Okruglim stolom u Beogradu, bez velikih najava i pompe, počela je javna rasprava o nacrtu dva važna medijska zakona – o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima. Ako predlozi budu usvojeni baš ovakvi kakvi su, a dosadašnji postupci ove vlasti nam govore da će upravo tako biti, onda će se dodatno učvrstiti „pravo” tabloida da lažu i kleveću na naslovnim stranama, a da za takvo ponašanje dobijaju novac svih građana. Nema mnogo vesti sa javne rasprave, niti je to tema koja ide među udarne vesti, jer je odavno jasno da je za popravljanje katastrofalnog stanja u srpskim medijima potrebno mnogo više od zakona.

O besmislu javne rasprave 

Kad se kaže javna rasprava, to uvek bolje zvuči nego što je u realnosti, jer se realnost najčešće svede na sate i sate komentara, čuje se dosta konstruktivnih i pametnih predloga, ali se o predstavnike vlasti sve odbija i klizi kao niz teflon.

„Ovakvi zakoni su temelj za slobodno i odgovorno novinarstvo, zaštitu prava građana i očuvanje demokratskih vrednosti i bez jakog i pravednog medijskog zakonodavstva ne možemo da nastavimo da unapređujemo medijsku scenu u Srbiji”, pročitao je ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović na javnoj raspravi. I samim tim tonom i odabirom još nekoliko fraza o tome kako je svima u interesu da se usvoje dobri zakoni – pokazao koliko je normalno što novinari i posle godinu dana guglaju kako se beše čovek zove i pitaju zašto se prihvatio ovog posla.

Još jedan od utisaka sa javne rasprave je i taj da nije najjasnije koga predstavljaju pojedini učesnici na tom skupu. Naime, već su se mediji puno puta bavili takozvanim „gongo” organizacijama, uvek provladinim, čije članove nadležni postavljaju na važne položaje u raznim komisijama za dodelu sredstava, a da njihova reprezentativnost nije dokazana. Uglavnom je nejasno da li ta udruženja predstavljaju novinare, ili češće vlasnike medija, uglavnom lokalnih.

Na primer, samo ministarstvo informisanja ne želi da objavi biografije članova svojih komisija, (jer je stručnost nekih članova nesporna, dok se o nekima zaista ništa ne zna), pa je morao da reaguje i Poverenik za informacije od javnog značaja i da im naloži da te biografije dostave UNS-u. U svakom slučaju, stekao se utisak da jedan deo vlasnika medija na toj javnoj raspravi ima ulogu „druge strane”, kako bi se kreirala slika „da ima i drugačijih mišljenja” te da ministarstvo izlazi u susret svima.

Kako je najavljeno, javna rasprava će se narednih nedelja održati i u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Šta se desilo sa Savetom za štampu?

Savet za štampu se svojim radom izgleda zamerio mnogima, pa se javna rasprava dobrim delom vodila baš oko uloge tog tela. Naime, uloga Saveta za štampu trebalo je da bude ključna u raspodeli sredstava iz budžeta, odnosno pitanje – da li su novine i portali kršili Kodeks novinara.

Međutim, kako je za Istinomer rekla Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, na javnu raspravu ministarstvo je poslalo novi, izmenjeni predlog u kojem piše da se projekti za sufinansiranje medija vrednuju prema kršenju kodeksa, ali ne za sve isto.

„U zakonu oni objašnjavaju da će se gledati da su predložene projektne aktivnosti podesne da ostvare javni interes i da se medij putem koga će biti realizovan projekat pridržava profesionalnih i etičkih standarda, a onda u sledećem paragrafu objašnjavaju da se podaci pribavljaju od nadležnih organa da u godini koja prethodi konkursu nije izdata nijedna mera regulatornog tela u slučaju elektronskih medija, odnosno Saveta za štampu – za štampane i onlajn medije, ali samo one koji su prihvatili punu nadležnost saveta”, kaže Filipović.

Naša sagovornica ocenjuje predlog ministarstva kao neprihvatljiv i diskriminatorski.

