Ministar Jovanović iskoristio „diskreciono ovlašćenje“: Mimo komisije, rasporedio drugačije sredstva za medije

By

-

22/09/2023

Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović je ove godine promenio 54 predloga komisija za sufinansianje medijskih projekata, za šta je, kako je naveo u rešenju, „imao diskreciono ovlašćenje“, objavilo je Udruženje novinara Srbije.

Tako je 10.740.000 od 310.000.000 dinara, koliko je bilo predviđeno i dodeljeno na svim konkursima zajedno, raspodeljeno drugačije nego što su predvidele stručne komisije.

Najviše „intervencija“ bilo je u Rešenju o raspodeli sredstava na Konkursu za sufinansiranje projekata, organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima, kao i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja, u kome je ministar izmenio 19 predloga komisija i 3.740.000 dinara raspodelio drugačije od predloga komisije.

Protivno predlogu komisije da se za realizaciju medijskih projekata Društvu novinara Niša i Udruženju G POINT iz Novog Sada dodeli 700.000 dinara, ministar Jovanović je odlučio da ove projekte ne podrži.

Ministar je iznos koji je komisija predložila umanjio Televiziji Apatin, organizaciji Edit pro, Radio-televiziji Vranje, PROUNS-u, akcionarskom društvu za novinsko-izdavačku i grafičku delatnost „Politika“, Udruženju Patriotski blok Srbije, Udruženju sportskih novinara Beograda i udruženju „Vidi me“.

Više novca nego što je predložila komisija su, odlukom ministra, dobili ANEM, Asocijacija medija, „Res Publika”, Institut za medije i različitosti –Zapadni Balkan, Lokal pres, Business Info Group, Centar za monitoring i aktivizam – CEMA, BRAINZ i Dan Graf.

Ministar je menjao i odluke komisije za konkurse za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskog sadržaja za televizije, novinske agencije i štampu, internet medije, kao i za medijske projekate koji se realizuju na Kosovu i Metohiji.

Za novinske agencije i štampu raspodeljena su 42 miliona dinara za realizaciju 49 projekata. Ministar je na tom konkursu izmenio 16 predloga komisije i 3,4 miliona dinara raspodelio drugačije nego što su komisije predložile.

Iako su komisije predložile da se novac raspodeli za realizaciju projekata Magazina „Dani“ iz Subotice i Kulturno informativnog prosvetnog udruženja „Prosperitet“, ministar je odlučio da te projekte na podrži.

U odnosu na predlog komisije, ministar je umanjio sredstva projektima Preduzeća za proizvodnju i distribuciju RTV programa, trgovinu i usluge TV Apatin, Društvu sa ograničenom odgovornošću ADD PRODUCTION Kruševac, Narodnim novinama, Dnevniku, Društvu za izdavanje novina i magazina „Politika novine i magazini“, kao i medijskim projektima Kompanije Novosti AD Beograd i Novinsko– izdavačkom preduzeću Pobeda.

Sa druge strane, povećao je iznos novca namenjenog realizaciji projekata NUNS-a, Društva za novinsko izdavačku delatnost Agenda 2020, Biznis info grupe, NIN-a, Podrinskih, kao i novinskih agencija BETA i Fonet.

Povećao je i iznos novca koji je namenjen sprovođenju projekta Udruženja novinara Srbije (UNS) za internet medije. Na tom konkursu ministar je povećao i iznos koji je komisija predvidela za projekte Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, NDNV-a, Društva za novinsko-izdavačku delatnost Dan Graf, Kulturnog centra „Kaleidoskop“.

Iako je komisija predložila da se novac raspodeli za projekte Udruženja Ariadne Novi Sad, Hedonik medija marketa, Udruženja građana „Svi smo bili deca”, Centra za informisanje obrazovanje i preduzetništvo Oblak, Kulturno informativnog prosvetnog udruženja Prosperitet, ministar je odlučio da ovi projekti ne budu podržani.

Za 77 medijskih projekata za televizije raspodeljeno je 75 miliona dinara. Jovanović je izmenio šest predloga komisije i raspodelio 800.000 dinara drugačije nego što je predložila komisija. Iznos novca je u odnosu na onaj koji je komisija predvidela umanjen za projekte Televizije Fruška gora, EDIT PRO, televizije GM Plus, Patriotskog bloka Srbije, a povećan za projekte BRAINZ-a i Vojvođanske zelene inicijative.

Na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja koji se realizuju putem elektronskih medija, čiji izdavači imaju sedište na teritoriji AP Kosovo i Metohija, raspodeljeno je 10 miliona dinara za 21 projekat.

Jovanović je iznos sredstava koji su komisije predložile povećao Radiju Goraždevac i to za dva projekta – za radio i onlajn izdanje. Sa druge strane, projekat Samostalno trgovinsko uslužnih radnji Mir, za čiju realizaciju je komisija predložila da se dodeli 400.000 dinara, ministar je odbio da podrži. Sredstva je u odnosu na predlog komisije umanjio Samostalnoj radnji za radio i televizijske aktivnosti PIKSEL Tvrđan.

UNS je pozvao ministra informisanja i telekomunikacija da odgovori da li je konsultovao komisije koje su odlučivale o raspodeli sredstava pre nego što je pojedinim projektima menjao iznose koje su članovi komisija predložili, ali odgovor još nije dobilo.

Jovanović je, kako je objavljeno, menjao iznose „u skladu sa članom 25. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, na osnovu diskrecionog ovlašćenja“.

UNS navodi da član 25. stav 1. ZJIM, na koji se ministar pozvao u obrazloženju glasi: “Odluku o raspodeli sredstava donosi rukovodilac organa koji je raspisao konkurs, a na osnovu obrazloženog predloga komisije” i u njemu nije navedeno da ministar ima diskreciono pravo da obrazloženi predlog komisije menja.

Zbog hapšenja ruske novinarke Srbija ponovo u izveštaju Koalicije za žene u novinarstvu o kršenju slobode medija

By

IJAS

-

21/09/2023

0

Novi izveštaj Koalicije za žene u novinarstvu beleži porast pretnji, zastrašivanja i zabrani ulaska u zemlju, kao u slučaju ruske novinarke Nataše Tiškevič, koja je 40 sati bila zatvorena na beogradskom aerodromu, a potom je vraćena na Maltu

Koalicija žene u novinarstvu (CWIJ), neprofitna globalna organizacija sa sedištem u Njujorku, redovno dokumentuje sve slučajeve pretnji i napada sa kojima se suočavaju novinarke širom sveta, pa je tako tokom avgusta zabeleženo 53 kršenja slobode medija.

Osam novinarki je doživelo odbijanje ulaska u zemlju, među kojima je i ruska novinarka Nataša Tiškevič, koja živi u izbeglištvu u Nemačkoj, piše u poslednjem izveštaju Koalicije za slobodu medija. Ona je uhapšena 7. avgusta na aerodromu u Beogradu i tom prilikom joj je obijen ulazak u zemlju. Tiškevič je u Rusiji osuđena zbog kritičkog izveštavanja, a nakon što je na beogradskom aerodromu bila zatočena 40 sati, vraćena je na Maltu. Srbija je zbog toga svrstana u tri najveća trenda u avgustu.

U nastavku obračuna sa stranim novinarima Rusija je proterala iz zemlje Evu Hartog i Anu-Lenu Loren. Novinarki Hartog je odbijena viza i dato joj je šest dana za odlazak iz zemlje, a Loren je objavila da nakon 16 godina rada u Rusiji – njena akreditacija nije obnovljena.

Nikaragvanska novinarka Kimberli Leon bila je na porodičnom putovanju u Sjedinjenim Američkim Državama i po povratku u Nikaragvu avio-kompanija ju je obavestila da njoj i njenoj porodici nije dozvoljeno da uđu u zemlju.

Ruska vlada je dodala 14 novinara iz Ujedinjenog Kraljevstva na listu onih kojima je zabranjen ulazak u zemlju. Na listi se nalaze i novinarke Marijana Spring iz BBC-a, Debora Tarnes i Emili Bel iz Gardijana. Ovi novinarke optužene su za izmišljanje „antiruske priče”.

Zatvorske kazne, fizički napadi, pretnje i zastrašivanja

Nigerijska novinarka Karen Džejms bila je nekoliko puta na meti atentata nakon što je otkrila korupciju u Ministarstvu obrazovanja u saveznoj državi Anambri. Ona je od policije zatražila da joj obezbede utočište na skrivenoj lokaciji.

