Globalna mreža nezavisnih medija (IPI) pozvala je Vladu Srbije da preduzme „stvarne korake“ ka kompromisu, nakon nedavnog sastanka sa Koalicijom za slobodu medija, koju IPI podržava.

„Reforma dva medijska zakona u Srbiji moraju da budu usaglašena sa Medijskom strategijom, usvojenom 2020. godine“, naveli su iz IPI u objavi na društvenoj mreži X (bivši Tviter).

🇷🇸#Serbia: IPI calls on the government to make real steps towards compromise, following the latest meeting with the Coalition for Media Freedom, a body backed by IPI. The reform of two media laws must be in line with the Media Strategy adopted in 2020.https://t.co/jAkF7IgTcx pic.twitter.com/skRMgG7PCE

— IPI – The Global Network for Independent Media (@globalfreemedia) October 12, 2023

Podsetimo, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić sastala se 11. oktobra sa predstavnicima Ministarstva informisanja i telekomunikacija, medijskih i novinarskih udruženja i međunarodnim partnerima, kada je istakla da je postignut kompromis oko najvažnijih pitanja koji se tiču implementiranja: Saveta za štampu i izbora za članove Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Bodrožić je u emisiji „Pravi ugao“ na Radio-televiziji Vojvodine rekao da bi veliki pomak u medijskoj regulativi bio da su usvojeni nacrti Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima koje su izradile redne grupe, ali da su ti nacrti promenjeni.

„Ta neka tri, četiri mesta u zakonu koja su sporna su i dalje ostala sporna. Mi i dalje mislimo da je Medijska strategija bila revolucionarna, da je ona zaista dobila pohvale u EU, Evropska komisija je to u izveštaju pozitivno notirala“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, Medijska strategija je bila zakonsko polazište za izradu novih zakona.

„Medijska strategija je pre nekoliko godina detektovala glavne probleme u medijskoj sferi, anomalije koje su narušavale zakon iz 2014. godine, koji je takođe bio veliki pomak, ali su se neke stvari izvrnule naopačke“, rekao je Bodrožić.

Istakao je da je „važno šta stoji na papiru“, dodajuću da je prvi nacrt zakona koji je izradila radna grupa bio usaglašen sa Medijskom strategijom i da je predstavljao pomak.

Saša Mirković sa Fakulteta za medije i komunikacije, komentarišući izjavu premijerke Ane Brnabić da su novi zakoni revolucionarni, kazao je da se „revolucionarnost“ može vezati samo za to što će zakoni biti doneti tri godine od donošenja Medijske strategije.

„Ja bih rekao da je, pre svega, ispunjenje tog cilja koje je predviđeno akcionim planom, samo po sebi neka vrsta revolucije. Međutim, da bi zaista to bilo revolucionarno, mislim da bi bilo značajno da to ne ostane mrtvo slovo na papiru i da bude zaista primenjeno u praksi“, kazao je Mirković.

Prema njegovim rečima, strateški dokument sam po sebi nije obavezujuć, ali je činjenica da njega donosi Vlada Srbije.

„Medijska strategija, koju je Vlada Srbije usvojila u januaru 2020. godine, je možda i jedan od najkritičnijih dokumenata, gde je Vlada bila samokritična prema samoj sebi i prihvatila je da mnogo toga što su medijska i novinarska udruženja tada konstatovala uđe u taj tekst“, rekao je Mirković.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je nakon završetka javne rapsrave o novim medijskim zakonima da su oni revolucionarni, jer se prvi put uvodi samoregulacija i uz ocenu da je urađen odličan posao i da će oba zakona biti usvojena do kraja oktobra.

Medijska udruženja smatraju da su u novim zakonima ostale sporne tačke koje se najviše odnose na nadležnosti Saveta za štampu, Regulatorno telo za elektronske medije i vlasništvo države u medijima.

Tužilac koji vodi istragu o sumnjivom poslovanju Radio-televizije Srbije Ivan Sunarić potvrdio je za Pištaljku da bi istraga mogla da bude proširena i na privatne produkcije koje posluju sa javnim servisom ukoliko se ispostavi da ima još krivičnih dela.