„Dovodi u nepovoljan položaj one medije koji su prihvatili punu nadležnost Saveta za štampu i dovodi do legalizacije nagrađivanja medija koji kontinuirano krše profesionalne standarde. To praktično znači da će mediji koji nisu prihvatili nadležnost Saveta za štampu moći potpuno nekažnjeno da krše Etički kodeks i dobijaju novac iz budžeta. Ovaj predlog je potpuno suprotan ideji zbog koje je predložena ova odredba, da država prestane da finansira medije koji sistematski krše etičke standarde, promovišu nasilje, koriste govor mržnje i vode kampanje protiv političkih neistomišljenika, a država sada predlaže da kazni medije koji su posvećeni poštovanju Etičkog kodeksa”, navela je Tamara Filipović.

I advokatica Udruženja novinara Srbije (UNS) Gordana Konstantinović rekla je za Istinomer da je radna grupa za izradu Zakona o javnom informisanju i medijima, u čijem je radu i ona učestvovala, prethodno usaglasila stav da mediji moraju da prihvate nadležnist Saveta za štampu, kako bi učestvovali na konkursu za javni novac.

„Onda je taj deo jednostavno izbrisan i u javnu raspravu upućen drugačiji predlog. Bilo je interesantno da su se na početku javne rasprave javljale kolege koje su imale primedbe na prethodnu verziju koja nije zvanična i koji su upravo tražili da se izbaci Savet za štampu, što je ministarstvo već uradilo. Znali smo da će biti problema sa ovim predlogom, jer oni koji su najviše kršili Kodeks bili bi u nepovoljnijem položaju od onih koji nisu, a ideja nas koji smo radili na predlogu zakona upravo je bila da pri dodeli sredstava imaju prednost oni koji poštuju kodeks”, objašnjava Konstantinović.

Ona je pojasnila da je upravo taj deo zakona definisan važećom Medijskom strategijom, da je radna grupa dva meseca čekala da se isproverava položaj Saveta za štampu i da su dobili odgovor ministarstva da je sve u redu.

„I sad je neko rekao ne. Paradoks je što ispada da UNS, ANEM i Koalicija  za sobodu medija brane akt vlade, akt koji je potpisala Ana Brnabić, a ministarstvo koje je prethodno sve proverilo, sada tvrdi da je položaj Saveta za štampu neustavan”, kaže advokatica UNS-a.

Koje su još važne primedbe 

Gordana Konstantinović se boji da će udar pretrpeti i odredbe o radno-pravnom statusu novinara koje bi trebalo da se nađu u novom zakonu, jer očekuje da će razna udruženja koja okupljaju poslodavce, a ne novinare, biti protiv odredbi da, na primer, novinar sme da ne odgovara na pozive mimo radnog vremena ili kad je na godišnjem odmoru. Ili da svi treba da imaju kolektivni ugovor. Dodaje da ima još dobrih rešenja, ali da je pitanje da li će ostati u predlogu jer se fokus javnosti prebacio samo na Savet za štampu. Konstantinović je pozvala sve zaposleni u medijima da pročitaju odredbe o radnom pravu i da – probaju da ih brane.

***

Kao dobre strane zakona UNS je istakao plan da se napravi jedinstvena informaciona platforma koja bi trebalo da omogući transparentnost čitavog procesa – da se vidi koji sve mediji učestvuju na konkursima, kolaka su sredstva za koje projekte. Ostaje nada da će ministarstvo to zaista i uraditi u razumnom roku.

Kada je reč o zakonu o elektronskim medijima, u radnoj grupi nije bilo ni predstavnika UNS-a, ni NUNS-a, a glavne primedbe koje su izneli na nacrt odnose se na sastav REM-a koji bi trebalo da ostane isti. Na javnoj raspravi o tome je govorila izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović koja je napomenula da aktuelni sastav Savet REM-a od kraja 2021. do danas izrekao svega četiri mere, a tokom 2023. godine – nijednu. Ona je dodala da ovaj savet selektivno objavljuje prijave građana na svom sajtu, a da je poslednja objavljena iz 2020. godine.

„Ovaj Savet REM-a je nelegalno dodelio, obnovio, nacionalne dozvole televizijama prošle godine, zbog čega su dve tužbe pred Upravnim sudom”, rekla je Stevanović.

