Home Blog Page 48

Grošelj: Nacrti medijskih zakona dovode u pitanje orijentaciju Srbije ka Evropskoj uniji

By
IJAS
-
0
Klemen Grošelj, Snimak ekrana N1

Nacrti medijskih zakona koje je vlada izmenila iza leđa radne grupe, dovode u pitanje orijentaciju Srbije ka Evropskoj uniji, kaže za N1 poslanik Evropskog parlamenta Klemen Grošelj.

„Ovaj predlog Zakona otvara pitanje oko stvarnih namera srpskih vlasti oko integracija u Evropsku uniju, ovo što se sada sprema na području medija nije na liniji onoga što je bilo obećano i što se traži sa strane Evropske unije od Srbije u okviru pregovora za članstvo u EU. Ovo zakonodavstvo više liči na ono što vidimo u nekim drugim zemljama koje se svrstavaju među autoritarne države“, rekao je Grošelj.

Smatra da ovaj zakon ima i političku poruku koja je sasvim pogrešna u ovom trenutku, posebno ako imamo u vidu sve ono ono što se dešava oko Srbije – kakva je bila rasprava na poslednjoj sednici Evropskog parlamenta, posle koje se sprema i Rezolucija.

„Sve ovo je slično onome što se događalo u Mađarskoj, očigledno je došlo do nekog prepisivanja medijskog zakonodavstva iz Mađarske pa i Poljske. To je jedno od bitnih pitanja u okviru Evropske unije, jer znate da su zbog tih stvari protiv Mađarske i Poljske uvedene sankcije, one nemaju pristup do svih evropskih fondova. I tako će se to gledati i u odnosu na Srbiju. Pitanje REM-a je već dugo vremena na političkoj agendi kako Evropskog parlamenta tako i celokupne Evropske unije, svi znamo kakva su očekivanja: očekivanja su da će to biti regulatorno telo koje je nezavisno od političkih uticaja, ali kao što smo mogli da vidimo i sada, ali i poslendnjih nekoliko godina – tu se ništa nije promenilo. Tako da ta kombinacija, ovi zakoni sa REM-om kakav je i kakav će verovatno ostati, značiće da su srpske vlasti odlučile da se udalje od svog evropskog puta i da krenu – očigledno – nekim drugim putem’. To je jasna poruka i očekujem da će biti reakcija i Evropske komisije i Evropskom parlamenta, ali i zemalja članica“, istakao je poslanik Evropskog parlamenta.

Predviđa da će komisija verovatno nešto učiniti, ali napominje da srpskoj javnosti mora biti jasno da neke zemlje članice EU već sada razmatraju uvođenje sankcija.

„Ako Srbija ne promeni politički put kojim je krenula, sa svim ovim dešavanjima na Kosovu, srpske vlasti su očigledno odlučile da članstvo u EU očigledno više nije spoljno politički cilj ili strategija. To je poruka koja mene brine i koja me žalosti, ali je očigledno realost u koju smo zapali“, zaključio je Grošelj.

Legalizacija nelegalnog – država bi da se vrati u medijsko vlasništvo preko Telekoma

By
IJAS
-
0
photo: N1

Bezmalo je prošla decenija otkako se država zakonom obavezala da će izaći iz vlasništva nad medijima u Srbiji. To se formalno i dogodilo, pa su brojni lokalni i beogradski mediji privatizovani. Ipak, vlast je našla načina da „kontroliše“ deo medija i to preko državnog Telekoma koji je prethodnih godina pokretao svoje i podržavao druge medije. Međutim, uskoro će biti usvojen novi Zakon o javnom informisanju u kome država pokušava da „progura“ član koji ovu situaciju praktično legalizuje, državnim firmama poput Telekoma biće omogućeno da osnivaju medije.

Više od mesec traje prava borba između države i nezavisnih medijskih organizacija o tome da li će i zakonom biti dozvoljeno da Telekom bude vlasnik medija. On to sada svakako jeste, a kroz mrežu svojih kablovskih operatera i medija jedan je od većih poslodavaca medijskim radnicima u Srbiji.

Odredbu o „vraćanju države u medije“ predstavnici države su u nacrt novog Zakona o javnom informisanju uneli naprasno, bez prilike da predstavnici radne grupe koja je radila na nacrtu raspravljaju o tome.

Ipak, pre slanja ovog i novog Zakona o elektronskim medijima koji bi u Skupštini trebalo da budu usvojeni po hitnoj proceduri, biće prilike da se država i medijska udruženja još jednom sastanu i to sledeće nedelje. Udruženja će po svoj prilici nastaviti da insistiraju na onome na šta se sama država obavezala pre gotovo deset godina – da izađe iz vlasništva nad medijima i da se ne vraća.

Državno vlasništvo u medijima samo po sebi ne mora biti problematično niti zabranjeno, kaže Veljko Milić, ekspert za medijsko pravo i član radne grupe za izradu nacrta novog Zakona o javnom informisanju. Kako on kaže, takve prakse postoje u nekim zemljama Evrope, ali – treba imati na umu domaći kontekst.

„Suštinski, pravno nije neizvodljivo da se država vrati u vlasništvo medija. Međutim, stav koji je država zauzela je da će izaći iz medija. Sada nakon desetak godina želi da se vrati kroz Telekom. Pritom uopšte ne znamo kako će to uticati na medijski pluralizam, na medijsko tržište, tako da bez ozbiljne procene, dodatnih garancija oko nezavisnosti uređivačke politike, nismo mogli da prihvatimo to rešenje“, kaže Milić.

Deluje da je država ovo rešenje pokušala da „progura“ na mala vrata. Milić kaže da je sporni predlog Ministarstvo unelo u nacrt na samom kraju, i da nije bilo dovoljno vremena za diskusiju.

Tokom jedne od javnih rasprava, ministar informisanja Mihajlo Jovanović rekao je da država „nema nameru da se vraća u medije“ i da se sporna odredba odnosi samo na Telekom. Ovaj potez kao i uvek do sada pravdaju – konkurencijom.

„Telekom Srbija kao državni operator može da bude vlasnik izdavača medija i to je jasno. U 21. veku, ne možemo sprečiti jednog telekom operatora da se bavi multimedijom. (…) Ne možemo jednog telekom operatora osakatiti na tržištu“, rekao je Jovanović.

Još jedan argument Vlade je da je i u nekim evropskim zemljama država vlasnik medija preko državnih operatera. Ipak, medijski stručnjaci kažu da je situacija sa slobodom medija u Srbiji takva da ne možemo da očekujemo da se vlast neće mešati u uređivačku politiku sadašnjih ili budućih Telekomovih medija.

„Ne možete praviti poređenja sa EU državama. Tamo ako država negde možda i uđe u medije, tamo je tradicija novinarstva duga sto godina i ne postoji taj vid pritiska i mešanja elita u rad medija“, kaže Željko Bodrožić za ovu televiziju.

Ne bi trebalo naprosto presađivati evropsku praksu u naš sistem, smatra i advokat Veljko Milić, a na istom tragu je i urednik portala Cenzolovka Perica Gunjić.

„To što bi u tim evropskim zemljama, sa ovakvim Telekomom, mnogo njih bilo u zatvoru, a i vlade bi padale zbog brutalnog obračuna sa medijima u kojima se koriste svi državni resursi, to nema veze, važno je da se premijerka pozvala na Evropu, i da je Evropa klimnula glavom – važno je da je po zakonu“, kaže Gunjić za Cenzolovku.

