Ako su tačne najave koje prenose tabloidi, da će se u novom rijalitiju „Elita”, u društvu alkoholisanih žena i razjarenih kriminalaca, otkriti „istina o Slavku Ćuruviji i njegovoj misterioznoj smrti”, biće to novo ponižavanje žrtve i relativizacija njegovog stradanja, koje vređa svakog pristojnog čoveka

Sistematski obesmislivši praktično sve ‒ poštenje, ljubav, brak, decu, privatnost, rad ‒ Željko Mitrović odlučio je da obesmisli i stradanje i smrt.

Nisu mu ni do sada grobovi bili strani: u živom prenosu gledali smo svojevremeno sahranu oca jedne učesnice rijalitija, uz prigodne intervjue sa ožalošćenima.

Ovaj put, međutim, otišao je mnogo dalje i najavio, ni manje ni više ‒ nego „istinu o Slavku Ćuruviji i njegovoj misterioznoj smrti”.

Kako mediji prepričavaju, tu će „istinu” u novom rijalitiju „Elita”, izneti izvesna Vesna Ćuruvija, predstavljena kao „novinarka, spikerka, voditeljka i rođaka Slavka Ćuruvije”.

Žena koju ništa ne kvalifikuje za ulazak u bilo kakav rijaliti, tako će zauzeti mesto pored starleta, animir dama, propalih pevačica/glumica, bivših i aktuelnih kriminalaca i nasilnika, kako bi, eto, otkrila ono što još  nismo znali.

Pre svega, teško se oteti utisku da je gospođa Vesna dovedena namenski, baš u trenutku kada se čeka vest o tome da li će biti potvrđene nezvanične informacije da je Apelacioni sud oslobodio Ćuruvijine egzekutore i kada će ‒ ako se ispostavi da je to tačno, a radi domaćeg i svetskog javnog mnenja ‒ biti zgodno da se streljani vlasnik i urednik Dnevnog telegrafa i Evropljanina još malo uvalja u blato.

Čak i da nije tako, čak i ako Mitrović (suprotno logici i kosmičkim zakonima) želi da predstavi Ćuruviju u pozitivnom svetlu, rezultat je isti: ponižavanje žrtve jednog nezamislivog čina, relativizacija njegovog stradanja i njegove uloge u društvu.

Ćuruviji nije mesto među večno sediranim/alkoholisanim ženama bez zanimanja, koje se biju ili kopuliraju s večno razjarenim kriminalcima i samozvanim zavodnicima; nije mu mesto u neprepričljivo glupim razgovorima; u atmosferi koja je etalon besmisla, simbolička predstava užasa i jada u kojem živimo.

Nije, ali Mitrović ga baš tu smešta, kako bi još jednom pljunuo na novinarstvo, na amanet svih koji su direktno ili indirektno stradali zbog medija, na rad onih koji se časno bave ovom profesijom. Ovo je šamar svima njima i svemu tome; podsećanje na to ko je „glavni baja” u kraju, ko je medijski gospodar života i smrti, konačni vlasnik našeg mesa i naših kostiju.

Formalno-pravno, uvođenjem Slavka Ćuruvije u rijaliti narativ, Mitrović ne krši profesionalni etički kodeks, jer u Kodeksu ne postoji tačka kojom bi se definisalo ono o čemu je ovde reč.

Ovo prevazilazi profesionalne standarde i zalazi u sfere etike kao filozofske discipline.

Ovo vređa i ponižava svakog pristojnog čoveka.

Ovo zadaje bol porodici i prijateljima Slavka Ćuruvije.

Ovo nije smelo da se desi.

Ako gledate N1 onda znate da je ovo lice ono koje najčešće viđate ispred Specijalnog suda. Godinama već Ana Novaković prati suđenje klanu Belivuk, postupak protiv Darka Šarića, ali ne propušta nijedno ročište u slučaju Jovanjica.

„To njihovo izveštavanje zadnje četiri godine, to je režirano izveštavanje, oni nisu novinari, oni su režiseri“, rekao je na Informer TV Predrag Koluvija, prvooptuženi u slučaju Jovanjica.

