IPI obnavlja poziv da se pravda obezbedi jer se povećavaju spekulacije o potencijalnim oslobađajućim presudama 

Međunarodni institut za štampu (IPI) danas obnavlja dvodecenijski zahtev da se ubice srpskog novinara i izdavača Slavka Ćuruvije suoče sa pravdom za zločine i da Apelacioni sud donese presudu o značajnom ponovljenom suđenju na potpuno samostalno i na nepristrasan način.

IPI-jev najnoviji poziv dolazi u trenutku kada se u Beogradu šire glasine o čekanju odluke sudija Apelacionog suda da oslobode četvoricu bivših službenika Državne bezbednosti koji su dva puta osuđivani za orkestriranje i izvođenje ubistva Ćuruvije ispred njegovog stana u prestonici 1999. godine.

Više izvora, uključujući IPI-jevog heroja Svetske slobode štampe Verans Matića, člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara i šefa Komisije za istraživanje ubistava novinara, upozorilo je da su poslednjih meseci dobili verodostojne informacije da je sud već doneo i napisao svoju presudu: da poništi dve prethodne osude i proglasi sve optužene nevinim.

Zvona za uzbunu prvi put su se oglasila u maju 2023. povodom očigledne presude tročlanog sudskog veća, koje je raspravljalo u četiri oka nakon ponovljenih ročišta završenih u martu 2023. Sedam meseci kasnije, nejasno je zašto još nije objavljena presuda i državni organi nisu komentarisali. Poslednjih nedelja pojavili su se izveštaji da je sud spreman da javno objavi svoju odluku.

Izvršni direktor IPI-ja Frane Maroević rekao je: „Ukoliko se potvrdi oslobađajuća presuda, nemogućnost države da obezbedi osuđujuće presude četvorici bivših pripadnika Službe državne bezbednosti (SDB) predstavljala bi ogroman neuspeh vladavine prava i zadala razoran udarac slobodi medija i borbi protiv nekažnjivosti ubistava novinara u Srbiji. Ponovno pokretanje istrage, naknadno suđenje i osuda za ubistvo Slavka Ćuruvije bili su pionirski pomaci u borbi protiv nekažnjivosti ubistava na novinare u Srbiji. Oslobađajuća presuda u ovom slučaju bila bi užasan retrogradni korak.”

Četiri osobe su dva puta osuđene za atentat 11. aprila 1999. godine, koji se dogodio usred NATO intervencije protiv Srbije. Među njima je i Radomir Marković, bivši šef SDB. Ćuruvija je tada bio urednik i osnivač Dnevnog telegrafa i Evropljanina. Prvo suđenje počelo je 16 godina nakon ubistva, u junu 2015. Sva četvorica muškaraca su 2019. osuđena na kombinovanu zatvorsku kaznu od 100 godina zbog svoje uloge u ubistvu. Ponovljeno suđenje je potvrdilo osuđujuću presudu u decembru 2021.

Međutim, nakon pokretanja žalbe 2022. godine, vodeća novinarska udruženja u Srbiji, kao i medijski stručnjaci, novinarske grupe i porodica Slavka Ćuruvije, kao i fondacija osnovana u njegovo ime, dosledno su upozoravali da su teško izrečene osuđujuće presude ugrožene zbog straha od političkog mešanja u rad suda.

IPI se pridružio nekolicini međunarodnih organizacija za slobodu medija u Beogradu u aprilu 2023. kako bi zajednički pozvali na pravdu za Ćuruviju, upozoravajući da će presuda biti najznačajnija za slobodu medija i novinarstva u modernoj istoriji Srbije i da će poslužiti kao lakmus papir za vladavina prava i demokratija u ovoj zemlji.

,,Kako se bliži presuda Apelacionog suda, IPI danas obnavlja ova upozorenja i potvrđuje naše pozive na pravdu osuđenih za ubistvo Slavka Ćuruvije“, rekao je Maroević. „Sloboda medija i Ćuruvija novinarstvo u Srbiji već su u dubokoj i trajnoj krizi. Oslobađajuća presuda za ubistvo Ćuruvije – za čiju pravednu presudu su se porodica i kolege borile 24 godine – dodatno bi narušila položaj Srbije u slobodi medija u međunarodnoj zajednici i ozbiljno potkopala njene obaveze prema medijima kao deo njenog potencijalnog procesa pridruživanja EU.