Kako je navela Asocijacija nezavisnih medija, nije usvojena primedba da sastav REM-a treba da se resetuje iako je ova mera predviđena Medijskom strategijom zbog toga što postojeći Savet ne radi svoj posao na odgovarajući način i u skladu sa postojećim zakonom, te ukoliko postoji politička volja da se sprovede ova odredba Medijske strategije koju je usvojila Vlada Srbije, rešenje se može naći i u razrešenju postojećih članova Saveta neposredno pre usvajanja novog zakona. Oni su tražili i da se jasnije precizira status direktora Regulatora, kriterijumi za njegov izbor i ovlašćenja, tražili su da se produži rok od sadašnjih deset dana za zabranu funkcionerske kampanje, ali im ni ta primedba nije usvojena.

Na kraju nije nevažno šta piše u zakonu, ali nije ni preterano važno ako se zakon ne sprovodi u svojoj suštini. Jer u članu 4. Zakona o javnom informisanju piše „Javno informisanje je slobodno i ne podleže cenzuri”, kao i da se „sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja”. I ti će članovi ostati. Na papiru.

„Još tokom maja i juna od kolega novinara sam počeo da dobijam informacije da će presuda optuženima u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije biti oslobađajuća, a u junu sam dobio od jednog državnog sekretara informacije ne samo da je to tačno, već da je on imao potrebu da mi je saopšti“, kazao je predsednik Komisije za istraživanja ubistava novinara i član Radne grupe Vlade Srbije za bezbednost novinara Veran Matić.

Apelacioni sud u Beogradu objavio je da je postupak koji se vodi pred tom sudskom instancom u vezi sa ubistvom novinara Slavka Ćuruvije u „nejavnom delu“, što je razlog koji onemogućava Apelacioni sud da se o tome oglašava, preneo je Glas Amerike.

„Svakako, čim pisani otpravak odluke u istom predmetu bude ekspedovan iz Suda, javnost će o tome biti obaveštena. U ovoj fazi postupka dalje ne možemo da se izjašnjavamo niti da komentarišemo spekulacije o tome kakva je odluka“, navodi se u odgovoru portparolke Apelacionog suda Miljane Piljić.

Matić je u emisiji N1 Studio Live ispričao otkad su te informacije počele da kruže:

„Apelaciono veće je otvorilo raspravu u martu i zatvorilo i povuklo se u nejavni deo. Najavili su i da će kad budu doneli odluku, da će je i objaviti. U aprilu, Vuk Drašković, ima dobre veze i u sudovima, izlazi na TV Tanjug i kaže da je doneta oslobađajuća presuda ali da će je objaviti kada to njima bude odgovaralo u političkom ili nekom drugom smislu“.

Matić dodaje i da je tražio informaciju od Apelacionog veća o tome.

„Tražio sam informaciju kao reakciju na tu tvrdnju. Dobio sam prilično nemušt odgovor, a nakon zahteva za pojašnjenjem, dobio sam odgovor koji bi mogao da se protumači da je doneta odluka ali da nije ekspedovana, i moglo je da se protumači i da je doneta oslobađajuća odluka ali da nije ekspedovana“, priča Matić.

Tokom maja i juna, kaže Matić, od kolega novinara je počeo da dobija informacije da je tačno da će presuda biti oslobađajuća i da je to skandalozno.

„A u junu sam dobio od državnog sekretara te informacije, ne samo da je to tačno, već da je on imao potrebu da mi je saopšti i da je ona tačna. Krenule su reakcije, u četvrtak se nešto dogodilo, ja ne znam šta, pitali su me ljudi da li je moguće da će u petak ili ponedeljak biti doneta oslobađajuća presuda. Nisam imao neku vrstu preciznijeg odgovora, rekao sam kao i sad – da ne znam ni da li će danas biti objavljena niti u kojem vremenskom periodu“, izjavio je Matić.

Prema njegovim rečima, za sada nema nikavog obrazloženja.

„Nije bilo nikakvih ozbiljnijih navoda, osim da je svedočenje Branke Prpe preteglo u toj priči, jer je ona bila na licu mesta, ali ništa nećemo znati dok ne dobijemo obrazloženje presude kakva god ona bude bila“, kazao je.

Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije traje od 2014. godine.