Reče poljoprivrednik koji to nije pred novinarima za koje je zaista upitno da li jesu i da li su ikada bili na terenu.

„Oni na komandu novinara zvižde i kreću da viču…“, nastavio je Koluvija.

„Hoćemo da pogledamo kako je ta komanda ispred Specijalnog suda izgledala, kada smo videli novinarku koja, kada vas je ugledala, ona je istrčala niz stepenice i dala je znak okupljenim da počnu sa zvižducima i uvredama. Mi ćemo da pogledamo ovo…“, kazala je novinarka Informer TV-a.

To što su danas „medijski eksperti“ gledali na televiziji, juče je Tviter zajednici obznanio kao veliku istinu Koluvijin advokat Vladimir Đukanović.

Na snimku se vidi novinarka N1 Ana Novaković koja izveštava sa suđenja za Jovanjicu, a sporan trenutak za advokata Đukanovića je dolazak prvooptuženog Koluvije ispred Specijalnog suda.

Na snimku se vidi novinarka N1 Ana Novaković kako kaže „Evo ga Koluvija“ a potom rukom pokazuje snimatelju da dolazi Koluvija i kaže „snimaj“.

„Naravno, za N1 je potrebna predstava pa njihova „nezavisna novinarka“ pokazuje ko ide, šta da se snima i izdaje direktive. Neverovatno!“, napisao je na Tviteru Vladimir Đukanović, poslanik SNS.

Наравно, за Н1 је потребна представа па њихова "независна новинарка" показује ко иде, шта да се снима и издаје директиве.
Невероватно! pic.twitter.com/tJIKdsdXQJ

— Владимир Ђукановић 🇷🇸 (@adv_djukanovic) September 6, 2023

I zaista neverovatno, poslanik Đukanović „direktivama“ zove ono što je naš svakodnevni posao.

„Željko, kako izgleda tvoj snimajući dan, koliko za jedno snimanje izdaš ‘direktiva’ svom kolegi?“, pitao je N1 svog kolegu Željka Veljkovića, novinara Nove TV.

Veljković je odgovorio:

„Izdavanje direktiva je sigurno potpuno pogrešan termin i time poslanik Đukanović pokazuje da apsolutno ne shvata čime se mi bavimo. Nekad ja vidim nešto što snimatelj nije video, mnogo češće oni vide nešto što ja nisam video, i uvek jedni drugima sugerišemo šta bi moglo, dogovaramo se, promišljamo ono što radimo, i to samo nekom ko se nikad nije bavio ovim poslom može da deluje kao izdavanje direktiva.“

Ali potpuno neverovatno, sadašnji poslanik i advokat, nije u prošlosti bio samo moler, već i medijski radnik i to već neke stvari objašnjava.

„Možda je ključ za razumevanje svega toga GDE je on radio. ‘Velika Srbija’ i ‘Radio Fokus’ nisu bili mediji, nego promotivni servisi svojih stranaka, tamo se možda radi nekako drugačije“, objašnjava Veljković.

Ovde sa snimateljima novinari ne komuniciraju putem telepatije niti se pak uzdaju u pomoć više sile.

„Oko novinarke N1 Ane Novaković se pravi neka fama i pretpostavljam da iza toga stoji Vladimir Đukanović koji je to i pokrenuo preko Tvitera, kako bi imali izgovor da pokušaju da odlože ročište“, ocenjuje urednik KRIK-a Stevan Dojčinović.

Dijana Hrkalović je tražila da se ročište u postupku koji ona vodi protiv redakcije portala KRIK odloži navodeći da novinari koji su došli da izveštavaju sa suđenja vrše pritisak na rad suda.

„To je bio izgovor da pokušaju da odlože ročište zato što se poslednjih dana oko Ane Novaković pravi neka fama i pretpostavljam da iza toga stoji Vladimir Đukanović koji je pokrenuto sve to preko Tvitera. Onda njegovi branjenici Predrag Kuluvija i Dijana Hrkalović idu za tim da predstave Anu kao nekoga iza sneke, ko rukovodi proteste, samo zato što je ispred sudnice pokazivala kamermanu šta da snimi“, ističe Dojčinović.