Tokom avgusta tri novinarke su osuđene na zatvorske kazne, a četiri su uhapšene. U Jordanu je Heba Abu Taha osuđena na tri meseca zatvora jer je na Fejsbuku kritikovala događaje u džamiji Al-Aksa u Jerusalimu, optužujući jordanskog kralja za normalizaciju odnosa sa Izraelom.

U Iranu su uoči godišnjice protesta koji su trajali tokom prošle godine vlasti ponovo uhapsile grupu novinara i aktivista, među kojima su Elaheh Asgari, Matin Iazdani i Jelveh Javaheri, koje su poznate po svom izveštavanju i aktivizmu.

Koalicija za žene u novinarstvu je istakla da je od smrti Mashe Amini, što je i dovelo do prošlogodišnjih protesta širom Irana, uhapšena 41 novinarka.

Regionalni sud u Gomelju u Belorusiji osudio je bivšu novinarku Larisu Šćirakovu na tri i po godine zatvora zbog „diskreditacije Republike Belorusije” i „omogućavanja ekstremističkih aktivnosti”. Suđenje koje je trajalo mesec dana bilo je zatvoreno za javnost.

Zabeleženo je i deset fizičkih napada. Tako su novinarku Dianu Saparkizi radnici izvukli iz rudnika iz kog je izveštavala, oduzeli joj opremu za snimanje i izbrisali ono što je snimila.

U Severnoj Makedoniji su napadnute novinarke televizije Alsat Era Đakova i Sara Hodža. Dok su snimale prilog za emisiju napao ih je vlasnik obližnje berbernice koji je izašao sa makazama i verbalno ih vređao. Nakon pretnji po život, berberin je napao snimatelja, kom je naneo višestruke povrede.

Kazahstansku novinarku Sandugaš Dujsenovu su prilikom hapšenja maltretirali i ponižavali istražitelji, a pretili su i da će nauditi njenoj porodici ukoliko ne prizna optužbe.

U Siriji je napadnuto vozilo JIN TV i tom prilikom je novinarka Dalila Agid zadobila teške povrede vrata, a vozač je izgubio život.

Palestinsku novinarku Al Džazire Ranju Dridi udario je čovek tokom direktnog prenosa ispred sedišta grupe Vagner u Sankt Peterburgu. Napadač je od nje tražio da govori ruski umesto arapskog, nakon čega je usledio napad prilikom kog je novinarka zadobila potres mozga.

Novinarka Marija Galindo i producent Sergio Eskalera snimali su radio-dokumentarac u sedištu rudinika kada su ih napali radnici koji su ih vukli i tukli.

Devet novinarki je dobilo pretnje ili je zastrašivano, među njima je i novinarka Milena Aprcović i njen urednik Darko Šuković, koji rade na portalu Antena M u Crnoj Gori. Oni su putem interneta dobili pretnje nakon što je ispod njihovog teksta na Fejsbuku ostavljen komentar da ih treba eliminisati. Policija je brzo pronašla počinioca i pretresla njegovu kuću, pri čemu je pronađeno nelegalno oružje i 115 ilegalnih metaka različitog kalibra.

U Boliviji je grupa maskiranih muškaraca upala i zaključala redakciju radija FM Bolivija u La Pazu i tom prilikom su pretili novinarki Lesli Monroj, koja je pokušala da interveniše i spreči napadače da uzmu opremu iz studija.

U Brazilu je vojni policajac uperio pušku prema novinarki Danijel Zampolo dok je istraživala ubistva tokom policijske operacije u Sao Paolu.

Novinarka Fara Hosejn je u Dali zatražila policijsku zaštitu zbog pretnji verske ekstremističke grupe, a nakon objavljivanja izveštaja o nezakonitim aktivnostima ove grupe, što je izazvalo zastrašivanje i uznemiravanje. Koalicija za žene u novinarstvu u svom izveštaju navodi da su pre objavljivanja teksta dolazili u novinarkinu kancelariju i tom prilikom pokušali da je maltretiraju kako bi sprečili objavljivanje.

Kampanje, pravna uznemiravanja, otpuštanja, paljenje kuće…

Organizovane kampanje botova protiv novinarki desile su se dva puta. Jedan takav slučaj zabeležen je u Slovačkoj, gde je bloger Martin Dano, poznat po širenju dezinformacija, uhodio i maltretirao novinarku Moniku Todovu.

Pravno uznemiravanje doživelo je sedam novinarki, jedna od njih je Marijana Metelesku, koju je tužila ukrajinska kompanija za poljoprivredne mašine zbog klevete, a nakon što je izvestila o poslovima te kompanije sa Rusijom i Belorusijom.

U Italiji je mafijaški bos koji služi doživotnu kaznu zatvora podneo tužbu za klevetu protiv novinarke Sandre Amuri i novinara Masima Galetija.

List Teksas tribjun prvi put za 14 godina otpustio je nekoliko članova svog osoblja, uključujući novinarke Aleksu Uru, Džoli Goldstin, urednicu Bet Bond i ceo fotokopirni centar.

Novinarka Peio Riano iz Španije otpuštena je jer je prethodno govorila o uznemiravanju na radnom mestu, koje je doživela od tadašnjeg glavnog urednika.

Ukrajinska novinarka Irina Danilovič nelegalno je deportovana, a zatvorska uprava je odbila da joj dostavi lekove zbog čega je potpuno izgubila sluh u levom uhu.

U Indiji je zapaljena porodična kuća novinarke Khushboo Akhtar u Nju Delhiju. Ona je i ranije govorila o napadima na sebe, a za poslednji napad veruje da je namerni pokušaj ućutkavanja.

Tereza Ribeiro: Porast digitalnog nadzora nad novinarima predstavlja ozbiljnu pretnju slobodi medija

By

IJAS

-

21/09/2023

0

Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Tereza Ribeiro navela je u svom saopštenju da je sve veći broj novinara širom sveta na meti softvera za nadzor i da to ugrožava njihovu bezbednost i izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog kršenja privatnosti, kao i zastrašujućih posledica po slobodu medija.

„Praćenjem novinarske komunikacije i prikupljanjem poverljivih informacija i veoma osetljivih podataka, korisnici ovakve tehnologije ozbiljno utiču na sposobnost medija da bezbedno obavljaju svoj posao, čime predstavljaju ozbiljnu pretnju slobodi medija, demokratskim društvima i našoj opštoj bezbednosti“, navodi se u saopštenju.

Ribeiro je, između ostalog, istakla i da tehnologija digitalnog nadzora mora da se koristi uz veliki oprez i da granica za korišćenje tehnologije digitalnog nadzora nad novinarima i drugim medijskim radnicima mora biti postavljena izuzetno visoko.

Saopštenje Tereze Ribeiro prenosimo u celosti.

U bezbednim i demokratskim društvima, novinarima i drugim medijskim akterima mora biti omogućeno da slobodno i nezavisno obavljaju svoj posao, bez mešanja, ograničenja ili straha za sopstvenu i tuđu bezbednost. Korišćenje tehnologije digitalnog nadzora predstavlja izrazitu pretnju ovom fundamentalnom principu: kada je takva tehnologija usmerena na praćenje novinara, njima je znatno otežano da obavljaju svoj osnovni posao.

Korišćenje tehnologije digitalnog nadzora je u porastu, i obuhvata i novinare. Brojne istrage, poput onih koje su vodili Projekat Pegaz i specijalizovane nevladine organizacije, otkrile su zabrinjavajuću praksu: sve veći broj novinara širom sveta je na meti softvera za nadzor.

Ova činjenica ugrožava bezbednost novinara i izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog kršenja privatnosti, kao i zastrašujućih posledica po slobodu medija. Praćenjem novinarske komunikacije i prikupljanjem poverljivih informacija i veoma osetljivih podataka, korisnici ovakve tehnologije ozbiljno utiču na sposobnost medija da bezbedno obavljaju svoj posao, čime predstavljaju ozbiljnu pretnju slobodi medija, demokratskim društvima i našoj opštoj bezbednosti.

Ono što je najbitnije, upotreba tehnologije digitalnog nadzora otežava sposobnost medija da zaštite svoju komunikaciju, svoje istrage i svoje izvore, što je suštinski i utemeljen princip novinarstva. Poverljivost izvora je ključna za sposobnost novinara da pravilno istraže priče, kao i za zaštitu pojedinaca i uzbunjivača koji im daju informacije. Opšti komentar br. 34 na Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (ICCPR) predviđa da države učesnice „treba da priznaju i poštuju taj segment prava na slobodu izražavanja koji obuhvata ograničenu novinarsku privilegiju da ne otkrivaju izvore“. Evropski sud za ljudska prava, u značajnoj presudi iz 1996. godine, presudio je da je zaštita izvora jedan od osnovnih uslova za slobodu štampe. „Izostanak takve zaštite“, naveo je Sud, „može da odvrati izvore od informisanja javnosti o pitanjima od javnog interesa“, i vitalna uloga štampe kao čuvara javnosti može biti narušena.

