Stručna i politička javnost u Srbiji od usvajanja medijske strategije 2020. raspravlja o važnosti donošenja novih zakona u oblasti medija.

Brojni rokovi za donošenje zakona o elektronskim medijima i zakona o javnom informiranju i medijima su više puta probijani, a tekstovi nacrta tih zakona i dalje izazivaju polemike.

Javna rasprava trebala bi biti okončana poslije niza sastanaka u oktobru.

https://balkans.aljazeera.net/videos/2023/9/13/hoce-li-novi-zakon-unazaditi-medijski-sistem-srbije

Novinarka KRIK-a Jelena Radivojević svedočila je danas na suđenju koje se protiv ove redakcije vodi po tužbi Predraga Koluvije, optuženog da je bio šef grupe koja je proizvela više od tone i po marihuane. Ona je navela da je autorka jednog od tekstova zbog kojih je Koluvija tužio KRIK, da je reč o izveštavanju o jednom od najvećih slučajeva organizovanog kriminala u zemlji, kao i da nije prekršena pretpostavka nevinosti kako to Koluvija tvrdi.

„Kada je reč o konstrukciji ‘narko-bos’ ističem da mi nismo unapred osudili (Koluviju) kako to on tvrdi“, naglasila je Radivojević i objasnila da je ispred reči „narko-bos“ stajala i reč „optuženi“.

Radivojević je dodala i da je ovaj izraz upotrebljen jer je Koluvija optužen za proizvodnju droge, kao i da je zadatak novinara da komplikovan pravnički jezik koji je većini ljudi nerazumljiv prilagodi čitaocima.

„To je i inače praksa svih svetskih medija”, navela je ona.

Suđenju je danas prisustvovao i Koluvija po čijoj tužbi se ovaj postupak vodi, ali nije imao pitanja za našu novinarku.

U ovom postupku sudi se KRIK-u i njegovom uredniku Stevanu Dojčinoviću po tužbi koju je Koluvija podneo zbog sedam tekstova o slučaju  „Jovanjica“. Zbog duševnih bolova koje je, kako tvrdi, pretpreo nakon objavljivanja ovih tekstova, Koluvija traži odštetu od 2,8 miliona dinara (gotovo 24.000 evra). Većina tekstova su vesti sa suđenja koje se protiv njega vodi pred Višim sudom u Beogradu po optužbama za proizvodnju droge i organizovanje kriminalne grupe.

Ovo je druga tužba koju je Koluvija podneo protiv KRIK-a, a prva je nedavno završena u njegovu korist. Sudija Bojana Čogurić prvostepeno je osudila KRIK zbog vesti „Zakazan početak suđenja za Jovanjicu 2“, tvrdeći da je u ovom tekstu prekršena pretpostavka nevinosti. KRIK se na presudu žalio i očekuje da će je Apelacioni sud ukinuti ili preinačiti.

KRIK smatra da su obe tužbe podnete sa ciljem da se novinari obeshrabre da izveštavaju o Koluviji i postupku koji se vodi protiv njega, a ovaj stav zauzela su i brojna domaća i međunarodna novinarska udruženja, kao i druge strukovne organizacije.

Ovo je jedna od 12 tužbi koje su u poslednje vreme protiv KRIK-a podneli uglavnom ljudi bliski vlasti, a čiji je cilj da novinari prestanu da istražuju njihove poslove i veze. Više o tome pročitajte ovde: KRIK zatrpan tužbama ljudi bliskih režimu

Poslanik Evropskog parlamenta za Demostat o aktuelnoj situaciji u Srbiji

Na ulicama Srbije su građani koji s pravom traže promene od vlasti i teže normalizaciji. Sada je na političkim akterima da ispune te zahteve. I baš zbog toga su Srbiji potrebne potpuno funkcionalne, transparentne i demokratske institucije, zaključuje naš sagovornik