Kako ističe sagovornik, oni prave cele konstrukcije u koje ni oni sami ne veruju.

„Hrakolović je ispričala kako je Ana Novaković neko iz senke, rukovodi protestima. Ni oni sami ne veruju u to, nego im treba neka konstrukcija nešto i onda se oni uhvate za to neko vreme i to im služi da spamuju suđenje. Konstrukcije im služe jer niko od njih nije u stanju da se pojavi pred sudom zbog stavri u koje su upleteni i da normalno iznesu odbranu, da odgovore na pitanja koja im se postave. Stalno moraju da spinuju u sudnicama i onda im stalno treba neka konstrukcija koju naprave kao argument da bi odložili suđenje, da sabotiraju suđenje“, objašnjava Dojčinović.

Sudija u postupku, prema rečima Dojčinovića, nije videla da se ikakav pritisak vriši i da suđenje može da se nastavi.

„Hrkalović je dala iskaz, govorila o šteti navodnoj koju su joj naši tekstovi naneli. Nije bilo nikakve šanse da se postave pitanja nažalost. Što je jako čudno. Zato što sva pitanja koja smo advokatica i ja pripremili se tiču samog postupka. U suštini, Dijana Hrkalović nas je tužila za seriju tekstova na KRIKU jer smo mi u tim tekstovima izvodili neke dokaze o njenim vezama sa različitim ljudima iz kriminala. Ja sam hteo nju da pitam o tim vezama, ljudima. Međutim, ništa nisam mogao da postavim jer je Dijana Hrkalović u startu rekla da neće do odgovara ni na jedno moje pitanje jer je ona mislila da ja dolazim u sudnicu da nju intervjuišem praktično. Iako ne, svako pitanje je bilo u vezi sa tekstovima i slučajem“, objašnjava Dojčinović.

Suđenje je zatvoreno time da  jer se sudija složila sa tim da nema nema postavljanja pitanja.

„Ono što sam ja insistirao jeste da ta pitanja uđu u zapisnik, da postoje pitanja na koja nisu odgovorena. Kada je naša advokatica htela da postavlja pitanja Dijani Hrkalović, sudija je zabranila. Ne znam na osnovu čega će sudija da meri kada bude donosila presudu u tom postpuku. Ima naše teksrove, saslušala je nju, saslušaće mene, al’ sudija neće ući dublje u to kako smo mi kao novinari skupili, na osnovu čega smo pisali o njih. Na taj način nekako mi deluje da to do kraja u samom postupku neće izaći“, occenjuje sagovornik N1.

Milenković u nezgodnom položaju

Kada je reč o službenoj belešci koju je načinio inspektor Slobodan Milenković u kojoj opisuje kako mu je nuđen mito od posrednika iza kojeg stoje predstavnici vlasti odnosno Vladimir Đukanović i Aleksandar Papić, Dojčinović smatra:

„Zanimljivo je. Ako je to tačno sve što je u službenoj belešci, to je poprilično nezgodno za Vladimira Đukanovića. Treba da se vidi ko je bio posrednik. To zahteva rad tužioca. Bez nekog rada tužilaštva ostaće nerazjašnjiv, ali da li će tužilaštvo pogledati taj slučaj, to će zavisiti od volje ljudi iz vlasti. Ako tužilaštvo ne uzme tu belešku onda će biti signal da su stvari iz službene beleške tačne“, kaže Dojčinović.

Takođe, prema rečima Dojčinovića, policijski inspektor Slobodan Milenković nalazi se u, kako kaže, jako nezavidnoj situaciji.

„Pod velikim je udarom vlasti i i svega što se je povezano sa vlastima, od tabloida i njihovih advokata i iz meseca u mesec se nalazi u sve goroj poziciji. Sklonjen je iz tog odeljenja, sve je pod jačim pritiscima. Država skuplja neki dokazni materijal protiv njega. Očigledno postoji neki interes države da ga uhapse na neki način. On kaže da mu je život ugrožen. I ove stvari poput službenih beleški, stvarne informacije koje ima, očigledno sa svojim advokatima polako pušta u javnost u nadi da će zaustaviti taj pritisak koji ide ka njemu.
Mi do kraja ne znamo šta sve inspektor Milenković zna. Jako je teško boriti se u zemlji gde su sve institucije pod kontrolom partije na vlasti“, objašnjava urednik KRIKA Stevan Dojčinović.