Zašto je državi odjednom važno da ovu stvar legalizuje? Gunjić smatra da je država pustila Telekom da godinama nezakonito osniva medije i sada želi da se pokrije.

„Ova vlast ima potrebu da sopstveno kriminalno ponašanje prema medijima i svim ostalim kritičarima pokrije zakonima“, kaže Gunjić, dok je Bodrožić ranije izjavio slično – ovim potezom vlast zapravo priznaje da je prethodnih godina kršila zakon i trošila milione građana osnivajući medije preko Telekoma, iako to nije smela.

Tržište kablovskih operatera danas u Srbiji praktično je podeljeno između dva najveća igrača – državnog Telekoma i SBB-a. SBB je u javnosti pozicioniran kao „opozicioni“ kablovski operater, budući da su njegovi glavni brendovi televizije N1 i Nova S, poznate kao kritički orijentisane prema režimu. Na Telekomu ovih kanala nema.

 

 

Drugi kvartal 2017, slika: Raskrikavanje

 

 

Drugi kvartal 2023, slika: Raskrikavanje

 

Kako se i vidi u podacima RATEL-a, u poslednjih nekoliko godina je došlo do ukrupnjivanja kapitala na strani Telekoma, koji je kupovinom više manjih operatera sebe pozicionirao kao glavnog distributera medijskih sadržaja preko kablovske infrastrukture. Najnoviji izveštaj RATEL-a pokazuje da je Telekom, po broju korisnika kablovske televizije, zauzima prvo mesto na tržištu sa 52,9 odsto, dok je SBB drugi sa 40,9 odsto. Poređenja radi, u istom periodu (drugi kvartal) 2017. godine, pre nego što će Telekom početi sa kupovinama drugih operatera, stvar je izgledala drugačije: Telekom je imao 25 odsto publike, dok je prvi bio SBB sa 47 odsto, a drugi, manji operateri, zajedno su imali više od četvrtine tržišnog udela.

Prva veća akvizicija dogodila se 2018. godine kada je Telekom, kako je otkrilo Raskrikavanje, za 195 miliona evra kupio Kopernikus, kablovskog operatera u vlasništvu Srđana Milovanovića, brata nekadašnjeg poverenika SNS za Niš.

U narednim mesecima, državni Telekom je kupio i niz drugih, kao što su Radijus Vektor, Masko, Avkom, dolazeći tako do hiljada i hiljada novih korisnika. Podaci RATEL-a za drugi kvartal ove godine pokazuju da gotovo 53 odsto pretplatnika koji imaju kablovsku televiziju, koriste upravo Telekomove platforme. SBB je pao na drugu poziciju sa 40,9 odsto.

Paralelno sa zauzimanjem dominantne pozicije na kablovskom tržištu, Telekom je i na druge načine jačao poziciju države na polju medija.

Krajem 2018. godine, Telekom se obavezao da će uložiti 38 miliona evra u firmu Mondo INC, u vlasništvu Igora Žeželja, koja je odnedavno i izdavač prorežimskog lista Kurir. Iako iz ove kompanije negiraju da planiraju prodaju Mondo INC, prema ugovoru Telekom će od sredine oktobra ove godine, imati prava da zahteva od Žeželja da im proda ovu firmu. O tome detaljnije ovde.

Telekom je povezan i sa portalom Bloomberg Adria koji je lansiran avgusta 2022. godine – reč je o sajtu koji su zajedno pokrenuli Blumberg Medija i Telekomov Mtel Swiss.

Preko svoje firme Arenna Channels Group, Telekom je u Srbiji otvorio i firmu Euronews DOO koja je izdavač TV kanala Euronews Srbija. Ovo je naišlo na kritiku javnosti koja je upozorila da ovakav poslovni potez, za koji je Telekom dobio dozvolu od REM-a, predstavlja kršenje medijskih zakona, što je Telekom negirao. Kako su rekli, to što su u državnom vlasništvu ne znači ništa – smatraju da se na njih medijski zakoni ne primenjuju jer se ne finansiraju iz budžeta nego iz poslova na tržištu.

Tada su podsetili i da im je REM dao dozvolu da, preko iste kompanije Arena Channels Group, pokrenu niz sportskih kanala (Arena Sport).

Javnost je žestoko kritikovala i odluku Telekoma da kupi prava za prenos utakmica Premijer lige. Kako su pisali mediji, otkupili su prava za prenos u narednih šest godina za čak 600 miliona evra, što je višestruko više od onoga što plaća United Media. N1 je i nedavno pisao da je Telekom za 15 miliona evra kupio i prava na emitovanje utakmica BiH lige, uz komentar da „ništa nije skupo kada se troši novac građana“.

Paralelno sa ovim poslovnim poduhvatima, Telekomov dug raste. Kako su pokazali finansijski izveštaji za 2022. godinu, kako je pisao list Danas, za zajmove i kredite ova državna kompanija duguje više od 1,5 milijardi evra.

Malta: EFJ, IFJ i grupe za slobodu medija pozivaju na pravdu za Dafne Karuanu Galiciju

By
IJAS
-
0

Na šestu godišnjicu ubistva malteške istraživačke novinarke Dafne Karuane Galicije, dole potpisane organizacije, obnovile su pozive malteškim vlastima da privedu pravdi sve odgovorne za njeno ubistvo i da u potpunosti sprovedu preporuke javne istrage o njoj atentat. Nezavisno udruženje novinara Srbije pridružuje se pozivu, a saopštenje prenosimo u celosti.

Karuana Galicija, koja je postala istaknuta kroz svoje antikorupcijske istrage i blogove, ubijena je od eksplozije automobila bombe na Malti 16. oktobra 2017. Trojica muškaraca osuđena su za ubistvo novinara, a tri druga osumnjičena čekaju suđenje.

Nakon pritiska porodice Karuana Galicija i civilnog društva, 2019. je pokrenuta javna istraga kako bi se istražile okolnosti koje su dovele do njene smrti.

U svom izveštaju iz 2021. godine, javna istraga je utvrdila da je država morala da „snosi odgovornost” za ubistvo Karuane Galicije jer je stvorila „atmosferu nekažnjivosti” i nije preduzela razumne korake da je zaštiti. Utvrđeno je da je ubistvo novinara bilo predvidljivo i sprečivo zbog kolapsa vladavine prava na Malti i dalo je detaljne preporuke vlastima, uključujući stvaranje sigurnijeg okruženja za novinare.

Naše organizacije su u poslednje dve godine u više navrata skrenule pažnju na nedostatak napretka u sprovođenju preporuka javne istrage u cilju zaštite medija i unapređenja bezbednosti novinara.

Fondacija Dafne Karuana Galicija je takođe više puta osuđivala neuspeh malteških vlasti da se pozabave korupcijom i zloupotrebom moći koju su razotkrili Karuana Galicija i drugi istraživački novinari, a koji i dalje doprinose okruženju nesigurnosti koje novinare dovodi u opasnost.

Još jednom, pozivamo na jačanje tri predložena zakona koji imaju za cilj poboljšanje bezbednosti medija kako bi se ispunili međunarodni standardi o zaštiti novinara, uključujući zakonodavstvo protiv SLAPP-a.