Zatim, korišćenje tehnologije digitalnog nadzora ne samo da kod novinara ostavlja dubok osećaj nezaštićenosti i ranjivosti, već povećava i rizike sa kojima se suočavaju. Novinari koji su na meti tehnologije digitalnog nadzora mogu biti izloženi uznemiravanju, lažnim optužbama, neopravdanom hapšenju ili fizičkom nasilju. To takođe ugrožava one koji su bliski osobi koja je pod nadzorom.

Naknadni izazov je to što se i novinari i redakcije suočavaju sa dodatnim teretom da moraju da izdvajaju veće resurse za zaštitu od takvih pretnji, preusmeravajući dragoceno vreme i sredstva. Povrh svega, otkrivanje neke tehnologije digitalnog nadzora se pokazalo kao složen i zahtevan izazov, jer sofisticirani nevidljivi alati u kombinaciji sa prikrivenim stalnim nadzorom otežavaju identifikaciju potencijalno kompromitovanih uređaja i uspostavljanje bezbedne komunikacije.

Uz to, korišćenje tehnologije digitalnog nadzora nad novinarima osujećuje pravo javnosti da dobija nezavisne, raznovrsne informacije i informacije od javnog interesa. Nadzor utiče na komunikaciju između pojedinaca, ograničavajući njihovu mogućnost da pristupe oprečnim, kritičkim ili suprostavljenim informacijama, da istraže kritička pitanja i slobodno i bezbedno šire informacije. U suštini, dolazi do neizvesnosti i erozije poverenja, što izaziva sužavanje građanskog prostora. Ovo bi moglo biti još mučnije za grupe koje su istorijski marginalizovane ili strukturno ugrožene, uključujući žene, pojedince sa određenim ličnim obeležjima ili slobodne novinare, koji možda nemaju dovoljno institucionalnih resursa ili podrške da se sami brane od uticaja takve invazivne tehnologije. Ovo pojačava zastrašujuće posledice po slobodu medija i rizike od autocenzure, dodatno podrivajući prisustvo pluraliteta mišljenja.

Zagovornici tehnologije digitalnog nadzora često brane njenu primenu pozivanjem na nacionalnu bezbednost. To je postojan problem, posebno zbog zabrinjavajućeg trenda zloupotrebe koncepta nacionalne bezbednosti iz političkih razloga, što dovodi do sekuritizacije ljudskih prava. Umesto da se bavi stvarnim bezbednosnim pretnjama, ova praksa često koristi onima na vlasti, što na kraju podriva zaštitu ljudskih prava i razjeda demokratska društva. Specijalni izvestilac UN-a za unapređenje i zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u borbi protiv terorizma u izveštaju iz 2019. godine, na primer, prepoznao je da su mnoge države zloupotrebile antiteroristička ovlašćenja, što je dovelo do kršenja ljudskih prava. Slični trendovi uočeni su u kontekstu kriza, uključujući nedavnu pandemiju KOVID-19 i druge katastrofe i sukobe, gde je pojam nacionalne bezbednosti i vanrednih situacija u cilju suzbijanja negativnih posledica, u nekim slučajevima, iskorišćen da opravda radnje koje mogu da naruše ljudska prava.

Iako postoje izuzetni slučajevi u kojima pribegavanje tehnologiji digitalnog nadzora može biti opravdano radi zaštite života i bezbednosti pojedinaca i društva, njeno korišćenje mora da bude u skladu sa međunarodnim pravom o ljudskim pravima i opredeljenjima OEBS-a i da poštuje principe zakonitosti, legitimnosti, i neophodnosti i proporcionalnosti. To uključuje obaveze bilo kog aktera da izbegava nezakonit, nelegitiman ili neosnovan nadzor, a države da generalno poštuje, štiti i ispunjava ljudska prava, kao što je pravo na slobodu izražavanja. Jasno je da je, radi očuvanja slobode izražavanja i slobode medija, granica za korišćenje tehnologije digitalnog nadzora nad novinarima i drugim medijskim akterima ipak postavljena mnogo više.

Relevantne međunarodne obaveze i opredeljenja OEBS-a

Osim što predstavlja značajan izazov za pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, kako je utvrđeno u članu 19 ICCPR, tehnologija digitalnog nadzora takođe ometa pravo na „privatnost, porodicu, dom ili prepisku“ i pravo na slobodu od napada na „čast i ugled“, kako je zaštićeno članom 17 ICCPR.

Već 1989. godine, tokom Trećeg sastanka nakon Helsinške konferencije, države učesnice su prepoznale važnost zaštite izvora, navodeći da će osigurati da „novinari, uključujući one koji predstavljaju medije iz drugih država učesnica, imaju slobodu da traže pristup i održavaju kontakte sa javnim i privatnim izvorima informacija i da se poštuje njihova potreba za profesionalnom poverljivošću”.

U Odluci Ministarskog saveta OEBS-a o bezbednosti novinara iz 2018. godine, države učesnice su posebno upozorile na primenu nadzora nad novinarima, što predstavlja rizik za njihovu bezbednost, i prepoznale da nezakonito ili proizvoljno praćenje podriva uživanje prava na slobodu izražavanja i zaštitu privatnosti. U ovoj Odluci, države učesnice su se saglasile da se „uzdrže od primene nezakonitih ili proizvoljnih tehnika nadzora, uz napomenu da takve radnje krše uživanje ljudskih prava novinara i mogu ih izložiti potencijalnom riziku od nasilja i pretnji po njihovu bezbednost“.

U nekoliko Zajedničkih deklaracija, Predstavnik OEBS-a za slobodu medija (RFoM) i drugi nosioci mandata za slobodu govora bavili su se nekim od prethodno navedenih pitanja. Zajednička deklaracija iz 2018. godine o nezavisnosti medija i raznolikosti u digitalnom dobu identifikuje nadzor kao tehnološku pretnju slobodi medija, dok Zajednička deklaracija iz 2019. godine o izazovima sa kojima će se sloboda izražavanja suočavati u narednoj deceniji poziva države da preduzmu neposredne i dugoročne korake za zabranu nezakonitog ili proizvoljnog nadzora i neodgovorne trgovine alatima komercijalne industrije špijunskog softvera, uz uvažavanje znatnih štetnih posledica koje mogu imati na ostvarivanje slobode mišljenja i izražavanja. Zajednička deklaracija o slobodi izražavanja i rodnoj pravdi iz 2022. godine prepoznaje rodnu prirodu nadzora, pozivajući na eliminaciju rodno zasnovanog nasilja na internetu. Konačno, Zajednička deklaracija o slobodi medija i demokratiji iz 2023. godine poziva države da usvoje sveobuhvatne mere za zaštitu novinara od nasilja i nelegitimnog nadzora. Takođe zahteva od država da obezbede punu zaštitu poverljivosti novinarskih izvora, kako u zakonu tako i u praksi.

Zaključci

Dok državni organi imaju neupitno pravo, pa čak i obavezu, da štite bezbednost javnosti i društva, takođe je nedvosmisleno jasno da tehnologija digitalnog nadzora mora da se koristi uz veliki oprez. Iz gore navedenih razloga, granica za korišćenje tehnologije digitalnog nadzora nad novinarima i drugim medijskim radnicima mora biti postavljena izuzetno visoko.

Za to je od suštinskog značaja primena snažnog pravnog okvira i strogih mera. Ovo uključuje uslovljavanje efikasnog, obavezujućeg prethodnog odobrenja bilo koje mere nadzora nad novinarom od strane nezavisnog organa pod sudskom kontrolom, kao i obezbeđivanje da represivne mere budu vremenski i u obimu ograničene i da se odnose samo na najteža krivična dela. Korišćenje tehnologije digitalnog nadzora mora da bude pažljivo opravdano i obuhvaćeno snažanim sistemom vladavine prava, praćeno smislenim mehanizmom pravne zaštite.

Stoga se posebno preporučuje da se države učesnice uzdrže od korišćenja tehnologije digitalnog nadzora nad novinarima, osim ako ne postoji jasna i neposredna opasnost po bezbednost javnosti. U tim slučajevima, korišćenje takve tehnologije nad novinarima mora da bude praćeno prethodno navedenim strogim merama, da bude neophodno u demokratskom društvu i proporcionalno za postizanje legitimnog cilja.