„Aleksandar Papić tajkun SNS-a“

Aleksandar Papić, vlasnik tabloida Objektiv koji se pored Vladimira Đukanovića pominje u belešci inspektora Milenkovića, ima mnogo veći uticaj od toga koliko ga ima u medijima, ocenjuje urenik KRIKA.

„Bio je povezan sa ljudima iz Belivukove grupe, spomenut je par puta na suđenju. Njega je više spominjao Nebojša Stefanović u izjavama kad je bio u ratu sa Dijanom Hrkalović. Ključni od SNS tajkuna, postaje poslovno jak, koji je bio dosta povezan sa ljudima iz policije zato što je bio blizak Nebojši Stefanoviću, kome je bio od ključnih ljudi. Stefanović je živeo u njegovoj vili. To je čovek koji je imao skaj telefon, čija je uloga i dalje u sneci i jako se malo zna o njemu“, smatra Dojčinović.

Bivša sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović danas je na suđenju koje se vodi po njenoj tužbi protiv KRIK-a izbegla da odgovori na pitanja o njenim navodnim odnosima sa kriminalcima. Sudija Marijana Nikolić Milosavljević zabranila je većinu pitanja KRIK-ove advokatice, dok je Hrkalović odbila da odgovori na pitanja urednika KRIK-a tvrdeći da on želi da iskoristi suđenje da je intervjuiše. Hrkalović je optužila KRIK da tekstovima pokušava da izvrši pritisak da bude osuđena u postupku koji se protiv nje vodi pred Specijalnim sudom, a čak je i tvrdila da se razbolela zbog pisanja ovog portala.

„Osoba sam besprekorne biografije, doktor sam nauka, a oni se uporno trude da me dovedu u vezu sa kriminalom“, rekla je na početku današnjeg suđenja nekada jedna od najmoćnijih osoba srpske policije.

Ona je u sud ušetala samouvereno i uz kratki prekorni pogled ka novinarima koji su je dočekali ispred.

Upravo to što su novinari došli da prate ovo suđenje, Hrkalović je pokušala da iskoristi kao izgovor da se ono odloži.

Ispričala je da se novinarka portala N1 Ana Novaković pojavila kako bi je „linčovala“ i vršila pritisak na sud, kao što je to navodno juče radila Predragu Koluviji, optuženom da je organizovao gajenje više od tone i po marihuane na imanju svoje firme „Jovanjica“, dok je ulazio u sud.

„Pritisaka na sud nema, a ko bude ometao biće udaljen i neće više moći da prati postupak“, rekla je sudija Marijana Nikolić Milosavljević i odlučila da se suđenje održi.

Hrkalović je ispričala da KRIK godinama vodi kampanju protiv nje, da je dovodi u vezu sa kriminalnim krugovima i da sve to radi kao vid pritiska na sud da ona bude osuđena u postupku koji se protiv nje trenutno vodi pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal, takozvanim Specijalnim sudom. U tom postupku Hrkalović je optužena da je praktično ometala istrage koje su se vodile protiv pojedinih kriminalaca.

Njena tužba protiv KRIK-a odnosi se na šest tekstova iz januara i februara prošle godine. Hrkalović tvrdi da je u njima navodno bez dokaza dovedena u vezu sa kriminalnim klanovima.

Hrkalović je tvrdila i da ju je KRIK doveo u vezu sa ubistvom advokata Dragoslava Ognjanovića, ali nije mogla da precizira gde to tačno u nekom od tekstova piše. “Takav je kontekst teksta”, rekla je.

Takođe ističe da je novinari nisu kontaktirali za komentar pre objavljivanja, što nije istina, ali je istakla i da našoj redakciji nikada ne bi ni odgovorila na pitanja.

Hrkalović čak tvrdi da su KRIK-ovi tekstovi izazvali ozbiljne zdravstvene probleme njoj, kao i njenom ocu.