Malteške vlasti treba da obeleže šestu godišnjicu smrti Karuane Galicije davanjem nedvosmislenih izjava u prilog punoj pravdi za njeno ubistvo, obavezivanjem da će sprovesti preporuke javne istrage i garantovanjem transparentnih konsultacija o zakonu koji je na čekanju uz učešće međunarodnih stručnjaka za medije i civilnog društva.

Organizacije potpisnice:

  • ARTICLE 19 Europe 
  • Association of European Journalists 
  • Committee to Protect Journalists 
  • European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF)
  • European Federation of Journalists (EFJ)
  • IFEX 
  • Index on Censorship 
  • International Federation of Journalists 
  • International Press Institute 
  • OBC Transeuropa (OBCT) 
  • PEN International 
  • Reporters Without Borders (RSF) 
  • Transparency International EU

 

„Borba za profesionalizaciju medijske scene i zaštitu građana“: Medijski zakoni – gde je zapelo

By
IJAS
-
0
photo: canva

Niko nije imao zamerke, sve revolucionarno i napredno, ali je OEBS u poslednjem trenutku zatražio konsultacije o nacrtima Zakona o informisanju i Zakona o elektronskim medijima. Iako je premijerka Ana Brnabić juče najavila usvajanje pred Vladom, do njega nije došlo. Da li su nacrti ova dva zakona korak u pravom smeru ili loš primer šta se radi sa medijskom scenom u Srbiji? Koje zamerke imaju novinarska udruženja, a šta zamera Evropska federacija novinara? Zbog čega su bile potrebne dodatne konsultacije?

Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever kaže da političari upotrebljavaju „predimenzionirani narativ u društvu i medijskom prostoru“.

„Zanima me gde je tačno premijerka videla da smo rekli da je to nešto katastrofalno, te bombastične izjave. Naše saopštenje vrlo je jednostavno i nebombastično, jer smatramo da su zakoni neusklađeni sa standardima slobode izražavanja“, kaže ona.

Ističe da je reč koju su upotrebili – zabrinutost.

„Drago mi je da se povukla na konsultacije i nadam se da će ovog puta uključiti i ljude koji sede u Koaliciji za slobodu medija u Srbiji i da će moći detaljno argumentovati na čemu temeljimo zabrinutost o predloženim zakonima“, kaže ona.

Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Filipović Stevanović kaže da su u sredu uveče dobili nacrte nakon sastanka u utorak.

„Od nas je zahtevano da se izjasnimo u roku od 12 sati ili tako nešto, da li smatramo da su zakoni katastrofalni. Mi nismo krili svoj stav do poslednjeg momenta, Koalicija je na prve nacrte tokom radne grupe iskazivala svoje stavove, mi smo bili deo radne grupe za Zakon o javnom informisanju i medijima. Ova poslednja verzija nije loša, jeste korak u dobrom smeru jer smo uspeli, neki amandmani su ušli tokom javne rasprave“, kaže ona.

Dodaje da se „ovde podrazumeva da svi znaju ono što zna kabinet Ministarstva“.

„Oni su napravili dokumente u koje mi nismo imali uvid. Mi smo imali uvid u one koje je Ministarstvo dalo na javnu raspravu. Prihvaćeno je da je jedan od kriterijuma za ocenjivanje projekata koji se sufinansiraju i mera profesionalizma koja se utvrđuje prekršajima etičkog kodeksa novinara i odlukama Saveta za štampu. Odnos nepoverenja i nekog stalno odstupanja od dogovorenog, da se blago izrazim, je nešto što opterećuje taj proces već 7,8 godina unazad, vi svaki put niste sigurni da li ste se stvarno dogovorili“, kaže ona.

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski kaže da su udruženja ukazivala da je potrebno da se ostvari medijska strategija.

„Nju su radili organi vlasti sa medijskim udruženjima i stručnjacima, nije radila opozicija, ona ima potpis Ane Brnabić. Sada kada treba da se realizuje, postavlja se pitanje ustavnosti, kao da se Ustav promenio“, kaže.

Objasnio je o čemu se radi.

„Postoje mnoga rešenja u oba zakona koja su usaglašena sa medijskom strategijom, uvek postoji važnost određenih rešenja koja nije jednaka, postoje prioriteti. Nema ništa revolucionarno u ovim zakonima, revolucionarno bi bilo da je dosledno prihvaćena strategija, da je sprovedena, da se država konačno odrekne vlasništva nad medijima. Naravno imamo korak nazad, Maja Sever je potpuno u pravu“, kaže Veljanovski.

Sever postavlja pitanje „sa kim se upoređujemo“.

„Sa Dancima? S Švedskom? To vole da rade i političari u mojoj zemlji i u Bosni i Hercegovini. Razlike između te dve Evrope su još prevelike da bismo se mogli upoređivati. U Nemačkoj postoje javni medijski servisi, na lokalnom nivou, njihovu nezavisnost ne možemo upoređivati ni sa našim medijskim servisima koje plaćaju građani pretplatom“, kaže.

Veljanovski dodaje da, kada se kaže država, ne misli se samo na nivou republike.

„Već i lokalne samouprave. Šta je apsurd – ista takva odredba ostaje u ovom zakonu prvi deo tog člana 39 i 61 u Zakonu o elektronskim medijima, ali posle toga ima ono ALI… I sada se zabranjuje da preduzeće koje je u vlasništvu države ne može da bude osnivač, ali onda postoje tri frazice koje to potiru. To znači da je ono što je do sada bilo nezakonisto sada se legitimiše ovim zakonom“, ističe on.

Filipović Stevanović pita „zašto moramo da menjamo zakon da bismo omogućili da Telekom legalno radi, kad premijerka kaže da je to sad legalno“.

„Mene zanima zašto mi to sad menjamo. Ako je to sada sve bilo legalno, zašto smo zapeli da menjamo taj član zakona koji nam smeta. Nikad nije jednaka konkurencija kada imate državno vlasništvo i privatno, to nije jednaka tržišna utakmica“, kaže ona.

Naglašava, govoreći o Medijskoj strategiji, da se „stalno bira šta ćemo da uzmemo iz tog dokumenta“.

„Jedan od pokazatelja koji treba da kaže država treba da obezbedi fer tržišnu utakmicu, jedna od mera kaže udeo vlasništva u medijima u kojima je vlasnik država ili privredno društvo koje ima državno vlasništvo sveden na nulu. Ti mediji, kaže, svedeni na nulu, kojima je država vlasnik ili privredno društvo. Ja osećam da mi ovde jedni druge ubeđujemo do iznemoglnosti, u redu je da se ne složimo, država je ta koja donosi zakon, ona je ta koja ima poslednju reč, nemojte nas ubeđivati da nešto ne piše što piše“, kaže.

Veljanovski kaže da „OEBS razume da nisu rešeni problemi koji su krucijalni“.

„Insistira na tome da se obavi još neka konsultacija, pre svega u vezi sa ovim odredbama oko kojih ne postoji saglasnost, za to vremena više nema, zakon je juče prošao kroz vladu, to je moguće promeniti ako dođe do konsultacija isključivo amandmanima u skupštini“, kaže on.