„Moram da kažem da je od ubistva, 1999. godine, istraga tapkala u mestu 15 godina, i od početka nismo imali nikakav pomak, iako je bilo jasno da je država ubila Ćuruviju… već tada je bilo potpuno jasno. Za mene je veliko razočarenje da koalicija ddemokratskih stranaka koje su pobedile 5.oktobra, iako su obećavali, nisu napravili nikakav pomak. A ako takve stvari ne rešite u kratkom periodu, to otežava posle dodatne radnje“, rekao je Matić.

Kada je suđenje za ubistvo novinara počelo, navodi Matić, krenule su i opstrukcije.

„Pa su svedoci iz Državne bezbednosti sinhronizovano svedočili. Zna se da je u danu kad je Slavko ubijen, tih 27 osoba i organizatori praćenja, da su se okupili na jednom mestu i dogovorili na koji način će se govoriti na tom suđenju“, kaže Matić.

Dodaje da je bila i opstrukcija dokaza.

„Imamo opstrukciju korpusa dokaza, a to su trake na kojima je snimano kretanje svih koji su pratili Ćuruviju. Kroz te dokaze imamo nacrtanu situaciju, ubedljivi su dokazi, zatim činjenica da je prvostepeno veće donelo presudu u kojoj je NN lice izvršilac ubistva, to je takođe bila opstrukcija“, smatra Matić.

Prema njegovim rečima, pravosudni sistem je pao na ovom slučaju.

„I ako bude oslobađajuća presuda, pokazaće se da je nesposoban da zaštiti novinare, da reši ubistvo Ćuruvije….da se u budućnosti možemo nadati drastičnim slučajem nasilja nad novinarima, i ne samo nad novinarima, već i političarima“, zaključio je Matić.

Vučenić smatra „da su se protesti zaglavili u političkom smislu pre svega, da tapkaju u mestu i da ne postoji izlazna strategija“.

„Opozicija pokušava da tu strategiju provuče kroz zahtev održavanja vanrednih izbora, nisam sigurna da je to najbolji izlaz. Imajući da u vidu da je medijska situacija još gora nego što je bila, da su izborni uslovi, sudeći po Crti i Crtinim izvreštajima, od prošlih izbora najgori do sada, da vlast ne pokazuje nikakvu volju da se tu pomeri, da je opozicija pala na to da moli RTS da se ponaša u skladu sa zakonom i kodeksom“, rekla je Vučenić u emisiji „Novi dan“.

Vučenić je najavila i novu sezonu emisije „Iza vesti“ koja će od ponedeljka 18. septembra ići u novom terminu.

„Ja ću postati ponosna članice jutarnje ekipe ‘Novog dana’. Emisija „Iza vesti“ emitovaće se od ponedeljka do četvrtka odmah nakon jutranjih vestu u 9.20 časova“, rekla je autorka i otkrila da će u prvoj emisiji nove sezone ugostiti poslanika i lidera Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića.

Ona smatra da opozicija treba da sedne i dobro razmisli kako iz tehničkog statusa da uđe u politički.

„Nema razloga straha da preuzmu u političkom smislu vođstvo tih protesta. Zaista ne vidim šta mogu da izgube i zašto odugovlače sa tim da kažu šta žele i da ponude građanima neku opciju“, istakla je novinarka.

Mislim, kako je navela, da je stvar u tome da RTS treba da se ponaša u skladu sa svojim nazivom javni servis.

„On se tako ne ponaša, ponaša se kukavički. Taj RTS se suštinski od devedesetih do danas ponaša tako, mi nismo imali javni servis ni tokom jedne vlasti“, ocenila je Vučenić.

Komentarišuće navode u medijima o negativnim vestima o predsedniku Aleksandru Vučiću, Vučenić ističe da vlast ne želi slobodne i demokratske medije.

„Vučić baci udicu, a onda mi komentarišemo deset dana da li ima deset ili trideset komentara. Suština je da oni ne žele slobodne i demokratske medije i njima je ovo u čemu smo dobro, ovo su zvezdani trenuci članovima i funkcionerima vladajućih partija, nikada bolje nisu živeli, njima je fenomenalno“, istakla je novinarka.

Prema njenim rečima nema slobodnih medija.