Paralelno sa istragom koja za osam meseci, uprkos ovakvim najavama tužioca, nije makla s mesta niti ima bilo kakve rezultate, rukovodstvo javnog servisa nastavlja saradnju sa istim onim produkcijskim firmama zbog čijeg angažovanja je poslovanje javnog servisa pod lupom istražnih organa. Očigledno ohrabreni neažurnošću državnih organa, oni sada potpisuju još skuplje ugovore za nove sezone emisija i pokazuju da mogu da rade kako im se prohte, piše Pištaljka.

Tako za najskuplji kviz „Stigni me ako znaš“, RTS ne zna ni šta tačno plaća, jer producentska kuća „Filming“ odbija da mu dostavi potpunu kalkulaciju troškova, saznaje Pištaljka.

„Nije tačno da se istraga odugovlači. Pored formalnih urgencija koje smo poslali, mi se sa policijom čujemo redovno telefonom i imamo sastanke, cilj nam je da se sve dobro ispita. Trudimo se da se što pre završi, jer je interes javnosti veliki, ali je obimno i komplikovano i proverava se u više pravaca“, objasnio je tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Ivan Sunarić.

On je javnosti poznat iz medija koji su pisali da je „držao u fioci“ krivičnu prijavu protiv bivšeg zamenika načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Gorana Papića, inače kuma tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, kada je prebijen vlasnik beogradskog restorana „Jahorina“ Dejan Pejović. Pored toga, pisalo se i da je odbacio krivičnu prijavu protiv žene osumnjičene da je na biračkom mestu navodila građane kako da glasaju tokom izbora 2020. godine, iako postoje snimci koji to dokazuju.

Dok je obavljao funkciju zamenika javnog tužioca u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu, Sindikat pravosuđa Srbije ga je optužio da je odugovlačio postupak protiv nekadašnjeg upravnika Kazneno-popravnog zavoda u Beogradu (Padinska Skela) Milana Pavlovića, po krivičnoj prijavi koju je podneo taj sindikat.

Istraga protiv rukovodstva javnog medijskog servisa pokrenuta je u februaru po krivičnoj prijavi predsednika Upravnog odbora RTS-a Branislava Klanščeka, pošto je Pištaljka objavila da je emisija „Jedan dobar dan“ godinama budžetirana i da je za nju odvajan novac iako se nije emitovala. Već osam meseci, međutim, policija proverava navode iz te krivične prijave i nema naznaka kada će dostaviti izveštaj tužilaštvu.

Za to vreme, rukovodstvo RTS je u aprilu potpisalo ugovor sa produkcijom „Filming“ za novu sezonu kviza „Stigni me ako znaš“. Pištaljka je pisala da je RTS ovim ugovorom povećao budžet za ovaj već najskuplji kviz koji se emituje na javnom servisu. Ono što je najviše uticalo na povećanje budžeta, kako se vidi iz dokumenata, su resursi koje javni servis daje za snimanje ovog kviza.

Za novu sezonu ovog kviza, RTS je uvećao svoja nenovčana davanja u vidu tehnike i zaposlenih, pa se tako obavezao da će dati na raspolaganje studio, LED ekrane, kombije, producenta, urednika, voditelja, reditelja, garderoberku, šminkerku, ton majstore, montere, kamermane, tehničko vođstvo, audio-tehničara, direktora fotografije, dizajnera svetla, rasvetljivače, sekretaricu režije, kontrolu kamere, operatere video-zida, vođu ekipe rasvete, spremačice, vozača kombija, obezbeđenje i druge svoje resurse. Vrednost ovih davanja javni servis je procenio na 156.557 evra. Ulaganja RTS-a u vidu opreme i zaposlenih ove godine su za oko 60.000 evra veća nego prošle godine.

Prema nepotpunoj kalkulaciji troškova „Filminga“, vidi se da je i cena njihove opreme značajno veća ove godine nego prošle, ali za razliku od RTS-a, koji navodi šta koliko košta, kod „Filminga“ nema objašnjenja koja oprema koliko košta. Za razliku od prošle godine, kada je RTS plaćao „Filmingu“ oko 30.000 evra na ime opreme, za novu sezonu javni servis je pristao da ovoj producentskoj kući plati čak 77.400 evra bez ikakvog uvida u to šta tačno plaća. Nedostatak informacija, koje ne samo da utiču na budžet javnog servisa, već mogu da utiču i na samu realizaciju kviza, nije sprečio menadžment RTS-a da potpiše ugovor koji bez kompletnog proračuna troškova izvršne produkcije ne bi trebalo ni da razmatra.

