Stefanoviću je 5. oktobra zapaljena kuća, o čemu on govori u intervjuu, uz poruku da je protiv bilo kakvog govora mržnje na javnoj sceni i objašnjenje da je tužio državu Srbiju i naplatio štetu zbog tog čina, podseća JUGpress.

Knežević je ostavio komentar ispod teksta u kojem se navodi da se „mešaju teze i da nije tema zadovoljstvo ili nezadovoljstvo prema bilo kome, već je tema da je neko svom sugrađaninu upalio dom“.

„Užas o čemu pišete i komentarišete. Dakle, ja ću biti nezadovoljan nekim medijem pa ću upaliti zgrade i ljude, pa da li ste vi uopšte normalni u izveštavanju. Na šta ovo liči, istraživačko novinarstvo, sramota. Poneke portale zaista treba ugasiti, to je demokratija, a ne paljenje domova u mom gradu. Bolje sprečiti nego lečiti”, napisao je Knežević.

Knežević se nije zaustavio na tome, već je zvao telefonom novinara koji je radio intervju i delio mu savete kojim temama treba da se bavi JUGpress i o čemu sme da piše, a o čemu ne, navodi redakcija.

Redakcija JUGpressa ovo doživljava kao vrlo ozbiljnu pretnju i pritisak na članove redakciji, a pretnja je prijavljena Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara.

„Ovo iščekivanje i poigravanje sa ljudima, porodicom, kolegama pokojnog Slavka Ćuruvije je strašno. Već mesecima se puštaju priče da je presuda donesena, neko je iz nekog razloga drži u ladici, dok negde ljudi koji su voleli Slavka Ćuruviju čekaju da pravda bude zadovoljena”, kaže Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) u razgovoru za Cenzolovku.

Devet uglednih međunarodnih organizacija, uključujući i EFJ, 11. aprila ove godine, na godišnjicu ubistva novinara Slavka Ćuruvije, vlasnika Dnevnog telegrafa i nedeljnika Evropljanin, poručilo je da će predstojeća presuda Apelacionog suda biti „najznačajnija za slobodu medija i novinarstvo u savremenoj istoriji Srbije i služiće kao lakmus test za vladavinu prava i demokratiju u širem smislu”.

Pravda je spora, ali ovoliko?

Prošlo je od tada šest meseci. Od kraja suđenja pred Apelacionim sudom u Beogradu prošlo je sedam. Saznalo se, u međuvremenu da je presuda doneta, ali sudskim rečnikom nalazi se u „nejavnom delu” i još nije „ekspedovana”. Pravda jeste spora, ali zašto ovoliko?

U međuvremenu, nekoliko organizacija i medija je objavilo da izvori njihovih sagovornika kažu da je doneta oslobađajuća presuda i procenjuju da se čeka „povoljan trenutak” da se „servira” javnosti.

Tokom ranijih suđenja, Specijalni sud u Beogradu je dva puta proglasio krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika državne bezbednosti za ubistvo koje se dogodilo tokom NATO bombardovanja Srbije. Osuđeni su ukupno na 100 godina.

Ako je deceniju nakon podizanja optužnice zaista ishod – niko nije kriv – to će biti pad uz veliki tresak i ovog klimavog stuba demokratije, kako se naziva vladavina prava. Jer, oslobađajuća presuda nije samo trijumf duboke države, „crne ruke” režima Slobodana Miloševića, već prosta činjenica da su ubice jače od države.

Ako će nakažnjeno proći ubistvo novinara o kome se najviše govorilo i pisalo u Srbiji i van nje, kakva li je to traka preko usta za one koji se danas bave novinarstvom, a društvu poruka da su pognute glave, bezbedne glave.