„Mi se borimo za dah, tretiraju nas kao političke neprijatelje. Vratićemo se na to vreme kada su mediji bili javna preduzeća, to je potpuni kontrapunkt Medijskoj strategiji koja je Vlada Srbije usvojila. Sada donose promene zakona što je potpuno suprotno onome što su do sada usvajali i što postoji u formi dokumenta“, rekla je Vučenić.

Na pitanje kako komentariše da će Apelacioni sud doneti oslobađajuću presudu optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, Vučenić ističe da su „posledice takve odluke strašne“.

„Ne znam šta da mislim sa pravne strane kako to može da bude obrazloženo. Što se tiče posledica, one su strašne. Mi smo zemlja u kojoj suštinski ni jedno ubistvo novinara nije rešeno“, istakla je novinarka.

Duboka razmimoilaženja između države i struke pokazala je prva runda javne rasprave o nacrtima dva medijska zakona. Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima sadrže niz spornih rešenja, koja će, kako smatraju medijska udruženja, unazadatiti medijsku scenu u Srbiji. Na listi zamerki nalazi se to što se država zakonskim izmenama vraća u vlasništvo nad medijima.

Za ministra „završetak velikog posla“, a za stručnu javnost tek početak velikih problema. Izmenama dva medijska zakona nezadovoljna medijska udruženja, poručuju da je spisak kritika i primedbi dug. Sa tog spiska posebno zabrinjava činjenica da se država ponovo vraća u vlasništvo nad medijima.

To je u suprotnosti sa usvojenom Medijskom strategijom i svim do sada sprovedenim reformama, upozoravaju iz NUNS-a. Za N1 pojašnjavaju da država sama sebi omogućava da bude izdavač medija.

„U starom zakonu je nedvosmisleno stajalo da država ne može posredno ili neposredno da bude izdavač medija i postavljeni su određeni uslovi koji su bili alternativni. Sada više ti kriterijumi nisu postavljeni alternativno, već kumulativno. Država će sada moći da osnuje preduzeće, da osnuje DOO, koje će kasnije da osnuje medije i na taj način će država posredno da bude u vlasništvu medija“, kaže Marija Babić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Time „pada u vodu“ deset godina rada na reformi medijskog sektora, čija je jedna od glavnih okosnica bilo povlačenje države iz medija. Ipak, nova zakonska rešenja su odlična vest za Telekom Srbija. Njima se jasno legalizuje rad Telekomovih medija.

„To onda drastično utiče na jedno demokratsko-medijsko tržište što će onda ti mediji koji su u vlasništvu države ili u vlasništvu firmi koje su u vlasništvu države, zauzeti ogroman medijski prostor sa jedne strane, a to će biti i potpuno nelojalna konkurencija i onim medijima koji su privatni i komercijalni, a sa druge strane imaćemo ono što imamo i do sada da se preko njih u velikoj meri preliva uticaj države, politički uticaj što, naravno, nije dobro“, smatra profesor FPN-a u penziji Rade Veljanovski.

Kako će država da „brani“ ovakve zakone pred Evropskom unijom, koja godinama unazad u godišnjim izveštajima Evropske komisije Srbiju negativno ocenjuje kada je reč o slobodi i nezavisnosti medija? Iz Ministarstva informisanja nema odgovora na naša pitanja. Ali, zato već stiže upozorenje iz Evropskog parlamenta. Kažu – državi nije mesto u medijima.

„Evropski parlament ukazuje na sumnje oko poslovanja Telekoma i netransparentnost, tako da je tu jasno šta je potrebno da se radi – da se izbaci država iz medija, a u tom smislu mislim posredno i na Telekom i to je realnost“, poručuje poslanik Evropskog parlamenta Matjaž Nemec.

A u domaćoj realnosti, vlast kao argument navodi da država ima vlasništvo nad medijima i u, na primer, Nemačkoj, iako se izostavlja činjenica da je nemačka demokratija daleko razvijenija od srpske.

Apelacioni sud u Beogradu odlučio je da se uredniku „Tabloida“ Milovanu Brkiću pritvor zameni merom zabrane napuštanja stana u kom živi u Beogradu.

Brkić će radi kontrole, piše u Rešenju Apelacionog suda u koji je UNS imao uvid, biti pod elektronskim nadzorom, pri čemu će se „uređaj za lociranje-odašiljač staviti na zglob ruke ili noge okrivljenog, odnosno na drugi način pričvrstiti od strane stručnog lica“.