„Otac mi je ugledni domaćin u Požarevcu, on je dobio srčane probleme zbog ovih tekstova. Ja od karcinoma koji sam dobila zbog stresa ne mogu više da imam decu, nikad. Sve moguće neprijatnosti koje sam mogla da imam – imala sam“, rekla je Hrkalović.

Iako se u tekstovima zbog kojih je tužila KRIK iznose brojne činjenice o njenim kontaktima sa različitim kriminalcima, danas je na suđenju o tome nije bilo moguće išta pitati.

Sudija Nikolić Milosavljević nije dozvolila KRIK-ovoj advokatici Kruni Savović da postavi pitanja o optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal protiv Hrkalović, a koja je bila izvor dela činjenica koje su iznete u tekstovima.

Sudija je smatrala da ništa od toga nema veze sa ovim suđenjem, te da su pitanja bespotrebna – iako se direktno odnose na tvrdnje u tekstovima.

Kada je urednik KRIK-a Stevan Dojčinović želeo da postavi pitanja Hrkalović, takođe nije mogao – ovog puta jer je ona, uz konsultaciju sa advokatom, unapred odbila da odgovara na sva njegova pitanja.

„Odbijam da odgovaram na bilo koje njegovo pitanje jer on želi intervju koji nikada ne bi dobio. Nikada!“, dobacila je Hrkalović reagujući na prvo pitanje koje se ticalo toga da li je posedovala “skaj” telefon.

Ipak, Dojčinović je insistirao da se u zapisnik zabeleže sva pitanja na koja nije odgovoreno – a koja se tiču odnosa Hrkalović sa kriminalcima.

Suđenje će biti nastavljeno krajem januara sledeće godine, kada će Dojčinović dobiti priliku da odgovori na optužbe.

Veze iz podzemlja

Novinari KRIK-a godinama su izveštavavali o radu Hrkalović u MUP-u i prikupili nemali broj dokaza da je bivša državna sekretarka preko posrednika imala kontakt sa kriminalcima. Neke od dokaza novinari su dostavili sudu u ovom postupku.

Između ostalog, u policijskom izveštaju o sadržaju Whatsapp poruka vidi se da je poznati kriminalac Veljko Belivuk svakodnevno bio u komunikaciji sa pripadnikom Žandarmerije Nenadom Vučkovićem Vučkom, koji mu je prenosio zahteve Dijane Hrkalović. Ovaj izveštaj je u javnosti prvi objavio magazin NIN.

Osim ovoga, Tužilaštvo za organizovani kriminal je u decembru 2021. optužilo Hrkalović da je izdala nalog u policiji da se ne dostavi na vreme veštačenje Belivukovih telefona tužiocu koji je vodio istragu protiv njega, ali i da je pomogla kriminalcu Darku Elezu: naredila je sebi bliskom policajcu da ga stavi na mere prisluškivanja, čime je onemogućila da druga policijska odeljenja sprovedu ozbiljnu istragu protiv njega, tvrdi tužilaštvo.

Jedno od ključnih pitanja je i da li je Hrkalović koristila “skaj” telefon – sredstvo šifrovane komunikacije preko kojeg su različiti policajci i funkcioneri bili u kontaktu sa kriminalcima.

Novinari KRIK-a su u maju ove godine objavili poverljiv dokument Tužilaštva za organizovani kriminal u kojem se navodi da je Hrkalović imala telefon sa „skaj“ aplikacijom skrivajući se iza više nadimaka. Tužilaštvo u ovom dokumentu iznosi sumnju i da je Hrkalović deo šire grupe čiji su članovi i pripadnici kavačkog, vračarskog klana, kao i Elez.

Ona javno nikada nije demantovala da je koristila “skaj” telefon, a nije ni danas u sudnici želela da odgovori na pitanje o tome.

Preokret

Iako je optužila KRIK za sve loše stvari koje su joj se dogodile, o Hrkalović su mnogo gore pisali u jednom periodu provladini tabloidi, koji su je čak nazvali “boginjom mafije” i optuživali je da je učestvovala u ubistvima. O Hrkalović su u istom maniru govorili i predstavnici vlasti – uključujući i njenog sadašnjeg advokata i visokog člana SNS-a Vladimira Đukanovića.