„Ukoliko se ostvari scenarij koji spominjete, poruka o nekažnjivosti zločina biće veliki udarac, najpre za porodicu i prijatelje, ali i za novinarsku zajednicu i društvo u celini. Napadi na novinare u Srbiji sve su učestaliji, pritisak političkih struktura, pretnje, vređanja… U takvom trenutku stiže odluka koja je možda i zastrašujuća poruka svima koji žele slobodno živeti, pisati i raditi”, podvlači Maja Sever.

Borci protiv tišine

Međunarodni institut za štampu (IPI), najstarija globalna organizacija za slobodu medija sa sedištem u Beču, podvlači da je više izvora, uključujući onaj koji dolazi od nosioca IPI-evog priznanja Heroj za slobodu štampe Verana Matića, šefa Komisije za istraživanje ubistava novinara u Srbiji, upozorilo je da su poslednjih meseci dobili verodostojne informacije da je sud već doneo i napisao svoju presudu: da poništi dve prethodne osuđujuće i proglasi optužene nevinim.

„Ako Apelacioni sud zaista donese presudu ‘nisu krivi’ za optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije, kako je više puta naznačeno iz više verodostojnih izvora, to bi bio poguban udarac za slobodu medija i borbu protiv nekažnjivosti za ubistva novinara u Srbiji. Ukoliko se to potvrdi, nemogućnost države da obezbedi presude za četvoro bivših članova Službe državne bezbednosti takođe bi predstavljala duboki neuspeh vladavine prava. Sloboda medija i nezavisno novinarstvo u Srbiji već su u velikoj krizi”, kaže Džejmi Vajzmen, stručnjak za pravo Međunarodnog instituta za štampu.

U razgovoru za Cenzolovku dodaje da se „u prošloj godini, klima za bezbednost novinara pogoršala”.

„Oslobađajuća presuda za ubistvo Ćuruvuje bi dalje naštetila poziciji Srbije kada je reč o medijskim slobodama unutar međunarodne zajednice i ozbiljno narušio obaveze u oblasti medija u sklopu potencijalnog EU procesa pridruživanja. Čekamo javno saopštenje presude i nadamo se pozitivnom ishodu”, zaključuje Vajzmen.

Masimo Morati iz „Opservatorije za Balkan, Kavkaz i Transevropu”, kaže da bi „oslobađajuća presuda bila razočarenje”:

„Naravno, trebalo bi da se pročita presuda i obrazloženje, ali ipak, posle 24 godine, bio bi veliki problem ako se dokaže da istraga i sudski proces nisu uopšte uspeli da pronađu krivce, ni nalogodavce, kada su pre 24 godina, znakovi da će Ćuruvija biti ubijen bili tu, pred svima. To znači i da je sistem koji je kreiran tokom devedesetih jači od današnjeg sistema.”

Pravda odavno zakasnela

Pavol Salaj, šef deska za Evropsku uniju i Balkan međunarodne organizacije Reporteri bez granica, sa sedištem u Parizu, kaže da „ne komentariše glasine i poštuje nezavisnost Apelacionog suda”, ali „možemo reći da je u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, pravda odavno zakasnela”.

„Sa svakim danom koji prođe, sve je teže razumeti zašto pravda nije dostignuta za ubistvo novinara. Pored toga što je simbol nekažnjivosti za zločine počinjene protiv novinara u Srbiji, postaje i definicija izreke Odložena pravda je uskraćena pravda”, ističe Salaj u razgovoru za Cenzolovku.

„Prošlo je četvrt veka”, dodaje i poručuje, „pozivamo srpski pravosudni sistem da slučaj tretira na brz, transparentan i nezavisan način”.

Dragan Sekulovski, direktor regionalne mreže Bezbedni novinari (Safe Journalists), smatra da ishod presude za ubistvo Slavka Ćuruvije povlači sa sobom značajne implikacije za slobodu medija, demokratiju i vladavinu prava.