Digitalna tehnologija se razvija velikom brzinom i obezbeđuje alate koji su sve nametljiviji, sa mogućnošću da neprimetno premoste šifrovanje i preuzmu potpunu kontrolu nad uređajem na koji su instalirani, uključujući kameru i mikrofon, omogućavajući joj da prikriveno nadzire celokupnu komunikaciju mete, uključujući i fizičku oblast. Čini se da je veoma teško zamisliti da se korišćenje tako izuzetno prodornog i nametljivog špijunskog softvera nad novinarima i drugim medijskim akterima ikada može smatrati kompatibilnim sa principima koje smo prema dogovoru ustanovili u regionu OEBS-a, uključujući pravo na slobodu izražavanja, slobodu medija i privatnost. Države učesnice se stoga posebno podstiču da se potpuno uzdrže od njegove upotrebe na medijima u svim okolnostima.

U svetlu svega navedenog, države učesnice treba da priznaju vezu između sve obimnijeg korišćenja tehnologije digitalnog nadzora i povećane erozije privatnosti i mogućnosti novinara da obavljaju svoj posao u digitalnom dobu, kao i potrebu za temeljnim alatima za šifrovanje i zakonima za zaštitu podataka.

Države učesnice treba da daju prioritet zaštiti novinara i medijskih radnika i da odvoje dovoljno resursa da osiguraju njihovu bezbednost, uključujući promovisanje bezbedne komunikacije i metoda šifrovanja, kao i slobodu od nadzora od strane nedržavnih aktera.

Da bi se izbegla zloupotreba alata za digitalni nadzor, države učesnice treba da uspostave i sprovode stroge kontrole izvoza tehnologije digitalnog nadzora, koje zahtevaju detaljnu proveru u pogledu ljudskih prava, transparentnost, odgovornost i demokratski nadzor.

Tereza Ribeiro

predstavnica OEBS-a za slobodu medija

Beč, 7. septembar 2023.

Ministar informisanja: Prihvatićemo sugestije koje popravljaju odredbe nacrta medijskih zakona

By

IJAS

-

21/09/2023

0

Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović izjavio je danas u Nišu da „garantuje“ da će biti uvažen svaki predlog koji bude poboljšao odredbe Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrta zakona o elektronskim medijima.

Prema Jovanovićevim rečima, nakon prošlonedelje javne rasprave u Beogradu, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija dobilo je samo jednu pisanu sugestiju, od jednog „fizičkog lica“ i ta sugestija se odnosi na razmatranje upravnog postupka.

„Očekujem da posle današnje javne rasprave u Nišu, a naročito posle javnih rasprava u Novom Sadu i Beogradu konačno dobijemo prave sugestije medijskih i novinarskih udruženja. Pozivam sva novinarska i medijska udruženja i svu ostalu javnost da u pisanoj formi dostave sugestije. Biće usvojene one koje mogu da poprave odredbe nacrta zakona“, istakao je Jovanović.

On je kazao da nacrti zakona donose mnogo toga u medijskoj sferi, kao i da je na njima ministarstvo „predano radilo“, zajedno sa medijskim i novinarskim udruženjima, od prvog dana formiranja ove vlade.

„Kao najvažnije stvari, istakao bi to što Zakon o javnom informisanju i medijima definiše precizno postupak projektnog sufinansiranja i prvi put je ovim zakonom uveden Savet za štampu, kao nešto na čemu su udruženja insistirala. Savet za štampu biće regulatorno telo čija će akta uzimati u obzir komisije koje odlučuju o projektnom sufinansiranju“, izjavio je Jovanović.

Kao bitnu stvar koju donosi Nacrt zakona o elektronskim medijima, Jovanović je izdvojio to što se po prvi put odbori Narodne skupštine i Skupštine Vojvodine povlače iz predlaganja članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

„Predlogom nacrta zakona je definisano da sada predlagači budu nezavisna tela, poverenik za ravnopravnost, zaštitnik građana i udruženja elektronskih medija“, naveo je Jovanović.

On je podsetio da će javne rasprave trajati do 6. oktobra, kao i da će sledeća biti u Novom Sadu, a poslednja u Kragujevcu.

Jovanović je kazao da su izradu nacrta dva pomenuta zakona pomogle delegacija Evropske unije, Misija OEBS-a u Srbiji, ambasada Кraljevine Norveške i Fondacija Кonrad Adenauer.

N1 podnela krivične prijave zbog hajke u Bosni i Hercegovini

By

IJAS

-

21/09/2023

0

n1-redakcija-n1-zgrada-255118-324x235 — slika: N1

Zbog ciljane i bezbednosno izuzetno opasne hajke koju određene osobe mesecima sprovode protiv N1 televizije u Bosni i Hercegovini i direktora Amira Zukića, N1/Adria News BH Production podnela je Tužilaštvu BiH i državnoj agenciji SIPA krivične prijave protiv Jasmina Mulahusića, Faruka Drine, Amira Pašića, Avde Avdića i NN osoba za krivična dela – izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti, ugrožavanje bezbednosti, podstrekivanje i druga povezana i srodna krivična dela iz Krivičnog zakona BiH i Krivičnog zakona FBiH.

Kako se navodi u prijavama podnesenim Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) i Tužilaštvu Bosne i Hercegovine, objavama na Fejsbuku Jasmin Mulahusić i Faruk Drina i objavom na društvenoj mreži TikTok Amir Pašić Faćo ugrozili su bezbednost podnositelja prijave. Oni su direktnim i indirektnim pretnjama pozvali širi krug javnosti na činjenje krivičnog dela, te govorom mržnje jasno pozivali na nasilje te versko – etničke sukobe pri čemu su javno opravdavali zločine protiv čovečnosti, a što bi, kako je i navedeno u prijavi, ugrozilo bezbednost i život podnositelja prijave te dovelo do narušavanja javnog reda i mira.

Jasmin Mulahusić je 3. septembra 2023. godine na svom profilu na Fejsbuku javno podelio objavu koja sadrži fotografiju Amira Zukića uz komentar koji je dodatno izazvao niz pretećih i uvredljivih poruka.

Faruk Drina je 6. septembra na svom društvenom profilu, na stranici Fejsbuk, javno podelio objavu koja sadrži fotografiju Amira Zukića i uvredljiv sadržaj koji je takođe izazvao niz pretećih i uvredljivih komentara na objavi.

Većina komentara koji su usledili nakon objava Mulahusića i Drine sadrže veličanje zločina protiv čovečnosti, kao i pozivanje na versko-etničke sukobe, pretnje da će se to dogoditi i Zukiću, ali i pretnje njegovoj porodici.

Na društvenoj mreži TikTok sa profila SlucajeviX objavljen je video na kojem Amir Pašić Faćo proziva Amir Zukića uz upotrebu psovki i kletvi, kao i pretnje otvarajući tako prostor da se mržnja kao i pretnje nastave širiti, a sve rezultuje ozbiljno ugroženoj sigurnosti podnosioca prijave.

Za krivična dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti, ugrožavanje sigurnosti, podstrekivanje te druga povezana i srodna krivična dela iz Krivičnog zakona, Adria News BH Production podnela je prijavu i protiv novinara Avde Avdića, a zbog teksta objavljenog na portalu Istraga.ba 7. septembra u kojem Avdić bez bilo kakvih dokaza, a na osnovu intervjua prikazanog na N1 televiziji, ovu televiziju naziva Z1 i tako medij, kao i direktora Amira Zukića, direktno etiketira kao sledbenike ruske vojne politike i, kako je i navedeno u prijavi, zarad ličnih interesa nastoji izazvati tenzije u javnosti i podnosioca prijave okarakterisati kao ‘neprijatelja’, zanemarujući da takvim postupanjem ozbiljno ugrožava njegovu bezbednost. Avdićev tekst inicirao je brojne prijetnje i uvrede N1 televiziji i direktoru Zukiću.

Udruženje BH Novinara izrazilo je zabrinutost zbog, kako su naveli, ciljane, neprimjerene i bezbednosno veoma opasne hajke koja se mesecima vodi putem društvenih mreža Facebook i Twitter protiv Amira Zukića, urednika N1 TV, gdje više osoba iz kriminalnog miljea objavljuju preteće video poruke, psuju i šire mrzilačke komentare i prijetnje smrću, dovodeći u pitanje ličnu i porodičnu sigurnost urednika Zukića. Upravni odbor BH novinara pozvao je nadležne policijske i tužilačke organe da hitno istraže prijetnje te poduzmu zakonom propisane mjere kažnjavanja osoba koje ugrožavaju njihovu sigurnost te dovode u pitanje profesionalni integritet.