Novoizabrana urednica Zabavnog programa RTS-a Sandra Perović objasnila je da je održan sastanak, na kom se raspravljalo o tome što „Filming“ nije dostavio potrebnu kalkulaciju troškova, a da je ugovor sa tom produkcijskom kućom uprkos tome potpisan. Kako je Perović navela, sastanku su pored nje prisustvovali, generalna sekretarka RTS-a Marijana Gojković, direktorka PJ Produkcija Biljana Carević, predsednik UO RTS-a Branislav Klanšček, odgovorni urednik Zabavne redakcije Miroslav Damnjanović, supervizor produkcije Slavica Nikolić i Katarina Golubović iz finansijske službe.

„Mi smo reagovali i analiziramo sve to. To su projekti koje sam nasledila i za ovu situaciju sam saznala dan pre sastanka. Ja za te stvari nisam nadležna, već direktorka Poslovne jedinice Produkcija Biljana Carević“, rekla je urednica Zabave Sandra Perović i na pitanje da li je, iako nije nadležna, reagovala na to da se ne zna na šta se troši novac građana iz budžeta javnog servisa, dodala – „Tek se sada upoznajem sa određenim stvarima“.

Da je sastanak održan 14. septembra potvrdio je i predsednik UO RTS Branislav Klanšček. On je naveo da je taj sastanak on inicarao tražeći odgovore, ali da ih još nije dobio. I Klanšček je uputio na direktorku PJ Produkcija Biljanu Carević.

Generalna sekretarka javnog servisa Marijana Gojković, koja je takođe učestvovala na sastanku organizovanom zbog toga što RTS ne zna šta „Filmingu“ plaća za svoj najskuplji kviz, izjavila je da ni ona nije nadležna, ali da je sigurna da je „ispoštovana procedura“.

Sastanku „nenadležnih“ prisustvovao je i odgovorni urednik Zabavne redakcije Miroslav Damnjanović, koji je objasnio da je on odgovoran samo za sadržaj koji se emituje. Na pitanje da li je upoznat sa činjenicom da javni servis ne zna šta plaća privatnoj produkciji za kviz „Stigni me ako znaš“, Damnjanović nas je obavestio da je sa time upoznat ceo RTS.

Sa druge strane, direktorka PJ Produkcija Biljana Carević, na koju su uputili svi oni koji nisu odgovorni, a ni nadležni za aktuelni problem, odbila je da odgovori na pitanja Pištaljke.

Carević, koja je u septembru tvrdila da je nadležna samo za produkciju RTS, a da je za dostavljanje odgovora nadležna PR služba, na telefonske pozive nije odgovarala, a odgovori nisu stigli ni od PR službe.

Odgovore je na isti način izbegla da da i Slavica Nikolić, koja je prema ugovoru sa „Filmingom“ imenovana na mesto supervizora produkcije zadužena „da prati celokupnu dokumentaciju, da vrši kontrolu trošenja sredstava i poštovanja usvojene i prihvaćene Kalkulacije troškova“, kao i da „ima prava uvida i kontrole celokupne finansijske i ostale dokumentacije koja se odnosi na izvršnu produkciju“.

Pitanja su poslata i produkcijskoj kući „Filming“, koja je prema ugovoru obavezna da dostavi supervizoru produkcije svu traženu dokumentaciju, ali odgovore nije bilo ni od njih.

Pištaljka je pisala da „Filming“ ni prošle godine nije poštovao svoje ugovorne obaveze, jer nije uspeo da nabavi svu opremu koju je ponudio, pa je RTS morao umesto njih da pribavi LED ekrane i LED tube. Poučeni pređašnjim iskustvom kada su „krpili rupe“ „Filminga“, RTS je ove godine, kako pokazuje kalkulacija troškova RTS-a za novu sezonu kviza, izgleda rešio da sam obezbedi i sporne LED ekrane i tube.