„Ishod presude mogao bi da pošalje moćnu poruku o bezbednosti novinara i stepena do kojeg je sloboda štampe podržana u društvu. Ako počinioci ne budu odgovorni, to bi moglo stvoriti strašan uticaj na novinare i medijske kuće, što dovodi do samocenzure iz straha zbog njihove bezbednosti. Suprotno tome, osuda bi signalizirala da društvo vidi bezbednost novinara ozbiljno, neophodno za održavanje živih i nezavisnih medijskih pejzaža”, kaže Sekulovski.

Zarobljena država

Poznata malteška novinarka Dafne Karuana Galicija, koja je u istraživačkim tekstovima više puta optuživala tamošnju vladu za korupciju, ubijena je krajem 2017. godine. Njeno ubistvo šokiralo je Evropu. Pet godina kasnije, dvojica ubica osuđena su na po 40 godina zatvora.

Komentarišući mogućnost oslobađajuće presude za ubistvo Slavka Ćuruvije u Srbiji, mladi novinar Metju Galicija, sin Dafne Galicije i direktor fondacije koja nosi njeno ime, u razgovoru za Cenzolovku kaže:

„Nijedno hladnokrvno ubistvo novinara ne može se dogoditi bez planiranja, koordinacije, novca i oružja koji je došlo iz nečijih ruku, a zatim i prikrivanja. To uključuje lanac ljudi u vladi, biznisu i podzemlju. Ako nakon više godina još nemamo pravedne presude svih odgovornih za ubistvo od vrha do dna, to nije zbog nepostojanja dokaza, već zbog zarobljene države.”

Kada je 11. aprila ove godine, na 24. godišnjicu ubistva, Slavko Ćuruvija fondacija organizovala panel Odbrana istine, Metju Galicija je ispričao kako se tokom istrage ubistva njegove majke saznalo da je postojala zavera političara i biznismena blisko povezanih sa vladom da ućutkaju novinare tako što su ih tužili, da su dobili dokaze da je većinu tih tužbi koordinisala mala grupa oko premijera, da su kupovali njihove medije, pa zatvarali.

Metju Galicija je još istakao da je, slušajući novinare u Srbiji, prepoznao slične probleme sa kojima se suočavala njegova majka, dodajući da je atmosfera u kojoj se ne kažnjava zastrašivanje – užasna.

“Imam. Vi ste obični prevaranti i deo kriminalne družine sa isključivim ciljem da služite političkim ciljevima CIA. Jedino, izgleda im je nizak budžet, kad su tebe takvog za taj posao izabrali”, poručila je Hrkalović.

Visokopozicionirani pripadnik policije Nenad Vučković Vučko bio je šef huligansko-kriminalnoj grupi koju je najpre predvodio Aleksandar Stanković Sale Mutavi, a zatim Veljko Belivuk, pokazuje niz dokumenata, video i audio-zapisa do kojih su tokom višemesečnog istraživanja došli novinari KRIK-a.

Kako su istakli, Vučković je, prema skupljenim dokazima, ovim kriminalcima godinama naređivao, pratio njihove aktivnosti, podučavao ih kako da se odnose prema pripadnicima drugih kriminalnih grupa, ali je i nekoliko dana nakon Stankovićevog ubistva uništio njegove telefone.

U audio-zapisu koji KRIK poseduje Vučković tvrdi da je njegova grupa imala „celu policiju u rukama“, dok mnoštvo drugih informacija pokazuje da su Vučkovićeve kolege iz policije i tužioci znali za njegovu povezanost sa kriminalom, ali da su to godinama ignorisali.

Inače, bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović tereti se da je počinila krivično delo trgovine uticajem dajući naloge da se tužilaštvu godinu dana ne dostavljaju izveštaji o veštačenju telefona Veljka Belivuka.

Hrkalović je među 77 osoba za koje se sumnja da su bili deo kriminalne grupe koja je izvršila četiri ubistva, navodi se u dokumentu tužilaštva koji je nastao tokom istrage „vračarskog” klana. Ona, međutim, do danas nije optužena za zločine opisane u dokumentu niti za saradnju sa kriminalcima.