On je dodao: „Bez obzira na presudu, IPI će nastaviti da se bori za pravdu za Slavka Ćuruviju i njegovu porodicu do samog kraja i do izricanja presude. Naša globalna mreža novinara, urednika i medijskih rukovodilaca takođe nastavlja da stoji uz sve one koji su se borili za odgovornost za ovo ubistvo, kao i sve novinare u Srbiji koji nastavljaju da zastupaju vrednosti koje je Ćuruvija ilustrovao: žestoko nezavisno novinarstvo koje nastoji da vlast pozove na odgovornost, čak i pod izloženošću značajnim pritiscima.

„IPI će nastaviti da pomno prati situaciju i očekuje da će Apelacioni sud doneti presudu na nepristrasan i nezavisan način, na osnovu izvedenih dokaza, a ne pod dejstvo spoljnih pritisaka. Mora se održati vladavina prava i prekinuti ciklus nekažnjivosti ubistva Slavka Ćuruvije.“

Na suđenju novinarkama KRIK-a po tužbi Nikole Petrovića, nekadašnjeg direktora Elektromreže Srbije i kuma predsednika države Aleksandra Vučića, odbranu je iznela novinarka Vesna Radojević koja je istakla da objavljeni tekst ne sadrži Petrovićeve lične podatke, kao i da ih tokom rada na istraživanju novinarke nisu nezakonito koristile. „Nijedna novinarska priča nikada ne bi ugledala svetlost dana ukoliko bi se ti podaci smatrali ličnim“, istakla je novinarka.

U ulaz zgrade gde se nalazi redakcija Danasa ponovo su ubačeni leci, i to kao i ranije potpisani od strane „Konzervativnog pokreta Naši“ Ivana Ivanovića. Ovoga puta targetira se glavni i odgovorni urednik Danasa Dragoljub Petrović.

Osumnjičeni za pretnje spaljivanjem redakciji dnevnog lista „Danas“ juče je identifikovan, pretresen je stan koji je koristio i po nalogu Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal (PT VTK) određeno mu je zadržavanje do 48 časova, potvrdio je UNS-u tužilac za VTK Branko Stamenković.

„Osumnjičenom licu M. S, po nalogu Posebnog tužilaštva za VTK određeno je zadržavanje u policijskim prostorijama do 48 časova, u kom roku će biti doveden u Posebno tužilaštvo na saslušanje u svojstvu okrivljenog za krivično delo Ugrožavanje sigurnosti“, rekao je Stamenković.

On je naveo da je osumnjičeni za izvršenje krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti iz čl. 138 st. 3 u vezi st. 1 KZ RS na štetu zaposlenih u redakciji dnevnog lista „Danas“ identifikovan juče.

„Tokom večeri policijski službenici Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP RS izvršili su pretres stana i drugih prostorija koje je osumnjičeni koristio, radi utvrđivanja tragova krivičnog dela i obezbeđenja dokaza“, naveo je Stamenković.

Pretnju i veliki broj uvredljivih komentara dobila je pre dva dana redakcija „Danasa“ na društvenoj mreži Fejsbuk, kao reakciju na tekst „Kakva je uloga SPC u tragičnim događajima na Kosovu“.

Iz redakcije „Danasa“ napisali su da ih je „posebno zabrinuo jedan od komentara, u kom se poziva na spaljivanje redakcije“.

„Posle spaljivanja neće ni pomena biti od njih“, glasio je komentar na Fejsbuku.

Glavni i odgovorni urednik lista „Danas“ Dragoljub Petrović podneo je krivičnu prijavu protiv NN lica po kojoj su postupili tužilaštvo i policija.

Vučić je uveče najavio ono što se ujutru i desilo, tako da ne isključujemo mogućnost da je letke ubacio lično on jer je poenta njegovih napada na Danas i poruke sa tih letaka ista: žele da pokažu kako smo mi vođe albanskih terorista, kaže za Cenzolovku glavni urednik Danasa Draža Petrović

Policajci iz Službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala su 27. septembra doneli rešenje po kom je na do 48 sati zadržan L. B.

„L. B. je uz krivičnu prijavu 28. septembra 2023. godine priveden u Više javno tužilaštvo u Beogradu, gde je, u prisustvu izabranog branioca, saslušan kao osumnjičeni za krivično delo ugrožavanje sigurnosti novinara dnevnog lista ‘Danas’ Vojina Radovanovića“, naveli su u odgovoru UNS-u iz Tužilaštva.