„Okrivljenom se zabranjuje da bez odobrenja napusti stan, da koristi telefon i internet i da prima druga lica u stan“, piše u Rešenju Apelacionog suda koje je doneto 13. septembra.

Dalje u Rešenju piše pod kojim uslovima Brkić može da napusti stan, a to su hitne medicinske intervencije, odnosno u slučaju ozbiljnih opasnosti po život, zdravlje ili imovinu u većem obimu. U tom slučaju, navedeno je dalje, okrivljeni je dužan da bez odlaganja obavesti poverenika iz organa uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija gde se nalazi.

Brkić je upozoren da ako prekrši izrečenu zabranu može ponovo dospeti u pritvor.

Ova odluka o zabrani napuštanja stana može da traje „dok za to postoji potreba, a najduže do pravosnažnosti presude, odnosno do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode“.

Sud je dužan, kaže se dalje, da svaka tri meseca ispita da li je nastavak određivanja mere kućnog pritvora opravdan.

Apelacioni sud u svom obrazloženju ocenio je da su ispunjeni uslovi da se pritvor zameni blažom merom, a veće koje je donelo odluku čine predsednica Mirjana Popović, Snežana Jovanović i Marko Jocić.

Posredno saznanje- ukinuta presuda

Advokat Stevan Damnjanović kaže za sajt UNS-a da je iz Rešenja o određivanju mere kućnog pritvora odbrana saznala da je ukinuta presuda Višeg suda kojom je Brkić osuđen na 14 meseci zatvora zbog pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

„Mi nismo ni dobili odluku Apelacionog suda o ukidanju presude Višeg suda u Beogradu, ali iz obrazloženja ovog rešenja gde se mera pritvora zamenjuje merom zabrane napuštanja stana vidimo u jednom delu da je ukinuta presuda. U suštini odluka Apelacionog suda je skandalozna, da u situaciji kada ukidaš jednu nezakonito donetu presudu i vraćaš na prvostepeni postupak ostavljaš čoveka u stanu, bez mogućnosti da koristi internet, telefon i da mu dolaze druga lica“, kaže Damnjanović.

Presuda od 14 meseci je ukinuta, sve se vraća na prvostepeni postupak, kaže Damnjanović, tako da je pravni nonsens određivati meru kućnog pritvora i nošenje nanogice.

Presudom Višeg suda u Beogradu od 11. jula ove godine Brkić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 14 meseci zbog krivičnog dela pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

U pritvoru je od 8. maja ove godine. Vreme provedeno u pritvoru uračunava se u izdržavanje zatvorske kazne.

Stranka slobode i pravde (SSP) saopštila je danas da tužilaštvo i policija moraju „hitno da reaguju“ povodom informacije koja se pojavila u medijima da je jedan istaknuti član Srpske napredne stranke (SNS) na sastanku opštinskog odbora u Grockoj „u jednoj od rasprava oko raspodele plena“ pitao lokalne šefove „sada vam ne valjam, a kada sam pretukao Matorčevića onda sam vam bio dobar“.

„Navodno se radi o istom čoveku koji je prošle godine napao i aktiviste na štandu u Boleču i dobio punu podršku i ličnu zahvalnost i zaštitu od premijerke (Ane) Brnabić. SSP zahteva od tužilaštva i policije da hitno reaguju, na raspolaganju im je i poligraf. Tek kada utvrde ko su izvršioci, eventualni naručioci, kao i lica koja su znala, a prikrivala izvršioca Grocka će biti sigurna za život ljudi koji samo pošteno rade svoj posao“, navodi se u saopštenju Opštinskog odbora SSP Grocka.

U saopštenju se podseća da je prošlo je 1.800 dana od kada je napadnut i pretučen glavni i odgovorni urednik portala Žig info Željko Matročević, a da se i dalje ne znaju počinioci, iako „svi u Grockoj znaju da je Matorčević pretučen samo zato jer je pošteno radio svoj posao“.

Uloga Saveta za štampu, oslobađanje od odgovornosti medija koji ne prihvataju nadležnost ovog samoregulatornog tela i mogući upliv države u vlasništvo medija pitanja su o kojima su predstavnici medijskih udruženja, novinari i medijski profesionalci najviše diskutovali na Javnoj raspravi o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima, koja je održana danas u Privrednoj komori Srbije.