Dodaje da se „sve sad radi u poslednjem momentu i na brzinu zbog raspisanih izbora“.

„A nije moralo tako da bude, jer su ova dva zakona odavno trebalo da budu završena“, kaže on.

Filipović Stevanović podseća zašto su im REM i Savet za štampu važni.

„To su dva tela koja štite građane od štetnog sadržaja i nekompetentnog sadržaja, dezinformacija, zlonamernih informacija koje se plasiraju u medijima. To su tela koja bi trebalo da regulišu medijsku scenu, da ljudi ne budu izloženi takvom sadržaju, ne budu izmanipulisani. Prošle godine je 85 predstavki dato REM, doneli su tri mere – dve za radio iz Guče i jedna za televiziju iz Čačka. Ništa što se prikazivalo 2022. za šta su podnošene predstavke na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, nije bilo po mišljenju Saveta REM za bilo kakvu meru niti upozorenje, a građani sami neka prosude da li zaista sadržaj koji je prikazivan na tim televizijama nije kršio nijednu meru zakona. Nije ovo borba za REM i Savet za štampu, nego za profesionalizaciju medijske scene i zaštitu građana od tih sadržaja“, zaključuje ona.

Uprkos stalnom porastu nasilja i propagande, REM kažnjava samo lokalne medije, nijednu nacionalnu televiziju

By
IJAS
-
0
foto: Snimak ekrana N1

Prijave građana i nevladinih organizacija zbog nasilja u programima ili brutalnih kampanja protiv kritičara vlasti u REM-u čekaju i po godinu i po dana. Izriču se mere protiv lokalnih radija i televizija, ali se ne diraju nacionalne televizije ni posle prikazivanja nasilja nad decom, davljenja ili šutiranja žena u rijalitijima

Prema Izveštaju o radu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) za 2022, tokom prethodne godine podneto je 85 prijava zbog sadržaja televizijskih emisija. Regulator je doneo samo tri mere opomene i 25 rešenja o odbačaju prijava.

Šta se desilo sa 57 prijava? U izveštaju ne kaže ništa o tome da li su one uopšte razmatrane.

Najčešći razlozi za podnošenje prijava u 2022. godini bili su zaštita maloletnika, govor mržnje, povreda ličnog i opšteg interesa, oglašavanje, izbori…

Tokom ove godine REM nije donosio mere protiv medija, iako je nasilja u rijaliti programima bilo. Kako je u jednoj od svojih prijava REM-u naveo Institut za medije i različitost, samo je u januaru u rijalitiju Zadruga više od 10 puta došlo do eskalacije nasilja.

Analiza izveštaja o radu regulatora pokazuje da se Savet REM-a tek povremeno „meša u svoj posao”, da se članovi saveta sve ređe sastaju uživo, da je efikasnost dodatno umanjena, te da je sankcionisanje emitera sve ređe.

Mere i blaže i ređe

Podaci iz izveštaja govore da je prošle godine savet imao samo sedam redovnih sednica, dok ih je tokom 2020. i 2021. godine bilo 11, mada su tada na snazi bile i epidemiološke mere zbog virusa korona.

Ove godine savet je održao samo dve redovne sednice. Svih ovih godina, REM krši sopstveni Poslovnik o radu, u kojem piše da se redovne sednice saveta održavaju po pravilu dva puta mesečno, osim od 15. jula do 31. avgusta.

I kaznena politika je prošle godine ublažena. Dok je 2020. i 2021. bilo upozorenja i privremenih zabrana emitovanja, u prošloj godini izrečene su skromne tri mere opomene, i to lokalnim medijima.

Opomenuti su televizija Galaksija 32 iz Čačka i radio-stanice Guča i Kruna. Ali zato zbog nasilja, koje se redovno prikazivalo u rijalitiju Zadruga, u poslednjih pet godina, kako je pisao CINS, nijedna televizija nije kažnjena.

A bilo je i nasilja nad decom, uživo se moglo videti davljenje jedne od učesnica rijalitija, svađe, tuče, šamari, šutiranja žena i ostalih brutalnih obračuna.

Prema Zakonu o elektronskim medijima, REM može emitera da opomene, upozori, privremeno zabrani objavljivanje programskog sadržaja ili da mu oduzme dozvolu.

CRTA: Nepoznata sudbina većine prijava

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA redovno podnosi prijave REM-u. Tokom izborne kampanje 2022, podnela je 13 prijava. U osam slučajeva REM je utvrdio da su prekršeni zakoni o oglašavanju i o elektronskim medijima.

„Interesantno je da ni u jednom od tih osam slučajeva REM nije izrekao meru pružaocu medijske usluge, već je podnosio zahteve za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu, iako u pojedinim slučajevima nije jasno zašto je sudu prepušteno da rešava pitanja iz nadležnosti REM-a”, napominju iz CRTE.

CRTA je podnela prijavu zbog emisije Aktuelnosti na TV Hepi, u kojoj je segment iz video-igrice predstavljen kao autentična scena ratnih borbi. Od novembra 2022. nema nikakvih informacija o sudbini te prijave.

Samo jedan odgovor je stigao posle prijava televizija Vesti, Zona plus, TV Pančevo i Studija B zbog prikazivanja stranačkog skupa povodom 14. rođendana SNS-a u novembru 2022: da nema mesta pokretanju postupka. O drugim prijavama nemaju informacije.

Jedna prijava se odnosila i na film „Meta porodica”, prikazan u januaru 2022. na Pinku, Hepiju i Studiju B. U njemu su novinari KRIK-a, BIRN-a i CINS-a, kao i lideri više opozicionih stranaka, označeni kao „zaverenici”, „agenti i izvršioci u pokušaju sramnog puča”, „ekspoziture stranih obaveštajnih službi” i, konačno, „ubice” i neprijatelji države koji planiraju likvidaciju predsednika Vučića.

Kako za Cenzolovku objašnjava Vladana Jaraković, pravna ekspertkinja u organizaciji CRTA, REM se mesecima nije izjašnjavao o ovom slučaju, da bi krajem marta prošle godine pokrenuo postupak izricanja mera protiv Pinka i Studija B, koji još nije okončan. Podaci o postupanju protiv TV Hepi ne postoje.

 

PRIJAVE GRAĐANA ZA REM NISU RELEVANTNE

Tokom 2018. i 2019. inicijativa CRTE i NUNS-a Probudi REM imala je cilj da olakša građanima proceduru podnošenja prijava. Pokazalo se, kako navode u CRTI, da su građani zainteresovani da se REM-u obrate u slučajevima kada pružaoci medijske usluge grubo krše pravila novinarske profesije.

„U slučaju koji su građani prijavljivali 2019. godine (napadi na novinara Nenada Živkovića) REM je TV Pančevo izrekao meru upozorenja, što svakako može biti podstrek da se takve situacije prijavljuju. Međutim, danas je REM još pasivniji nego 2019. Uprkos stalnom porastu nasilja, senzacionalizma i propagande, REM nijednoj nacionalnoj televiziji nije izrekao mere tokom 2022. i 2023. godine. Na ovaj način, REM šalje poruku korisnicima medijske usluge koji prijavljuju sporne situacije da prijave kojima ukazuju na povredu opšteg interesa nisu relevantne. Situacija bi se mogla dodatno pogoršati ukoliko bude usvojen nacrt zakona o elektronskim medijima, koji i definitivno propisuje da podnosioci prijava, bilo da prijavljuju povredu opšteg ili ličnog interesa, neće biti stranke u postupku. Na ovaj način, REM će praktično biti u potpunosti oslobođen sudske kontrole svojih odluka”, zaključuju u CRTA.