Tema potencijalnih prevremenih izbora (u Srbiji) pitanje je koje se iznova ponavlja u diskusijama u proteklih nekoliko meseci, ali nikakva zvanična odluka o tome nije doneta, koliko ja znam. Komentrisanje na ovu temu u ovom trenutku samo bi poslužilo daljem raspirivanju spekulacija. Ono što bih želeo da naglasim, jeste aktivna uloga koju je odigrao Evropski parlament, u saradnji sa srpskim političkim akterima i relevantnim institucijama, u poboljšanju izbornih uslova tokom prethodnih faza međustranačkog dijaloga, kaže za Demostat Matjaž Nemec, poslanik Evropskog parlamenta iz poslaničke grupe Socijalista i Demokrata  (S&D), komentarišući medijske tvrdnje da postoji mogućnost da će Evropski parlament ponovo posredovati u međustranačkom dijalogu u Srbiji o poboljšanju izbornih uslova.

Nemec, koji je i član delegacije pri Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija, ocenjuje da je “ovo proaktivno angažovanje vodilo ka određenim poboljšanjima, od kojih je glavno povratak na parlament u Srbiji sa većim pluralizmom nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora”.

– Ipak, mnogi izazovi ostaju nerešeni, naročito kada je reč o slobodi medija, čime bi se i stvorili fer uslovi za izbore, poručuje ovaj evroposlanik.

Govoreći o aktuelnoj političkoj situaciji u Srbiji, uključujući odluku dela opozicije da blokirala Narodnu skupštinu, Matjaž Nemec ukazuje da smo u proteklih nekoliko dana bili svedoci “značajnog povećanja tenzija između vladajuće koalicije i parlamentarne opozicije, čime se dodatno rasplamsala ionako usijana politička klima”.

– U tako već usijanoj političkoj klimi, važno je da se takve eskalacije ne događaju. Nezadovoljstvima se mora pristupiti konstruktivno i ona se moraju rešavati sistematično. Upravo zato se Evropski parlament uključio u proces međustranačkog parlamentarnog dijaloga – u cilju unapređenja funkcionisanja srpskog parlamenta. EP je čvrsto posvećen ovom procesu, ali značajne promene mogu da donesu rezultat jedino ukoliko se sve strane angažuju. Ponavljam da Skupština, kao direktno izabrana institucija, mora biti mesto dijaloga i demokratije, kontatuje Matjaš Nemec.

Nemec navodi da “nepostojanje dijaloga, nespremnost da se saslušaju suprotna mišljenja i netransparentnost, čemu smo svedoci danas, jesu kontraproduktivni i predstavljaju opasnost za stabilnost”.

– Na ulicama Srbije su građani koji s pravom traže promene od vlasti i teže normalizaciji. Sada je na političkim akterima da ispune te zahteve. I baš zbog toga su Srbiji potrebne potpuno funkcionalne, transparentne i demokratske institucije, zaključuje Matjaž Nemec.

Odbor Evropskog parlamenta za kulturu i obrazovanje izmenio je 7. septembra nacrt Evropskog zakona o slobodi medija kako bi se osiguralo da važi za sve medijske sadržaje, kao i veća transparentnost i nezavisnost medija u EU.

Evroposlanici su želeli da osiguraju da nova pravila obavežu članice da obezbede pluralitet i zaštite nezavisnost medija od vladinih, političkih, ekonomskih ili privatnih interesa, saopštio je Evropski parlament.

Navodi se da je nacrt izmenjen kako bi se odredbe o transparentnosti primenjivale za sve medijske sadržaje a ne samo za vesti i tekuće stvari, kako je predložila Evropska komisija.

U tekstu usvojenom u Odboru zabranjuju se sve vrste mešanja i pritisaka na medije, uključujući primoravanje novinara da otkriju svoje izvore, pristup šifrovanim sadržajima na njihovim uređajima i upotreba špijunskih softvera protiv njih.

Radi bolje zaštite novinara, evroposlanici kažu da upotreba špijunskih softvera može biti opravdana samo od slučaja do slučaja i ako je naloži nezavisni sudski organ radi istrage teškog krivičnog dela, poput terorizma ili trgovine ljudima.

