija stigla na protest.

IFJ i EFJ se pridružuju SafeJournalists mreži (SJN) i pozvaju nadležne institucije da oštro reaguju i promptno osude sve gore navedene agresije i uvedu zaštitne mere koje predupređuju ovakva ponašanja, posebno od strane organa za sprovođenje zakona. Pozivamo vlasti Srbije da se pozabave pretnjom, a institucije da zaštite novinare i sankcionišu počinioce. Nerad državnih institucija ima ozbiljan zastrašujući efekat na slobodu govora i nezavisno izveštavanje.

Izvor: EFJ