S obzirom da se ovakvim postupcima ozbiljno ugrožava sigurnost osoblja N1 i direktora Zukića, a posebno uzimajući u obzir konstantno prisutne tenzije u društvu, dozvoljavanje širenja mržnje i stigmatizacije može rezultovati posledicama opasnim po život, te se prijavom predlaže nadležnim organima da sprovedu temeljnu istragu i podignu optužnice protiv lica za koja su podnesene krivične prijave, kao i da utvrde identitet i pokrenu postupke protiv prijavljenih NN lica.

Političari najčešći kritičari medija

By

IJAS

-

20/09/2023

0

Polovina korisnika medija je izložena kritici medija koje najviše kritikuju političari, a kritike se najviše čitaju na društvenim mrežama

Odnos novinara prema kritičarima njihovog rada nije uvek ljubazan. Ovo je težak i posvećenički posao, nagrade su retko adekvatne žrtvama profesiji, a nenovinari retko znaju koliko je teško zaraditi taj hleb. Sve to slučajnim prolaznicima, naravno, ne smeta da bez zazora iznesu svoje mišljenje o tome šta i kako mediji treba da rade.

Niti su svi mediji profesionalni, međutim, niti su svi kritičari dobronamerni i zainteresovani za bolje izveštavanje. Neki korisnici medija su tu prosto da se istresu, drugi su zapravo opasni, trećima je dosadno, četvrti rade kao digitalni propagandisti, peti žele samo vesti koje odgovaraju njihovom svetonazoru i tako dalje.

Srećom, nije teško razlučiti razumne kritike od ostatka. One ozbiljne su, veoma često, sasvim na mestu. Novinari ponekad promaše – objave netačnost ili propuste da pokriju temu iz važnog ugla. U ogromnoj većini slučajeva, greške su nenamerne. Mogu biti plod zahteva da se dosta kompleksna priča ili prilog objave u nemogućem roku ili je priča plod rada nekoga koga nisu još stigli temeljno da obuče u redakciji. Nekad je to splet okolnosti – iako je redakcija po svojim standardima proverila priču onoliko koliko je to bilo moguće u vremenu koje joj je dato, ispostavi se ponekad da je iza tog paravana od informacija priča potpuno drugačija. Shvatili bi to novinari vrlo brzo, ali ne za jedan dan, često ni toliko vremena nije na raspolaganju.

Nedobronamernih kritika je mnogo i veoma su različite. Anonimnost donosi smelost i bezobzirnost u komunikaciji na internetu. Ekstremisti svih vrsta, kao i armije botova raznih organizacija i pojedinaca su spremne na zapanjujuće surove, vulgarne i opasne načine govora, mržnju i pretnje od kojih se čovek mora uplašiti ako je normalan. Pristalice teorija zavere su, veoma uvredljivo, novinare kolektivno odredile kao zaverenike ili nedovoljno pametne da shvate da učestvuju u nekoj velikoj prevari, obično suštinski važnoj za sudbinu čovečanstva. Može se ovako još dugo – tako je bogata božija bašta vrstama koje preziru naš posao.

Ludilu zapanjujuće verbalne surovosti posebno su izložene žene u novinarstvu, ali će i svaka druga pripadnost kakvoj manjinskoj ili neprivilegovanoj grupi u društvu (Romi, osobe sa invaliditetom, stari i sl) biti posebno često i posebno surovo izložena uznemirujućim napadima. Kada se tim napadima pridruže i moćni političari i poslovni entiteti, stvari postaju zlokobne.

Novinari su, u takvim okolnostima, često spremni da odbace bilo kakvu kritiku, čak i konstruktivnu, i to nije čudno. Nije ni dobro, doduše. Ali – kako pitanje kritike medijskog izveštavanja vide korisnici medija?

Tri u jedan

Godišnji digitalni izveštaj (Digital News Report – DNR) pokušao je da u 46 zemalja sveta ispita koliko često su ljudi izloženi kritici medija, koji su izvori tih kritika i gde se korisnici sreću s njima. Autori istraživanja napominju da su podaci koje su dobili statistički korisni, ali da ne mogu da kažu ništa o tome šta ispitanici smatraju kritikom, kritiku kojih medija su zapazili, da li te kritike smatraju utemeljenim ili ne, kao ni da li su te kritike uticale na same ispitanike i njihove stavove.

U Japanu, nešto više od petine ljudi je izloženo kritikama medija. To je mnogo. Ali je daleko najmanje od svih istraženih tržišta. Najviši procenat je u Peruu (71), ali zajedno sa Južnoamerikancima, mi (Južna i Jugoistočna Evropa) vodimo – i do dve trećine ispitanika je izloženo kritikama medija „veoma” ili „prilično” često. Nažalost, korelacija između kritike medija i nepoverenja u njih je jasna, i to u našem komšiluku (Srbija nije pokrivena istraživanjem).

Na primerima Bugarske, Slovačke i Mađarske, DNR otkriva posebno snažnu kritiku medija i nepoverenje u njih. U Slovačkoj javni funkcioneri i političari neprestano napadaju medije, u Mađarskoj je država „zarobila” tradicionalne izvore informisanja, a ideološka borba između medija sa različitim pogledima na poželjnu budućnost Bugarske je ozbiljno zatrovala tamošnje viđenje novinarstva i informisanja. Srbija, na primer, može da se pohvali sa sve tri ove pojave i da DNR radi i ovde mogao je da uštedi prostor i sva tri fenomena analizira u jednoj zemlji. No, šta je tu je.

Za istraživače koji bez naučnog dokaza ne prihvataju ništa zdravo za gotovo ovde se javlja pitanje kokoške i jajeta – da li su mediji izloženi kritikama zato što to zaslužuju, pa se kritikovanje raširilo kao više ili manje ispravan stav ili je nepoverenje u njih veštački izazvano neutemeljenim kritikama. No, očigledan je trend bezočnog obračuna autoritaraca sa slobodnim medijima i novinarima i tu bar nema nikakve sumnje, ni kod autora DNR. Ta kritika dolazi od političkih lidera, usmerena je na medije koje analitičari smatraju profesionalnim i nezavisnim i sve to ima teške i ozbiljne posledice po slobodu medija, bezbednost novinara i demokratičnost društva.

Dobri, nevini političari

Na čitavom istraživanom uzorku, političari i politički aktivisti su najčešći kritičari medija na koje građani nailaze. Političari vode na listi kritičara sa 42 procenta, kod onih ispitanika koji su takve tvrdnje čuli u poslednjih godinu dana. Na drugom mestu, blisko ih prate „obični ljudi koje ne poznajete” (40 procentnih poena) i prijatelji i rodbina (38). Medije najređe kritikuju – ostali mediji, samo 27 procenata. Iako neki politički opredeljeni i alternativni mediji mnogo češće kritikuju kolege, njih uglavnom prate mali procenti građana, pa ne utiču značajno na rezultate istraživanja.

Naravno, razlike od tržišta do tržišta su velike. U Sjedinjenim Američkim Državama, prilično oštro podeljenim po ideološkim linijama, izloženost kritikama medija je vrlo velika i na levici (64 procenta) i na desnici (68), a ni u centru nije mala (55). Kritike prema Foks njuzu sa strane Demokrata i odijum prema „liberalnim medijima” sa konzervativne desnice postali su nezaobilazan folklor političkog života SAD. Političari se ne libe da izgovaraju grozne stvari bez ikakvih ograda, uzimajući te tvrdnje kao već odavno utvrđene istine. U isto vreme, korisnici mnogo ređe čuju političare da se mešaju u rad medija u zemljama kao što su Norveška (28 procenata), Holandija (31) i Danska (35). Niski procenti izloženosti retorici političara protiv medija i novinara su očigledno vezani za relativno stabilne zemlje, u kojima je život neuporedivo podnošljiviji od, recimo, Turske ili Mađarske, u kojima Viktor Orban i Redžep Tajip Erdogan neprekidno napadaju nezavisne novinare i medije.

U Velikoj Britaniji, međutim, slavne ličnosti, komičari i uticajni korisnici društvenih mreža za najveći procenat osoba (47 procenata) predstavljaju izvor kritike medija. Odmah za njima su političari (41) i porodica i prijatelji (40). Britanija je i zemlja sa najvećim procentom osoba koje za izvor kritike medija navode poznate ličnosti. Princ Hari i njegova supruga, glumac Hju Grant i drugi, poveli su sudsku i javnu borbu protiv onoga što smatraju neetičnim novinarskim praksama. Ta borba je, očigledno, unekoliko opravdana – više puta je na sudu dokazano kako strašni britanski tabloidi prisluškuju i hakuju telefone i kompjutere poznatih osoba, na primer, što ne može da se opravda apsolutno ni sa čim.