Evroposlanici su predložili i da se javno oglašavanje jednom medijskom provajderu, onlajn platformi ili pretraživaču ograniči na 15% budžeta za oglašavanje koji ta vlast dodeljuje u datoj članici.

U cilju ocene nezavisnosti medija, evroposlanici žele da mediji objave informacije o tome ko im je vlasnik i ko sve, direktno ili indirektno, ima koristi od njih.

Takođe žele da mediji izveštavaju o državnom oglašavanju i finansijskoj podršci države, uključujući kada dobijaju javne fondove iz zemalja koje nisu članice EU.

Navodi se i da članice treba da finansiraju javne servise kroz višegodišnje budžete kako bi se sprečilo političko mešanje i obezbedila budžetska predvidivost.

Evroposlanici žele i da Evropska uprava za medijske usluge, novo telo EU čije je uspostavljanje predloženo zakonom, bude pravno i funkcionalno nezavisna od Komisije i sposobna da sama radi a ne samo po zahtevu Komisije.

Takođe žele da se u rad Uprave uključi nezavisna „ekspertska grupa“ koja će predstavljati stavove sektora medija i uključuje civilno društvo.

Usvojeni tekst treba da potvrdi Parlament i o tome će se glasati na plenarnoj sednici 2-5. oktobra. Nakon toga će evroposlanici početi razgovore sa Savetom o konačnom izgledu zakona.

„Ja mislim da, bez obzira na sve druge izmene kojih ima još i koje nisu loše u radnoj verziji zakona, ako se ta izmena ne usvoji, sve to drugo neće imati nikakve važnosti“, rekao je Veljanovski za agenciju Beta povodom nacrta Zakona o elektronskim medijima koji je Minstarstvo informisanja i telekomunikacija juče uputilo na javnu rapsravu.

Naglasio je da je izbor novog sastava Saveta REM-a u trenutku usvajanja novog zakona upisano u Medijsku strategiju usvojenu u januaru 2020. godine, kao i u Akcioni plan za sprovođenje te strategije usvojen iste godine.

„To je državni dokument, dokument sa potpisom predsednice Vlade Ane Brnabić, i sada vlast odustaje od sopstvenog stava koji je usvojen još pre tri i po godine. Jasno je naravno zašto – jer njima ovakav Savet REM-a odgovara“, ocenio je on.

Veljanovski je naveo da Radna grupa nije prihvatila ni predlog da se zabrani funkcionerska kampanja koja po sadašnjem zakonu može da traje do 10 dana pred izbore.

„Ja sam rekao, to i medijska koalicija podržava, 10 dana nije ništa. To je jako malo, funkcionerska kampanja treba permanentno da bude zabranjena. Ali pošto mi znamo u kojim okolnostima živimo (predloženo je) da to treba da bude zabranjeno od momenta kada se raspišu izbori, ali ni to nije prihvaćeno“, kazao je Veljanovski.

Naveo je da je prihvaćen zahtev medijske koalicije da se iz kandidovanja članova Saveta REM-a isključe državni organi, poput Skupštine Srbije, Skupština Vojvodine i njihovi nadležni odbori, ali da je to predato Zaštitniku građana i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

„Jasno je da, pošto vlast ima odlučujuću ulogu ko će birati te organe, onda preko njih može da bude sigurna da će imati najmanje dva člana Saveta REM-a. Mi smo protiv toga, iako je to bolje rešenje od ovog koje smo do sada imali, da nadležni skupštinski odbori predlažu kandidate“, kazao je Veljanovski.

U zakon je, dodao je Veljanovski, sada ušla i odredba po kojoj su kriterijumi za to ko može da bude član Saveta REM-a, mnogo ozbiljniji, stroži, jasniji i precizniji nego do sada, kao i da se zahteva najmanje desetogodišnje iskustvo.