Iako je javni servis prošlu godinu završio sa milionskim gubicima i što radnici protestuju zbog niskih plata, RTS je četvorostruko povećao i svoja ulaganja u jednu od svojih najpopularnijih emisija „Sasvim prirodno“. Produkciji „Monte video“, koja pravi ovu emisiju, javni servis u novoj sezoni plaća 8.424 evra neto po epizodi, što je četiri puta više nego što je koštala prošle godine, kada je RTS budžetirao sa 2.050 evra neto po epizodi. Za razliku od prošle godine, kada je RTS umesto direktne novčane uplate ovu emisiju plaćao minutima reklamnog prostora koje je procenio na 2.050 evra, novu sezonu „Sasvim prirodno“ javni servis će plaćati novcem.

Autor i voditelj ove emisije Jovan Memedović u međuvremenu je prestao da bude stalno zaposlen na RTS, iako i dalje radi iste emisije na javnom servisu.

Podsetimo, Pištaljka je pisala o spornom poslovanju javnog servisa sa spoljnim produkcijama, da istraga Višeg javnog tužilaštva u Beogradu protiv generalnog direktora RTS-a Dragana Bujoševića i drugih odgovornih lica tapka u mestu već sedam meseci, da finansijski izveštaji javnog servisa nisu prošli reviziju, a nakon dokumentovanog pisanja o tome kako je vlasnica spoljne produkcije „Atena“ Aneta Ivanović koristila i preprodavala RTS-ove resurse drugoj državnoj instituciji, javni servis je prekinuo saradnju sa njom na drugom projektu i protiv nje podneo krivičnu prijavu.

Prošle godine, RTS je, kako je prijavio u svojim finansijskim izveštajima, završio sa gubitkom većim od 85 miliona dinara.

Po završetku javne rasprave o nacrtima novih medijskih zakona, premijerka Ana Brnabić saopštila je da je postignut kompromis oko najvažnijih pitanja koja se tiču njihove implementacije – Saveta za štampu i izbora za članove Regulatornog tela za elektronske medije (REM), uz ocenu da su zakoni „revolucionarni“. Ipak, izvršna direktorka Asocijacije medija i članica Radne grupe Izabela Branković kaže za Insajder da još uvek nisu imali uvid u finalni tekst, te da stoga ne znaju šta su predstavnici Vlade uvažili i usvojili od brojnih zahteva i predloga eksperata.

U saopštenju Vlade Srbije navodi se očekivanje da će Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima biti usvojeni do kraja oktobra.

Neki od predloga su, sudeći po saopštenju Vlade Srbije, naizgled prihvaćeni. Tako je premijerka, kako je navedeno u saopštenju, istakla da će „Savet za štampu biti samoregulatorno telo nadležno za sve medije i da se prvi put nalazi u legislativnom okviru“.

Međutim, odgovor na pitanje da li se odluke Saveta za štampu o kršenju Kodeksa uzimaju u obzir prilikom dodele novca na konkursima podjednako za sve medije i kako izgleda nadležnost Saveta, do poslednjeg sastanka bio je predstavljen u „dva modela“.

„Što se tiče nadležnosti Saveta za štampu, u članu 24 Nacrta zakona o javnom informisanju, koji ovu oblast reguliše, bila su nam predstavljena dva modela. Prvi je bio identičan predlogu Radne grupe, dok je u drugom postojao dodatak o tome da će detalji biti uređeni nаknadno, pravilnikom. Mi smo bili jednoglasni da je prvi model ono što treba da se nađe u zakonu, što je i bio jasan stav Radne grupe od samog početka“, rekla je Branković za Insajder.

Konkretno, objašnjava ona, potrebno je pribavljanje podataka od nadležnih tela da u godini koja prethodi konkursu, aplikantu nije izrečena mera od strane REM-a u slučaju elektronskih medija ili da nije donet akt samoregulatornog tela Saveta za štampu – za štampane i onlajn medije, a kojima je utvrđeno da je konkretni medij prekršio zakonske odredbe, odnosno standarde profesionalne etike.