Ministar informisanja i telekomunikacija Mihajlo Jovanović rekao je da je Nacrt zakona izrađen u skladu sa Medijskom strategijom, ali i Ustavom Republike Srbije.

„Mi smo podelili odluku sa novinarskim udruženjima i rekli im šta nije po Ustavu Republike Srbije. Vidim da je tema Saveta za štampu očigledno najinteresantnija za sve. Medijska strategija je rekla i da ko ne priznaje nadležnost Saveta za štampu ne sme da se prijavi na konkurse za projektno sufinansiranje. To je očigledno bilo u suprotnosti sa Ustavom jer bismo forsirali nekoga da prizna neko samoregulatorno telo“, rekao je Jovanović.

Sa odlukom da i oni koji ne priznaju nadležnost Saveta za štampu je, kako kaže, bila saglasna i generalna sekretarka ovog samoregulatornog tela Gordana Novaković.

Međutim, zakonski predlog kojim se propisuje da će prilikom odlučivanja o raspodeli javnog novca na konkurisma za projektno sufinansiranje medija biti uzeti u obzir samo prekršaji Kodeksa novinara Srbije onih medija koji prihvataju nadležnost Saveta za štampu generalna sekretarka ovog samoregulatornog Gordana Novaković ocenjuje kao katastrofalan, protivustavan i diskriminatoran.

U pitanju je, ističe ona, član iza kojeg ne stoji Radna grupa za izradu Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima.

Ovom odredbom su, kako kaže Novaković, a kako je navelo i Udruženje novinara Srbije (UNS) u saopštenju, privilegovani mediji koji ne poštuju Kodeks.

Advokatkinja UNS-a Gordana Konstanstinović saopštila je da ovo Udruženje ne stoji iza članova 22 i 24, koji se odnose na sufinansiranje medijskih projekata, članova 39, 41, 52, 54, 156 i 157, koji se odnose na to ko može biti izdavač, a ko proizvođač medijskog sadržaja.

„Da li je uloga Saveta za štampu koja je predviđena sadašnjim Nacrtom zakonka korak unazad? Jeste. Da li će na taj način biti kažnjeni mediji koji prihvataju njegovu ulogu? Apsolutno. Da li je iko osporio nadležnost Saveta za štampu koji postoji dugi niz godina? Nije“, navela je Konstantinović.

Kada je u pitanju ustavnost Saveta za štampu, Konstantinović je napravila paralelu sa organizacijom OFPS koja je našla svoje mesto u Zakonu o autorskom i srodnim pravima, a Ustavni sud je potvrdio da nije sporno da bude prihvaćena Zakonom.

„Stav Ustavnog suda je bio da je to potpuno ustavno i da je u redu da postoji samo jedna organizacija preko koje će se ostvarivati kolektivna prava. Taj argument može i ovde da se primeni. Ocenu o ustavnosti daje Ustavni sud. Moram sa žaljenjem da konstatujem da je i sadašnja i pređašnja Radna grupa za izradu Nacrta Zakona, proveru položaja Saveta za štampu od strane nadležnih tela i ministarstava čekala skoro dva meseca. Kada je data saglasnost da odredbe o Savetu za štampu budu stavljene na glasanje, mi smo o tome glasali“, rekla je Konstantinović.

Zbog toga što Nacrt sadrži odredbe kojih nije bilo u verziji koju je izglasala Radna grupa, predstavnici Koalicije za slobodu medija, iako prisutni u sali, nisu želeli da sede na mestima predviđenim za članove Radne grupe koja je učestvovala u izradi Nacrta zakona.

Fondacija Slavko Ćuruvija je radila istraživanje tužbi po Zakonu o javnom informisanju i medijima, koje dokazuje da su ishodi u skladu sa odlukama Komisije za žalbe, rekla je predsednica ove Fondacije Ivana Stefanović.

„Kada uporedite iznose koje su mediji koji su u najvećoj meri kršili Kodeks plaćali za sudske odštete sa novcem koji su dobijali iz budžeta, videćete da smo novcem poreskih obveznika kroz projektno sufinansiranje plaćali odštete ljudima koji su objavljivali laži ili targetirali“, istakla je ona.