„Tu se navodi da mogu da budu predloženi nastavnici, asistenti, saradnici fakulteta i univerziteta, ali samo oni koji su novinarsko-komunikološkog, medijskog smera i koji imaju najmanje 10 godina iskustva. Mogu da budu predloženi novinari, urednici, rukovodioci elektronskih medija, istraživači medija, kompozitori, pisci, muzičari, ali koji imaju iskustvo rada u elektronskim medijima najmanje 10 godina“, rekao je Veljanovski.

Te kriterijume, kako je naglasio, ne zadovoljava niko ko je u sadašnjem Savetu REM-a.

„Oni hoće da se usvoji zakon sa tim kriterijumima, a da ostane isti Savet. Pa to je kontradiktorno!“, ukazao je Veljanovski.

Naveo je da će kroz javnu raspravu koja početi sledeće srede u Beograd, a potom svake naredne srede u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, ukazivati na svoje argumente.

„Ja se bojim da će ta širina javne rasprave, za koju je uvek dobro da bude široka, možda da stvori ogromnu količinu raznih primedaba i predloga, gde će možda da bude skriveno ono što je najvažnije. Mnogo je bitno da ljudi koji se u to razumeju, koji su se i do sada bavili tim zakonima, da budu stalno prisutni i da govore o tome“, rekao je Veljanovski.

Zastupnici Evropskog parlamenta žele obavezati medije da objave ko im je vlasnik i ko od njih ima direknu ili nedirektnu korist.

Odbor za kulturu i obrazovanje Evropskog parlamenta usvojio je nacrt stajališta o Aktu o slobodi medija, u kojem se traži da države članice Evropske unije osiguraju medijsku nezavisnost i finansiranje javnih medija kako bi se spriječilo političko upletanje.

Tekst dopunjen amandmanima usvojen je sa 24 glasa za, tri protiv i četiri suzdržana, prenosi Hina.

O njemu još treba glasati EP na plenarnoj sjednici u oktobru.

Nakon toga, izglasani izvještaj predstavljat će poziciju EP-a na osnovu kojeg će pregovarati s Vijećem EU-a o konačnom tekstu zakona.

Evropska komisija je prošle godine predložila Akt o slobodi medija.

Vijeće EU-a, odnosno države članice bloka, usvojile su svoje stajalište krajem juna.

Cilj je postići dogovor o konačnom tekstu zakona do evropskih izbora u junu sljedeće godine.

Zastupnici su u izglasanom tekstu zatražili da se zahtjevi o transparentnosti odnose na sve medijske sadržaje, a ne samo na vijesti.

Potrebna veća zaštita za novinare

Traži se zabrana svakog upletanja i pritisaka na medija, između ostaloga, da se ne smije prisiljavati novinare da otkrivaju svoje izvore i traži od njih pristup šifriranim sadržajima na njihovim uređajima te zabrana korištenja špijunskih sofvera protiv njih.

Korištenje špijunskih softvera bilo bi moguće samo u opravdanim situacijama, koje bi se ocjenjivale od slučaja do slučaja i isključivo uz nalog nezavisnog pravosudnog tijela u istragama teških zločina, poput terorizma i trgovine ljudima.

Zastupnici, također, predlažu ograničenje javnog oglašavanja dodijeljenog jednom pružatelju medijskih usluga, online platformi ili tražilici na 15 posto ukupnog budžeta za oglašavanje koji dodjeljuje to tijelo u određenoj zemlji EU-a.

Zastupnici žele obavezati medije da objave ko im je vlasnik i ko od njih ima direknu ili nedirektnu korist.

Traži se da mediji podnose izvještaje o državnom oglašavanju i državnoj finansijskoj podršci, uključujući kada primaju javna sredstva iz zemalja koje nisu članice EU-a.

Kako bi se spriječilo da velike internetske platforme samovoljno brišu ili ograničavaju medijske sadržaje u EU, zastupnici predlažu postupak samoprijave i provjere kako bi se razlikovali nezavisni mediji od lažnih.