Dodaje da, ukoliko je izrečena mera, uzima se u obzir težina povrede i broj izrečenih mera, kao i ponašanje nakon izrečene mere, što se takođe dokazuje na osnovu podataka nadležnog regulatornog, odnosno samoregulatornog tela.

„Znam da ovo zvuči birokratski, ali pravnim jezikom upravo to treba da obezbedi i garantuje poštovanje profesionalnih standard i novinarske etike“, ističe Branković.

Kada je reč o depolitizaciji REM-a, ona nalazi svoje mesto u nacrtu zakona, ali ne na način na koji je Radna grupa to zatražila.

„Na sastanku smo saznali da su u predlogu novog zakonu promenjeni ovlašćeni predlagači za članove Saveta REM-a, što oni smatraju da bi doprinelo njegovoj depolitizaciji. To se odnosi na Poverenica za rodnu ravnopravnost i Zaštitnika građana. Ovo nije u skladu sa našim predlogom, mi mislimo da taj deo treba urediti drugačije, ali sačekajmo prvo zvaničan predlog“, rekla je Branković.

Dodaje da su se „svaki put, pa i na jučerašnjm sastanku, pozivali na protivustavnost predloga o raspuštanju sadašnjeg saziva Saveta REM-a.

„Ostali su pri stavu da jedino poslanici u Skupštini, mogu da pokrenu inicijativu za raspuštanje članstva REM-a“, objasnila je Branković.

Još jedna tačka, koja je zabrinjavala članove radne grupe bila je to što je prethodno diskutovana verzija Predloga zakona mogla da omogući da javna preduzeća i lokalne samouprave osnivaju medije, sada naime je precizirana.

„Dobili smo uveravanja da je ovaj član sada jasnije definisan, i da se odnosi isključivo na kompaniju Telekom Srbija“, objasnila je Branković.

Predstavnici medija zakon u formi zvaničnog predloga nisu još videli, ističe sagovornica Insajdera.

„Znamo za šta smo se borili, ali ne znamo za šta smo se izborili. Šta god i kako god zakon izgledao, mi nećemo odustati, tim pre što smo svesni da najteža borba tek predstoji: sprovođenje zakona, dakle njegova primena.  Kakvog zakona, e to ćemo videti, nažalost, tek u danu glasanja“, zaključila je Izabela Branković.

Šef Misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu istakao je značaj „inkluzivnosti i transparentnosti u izradi medijske regulative“, dok je šef Odeljenja za medije i informisanje Delegacije EU u Srbiji Manuel Munteanu ocenio da je Medijska strategija „kvalitetan dokument i naglasio važnost da dva predloga zakona odražavaju njen duh“, saopštila je Vlada Srbije.

Izvor: Insajder

Nakon izjave premijerke Ane Brnabić, u kojoj tvrdi da nije jasno kakve zamerke medijska zajednica ima u vezi sa nacrtima Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, Koalicija za slobodu medija podseća da je učestvovala u svim procesima donošenja medijskih politika i medijskih zakona u Srbiji, sa ciljem da doprinese da okruženje za slobodan rad novinara i medija bude povoljniji.

Komentari Koalicije na Zakon o elektronskim medijima

Savet Evrope pokrenuo je kampanju za bezbednost novinara na celom kontinentu koja će se voditi pod sloganom „Novinari su važni“ (“Journalists matter”), a čiji je cilj unapređenje bezbednosti novinara i zaštita slobode medija širom kontinenta, kao i podizanje svesti o ulozi koju novinari igraju u očuvanju demokratskog i pluralističkog društva.

Kampanja, za koju se očekuje da će trajati do kraja 2027. godine, bavi se kontinuiranom degradacijom slobode štampe širom Evrope, koja se ogleda u sve većem broju slučajeva nasilja i zastrašivanja novinara i nekažnjivosti prekršilaca. Platforma Saveta Evrope za promovisanje zaštite i bezbednosti novinara izveštava o ovom trendu godinama: registrovala je više od 1.600 upozorenja u vezi sa ozbiljnim pretnjama bezbednosti novinara i slobodi medija u Evropi od 2015.

Generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić rekla je: „Gotovo je nemoguće zamisliti pravu demokratiju bez raznovrsnih i nezavisnih medija koji deluju kao „javni čuvari“ i generišu javnu debatu. Kampanjom želimo da pomognemo vladama da zaštite novinare kako bi mogli da rade svoj posao bez nepotrebnog mešanja, bez zastrašivanja i nasilja, i da obavljaju svoju suštinsku ulogu u društvu.

Glavni cilj kampanje je unapređenje bezbednosnih uslova u kojima novinari rade širom Evrope, posebno kroz usvajanje i sprovođenje nacionalnih akcionih planova za zaštitu novinara i unapređenih pravnih i institucionalnih standarda. Drugi ključni ciljevi kampanje su uspostavljanje delotvornih pravnih lekova na nacionalnom nivou za rešavanje kršenja slobode medija, unapređenje istrage zločina protiv novinara i obezbeđivanje odgovarajućeg sankcionisanja počinilaca.

Kampanja je uglavnom usmerena na novinare, savete za štampu, organizacije aktivne u promovisanju i zaštiti slobode medija, medije, sudije, tužioce, organe za sprovođenje zakona, javne službenike, političare, civilno društvo i obrazovne institucije, ali će dopreti i do šire javnosti.

Kampanja je pokrenuta prvog dana međunarodne konferencije organizovane u Rigi, u okviru letonskog predsedavanja Komitetom ministara Saveta Evrope, pod temom „Pero je moćnije od mača? Suočavanje sa današnjim izazovima za slobodu izražavanja i bezbednosti novinara”.

Saopštenje – „Novinari su važni“: Savet Evrope pokreće kampanju za bezbednost novinara ovde (eng).

Video o zaštiti novinara ovde.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izrazila je očekivanje da će zakoni o javnom informisanju i medijima i elektronskim medijima biti usvojeni do kraja oktobra.

„Postignut je kompromis oko najvažnijih pitanja koja se tiču Saveta za štampu i izbora za članove Regulatornog tela za elektronske medije REM“, rekla je 11. oktobra Brnabić nakon sastanka sa predstavnicima medijskih i novinarskih udruženja i međunarodnih organizacija.

Kako je saopštila Vlada Srbije, ona je precizirala da će Savet za štampu biti samoregulatorno telo nadležno za sve medije i da se prvi put nalazi u legislativnom okviru.

Navodi se da je šef Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji Jan Bratu rekao da su inkluzivnost i transparentnost u izradi regulative ključne kada je reč o sprovođenju medijske strategije.

„Potrebno je dodatno ojačati organizacionu, funkcionalnu i finansijsku nezavisnost REM-a. Spremni smo da pomognemo u primeni zakona i izradi podzakonskih akata“, dodao je Bratu.

Šef Odeljenja za medije i informisanje Delegacije Evropske unije u Srbiji Manuel Munteanu pozdravio je jačanje Saveta za štampu i depolitizaciju u predlaganju članova Saveta REM-a.

„Ponavljamo važnost postojanja jakih zaštitnih mehanizama za obezbeđivanje jednakih uslova za sve medijske i tržišne aktere“, zaključio je Munteanu.

Popravljanje stanja u medijima jedan je od zahteva građanskih protesta u Srbiji koji su počeli u maju. Među prvim je smena članova krovne organizacije za kontrolu medija REM, sa obrazloženjem dela opozicije da ne ispunjava svoju funkciju već služi aktuelnoj vlasti Srpske napredne stranke (SNS) čiji predsednik je do nedavno bio šef države Aleksandar Vučić.

Ostavke rukovodstva Radio-televizije Srbije (RTS) i objektivno izveštavanje tog medijskog javnog servisa takođe su zahtevi građanskih protesta u Srbiji.

Treći zahtev je oduzimanje dozvola za emitovanje na nacionalnom nivou televizijama Pink i Happy zbog, kako je saopštila organizacija građanskih protesta, promocije nasilja. Takođe se iz istog razloga traži i ukidanje rijaliti programa na tim stanicama.

Zatraženo je i ukidanje pojedinih novinskih tabloida koji propagiraju nasilje.

Nijedan od tih zahteva vlast nije ispunila.