Kada sa izvora kritike pređemo na platforme na kojima se ta kritika sreće, bez ikakvih iznenađenja, društvene mreže prednjače u 12 zemalja u kojima je istraživan ovaj segment fenomena. Dok se sa takvim kritikama 49 procenata ljudi srelo na mrežama, 36 procenata je kritike čulo od poznanika, a 35 ih pronašlo u izveštavanju drugih medija.

Žilave demokratije i ostali

Nakon skandala sa hakovanjem telefona poznatih ličnosti u Velikoj Britaniji, zaštita koju su mediji uživali i, očigledno, zloupotrebili, redefinisana je i niz novih zakona je osavremenio odnose između medija i ostatka društva. Tako je kritika donela pozitivnu reformu i ponešto uljudila tržište i, posebno, tabloide. No, Velika Britanija je stara i prilično žilava demokratija sa razvijenim mehanizmima za sve vrste izražavanja mišljenja i političku akciju. Naravno da Boris Džonson i Konzervativna stranka koriste priliku da kritikuju i BBC i prizivaju oduzimanje statusa najpoznatijem javnom servisu na svetu, ali je teško zamisliti da se takva institucija sruši samo zato što izveštava o brljotinama dokazanog i habitualnog lažova koji je nekako dospeo na vlast i potom prokockao svoju moć i popularnost na spektakularan način.

U zemljama kao što je Srbija, gde demokratija nikada i nije zaživela paralelno sa robusnom vladavinom prava, medijske slobode su krhke, lako se krnje i teško stvaraju. Političari koji to zloupotrebljavaju i pretvaraju medije u svoje besramne alatke koje varaju građane, teško štete svakoj osobi u društvu. Dok su kritike utemeljene, a rečnik pristojan, kritike su potpuno normalna stvar, pa i kad to rade političari. Sve osim toga nije kritika nego napad sa pozicije moći. A to je sebičluk za koji je teško čitati da je, kako nam pokazuje DNR, veoma prisutan širom sveta, uključujući i u društvima koja smo smatrali svetionicima demokratije i vladavine prava.

Dva najvažnija medijska zakona idu na doradu – stručna javnost najburnije reagovala na jedan član

By

IJAS

-

20/09/2023

0

press-gd398b3f6e_1920 — Photo: Pixabay.com

Na ocenu javnosti data su dva medijska zakona – o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima. Predlagač, Ministarstvo telekomunikacija i informisanja, ocenjuje da je reč o važnim propisima, usklađenim sa evropskom direktivom, a medijska udruženja da pojedine odredbe nisu u skladu sa Medijskom strategijom. Svoje predloge do kraja nedelje uputiće i RTS.

Nepunu deceniju od velikih izmena, dva najvažnija medijska zakona idu na doradu. Sa ocenom predlagača da su korak napred za medije, udruženja novinara se delimično slažu.

Korak unazad za UNS je odredba o ulozi Saveta za štampu. U predlogu piše: prilikom raspodele novca na konkursima u obzir će se uzimati prekršaji onih medija koji priznaju nadležnost Saveta.

„Oni koji ne prihvataju nadležnost saveta mogu da krše kodeks a da ne snose nikakve posledice. Komisije bi morale da boduju i uvažavaju činjenice koje dobijaju od državnih organa, to je standard jer je opšte poznato da je u opštoj tabloidizaciji medija to slaba tačka i da mi etičke i profesionalne standarde moramo da popravljamo i zakon koji treba da bude napravljen prema medijskoj strategiji to treba da reši. To je jedan veliki problem i mi na takvo zakonsko rešenje ne možemo da pristanemo“, ukazuje Nino Brajović iz Udruženja novinara Srbije.

I u NUNS-u su sličnog stava. Smatraju da je najveći problem što će se tako novac građana Srbije dodeljivati medijima koji sistematski krše kodeks.

„To smo hteli da pokušamo da sprečimo, radna grupa je završila svoj rad na tom zakonu i taj savet se našao u nacrtu. Međutim, nakon što je radna grupa završila rad, Ministarstvo je dalo određene predloge da se izmeni taj član zakonam navodeći da nije u skladu sa Ustavom, što smo u jednom delu prihvatili. U nacrtu sada toga nema“, ukazuje Marija Babić, pravnica NUNS-a.

Bura oko člana koji definiše ko može da bude izdavač

Stručna javnost najburnije reaguje na član 39 koji definiše ko može biti izdavač medija. Ne može Republika, Autonomna Pokrajina ni jedinica lokalne samouprave.

Može pravno lice u javnoj svojini, ali ako ne koristi državnu pomoć niti obavlja delatnost od opšteg interesa.

Novinarska udruženja taj član vide kao posredno vraćanje države u vlasništvo nad medijima.

„Država može biti izdavač tako što država može da osnuje bilo koje privredno društvo koje kasnije može da bude izdavač medija, i na lokalnom nivou. To znači da ćemo doći do toga da se ozakoni sve ono što je Telekom radio svih prethodnih godina, ono na čemu smo insistirali a to je da država treba da izađe iz medija, što je bila strateška odluka Republike Srbije, sad će ovim izmenama da se ozakoni“, ukazuje Marija Babić, advokat Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

U NUNS-u podsećaju da je početna ideja o izlasku države iz medija pre više od deceniju postojala da bi se izbegao nedozvoljeni uticaj države na uređivačku politiku medija.

„Na tome je insistirano, država je na to pristala, usvojila medijsku strategiju 2020. godine, država je rešila strateški da izađe iz vlasništva medija. Sa ovim rešenjem zakona apsolutno poništava svoju odluku, ne poštuje medijsku strategiju koju je sama donela, to je suština svega“, smatra Marija Babić.

Resorni ministar obećava: u naredne dve godine završiće se privatizacija medija. Predloženo rešenje je, kaže, u skladu sa medijskom strategijom.

„Telekom Srbija kao državni operator može da bude vlasnik izdavača medija i to je jasno. U 21. veku, na kraju prvog kvartala 21. veka, ne možemo sprečiti jednog telekom operatora da se bavi multimedijom, to je sastavni deo telekomunikacija i to je u skladu sa evropskom praksom i direktivama EU. Najveće evropske kompanije su u vlasništvu država i ne možemo jednog telekom operatora osakatiti na tržištu“, rekao je ministar telekomunikacija i informisanja Mihajlo Jovanović.

Nino Brajović smatra da se navedenim članom ispravljaju loša zakonska rešenja iz prošlosti.

„Do tog apsurda smo došli zato što nije završena privatizacija i zato što je dozvoljeno drugim kablovskim operatorima i telekomunikacionim kompanijama da imaju medije preko povezanih pravnih lica, sada dolazimo u situaciju da Telekom ne bi bio u ravnopravnoj tržišnoj utakmici ukoliko to isto pravo ne bi imao kao druge kompanije i mislim da bi država napravila bolju uslugu Telekomu kada bi rekla da to pravo imaju telekomunikacione kompanije, a ne javna preduzeća“, ukazuje Brajović.

Predlozi RTS-a

Predloge izmena ima i RTS, ključni o zaštiti maloletnika, traži da se emitovanje rijaliti programa ograniči – od ponoći do šest sati ujutru.

„Da se poštuje odluka REM-a o logičkoj numeraciji kanala, da se pooštre te kaznene odredbe i da programi JMS budu na prvim pozicijama takođe u budućnosti trebalo bi regulisati odnos između javnog medijskog servisa i kablovskog operatera ugovorom o nadoknadi i plaćanju za reemitovanje našeg programa. Što se tiče ostalih naših predloga svi su u skladu sa evropskim direktivama, propisima, praksom i zaista očekujemo da budu i prihvaćeni“, ističe Tatjana Ćitić iz Sektora za razvoj i nove poslove RTS-a.

Promene za REM

Velike promene pretrpeće i Zakon o elektronskim medijima, posebno u delu koji se odnosi na Regulatorno telo za elektronske medije.

Članove Saveta REM-a više ne bi birali skupštinski odbori, već poslanici na predlog ovlašćenih predlagača među kojima su i zaštitnik građana i poverenik za ravnopravnost.

Marija Babić iz NUNS-a ističe da je potrebno da dođe do svojevrsnog „reseta“ REM-a, odnosno da dosadašnjim članovima Saveta prestane mandat.