Prilikom saslušanja osumnjičeni je priznao navode krivične prijave uz objašnjenje da je preteću poruku uputio Radovanoviću iz revolta zbog njegovih objava na društvenoj mreži „Instagram“.

„Sa okrivljenim L. B. je zaključen sporazum o priznanju krivice kojim je pristao da mu bude izrečena uslovna osuda na godinu dana zatvora, koja neće biti izvršena ako okrivljeni u vremenu proveravanja od tri godine ne učini novo krivično delo. Sporazum predviđa i izricanje zabrane prilaska i komunikacije sa oštećenim“, rečeno je UNS-u.

Taj sporazum između tužilaštva i okrivljenog nije pravnosnažan i čeka se odluka suda koji u daljem postupku može da ga prihvati ili odbije.

UNS je pretnju smrću koju je novinar Vojin Radovanović dobio odmah prijavio Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal kroz mehanizam Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Nezavisno udruženje novinara Srbije osuđuje ponašanje visokih predstavnika vlasti i poziva predsednika Srbije Aleksandra Vučića i sve političke aktere da prestanu sa targetiranjem novinara jer način na koji to čine predstavlja direktno ugrožavanje bezbednosti. Predstavnici vlasti svojim nastupima kreiraju mete za dalje napade na novinare s obzirom na to da se neprijateljska atmosfera prema novinarima i medijima prenosi i na građane koji im prete, posebno na društvenim mrežama.

Nakon zaoštravanja situacije na Kosovu, u protekla tri dana, predsednik Vučić je u svom obraćanju naciji targetirao dnevni list “Danas” optužujući ih da hoće da “Srbija bude uništena”, a novinarku N1 Sanju Sovrlić je dan ranije, u još jednom obraćanju naciji, optužio da insinuira da je Srbija dala oružje napadačima na Kosovu. Preksinoć, nakon emisije na TV “Happy” u kojoj  se govorilo negativno o emisiji TV Insajder iz 2012. godine, u vezi sa proneverom novca sa Kosova, tokom noći je na društvenoj mreži X (Tviter) objavljena poruka upućena glavnoj urednici Brankici Stanković: „Brankice pakuj kofere sama da ti mi nebi pakovali“ sa profila koji je kasnije obrisan.

U toku jučerašnjeg dana redakcija “Danasa” primila je poruku da „Posle spaljivanja neće ni pomena biti od njih“. Novinarka N1 Maja Đurić je najpre verbalno, a potom i fizički napadnuta od strane radnika obezbeđenja fabrike Mitros u Sremskoj Mitrovici. TV ekipa N1 se nalazila na javnoj površini odakle su imali nameru da snime prilog u vezi sa ranije objavljenim informacijama o obustavljanju proizvodnje u ovoj fabrici.

Postala je redovna praksa da u ovakvim turbulentnim situacijama novinari i mediji postaju mete za pretnje i diskvalifikacije jer obavljaju svoj posao – izveštavaju o događajima koji su od javnog interesa i suština njihovog posla je da javnosti pruže pravovremene i tačne informacije.

Podsećamo da su političari dužni da odgovornim ponašanjem pomognu da se novinarstvo i sloboda izražavanja zaštite.

NUNS naglašava da u pitanju više nisu samo sloboda medija i medijskog pluralizma, već se radi i o ozbiljnom ugrožavanju sigurnosti novinara sa potencijalno teškim posledicama.

Krajnji je trenutak da nas nosioci vlasti prihvate kao ravnopravne partnere u procesu demokratizacije društva i omoguće punu slobodu izražavanja.

Prema evidenciji Republičkog javnog tužilaštva, u 2023. godini do kraja jula podneto je 50 krivičnih prijava javnim tužilaštvima za pretnje i pritiske na novinare. U sedam slučajeva doneta je odluka o odbacivanju krivične prijave ili je izdata službena zabeleška da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka. U četiri slučaja izrečena je osuđujuća presuda. Takođe, dva predmeta su u toku pred sudom. U tri slučaja počinioci su nepoznati, a 34 predmeta su u nekoj fazi postupka pred tužilaštvom.

U 2023. godini do sredine septembra u bazi NUNS-a (bazenuns.rs) je zabeležen 131 slučaj napada i pritisaka (33 verbalna napada, 7 fizičkih napada i 91 pritisak).