 

AŽC: Nikada nijednu odluku nisu dobile

Autonomni ženski centar (AŽC), koji pruža podršku ženama sa iskustvom nasilja, podneo je tri prijave REM-u zbog kontinuiranog nasilja prema ženama u Pinkovom rijalitiju Zadruga.

Sanja Pavlović iz AŽC-a kaže da od REM-a nikada nisu dobile nijednu odluku, već su morale su pretražuju zapisnike kako bi o tome nešto saznale. Neke odluke donete su godinu dana nakon prijave.

„Ni na otvorena pisma, pisana na inicijativu žena koje su doživele nasilje, nikada nije bilo reakcije. REM nije adekvatno reagovao na promociju, relativizaciju i čak eksplicitne scene nasilja prema ženama u različitim televizijskim sadržajima, posebno u rijaliti programima”, kaže Pavlović.

Pre gotovo godinu dana Autonomni ženski centar je uputio prijavu REM-u povodom emisije „Kod Jovane na ispovest”, u kojoj su voditeljka Jovana Jeremić i reporter Milan Raonić otkrili identitet maloletne devojčice, žrtve nasilja, i njenog maloletnog brata.

Oni su navodili sagovornike na otkrivanje informacija iz privatnog i porodičnog života maloletne dece i komentarisali istragu koju je pokrenulo tužilaštvo, zbog čega su povređeni različiti zakoni, te se ometala pravda, što je krivično delo.

Ova prijava, sudeći po zapisnicima sa sednica Saveta REM-a, još nije razmatrana.

Ranija pritužba AŽC-a zbog narušavanja dostojanstva žena koje su preživele seksualno nasilje u ratu u emisiji Mentalno razgibavanje iz novembra 2021. stigla je na dnevni red sednice Saveta u aprilu ove godine. Odbačena je kao neosnovana.

AŽC je prijavio TV Hepi i zbog emisije u kojoj astrolozi, numerolozi i grafolozi tumačili horoskope, datume rođenja i potpis Miroslava Aleksića i glumice Milena Radulović, koja je Aleksića otuđila za silovanje. Hepi tada nije kažnjen, o čemu je Cenzolovka pisala.

SĆF: Ćutanje posle prijave nasilja u Zadruzi

Među organizacijama koje su poslednjih godina podnosile prijave REM-u, pa i u 2022, jeste Slavko Ćuruvija fondacija, koja je prošle godine u maju podnela prijavu REM-u zbog nasilja u Zadruzi.

Nekoliko dana kasnije, takođe u jutarnjem terminu, emitovana je još jedna scena nasilja (davljenje učesnice Zadruge), zbog čega je NUNS podneo prijavu.

„Do danas, dakle, godinu i po dana kasnije, od REM-a nismo dobili ni jednu jedinu informaciju o našoj prijavi. Nije nam potvrđeno da je stigla, a ni reči o njoj nismo videli u dostupnim zapisnicima ili tačkama dnevnog reda sednica saveta”, kažu u Slavko Ćuruvija fondaciji.

Zašto se prijave razmatraju sa zakašnjenjem i čuče u fiokama godinama, zašto se građani ne obaveštavaju o statusu svojih prijava, zašto REM krši sopstveni Poslovnik o radu, a zapisnici nisu javno dostupni odmah nakon održavanja sednica ‒ sve su to pitanja koja smo poslali REM-u i njegovoj predsednici Oliveri Zekić, ali nismo dobili nikakav odgovor.

SVI IMAJU PRAVO DA PRIJAVE TELEVIZIJE I RADIO-STANICE

U 2022. godini bilo je 76 prijava fizičkih i pravnih lica, koje su smatrane obaveštenjima građana i devet prijava zbog povrede ličnog interesa. Prijave su najviše podnosili građani (56), nevladine organizacije ( 19), novinarska udruženja (3) i jednom zaštitnik građana. Svi oni, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, imaju pravo da podnose prijave REM-u zbog programskih sadržaja elektronskih medija, ako smatraju da se tim sadržajima vređaju ili ugrožavaju njihovi lični ili opšti interesi.

Prijava se može podneti najkasnije u roku od 30 dana od dana premijernog ili ponovljenog emitovanja spornog sadržaja.

Regulator je dužan da, kad dobije i razmotri prijavu, odmah dostavi primedbu emiteru sa zahtevom da se o njoj izjasni u roku od osam dana od dana dostavljanja prijave.

Prijavu kojom se ukazuje na vređanje ili ugrožavanje opšteg interesa regulator uzima u obzir prilikom pokretanja postupka po službenoj dužnosti.

REM je dužan i da predstavnika emitera pozove na sednicu saveta na kojoj se raspravlja o izricanju mere kako bi se izjasnio o činjenicama bitnim za donošenje odluke.

Rokovi za razmatranje prijava nisu regulisani zakonom.

 

OEBS zatražio dodatne konsultacije o medijskim zakonima

By
IJAS
-
0

OEBS je u poslednjem trenutku zatražio dodatne konsultacije o nacrtima Zakona o informisanju i Zakona o elektronskim medijima, saznaje N1.

Prethodno je predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila da bi dva medijska zakona trebalo danas da budu usvojena na sednici Vlade i potom poslata Narodnoj skupštini.

Premijerka je negirala da se Zakoni o informisanju i elektronskim medijma menjaju da bi Telekom Srbija mogao da legalizuje svoje vlasništvo u televizijama koje je prethodnih godina osnovao.

Dan ranije iz Vlade je saopšteno da se premijerka sastala sa predstavnicima Ministarstva informisanja i telekomunikacija, medijskih i novinarskih udruženja i međunarodnim partnerima povodom završetka javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima.

Iz Vlade je zvanično saopšteno da je postignut kompromis, ali sagovornici N1 ne dele sa njom mišljenje.

Premijerka je, kako je saopšteno iz Vlade, istakla da je postignut kompromis oko najvažnijih pitanja koji se tiču implementiranja: Saveta za štampu i izbora za članove Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Međutim, predstavnici novinarskih i medijskih udruženja navode za N1 da niko od njih nije video finalne verzije predloga zakona i da se plaše da će saznati šta u njima piše tek na dan njihovog usvajanja.

Šta čeka Apelacioni sud, koji već sedam meseci ne objavljuje donetu presudu u slučaju ubistva Ćuruvije?

By
IJAS
-
0
Slavko Ćuruvija i Branka Prpa, Foto: Goranka Matić

Apelacioni sud u Beogradu doneo je presudu u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, ali iz nepoznatih razloga ta presuda nije objavljena već više od sedam meseci.

Od upućenih se čuju pojedini glasovi da je presuda koju je apelacija donela oslobađajuća, iako bi time bile preinačene dve prethodne prvostepene presude, u kojima su optuženi za ubistvo Ćuruvije, bivši rukovodioci Resora službe državne bezbednosti Srbije Radomir Marković, Milan Radonjić i Ratko Romić, dva puta osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.