„I do sada znamo da dosadašnjim članovima mandat da traje četiri-pet godina zavisno od člana do člana. Ovo će biti nov zakon, pretrpeo je toliko izmena, a i kada se gledaju novi kriterujumi, većina sadašnjih članova ne ispunjava te kriterijume koji su stroži u odnosu na prethodni zakon, tako da mislimo da je to jedna od ključnih stvari koje treba izmeniti“, kaže Babićeva.

Resorni ministar stava je da će REM novom regulativom biti još više nezavisan.

„Ono što je definisano je da kad zakon stupi na snagu ne postoji institucija resetovanja članova Saveta iz prostog razloga što to predstavlja vladavinu prava, ne možemo donošenjem jednog zakona resetovati mandate nekog tela koje je regulatorno i nezavisno i ako biste to stavili, sigurno bi palo na Ustavnom sudu“, ukazuje Jovanović.

U novom zakonu prvi put će biti definisani maloletnici i njihova prava, neprimeren sadržaj za njih. Takođe, REM će imati mogućnost da vrši inspekcijski nadzor nad radom medija.

EFJ: Veštačka inteligencija je već u novinarstvu, kako postaviti granice?

By

IJAS

-

20/09/2023

0

internet-3563638_1920-p8gpbilz0k2l1gtx7mcpamwgfypseaq91l8wfvrsdg — Foto: Pixabay

Korišćenje veštačke inteligencije (Artificial Intelligence – AI) u proizvodnji medijskog sadržaja se mora jasno obeležiti, potrebna su uputstva o njenom korišćenju, a Saveti za štampu bi trebalo da ažuriraju svoje smernice u skladu sa rastućom upotrebom AI u redakcijama, neki su od predloga članica Evropske federacije novinara (EFJ) sa sastanka stručnih radnih grupa te organizacije održanih u Beču.

Ističući da je AI sredstvo, a ne način proizvodnje medijskog sadržaja, sugestija je radnih grupa da se predloži Evropskoj komisiji da se na društvenim platformama zabrani širenje vesti koje je u potpunosti proizvela veštačka inteligencija.

Kada je reč o problemu autorskih prava “jer sve što je na internetu AI već koristi”, jedan od predloga je da Evropska komisija uradi analizu o autorskim pravima kako bi se sprečila zloupotreba novinarskog sadržaja, odnosno, kako bi autori bili obavešteni kada AI koristi njihov rad za kreiranje sadržaja, kao i o tome kako bi novinari, fotografi i snimatelji mogli da dobiju nadoknadu kada je njihov rad upotrebljen u proizvodnji sadržaja veštačkom inteligencijom.

Kada je reč o etici, autorskim pravima i radnim mestima, istakunuto je da će razvoj veštačke inteligencije uticati na radna mesta u medijskim kućama i da bi trebalo na vreme uraditi analize koja će to radna mesta biti ugrožena.

“Važno je da smo se kao organizacija i ekspertske grupe odmah uključili u raspravu o AI, ali i da aktivno učestvujemo u izgradnji smernica i stavova u odnosu na AI u novinarstvu. To nije budućnost, to se već događa, a zahvaljujući saradnji i zajedničkom radu sa novinarima i medijskim stručnjacima iz cele Evrope, verujem da ćemo nači način da sačuvamo novinarsku profesiju i etiku u ovom izazovnim vremenima”, kaže Maja Sever, predsednica Evrospke federacije novinara u izjavi za UNS.

AI je već tu

Predstavljajući kako Austrijska radio televizija – ORF koristi veštačku inteligenciju, Florijan Matšenko je objasnio da “AI ne bi trebalo da odlučuje ni o čemu, već samo da se upotrebi kao sredstvo, kao alatka”.

“Međutim, šta je pošteno korišćenje tog alata, pitanje je od milion dolara”, rekao je Mogens Bjeregord iz Danskog sindikata novinara. On je istakao da se mora naći način da se licencira korišćenje AI u medijima.

“Veoma je važno da razumemo da AI sam po sebi nije inteligencija, već su ljudi, novinari ti koji prave priče i vesti. AI je samo sredstvo. Veoma je važno da se uvek obaleži kada se koristi AI u radu, to mora biti transparentno. Kada je reč o autorskim pravima, sve što novinar napravi AI koristi kao materijal i IT kompanije na tome ostvaruju zaradu. Zato novinari moraju da dobiju adekvatnu nadoknadu kada AI koristi njihov materijal”, zaključio je Bjeregord u razgovoru za UNS.

Gubitak posla realna opasnost

“Imao sam prilike da upoznam ljude koji su ‘kupci medijskog sadržaja’ i od njih sam čuo da očekuju da će vrednost novinarskog rada pasti zbog AI. Mislim da žele da nas obaveste da će platiti manje frilens fotografe i novinare. Moj odgovor je bio da je da je vrednost novinarstva već veoma niska”, kaže Majkl Hiršlir iz Nemačke federacije novinara.

U razgovoru za UNS on ističe da je sastanak radnih grupa EFJ pokazao veliku zabrinutost zbog gubitka posla i dodaje da je “veoma važna uloga koju sindikati moraju zauzeti da zaštite novinare, da organizuju treninge i na naprave smernice bezbednog rada medija sa veštačkom inteligencijom”.

Renske Hedma iz Holandskog udruženja novinara smatra da je rešenje u podsećanju na pitanja vrednosti i poverenja javnosti u novinarstvo, da to ono na šta bi trebalo staviti akcenat.

“Pokrenuli smo kampanju ‘Novinarstvo je javno dobro’ usmerenu na etiku našeg posla. AI i društvene mreže su narušile poverenje u ulogu novinarstva. Mnogi ne mogu da naprave razliku sadržaja koje su samo ‘bačeni’ na društvene mreže i ozbiljnog novinarstva, ne vide razliku između mišljenja i činjenica. Moramo biti glasni i istaknemo činjenicu da su novinari objektivni prezenteri činjenica. Radimo u uslovima globalnog pada demokratije, a na mestu vozača imamo multiplikaciju lažnih narativa. To je ono što radi AI i moramo jasno da istaknemo ulogu kvalitenog novinarstva”, zaključuje u razgovoru za UNS.

Uporeba veštačke inteligencije

Na sastanku ekspertske grupe za slobodne novinare rečeno je da u Srbiji nema podataka o tome u kojoj meri se AI koristi, ali je poznato da se koristi u oblasti digitalnog marketinga i u rezimiranju sportskih rezultata.

Srpski Savet za štampu je prvi u Evropi uvrstio smernice za korišćenje AI u kreiranju medijskog sadržaja u onlajn okruženju. Smernice, između ostalog, zahtevaju od medija da poštuju principe zaštite ličnih podataka, informacione bezbednosti i nediskriminacije.

U tim smernicama se još navodi da su mediji “takođe dužni da obaveste čitaoce da je u kreiranju medijskog sadržaja korišćena veštačka inteligencija uz napomenu u kom segmentu je korišćena veštačka inteligencija, koja vrsta veštačke inteligencije je korišćena i kako funkcioniše. U korišćenju AI, onlajn mediji i onlajn izdanja su u potpunosti dužni da poštuju autorska prava i druga prava intelektualne svojine”.

U Hrvatskoj, kako kaže Zoran Pehar iz Sindikata novinara Hrvatske, “kada je reč o veštačkoj inteligenciji i njenoj zakonskoj regulativi, situacija je kao da svi spavaju, od zakonodavca do medija“.

„Za sada je bio jedan okrugli sto na tu temu u Saboru, ali zakonske regulative nema na vidiku”, dodaje Zoran Pehar.

Na sastanku se govorilo i o primeru radio stanice u Danskoj koja u potpunosti funkcioniše uz pomoć AI, ali i o tome da je javnost u Srbiji imala priliku da se upozna sa AI-om, kada je TV stanica sa nacionalnom frekvencijom emitovala deep fake video snimke političara, te da je ranije vlasnik te televizije najavio da će osnovati televizijsku stanicu bez ijednog zaposlenog.

Sastanci ekspertskih grupa EFJ su održani u pet radnih grupa, na kojima učestvovalo 39 učesnika iz 25 udruženja i sindakta evropskih novinara. Reč je o stručnim radnim grupama koje se bave radnim pravima, autorskim pravima, pravima slobodnih novinara, javnim servisima i rodnom ravnopravnošću.

AF: U Hrvatskoj zakon za slobodne novinare?

Na sastanku stručne radne grupe za slobodne novinare, najviše planova za rad izneo je Zoran Pehar iz Sindikata novinara Hrvatske.