Iako je ministar informisanja i telekomunikacija Mihajlo Jovanović na početku izlaganja izrazio zadovoljstvo što je Savet za štampu ipak ušao u Nacrt zakona, pominjanju Saveta za štampu kao jedinog samoregulatornog tela na javnoj raspravi su se protivili predstavnici udruženja koja nisu bila deo Radne grupe i nisu učestvovali u izradi nacrta. Oni su istakli da nisu saglasni sa radom ovog samoregulatornog tela.

Predsednica COMNET-a Emilija Marić i predstavnici Društva novinara Vojvodine su tražili da u Zakon bude uvršten i Savet za medije, kao i druge organizacije.

„U redu bi bilo da u Članu 45 stoji ‘Savet za štampu’ ili drugo samoregulatorno telo“, rekla je Marić.

Da je čudno što se sada dovodi u pitanje Kodeks novinara Srbije, iako kada je donet niko nije imao primedbi istakao je prof. dr Rade Veljanovski.

„Kada je donet Kodeks, ne sećam se da je iko imao problem sa njim. Sad se dovodi u pitanje Kodeks koji je zasnovan na međunarodnim dokumentima i kodeksima. Ta priča da će ako neko, ako se uvede u Zakon Savet za štampu, da osnuje svoje samoregulatorno telo, u demokrarskim zemljama ne funkcioniše“, rekao je on.

Tačno je, kaže Veljanovski, da je Savet za štampu samoregulatorno telo, a da samoregulacija funkcioniše na principu dobrovoljnosti i da svi mediji ne moraju da prihvataju njegove ingerencije. Međutim, istina je, kako dodaje, i da ako se državni novac daje za sufinansiranje medijskih projekata, taj novac ne sme da dobije niko ko krši Kodeks.

Trenutno smo, kako je rekao Veljanovski, u jednoj od faza transformacije našeg medijskog sistema, a da bi promene išle u pozitivnom smeru, neophodno je da se država nema uticaja na medije.

„To podrazumeva i izlazak države iz vlasništva u medijima. Vlasništvo države u medijima je karakteristično za javne servise, ali postoji niz zakona i odluka kojima se nalaže da oni imaju nezavisnost u uređivačkoj koncepciji“, istakao je Veljanovski.

Ipak, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović rekla je da je član 39, u kome se navodi da bilo koje privredno društvo može biti osnivač medija, neusklađen sa Medijskom strategijom i vraća državno vlasništvo na velika vrata.

Tu, kako su naveli pojedini učesnici javne rasprave, postoji opasnost da javna preduzeća budu vlasnici medija.

Pomoćnica ministra informisanja i telekomunikacija Katarina Tomašević rekla je da Medijska strategija nije u potpunosti bila u skladu sa Ustavom Srbije.

„Medijska strategija nije rađena u potpunosti u skladu sa Ustavom republike Srbije. Ustav propisuje da je svako slobodan da bez odobrenja na način propisan Zakonom osniva preduzeća. Kada pogledate medijsku regulativu, nigde nije zabranjeno da država učestvuje na medijskom tržištu, ali je bitno da nema dominantnog uticaja“, rekla je ona.

Da je na celokupnoj javnoj raspravi bilo reči o Savetu za štampu i uplivu države u vlasništvo medija, a da su radna prava novinara potpuno zanemarena, rekla je predsednica Sindikata novinara Srbije (SINOS) Dragana Čabarkapa. Ona je istakla da su plate novinara nerealno niske i da se o tome ne govori dovoljno.

„Mi smo predložili da se zna ko je novinar, da postoje regionalni i lokalni javni servisi i da se u Zakon uvede poseban odeljak o radnim pravima. Spremili smo manifest za poboljšanje položaja novinara koji ćemo poslati svim udruženjima“, rekla je Čabarkapa.

Ministar Jovanović je istakao da je Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima, između ostalog, potpunije je definisan javni interes u oblasti javnog informisanja i bliže je uređen rad izdavača medija čiji su osnivači saveti nacionalnih manjina, kao i detaljno uređen postupak projektnog sufinansiranja, ali da će razmotriti svaki predlog za koji se oceni da može da unapredi položaj novinara.