S druge strane, policijski inspektor Dragan Kecman, koji je izneo čitav slučaj i ključne dokaze, sve vreme istrage i suđenja, koje je prožeto opstrukcijama, izložen je pretnjama smrću, koje su istražene tek u jednom slučaju, a danas je u penziji i već godinu dana čeka odluku o dozvoli za nošenje oružja.

Član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić izjavio je sredinom septembra da od Apelacionog suda nije dobio informaciju da je doneta oslobađajuća presuda osumnjičenima za ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine, ali da mu je potvrdu te informacije dao „jedan državni sekretar“.

– Nije normalno da, prvo, ovoliko dugo traje suđenje, a pogotovu saopštavanje odluke Veća Apelacionog suda. Sve informacije i dosadašnje odluke suda idu u tom pravcu da je doneta oslobađajuća presuda, samo se čeka pogodan momenat da se to pošalje tužilaštvu i optuženima, kaže Matić za Danas. On dodaje da se time i uopšte nekažnjavanjem ubistva novinara ohrabruju nasilnici i šalje poruka u prvom redu novinarima da neće biti zaštićeni, a da će potencijalne ubice ostati bez adekvatne kazne.

– Za društvo je još gora poruka, da ako u ovom slučaju koji je toliko izložen pažnji javnosti nema pravde, kako će onda tek biti običnim građanima, koji nemaju pristup medijima, zaključuje Matić.

Perica Gunjić, glavni urednik Cenzolovke i član Fondacije Ćuruvija, kaže za Danas da lično nije dobio potvrdu za informaciju da je presuda apelacije oslobađajuća, ali da su takvi glasovi ipak zabrinjavajući.

– Napominjem da nemamo nikakvu informaciju o tome. Međutim, ukoliko bi zaista presuda bila oslobađajuća, onda je to zastrašujuće poigravanje sa porodicom Slavka Ćuruvije, sa njegovim prijateljima, ali i ponižavajuće i zastrašujuće za ovu zemlju i njene demokratske procese i stanje slobode govora, jer znamo da je Ćuruviju ubila država, jer je bio njen oštar kritičar, smatra Gunjić.

On podseća da u ovoj zemlji niko nikad nije osuđen za ubistvo novinara ili težak zločin protiv novinara, a bilo ih je dosta.

– Imamo nerasvetljena ubistva Milana Pantića i Dade Vujasinović, postavljanje bombe na kuću Dejana Anastasijevića, paljenje kuće Milana Jovanovića, što je proces koji takođe nije završen, napominje Gunjić. On dodaje da proces za ubistvo Ćuruvije traje punih osam godina i nekoliko meseci, a da je od donošenja optužnice prošlo punih devet godina i ništa se nije dogodilo.

– Ova presuda biće užasno važna, jer u slučaju oslobađanja, značiće nekažnjivost zločina prema novinarima a mi ćemo ostati zemlja u kojoj takvi zločini nisu kažnjivi. Ja odbijam da u to verujem, ali znajući gde živim ostavljam mogućnost da se nešto tako ipak dogodi. Za mene bi to bilo šokantno, kaže Gunjić. On kaže da Fondacija nije reagovala kada su se pojavile glasine o mogućem oslobađanju krivaca za Ćuruvijino ubistvo.

– U tom sudu sedi petoro sudija koji valjda imaju neki obraz i oni će svi da potpišu tu presudu, koja će prvi put možda moći da osudi nekoga zbog zločina nad novinarima, s obzirom na ogromnu količinu dokaza koji potkrepljuju osuđujuću presudu, ističe Gunjić.

Inspektor u penziji Dragan Kecman, koji je od početka radio na slučaju i zaslužan je za sve dokaze koji su prikupljeni, odranije je upozoravao da se suđenje opstruira, te da su mnogi ključni dokazi izbačeni iz službenih zabeležbi, a njemu je više puta prećeno ubistvom, o čemu postoje i dokazi kao i službene beleške.

Kako navodi Veran Matić, pretnje smrću plasirane su više puta da stignu do inspektora Kecmana, prvi put još dok je bio u UBPOK-u, a tada nije dobio informacije da li su vršene provere.

– Ostale informacije i pretnje, dobijene su 2016. godine koje je u izveštaju napisao kriminalističko-obaveštajni radnik Službe za kriminalističko obaveštajne poslove. Kecmana nisu regularnim putem upoznali sa tim izveštajem u kojem se navodi da mu je ugrožena bezbednost. Kada me je, kao predsednika Komisije, obavestio o tome, tražio sam od nadležnih da se izvrše provere, posebno zbog toga što je dokument o pretnji bio prikriven u MUP-u. Tek kada sam pisao svima, ministru policije, predsedniku vlade, tužilac je naložio Trećem odeljenju policije da izvrši provere. Tada su tražili od Kecmana da se izjasni da li je ugrožen, umesto da oni dođu istragom do tog zaključka. Kecman im je odgovorio da će se sâm braniti i štititi dok je u službi, ako već to ne može policija da radi, priča Matić.

Kecman je pretnje dobijao u još par navrata, poslednji put 2021, što je preneto tadašnjem načelniku UKP, ali nije poznato da li je po tome postupano.

– Kecman je od prošle godine u penziji, i odmah je tražio dozvolu za nošenje oružja, što bi svakako imalo preventivnu ulogu, ali godinu dana nema odgovora. Ja sam se raspitivao kod ministra Gašića i dobio odgovor da o dozvolama odlučuje posebna komisija. Mislim da je velika sramota da policajac ode u penziju sa nerešenim slučajevima pretnji, a posle toga, da nema mogućnosti ni da se brani, navodi Matić.

Novinar i izdavač listova Dnevni telegraf i Evropljanin Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja SRJ. Osumnjičeni za ubistvo Ćuruvije, bivši rukovodioci Resora službe bezbednosti Srbije Radomir Marković, Milan Radonjić i Ratko Romić, dva puta su prvostepeno osuđeni na ukupno 100 godina zatvora.

 

AF: Protić: Pritisak na javnost

Jedan od advokata odbrane, Stevan Protić, branilac Miroslava Kuraka, kaže za Danas da je nemoguće da neko zna presudu pre nego što je ona zvanično objavljena i da takve tvrdnje doživljava kao jedan od načina pritiska na javnost. Kako kaže, ni prvostepenom presudom nije utvrđeno da su njegov klijent i ostali optuženi odgovorni za taj zločin, niti su utvrđeni nalogodavci i organizatori, već je utvrđeno da je ubistvo izvršilo N. N. lice.

 

Inspektor ogorčen odlukama

Inspektor Kecman napomenuo je, u razgovoru za Insajdera, da je ovaj slučaj za njega rešen, i da ako presuda bude oslobađajuća, što on „ne može da prihvati“, onda smo „u ozbiljnoj situaciji da se zapitamo u kom pravcu idemo kao društvo“. U intervjuu za Cenzolovku Kecman je izneo i da ne krije da je „ogorčen postupcima i odlukama predsednice sudskog veća Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal, koja je važna svedočenja u procesu optuženima za ubistvo Ćuruvije izbacila iz spisa predmeta“.

„Kad je vlast zadovoljna, ima i novca“: Zašto finansiranje javnih servisa iz budžeta nije dobro?