On je, u intervjuima datim Kuriru i Informeru krajem 2021. i početkom 2022, ispričao kako je Hrkalović omogućavala Elezu da nelegalno zida po Beogradu i pitao se da li je normalno da policija “bude logistika mafiji”.

Đukanović je pričao i da je Hrkalović obezbedila alibi Belivuku i njegovom bliskom saradniku Marku Miljkoviću za ubistvo Vlastimira Miloševića, kao i da je, zajedno sa njihovim klanom, činila “ozbiljnu paralelnu strukturu” koja je imala logistiku iz inostranstva.

“To je bila paralelna vojska koja je mogla da ubije koga god hoće, kada god hoće i da izvrši državni prevrat… Još mesec ili dva da je ovo potrajalo, da nisu uhapšeni, prilično sam siguran da bi se tragično završilo po nekoga, najverovatnije po brata predsednika Vučića. Siguran sam da bi išli na fizičku likvidaciju Andreja”, rekao je Đukanović koji danas brani Hrkalović.

O Hrkalović je javno govorio i njen bivši šef, nekadašnji ministar policije Nebojša Stefanović.

“Belivuk i njena bliska veza – policijski službenik koji se s njim dopisuje, vrlo blisko komunicira pre svega o Dijani Hrkalović. Ona prenosi pozdrave Belivuku, a njen vrlo bliski, rekao bih intimni prijatelj, dopisuje se sa njim, razmenjuje različitu vrstu poruka, pozdravlja ga od Dijane, ohrabruje”, ispričao je Stefanović u svom obraćanju na društvenoj mreži fejsbuk u junu 2022.

On je tada ispričao i da je Hrkalović bila na putovanju u Izraelu sa “jednim od pripadnika kavačkog klana”, vođom navijača Partizana sa Karaburme i čovekom s kojim je bila u bliskim odnosima.

“Nisam mogao da dozvolim da takva osoba nastavi da radi u MUP-u i ona je bila prinuđena da podnese ostavku”, rekao je Stefanović.

Promena tretmana koji je u postupku, ali i u provladinim medijima Hrkalović imala, dogodio se nakon što je promenila advokate i angažovala Vladimira Đukanovića u februaru 2022.

Puštena je iz pritvora, a počela je i da se pojavljuje u režimskim medijima, ovog puta u pozitivnom svetlu. Davala je intervjue u kojima je druge optuživala za kriminal i neprestano je hvalila predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Ovo je jedna od 12 tužbi koje su u poslednje vreme protiv KRIK-a podneli uglavnom ljudi bliski vlasti, a čiji je cilj da novinari prestanu da istražuju njihove poslove i veze. Više o tome pročitajte ovde: KRIK zatrpan tužbama ljudi bliskih režimu

Poslednja verzija Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima, sa kojom će, kako je rečeno novinarskim i medijskim udruženjima, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija izaći na javnu raspravu, sadrži rešenja koja su za Koaliciju neprihvatljiva. Ova verzija Nacrta zakona neće doprineti poboljšanju medijske scene i informisanosti građana i u suprotonosti su sa Medijskom strategijom.

Rešenje po kojem će se podaci o tome da li su kršili Kodeks novinara Srbije tražiti samo za štampane i onlajn medije koju su prihvatili nadležnost Saveta za štampu neprihvatljivo je, diskriminatorno i vodi ka ozakonjenju nagrađivanja medija koji kontinuirano krše profesionalne standarde. To praktično znači da će mediji koji nisu prihvatili nadležnost samoregulatornog tela, moći potuno nekažnjeno da krše Kodeks novinara i za to dobijaju novac građana.

Država sada predlaže kažnjavanje medija koji su u sistemu samoregulacije i obavezali su se na poštovanje Kodeksa, potpuno suprotno ideji sa kojom je ova odredba predložena, a to je da država prestane da finansira medije koji sistemski krše etičke standarde, promovišu nasilje, koriste govor mržnje i vode kampanje protiv političkih neistomišljenika.