„To je ono što želimo da sprečimo, to je kada neki pevač hoće da se bavi medijima, onda mu država preko Telekoma preko noći da 40 miliona evra i on postane uticajan medijski vlasnik“, kazao je Bodrožić u Kragujevcu na panel raspravi o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima.

Bodrožić je ukazao na problem uticaja grupacija novonastalih udruženja, koje je nazvao „gongo“ udruženjima na nacrte medijskih zakona.

„Želi da obesmisli član koji je bio u nacrtu zakona o informisanju i medijima da za projekte sufinansiranja mora da se pribavi mišljenje REM kada se radi o elektronskim medijima i Saveta za štampu“, naveo je Bodrožić.

On je rekao i da su ti „duplikati“ udruženja sada napravili Savet za medije „na brzinu“, iskopirali sajt Saveta za štampu i „ukrali našu intelektualnu svojinu“ i pokušavaju da nametnu to da u zakonu stoji množina i da se i oni izjašnjavaju.

„Elem, to je udar na nas sa više strana, imate državnu vast koja u suštini zna da prihvatanjem svih naših zahteva, odnosno regulisanjem nekih stvari, ona gubi tlo pod nogama. Slobodni mediji ovakvoj vlasti ne odgovaraju , oslobođeni Javni servis ovakvoj vlasti ne odgovara, slobodne televizije sa nacionalnom frekvencijom takođe“ ocenio je Bodrožić.

Kazao je da oni neke stvari prihvataju, ali znaju gde su im „crvene linije“ i da to ne smeju da „ispuste“, jer im od toga zavisi njihov opstanak na vlasti.

Generalna sekretarka NUNS Tamara Filipović je rekla da nacrt zakona o informisanju diskriminiše medije koji poštuju profesionalne standarde.

„Formulacija člana glasi da će se kriterijum da li su poštovani profesionalni standardi uzimati isključivo za one medije koji priznaju nadležnost Saveta za štampu, pa smo zatražili da se taj član izmeni i važi za sve medije“, rekla je Filipović.

Urednica portala „Glas Šumadije“ Jovanka Marović je ocenila da je dosadašnja praksa pokazala da „nema veze šta piše u zakonu“.

„Prethodni zakon se u Kragujevcu nije poštovao uopšte, jer pet godina nije sprovedeno projektno sufinaniranje, a da gradska Radio- televizija nije još privatizovana“, rekla je ona.

Marović je ukazala i na pojavu portala u Kragujevcu u poslednjih godinu dana koji nisu upisani u registar medija, niti imaju impresum, ne zna se ko ih izdaje, finansira, a uzimaju tuđe tekstove i fotografije, nema autorskih prava.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva, Jovanović je na javnoj raspravi u Kragujevcu istakao da je kroz Nacrt zakona o elektronskim medijima ojačana organizaciona, funkcionalna i finansijska nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije, unapređena je njegova profesionalnost, kao i odgovornost prema javnosti.

On je dodao da su uspostavljeni novi organi: Savet – organ odlučivanja i direktor – organ zastupanja, kao i jasni kriterijumi za izbor članova Saveta.

Jovanović je dodao da su promenjeni ovlašćeni predlagači za članove Saveta REM, da je trajanje mandata ograničeno na šest godina i da nije dozvoljen reizbor.

Prema njegovim rečima, radi objedinjavanja svih relevantnih informacija i unapređenja transparentnosti procesa projektnog sufinansiranja, Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima predviđeno je uspostavljanje Jedinstvenog informacionog sistema za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja, kojim će se omogućiti uvid u svaku fazu tog postupka.

Jovanović je istakao da će se postupak projektnog sufinansiranja sprovoditi isključivo putem navedenog sistema nakon njegovog uspostavljanja.

On je dodao da ovi zakoni predstavljaju veliki iskorak, ne samo u usklađivanju našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije, nego i u daljoj demokratizaciji našeg društva.