By
IJAS
-
0
slika: Media centar

Dok se ne dosegne viši stepen demokratije‚ dok ne budemo imali jednu bolju, tolerantniju, kompetentniju vlast, neće ni to sa javnim servisima da bude bolje, bez obzira na način finansiranja, ocenio je za N1 profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski.

Vlada Srbije je na poslednjoj sednici usvojila izmene Zakona o finansiranju javnih medijskih servisa, odnosno produžila da se Radio-televizija Srbija i Radio-televizija Vojvodine finansiraju pored taksi delom i iz budžeta sve do kraja 2024. godine.

U budžetu za sledeću godinu, kako se navodi, za finansiranje osnovnih delatnosti javnih servisa predviđen je iznos isti kao prošle godine – 900 miliona dinara i dodatno za projektno finansiranje javnih servisa od 20,3 miliona dinara.

Iz službe za odnose s javnošću RTS-a za portal N1, međutim, kažu da se Radio-televizija Srbije od 2021. godine ne finansira iz budžeta Republike Srbije, i da sredstva dobija isključivo RTV.

I u samim izmenama Zakona o finansiranju javnih medijskih servisa se navodi se da sadašnji visina takse od 299 dinara na mesečnom nivou, nije dovoljna da Javna medijska ustanova „Radio-televizija Vojvodine” nesmetano i u kontinuitetu obavlja svoju osnovnu delatnost.

Promena iznosa takse od 299 dinara mesečno se za sada ne pominje u predloženim propisima.

 

„Kad je vlast zadovoljna onda novca ima, u obrnutom slučaju nema“

U Evropi već decenijama postoji dilema koji je način finansiranja rada javnih servisa bolji, podseća za portal N1 profesor Veljanovski i objašnjava da je jedan deo te dileme već razrešen, jer je odavno postalo jasno da budžetski način finansiranja nije dobar način finansiranja javnih servisa.

„Pošto onda na taj način može da se prenese volja vlasti na medijski sadržaj koji javni servisi produkuju, pa kad je vlast zadovoljna kako oni rade, onda novca ima, u obrnutom slučaju nema“, ilustruje Veljanovski.

Stoga se ustalilo uverenje da je najbolji sistem finansiranja pretplata, ondnosno taksa.

„Međutim postoje objektivne poteškoće u finansiranju javnog servisa kakav je sad, pogotovo u siromašnijim zemljama“, navodi on.

 

„RTS jedan od najsiromašnijih javnih servisa u Evropi“

Naime, naš javni servis je, prema rečima Veljanovskog, jedan od najsiromašnijih u Evropi.

„On je tu negde na nivou Albanije, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Dakle, svi ostali javni servisi imaju daleko više novca. Poslednja informacija koju sam čuo je da je javni servis kod nas uspeo da dosegne negde sa svim prihodima, pretplatom, oglašavanjem, prodajom fono zapisa, filmova, serija itd, negde jedva su namakli 200 miliona evra na godišnjem nivou“, ukazuje Veljanovski.

To je, kako ističe, daleko manje od onoga koliko imaju drugi javni servisi u Evropi, gde se ta suma kreće od 300, 400, 500 miliona evra, pa do pest milijardi funti u Velikoj Britaniji ili 10 milijardi evra u Nemačkoj.

„Prema tome, u ovom trenutku je teško reći da je trebalo nešto drugačije. Ta taksa koja se sada naplaćuje u Srbiji je apsolutno nedovoljna za finansiranje javnog servisa. Javni servis je skup medijski model, on ima velike obaveze, i naravno sve to košta. Razume se, drugo je pitanje, odnosno to je najvažnije pitanje – a šta onda javni servis svojim slušaocima i gledaocima daje, i šta pruža auditorijumu“, navodi Veljanovski.

 

„Dok se ne dosegne viši stepen demokratije, neće ni javnim servisima biti bolje“

I za RTS i za RTV se, prema oceni Veljanovskog, ne može reći da su u svom progamskom pogledu i uređivačkoj koncepciji dosegli standarde javnog servisa, pogotovo u informativnom programu.

„I to se neće promeniti ni ako im se da više para iz budžeta, ni ako im se da manje manje para iz budžeta, i ako im se uskrate te pare iz budžeta, opet ništa neće biti bolje. Dakle, to je sve povezano sa ukupnom društveno-političkom situacijom u Srbiji“, poručuje Veljanovski.

Dok god ne bude ozbiljnih promena na globalnom društvenom planu, dok se ne dosegne viši stepen demokratije‚ dok ne budemo imali jednu bolju, tolerantniju, kompetentniju vlast, neće ni to sa javnim servisima da bude bolje, bez obzira na način finansiranja, zaključuje naš sagovornik.

Niko ne zna šta piše u medijskim zakonima: Premijerka tvrdi jedno, udruženja drugo

By
IJAS
-
0
Photo: Pixabay.com

Premijerka Ana Brnabić sastala se juče sa predstavnicima Ministarstva informisanja i telekomunikacija, medijskih i novinarskih udruženja i međunarodnim partnerima povodom završetka javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima. Iz Vlade je zvanično saopšteno da je postignut kompromis, ali sagovornici N1 ne dele sa njom mišljenje.

Premijerka je, kako je saopšteno iz Vlade, istakla da je postignut kompromis oko najvažnijih pitanja koji se tiču implementiranja: Saveta za štampu i izbora za članove Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Brnabić je, kako se navodi, precizirala da će Savet za štampu biti samoregulatorno telo nadležno za sve medije i da se prvi put nalazi u legislativnom okviru. Naglasila je da su ovi zakoni revolucionarni, jer se prvi put uvodi samoregulacija

Brnabić je ocenila da je urađen odličan posao i da očekuje da će oba zakona biti usvojena do kraja oktobra.

U saopštenju se navodi da su predstavnici OEBS i Delegacije EU pozdravile donošenje novih medijskih zakona.

 

Šta piše u medijskim zakonima – zna samo premijerka

Međutim, predstavnici novinarskih i medijskih udruženja navode za N1 da niko od njih nije video finalne verzije predloga zakona i da se plaše da će saznati šta u njima piše tek na dan njihovog usvajanja.

Dr Saša Mirković, predstavnik ANEM-a u Radnoj grupi za izradu medijskih zakona, kaže za N1 da kao neposredni učesnik, nije uveren da reč „kompromis“ u potpunosti odgovara opisu jucerašnjeg sastanka održanog u Vladi Srbije.

„Isto se odnosi i na neke vesti koja govore o „zadovoljstvu predstavnika novinarskih i medijskih udruženja kompromisom postignutim na osnovu javne rasprave o medijskim zakonima“, što je utisak koji ne nosimo svi sa pomenutog sastanka. Predstavnici medijskih i novinarskih udruženja nisu tokom sastanka imali uvid u verzija nacrta dva medijska zakona nakon unetih izmena po završetku javne rasprave, tako da nam je preostalo da diskusiju baziramo na usmenim navodima premijerke Brnabić o delovima budućih zakona oko kojih je u prethodnom periodu bilo najviše sporenja“, objašnjava Mirković.

On dodaje da su u vezi sa budućom zakonskom formulacijom vezanom za Savet za štampu, dobli pojašnjenje da to neće biti verzija člana koju su pre nekoliko meseci izglasali u Radnoj grupi za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju već da će ona biti na tragu onoga što već propisuje Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja iz 2016. godine koji se do sada primenjivao samo na republičkom nivou.