Koalicija za slobodu medija upozorava da je ovaj predlog poguban za medijsku scenu Srbije, informisanje građana u skladu sa javnim interesom, kao i za odgovorno trošenje novca iz budžeta.

Vlada Srbije predloženim suštinskim izmenama u poslednjem trenutku, nakon što je Radna grupa već usaglasila tekst Nacrta zakona, pokazuje da nema nameru da ovim zakonom uredi medijske prilike u Srbiji, već da nagradi neprofesionalnost, neetičnost i nedogovornost.

Nacrti dva medijska zakona (Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima), koji će se naći na javnoj raspravi, sadrže i druga, slična neodgovarajuća rešenja, suprotna Vladinoj Medijskoj strategiji, kojima je potpuno obesmišljen i dosadašnji rad na izradi zakona i strateško opredeljenje Srbije.

Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija.

Dijana Hrkalović je tražila da se današnje ročište u postupku koji ona vodi protiv redakcije portala KRIK odloži zbog toga što novinari koji su došli da izveštavaju sa suđenja vrši pritisak na rad suda u postupcima koji se vode i u Palati pravde ali i u Specijalnom sudu, pre svega misleći na postupke u slučaju jovanjica ali postupak u specijalnim sudom koji se protiv nje vodi za trgovinu uticajem.

„Ovde je prisutna novinarka koja je tokom jučerašnjeg dana ispred Specijalnog suda pozivala na linč određenih ljudi i upravo je to ono što on je nameravaju i sada. Ovo je tendenciozno ponašanje i čudi me samo da nisu doveli više osoba. Zbog toga tražim odlaganje današnjeg ročišta jer i ovim postupkom tuženi dokazuju navode koje sam ja iznela u svojoj tužbi protiv KRIK-a. Ja neću da budem deo njihove predstave. Jedan od ovde prisutnih novinara je navodila na linč i zviždanje svih prisutnih juče ispred Specijalnog suda. Ovo nije nikakva SLAPP tužba već tužba zbog konstantne satanizacije mene jer godinama mi krše pretpostavku nevinosti. Ovde je lice koje poziva na linč ‘sad udrite, sad linčujte’, navela je Hrkalović.

Advokat Hrkalović Nemanja Srzentić je rekao da i on traži odlaganje ovog ročišta.

„Isti novinar koji je juče pozivao na svojevrsni linč je došao ovde kako bi za plašio tužilju Dijanu Hrkalović i sud. Znate redakcija je mogla da pošalje nekog drugog na ovo ročište ali ne poslali su baš ovog novinara. Ja imam ovde i taj snimak, mogu da ga pustim“.

Advokatica portala KRIK Kruna Savović u ovom postupku rekla je da je ovde reč o klasičnoj SLAPP tužbi i da ovo što govore tužilja i njen branilac to dokazuje. Žele da isključe javnost iz praćenja ovog postupka, ovo je opstrukcija. Tužilja je znala da će se o ovome izveštavati kada je tužbu podnela. Ne znam zašto je sad iznenađuje zašto su mediji danas prisutni, trebalo je da bude spremna na izveštavanja javnosti.

Stevan Stevan Dojčinović drugooptuženi u ovom postupku i glavni urednik redakcije KRIK kazao je da je ovo sasvim drugi postupak i da je ovo izgovor samo da bi se suđenje opstruisalo i odložilo.

Naime prisutna novinarka Ana Novaković jeste juče bila ispred Specijalnog suda ali nije tačno da je ona pozivala na nekakav navodni linč već je zapravo radila svoj posao i govorila svom snimatelju šta treba da snima.

Sudija Marijana Nikolić Milosavljević odbila je ovakav predlog tužilje i njenog branioca i ipak nastavila ročište.

Tokom jeseni planirana je javna rasprava o izmenama ključnih medijskih zakona čije se usvajanje očekuje do kraja godine. Rokovi za usvajanje novih zakona probijani su nekoliko puta, na njima je radilo nekoliko radnih grupa a nakon nekoliko meseci ćutanja, ministarstvo informisanja izašlo je sa predlozima koji prema tumačenju novinarskih udruženja i medijskih stručnjaka koji su učestvovali u radu na tim zakonima, pokazuju da je država prekršila dogovore o ključnim merama za reformu srpske medijske scene.