“Kada je reč o pravima slobodnih novinara, Sindikat novinara Hrvatske aktivno radi na kreiranju koalicije atipičnih radnika/frilensera iz medija, kulture i zabave, jer smo zaključili da su naši statusi po pitanju slabe zaštite radnih prava suštinski isti i da bi trebalo da se udružimo i da radimo zajedno na poboljšanju naše situacije. Za dve nedelje imaćemo prvi sastanak i verujemo da će se, ako formiramo veću koliciju, naši zahtevi jasnije videti i da će nas i poslodavci i resorno ministarstvo ozbiljnije shvatiti. Krajnji nam je cilj da pokrenemo pregovore za granski kolektivni ugovor za radnice i radnike u medijima”, kazao je Zoran Pehar član Sindikata novinara Hrvatske.

On je dodao da slobodnih novinara nema puno, ali je njihova uloga u društvu jako važna.

“Kao što slobodni umetnici imaju poseban zakon kojim je određeno da im država plaća minimalni iznos za penziono i zdravstveno, isto želimo i za naše koleginice i kolege slobodne novinare. To će biti odlična stvar za sve novinare u tom statusu. Važno nam je da pokušamo uspostaviti barem smernice za cene za rad sobodnih novinara u štampanim i elektronskim medijma tako da cena za koju rade bude adekvatna njihovom angažmanu. Dalje će oni u direktnom dogovoru s naručiocem dogovarati cene, ali sa smernicama barem imaju neki alat da kažu da ispod te cene neće pristati da rade. Postavili smo sebi ambicozne ciljeve, ali nadam se da ćemo kroz nekoliko meseci imati dobre vesti”, rekao je Pehar.

Tužilaštvo sedam meseci nije maklo s mesta, krivi policiju dok RTS privatnim produkcijama sada daje više novca i plaća i proviziju

By

IJAS

-

19/09/2023

0

Za to vreme, ohrabreno ćutanjem tužilaštva i policije, rukovodstvo javnog medijskog servisa odobrava budžete za nove sezone kvizova i emisija u privatnoj produkciji koji su veći nego što su bili. Iz dokumenata u koje je Pištaljka imala uvid, vidi se da RTS jednoj od tih privatnih produkcija – „Filmingu“ – koju angažuje za poslove koji bi sam trebalo da radi, osim milionskog budžeta, ljudstva, tehnike i studija, plaća i desetine hiljada evra na ime provizije. O kakvoj se proviziji radi, od nadležnih u RTS-u se, kao i obično, ne može dobiti objašnjenje.

Kao što urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a Vladimir Kecmanović ranije nije mogao da govori na pitanja o jednom od najvećih projekata u svojoj redakciji – seriji „Pupin” – jer za to „nije odgovoran“, kao što tadašnja urednica Zabavnog programa Olivera Kovačević nije znala da je urednica jedne od najgledanijih emisija javnog servisa „Šarenice” preprodavala priloge iz te emisije Turističkoj organizaciji Srbije, tako sada direktorka produkcije Biljana Carević, kako je objasnila, nije nadležna da odgovara na pitanja o provizijama koje se isplaćuju spoljnim producentskim kućama.

„Obaveštavam Vas da sam isključivo nadležna za svoju (RTS) produkciju TV emisija, u smislu realizacije projekata sopstvenim kadrovskim i tehničkim resursima”, navela je Carević u odgovoru za Pištaljku.

Da se provizija isplaćuje ne samo „Filmingu”, firmi koja prodaje kviz „Stigni me ako znaš“, već svim produkcijama rekao nam je predsednik Upravnog odbora RTS-a Branislav Klanšček. Ni on nije znao da objasni šta te provizije predstavljaju.

Ono što se za sada zna je da je za „Stigni me ako znaš“, najskuplji kviz na javnom servisu, RTS odobrio novu sezonu u koju će uložiti više nego prošle sezone. Ukupna ulaganja RTS-a u novu sezonu ovog kviza, prema ugovoru koji je sa „Filmingom” potpisan u aprilu, iznose 722.459 evra neto, odnosno 24.912 evra neto po epizodi, dok je prošle sezone cena bila 698.742 evra neto, odnosno po epizodi 24.094 evra neto.

Kako se navodi u ugovorima iz prošle i ove godine, RTS „Filmingu” za ovaj kviz pored novca, daje i tehničke kapacitete i radnike, koji zajedno čine ukupno ulaganje javnog servisa za emitovanje ovog kviza. Prošle godine, RTS je prema aneksu ugovora „Filmingu” isplatio 601.806 evra neto i obezbedio svoje kapacitete u iznosu od 96.936 evra.

Kako prošle godine „Filming“ nije uspeo da obezbedi svu tehniku – LED ekrane i LED tube – na šta se ugovorom obavezao, pa je RTS to uradio umesto njih, novčana davanja javnog servisa ovoj privatnoj produkciji su se smanjila, a nenovčana povećala.

Ove godine, RTS je za oko 60.000 evra uvećao svoja nenovčana davanja u vidu tehnike i zaposlenih, te se obavezao da će dati na raspolaganje još i studio, LED ekrane, kombije, producenta, urednika, voditelja, reditelja, garderoberku, šminkerku, ton majstore, montere, kamermane, tehničko vođstvo, audio-tehničara, direktora fotografije, dizajnera svetla, rasvetljivače, sekretaricu režije, kontrolu kamere, operatere video-zida, vođu ekipe rasvete, spremačice, vozača kombija, obezbeđenje i druge svoje resurse.

Ova svoja ulaganja RTS je procenio na 156.557 evra, kako se navodi u ugovoru za novu sezonu, i obavezao se da će privatnoj produkciji pored toga da plati još 565.901 evro neto.

U novčano izdvajanje RTS-a za emitovanje kviza „Stigni me ako znaš”, prema kalkulaciji troškova, spada i „provizija producentske kuće” koja RTS košta 28.868 evra. Zašto RTS plaća proviziju „Filmingu” i šta ona podrazumeva, nismo uspeli da saznamo ni od supervizora serijala Aleksandre Petrović ni supervizora produkcije Slavice Nikolić, ali ni od direktorke Poslovne jedinice Produkcija Biljane Carević.

Nova sezona kviza „Potera” koji producira „Adrenalin”, u vlasništvu firme „Two rivers” Srđana Šapera, a koju vodi novinar Jovan Memedović, počela je sa prikazivanjem na javnom servisu, dok će se nova sezona emisije „Sasvim prirodno”, čiji je Memedović autor, a koju realizuje privatna produkcija „Monte video”, uskoro emitovati. Za tu emisiju RTS je u ovoj godini odobrio 148.260 evra, a za kviz „Potera” 706.608 evra.

Mediji su u julu pisali da je Memedović zbog angažovanja u kvizu „Potera” dao otkaz na RTS-u, u skladu sa Etičkim kodeksom javnog servisa koji je Upravni odbor doneo u decembru prošle godine, a prema kome zaposleni RTS-a ne mogu da rade kao voditelji spoljnih produkcija.

Podsetimo, predsednik Upravnog odbora RTS-a Branislav Klanšček podneo je krivičnu prijavu protiv Dragana Bujoševića i drugih odgovornih lica u RTS-u, pošto je Pištaljka pisala da je javni servis godinama budžetirao emisiju „Jedan dobar dan”, iako se ona nije prikazivala.

Kako smo saznali iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, oni su 14. februara ove godine poslali nalog policiji da ispita navode iz kriivčne prijave, da bi tek u julu policiji poslali urgenciju. Kako izveštaj policije tužilaštvo nije dobilo ni nakon urgencije, za Pištaljku su rekli da će je uputiti ponovo „narednih dana”.

„Konkretno, naloženo je da se od RTS-a prikupi sva dokumentacija neophodna za provere – ugovori o radu za prijavljena lica, pravilnik o sistematizaciji poslova ili drugi sličan akt, svi zapisnici sa sednica Upravnog odbora RTS-a i drugih organa upravljanja nadležnih za postupanje u konkretnom slučaju, zatim dokumentacija koja se odnosi na proizvodnju emisije „Jedan dobar dan”, izveštaji odgovornih lica nadležnih poslovnih jedinica RTS-a sačinjeni u vezi sa ovom emisijom koje se spominju u krivičnoj prijavi, kao i sva druga dokumentacija koja se odnosi na predmetni slučaj”, navodi se u odgovoru Višeg javnog tužilaštva.

Safejournalists.net

Zatvorske kazne, fizički napadi, pretnje i zastrašivanja

Kampanje, pravna uznemiravanja, otpuštanja, paljenje kuće…

Tri u jedan

Dobri, nevini političari

Žilave demokratije i ostali

Bura oko člana koji definiše ko može da bude izdavač

Predlozi RTS-a

Promene za REM