„Juče nismo dobli jasan odgovor zašto predlagač zakona uporno izbegava da u budućem Zakonu o elektronskim medijima jedan od predlagača članova Saveta REM bude i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti (koji je od velikog značaja za svakodnevni rad medija) ako su takvo pravo dobili Zaštitinik građana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Nismo se složili ni u vezi korišćenja pojma „neustavnost“ u vezi sa ponovnim izborom članova Savet REM (nakon usvajanja novog Zakona o elektronskim medijima) što propisuje važeća Vladina Medijska strategija“, ukazuj Mirković.

Prema njegovim rečima, da bi nešto bilo formalno neustavno, o tome bi trebalo da se izjasni Ustavni sud što se nije desilo.

„Negativan stav Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo po tom pitanju sada je diskutabilan zato što je početkom 2020. godine ovo vladino telo odobrilo usvajanje Medijske strategije koja propisuje tzv. „reset“ REM-a nakon usvajanja novog zakona, od čega se sada odustaje“, navodi Mirković.

„Medijski statisti u državnoj predstavi?“

Izvršna direktorka Asocijacije medija Izabela Branković napominje za N1 da se posle zvaničnog saopštenja iz Vlade Srbije sa jučerašnjeg sastanka može steći utisak da su usaglasili sve sporne tačke na dva medijska zakona.

„Zapravo svi treba da znaju da mi još nismo videli izveštaje sa javnih rasprava, tako da ne znamo šta je još moglo da doprinese boljim zakonskim rešenjima. Jedino što zasigurno znamo, podsećam da govorim u ime Koalicije za slobodu medija, jeste da smo intenzivno radili kroz radnu grupu sa ostalim kolegama, usklađivali i predlagali amandmane za najbolja rešenja, organizovali i tri dodatne javne rasprave sa vlasnicima i urednicima medija u Nišu, Novom Sadu i Beogradu“, ocenjuje Branković.

Ona naglašava da s obzirom na to da nisu imali uvid u finalni tekst zakona, ne znaju šta su predstavnici Vlade usvojili od njihovih zahteva i predloga eksperata, pa je onda i neprimereno da sad komentariše nešto što njima iz medija nije bilo dostupno.

„Tim pre, ne možemo da se složimo sa formom saopštenja “da smo usaglasili stavove i postigli kompromis, kako premijerka navodi, oko ključnih zahteva”. Svi znaju da je ovaj posao trebalo da bude završen do kraja 2022. godine, a ne da uđe u hitan postupak pri kraju 2023. Odgovornost za prazan hod je na državnim organima, koji su, po već viđenom modelu, odlagali dok su mogli, a onda naprasno, pod spoljnim pritiscima“, ukazuje naša sagovornica.

Ona se pita i – zar ne deluje čudno da ćemo zvanične dokumente sa javnih rasprava, kao i finalne verzije predloga zakona, videti u svršenom činu, kada se nadležni državni organ bude izjašnjavao o njegovom statusu.

„I za kraj, bojim se, da smo u čitavom projektu, od starta do cilja, bili medijski statisti u državnoj predstavi, sa poznatom scenografijom. Mi nećemo odustati, tim pre što smo svesni da najteža borba tek predstoji: sprovođenje zakona, dakle njegova primena. Kakvog zakona, e to ćemo videti, nažalost, tek u danu glasanja“, kaže Branković.

„Premijerka se dogovorila sama sa sobom“

Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić da je tačno samo da je Vlada Srbije delom napravila kompromis sa samom sobom, odnosno da je vratila u Zakon nešto od onoga što je sama zacrtala usvajajući Medijsku strategiju pre neku godinu

„Nacrt Zakona o informisanju i medijima koji je uradila Radna grupa, u kojoj su bili i predstavnici reprezentativnih udruženja i asocijacija, prepravljen je u Ministarstvu i takav dat na javnu raspravu. Mi smo jasno izrazili svoje negodovanje i zahtevali da se poštuje Medijska strategija i prvobitni Nacrt. Na tim pozicijama smo i danas i one nisu podložne nekakvim kompromisima i dogovorima. Te stvari nisu predmet cenjkanja“, naglašava predsednik NUNS.

Sad, dodaje on, to što premijerka smatra da se sa nekoliko izmenjenih formulacija u nekim članovima pravi kompromis, to je njeno viđenje.

„Ja mislim da je ona samo delimično napravila kompromis sa samom sobom od pre nekoliko godina, kada je usvojena Medijska strategija kao osnov buducih medijskih zakona, i kada su stigle pohvale i pozitivne ocene iz EU. Nadam se da će do usvajanja zakona premijerka u potpunosti usaglasiti sa sobom od pre nekoliko godina, kada je potpisala dokument koji je jasno detektovao probleme i anomalije u medijskoj sferi i najavio kako da se u budućim zakonima ti problemi reše i anomalije uklone“, ukazuje Bodrožić.

Podsetimo, važećim Zakonom o javnom informisanju i medijima propisana je mera obavezne privatizacija svih izdavača medija čiji su osnivači lica u kojima je država većinski ili manjinski vlasnik. Istim zakonom propisani su i izuzeci od
obavezne privatizacije i to isključivo za javne servise na nacionalnom i pokrajinskom nivou, ustanove radi ostvarivanja prava na javno informisanje stanovništva na teritoriji AP Kosovo i Metohija, lica čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina koji izdaju medije namenjene informisanju na jezicima nacionalnih manjina.

Takođe, Zakonom o javnom informisanju i medijima je izričito navedeno da osnivač izdavača medija ne može da bude neposredno ili posredno, osnovan od Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili delu u državnoj (ne „javnoj“) svojini, odnosno koje se u celini ili delom finansira iz javnih prihoda, osim u slučajevima predviđenim članom 16. ovog zakona.

Uprkos pomenutim zakonskim zabranama, pojedini državni entiteti su u prethodnom periodu neposredno ili posredno osnivali medije, uz prećutnu ili čak izričitu podršku nadležnih ministarstava i regulatornih tela.

Presedan kojim je postupljeno protivno izričitim navedenim zakonskim zabranama napravljen je još 2012. godine, pre donošenja novih medijskih zakona, kada je tadašnji RRA izdao dozvolu kanalima Arena Sport. Odredbe člana 14 stav 3 tadašnjeg Zakona o javnom informisanju10 su propisivale da Osnivači javnog glasila ne mogu biti, ni posredno ni neposredno, država i teritorijalna autonomija, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u pretežnom delu u državnoj svojini ili koje se u celini ili pretežnim delom finansira iz javnih prihoda, osim ukoliko je to predviđeno posebnim zakonom kojim se uređuje oblast radiodifuzije.

1...474849...158Page 48 of 158

Regional Platform for advocating media freedom and journalists’ safety is a network of journalist associations and media trade unions in Western Balkans countries established in January 2016 with the financial assistance of the European Union and within the EU Support to Regional Thematic Networks of Civil Society Organisations Program

Contact us: [email protected]

This project is funded by
the European Union

This website was created and maintained with the financial support of the European Union. Its contents are the sole responsibility of the Independent Journalists’ Association of Serbia and do not necessarily reflect the views of the European Union.