Država je odustala od medijske strategije koju je sama donela, a predlozi medijskih zakona imaju za cilj očuvanje statusa kvo – stav je novinarskih udruženja okupljenih u Koaliciji za slobodu medija.

“Situacija na medijskoj sceni je sve gora i gora i zapravo je potpuno jasna potreba Vlade da zsdrži status kvo jer Vlada zapravo počiva na ovim i ovakvim medijima i nije joj u interesu da mi imamo medije koji su finansijski stabilni, koji profesionalno obavljaju svoj posao i koji rade u interesu javnosti a ne vladajuće stranke”, ocenjuje Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija.

Posle dvogodišnjeg rada na izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, neposredno uoči javne rasprave, država je izašla sa zakonskim predlozima koji znatno odstupaju od dokumenata koji su ovog proleća dogovoreni sa medijskim ekspertima i novinarskim udruženjima.

“Ni pisma ni razglednice od maja do polovine avgusta nije bilo iako smo se svi veoma trudili da poštujemo rokove koje nam je Vlada zadavala za komentare. Iako su predstavnici različitih udruženja ozbiljno vreme, živce i energiju trošili na rad tih radnih grupa, sada jednom tako arbitrarnom odlukom odsutajemo od svega”, navodi Ivana Stevanović.

Da predložena zakonska rešenja nisu u saglasnosti ni sa važećom medijskom strategijom koju je usvojila Vlada, a potpisala premijerka Ana Brnabić smatra i Rade Veljanovski, član Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima.

”Kako sad stvari stoje, iako je mnogo toga solidnog upisano u radne verzije oba zakona, kod nekih krucijalnih stvari postoji nesaglasnost države iako je država u medijskoj strategiji tu saglasnost već dala pre tri i po godine”.

Jedna od ključnih mera oko koje su se 2020. godine usaglasila medijska udruženja, Vlada Srbije i novinari podrazumevala je i to da se posle usvajanja novog Zakona o elektronskim medijima kojim se pooštravaju kriterijumi za izbor članova Saveta REM-a, raspusti dosadašnji saziv Saveta. Uprkos primedbama koje na njihov rad već godinama iznose domaća udruženja, evropske organizacije ali i građani, predlog Ministarstva informisanja sada je da članovi Saveta REM-a ipak ostanu na svojim funkcijama.

“U Zakonu o elektronskim medijima imamo dosta dobrih odredaba ali kako možemo očekivati da će te bolje odredbe sprovoditi isti Savet koji do sada nije sprovodio ni one koje su bile male zahtevne. Dakle to je potpuno paradoksalno”, ocenjuje za Marker Rade Veljanovski.

Primer obesmišljavanja već dogovorenih mera predstavlja i odstupanje od usaglašenog rešenja kojim bi se na osnovu odluka Saveta za štampu onemogućilo budžetsko finansiranje medija koji učestalo krše Kodeks novinara Srbije, promovišu nasilje i targetiraju neistomišljenike.

“Mi sada na kraju leta dobijamo jedan predlog koji zapravo pokušava da obesmisli tu meru, predlogom da se član zakona ne odnosi na Savet za štampu već na samoregulatorna tela što bi moglo u praksi da se pretvori u situaciju da svaki medij može osnivati svoje samoregulatorno telo i sam sebi izdavati potvrde da ne krši kodeks, i bez problema nastaviti u pravcu gde tabloidi koji ne da krše kodeks nego krše i zakone , vrše i krivična dela, zapravo haraju po lokalnim samoupravama i dobijaju u zbiru ozbiljne sume novca na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata” kaže Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija.

Sagovornici Markera navode da je problematičan i naknadno dodati član, kojim se javnim preduzećima i lokalnim samoupravama dozvoljava da osnivaju medije. To je u suprotnosti sa važećim zakonskim rešenjima i pre skoro deset godina proklamovanim ciljevima o potpunom povlačenju države iz vlasništva u medijima.

Izvor: Insajder