Evropski sud za ljudska prava odlučio je jednoglasno, posle 12 godina, da Insajder, koji se tada emitovao na TV B92, nije prekršio pravila profesije izveštavajući o zloupotrebama i pritiscima prilikom nabavke vakcina protiv svinjskog gripa. Kako se navodi u odluci Evropskog suda, sudovi su presudom protiv tadašnje TV B92 ugrozili slobodu govora i izveštavanje medija u interesu javnosti.

U serijalu Insajdera „Kupoprodaja zdravlja“ 2011. godine otkriveno je, između ostalog, to da je Srbija vakcinu protiv svinjskog gripa zbog tri posredinka na kraju platila više nego što je na primer vakcinu platila Švajcarska.

Slučaj koji je stigao do Evropskog suda za ljudska prava tiče se izveštaja policije do kojeg su došli novinari Insajdera, a koji je pokazivao da je policija sumnjičila 14 osoba za zloupotrebe prilikom nabavke vakcina, ali su na kraju uhapšene samo tri osobe.

Objavljena su imena onih koji su nestali sa spiska osumnjičenih, a među njima i pomoćnica ministra zdravlja Zorica Pavlović, koja je i tužila B92.

Domaći sudovi su presudili u njenu korist, odnosno da joj je ovim izveštavanjem povređen ugled i reputacija. Sada, 12 godina nakon izveštavanja, Evropski sud odlučio je suprotno – u korist B92 i izveštavanja novinara Insajdera.

Evropski sud konstatuje da su domaći sudovi prekršili član 10 evropske konvencije o ljudskim pravima. Ovaj član garantuje slobodu izveštavanja.

„Sud je utvrdio da su srpski sudovi priznali da su informacije koje je objavio podnosilac predstavke doprinele javnoj raspravi i da je neko ko je na funkciji pomoćnika ministra zdravlja trebalo da pokaže veći stepen tolerancije“, navodi Evropski sud.

Evropski sud konstatuje da su i domaći sudovi zaključili da je izveštavanje novinara doprinelo debati koja jeste u intersu javnosti. U odluci se konstatuje da presudu u korist Zorice Pavlović nema pravilan osnov.

“Sudovi su, međutim, otišli predaleko u svojim kritikama, ocenjujući način na koji je B92 proveravao činjenice. Ta kompanija je svoje izveštavanje zasnovala na belešci koju je dobila od policijskih službenika, i nije bilo sumnje u verodostojnost beleške. Jezik koji se koristi u izveštavanju je bio precizan, nije bilo preuveličavanja i sve strane su pozvane da iznesu svoju verziju događaja“, navodi Evropski sud u odluci.

Zbog spornih nabavki vakcina na kraju su optužene osobe, koje su optužbi oslobođene.

Optužnicom su obuhvaćeni bivša direktorka Fonda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović, bivša direktroka “Jugohemije” Smiljka Mileusnić Adžić, inače sestra Milke Forcan, nekadašnje potpredsednice Delte Miroslava Miškovića. Među optuženima su bili i bivši direktor “Jugohemija Farmacije” Vladimir Gravara i vlasnik firme “Detap” Ljubomir Pavićević.

Nikada nije objašnjeno zašto optužnicom nisu obuhvaćeni svi oni koji su se našli na policijskom spisku osumnjičenih.

Izvor: Insajder

Međunarodni institut za štampu istakao je da podržava novinara i pisca Marka Vidojkovića koji je zbog pretnji smrću morao da napusti državu početkom godine

🇷🇸#Serbia: IPI & our global network express support for journalist & writer Marko Vidojković, who is facing unacceptable death threats & state pressure because of his work. The journalist was forced to leave Belgrade at beginning of 2023 due to serious threats against his safety. pic.twitter.com/J8SqfS1rwU

— IPI – The Global Network for Independent Media (@globalfreemedia) September 5, 2023

Upravni odbor Javne medijske ustanove Radio televizije Vojvodine juče je doneo odluku da na mesto vršioca dužnosti direktora imenuje Gorana Karadžića.

Kako je saopšteno iz te kuće, Karadžić, koji je dogogodišnji medijski radnik iz Novog Sada, za v.d. direktora izabran je jednoglasno.

„Pre toga niko od kandidata koji su konkurisali za mesto direktora nije dobio neophodnu dvotrećinsku većinu glasova članova Upravnog odbora“, dodaje se u saopštenju.

Ko je Goran Karadžić?

Goran Karadžić najpoznatiji javnosti je iz perioda kada je bio najpre zamenik predsednika Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), u to vreme predsednik je bio Porfirije, aktuelni patrijarh SPC. Potom u maju 2014. izabran je za predsednika Saveta RRA, koje danas nosi naziv REM. Mandat mu je istekao u februaru 2016.

Za člana Saveta RRA izabran je 18. februara 2005, a odlukom Skupštine Srbije reizabran 29. decembra 2009.

Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA, reagujući na nekadašnje kritike predsednika DS Dragana Đilasa o ćutanju tog regulatornog tela na neravnomernu zastupljenost opozicije na nacionalnim TV stanicama, izjavio je da pojavljivanje članova vlade u programima ‘ne može da se kvalifikuje kao pojavljivanje u svojstvu članova političkih stranaka’.

Karadžić se u decembru 2013, kada je Savet RRA u Skupštini Srbije podneo izveštaj o radu za 2012, složio sa ocenama da je TV Pink koristila nacionalnu frekvenciju za napade na DS i njenog lidera, ali je istakao da je zbog toga Pinku izrečena javna opomena.

Rođen je 1964. u Strumici.

Srednju pravnu školu završio je u Novom Sadu. Diplomirao je na Fakultetu za menadžment u Novom Sadu, na smeru menadžment u medijima.

Novinarstvom se bavio više od 20 godina. Radio je u „Glasu omladine“, „Stavu“, „Dnevniku“, „Euro preduzetniku“, „Statusu“, „Penzionerskim novinama“, „Novosadskom nedeljniku“. Bio je glavni i odgovorni urednik „Vojvođanskog magazina“, piše Istinomer.

Od 2000. godine do kraja 2004. bio je na funkciji direktora TV „Apolo“.

Član je Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Krajem 2019. u Novom Sadu formirao je grupu građana „Sasvim druga priča“.

Karadžić je tada rekao da im je cilj da izađu na predstojeće lokalne izbore u glavnom gradu Vojvodine, na proleće iduće godine.

„Mislim da su se i stranke i političari malo smučili ljudima. Mi smo jedna platforma koja nikoga ne mrzi, koja samo želi dobro svome gradu. I mislim da imamo šanse na izborima. Došlo je vreme da se političari malo odmore. Želimo da tiha većina pobedi, da se kapljice pretvore u okean“, poručio je Karadžić i dodao da će slogan njihove grupe građana biti „Grad građanima – politika političarima“.

Dodao je da oni ne žele da biraju između „proruske vlasti i proruske opozicije“, niti žele da se bave velikim temama, kao što su ulazak Srbije u NATO ili rešenje problema Kosova.

Na lokalnim izborima održanim u junu 2020. lista „Sasvim druga priča – Novosađani“ je sa 3.323 glasa (2,33 odsto) ostala ispod cenzusa.

Šta se događa u dve godine dugom procesu izmena dva najvažnija medijska zakona koji stručnjaci nazivaju „simulacijom”? Kako vlada, suprotno izričitim stavovima medijske zajednice, pokušava da nemetne izmene koje omogućavaju državi da ima ulogu u izdavanju medija, REM-u da nastavi da radi u interesu vlasti, dok podrivaju status Saveta za štampu? Posledice su višestruke jer se nagrađuju mediji koji šire govor mržnje i propagandu i koje građani prepoznaju kao glavne generatore nasilja u društvu, neki su od zaključaka Analize procesa izmena medijskih zakona Slavko Ćuruvija fondacije

Iako postavljene kao prioritet Vlade Republike Srbije, izmene seta medijskih zakona predviđenih Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji od 2020. do 2025. godine i pratećim Akcionim planom od 2020. do 2022. godine, ispostavilo se da za vlast i nisu mnogo važne. Proces izmene zakona traje već dve godine i još nije završen, podseća se u novoj analizi procesa izmena medijskih zakona Slavko Ćuruvija fondacije.

U pogledu Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), kao krovnom zakonu kojim se uređuje oblast javnog informisanja i medija, Akcionim planom su predviđene njegove izmene u poslednjem kvartalu 2021. godine, u 36 tačaka.

Iako je nacrt zakona završen, on nije usaglašen, budući da je uvedeno sporno rešenje koje omogućava državi posredno učešće u izdavanju medija. Za državu su sporne i odredbe koje se tiču priznavanja nadležnosti Saveta za štampu.

Drugi važan zakon za medijsku zajednicu, ali i društvo u celini – Zakon o elektronskim medijima (ZEM) takođe nije donet, iako je rok za usvajanje istekao u drugom kvartalu 2022. godine. Akcionim planom je identifikovano 29 mera koje treba da budu regulisane izmenama zakona, od čega se 21 (više od 72 odsto) odnosi Regulatorno telo za elektronske medije (REM). 

Ipak, prema oceni medijskih stručnjaka, izmene medijskih zakona predstavljaju „simulaciju procesa”, bez suštinske političke volje, kako za doslednu primenu postojećeg zakonskog okvira tako i za istinsko uređivanje ove oblasti. Očigledno odugovlačenje sa usvajanjem zakonskih izmena u medijskoj oblasti samo pokazuje da aktuelnom režimu status quo najviše odgovara, ističe se u analizi.

To potvrđuje i Nataša Jovanović, pravnica u Slavko Ćuruvija fondaciji i autorka navedenog istraživanja, koja kaže i da nema volje da se medijski zakoni izmene, što dokazuje i odugovlačenje celog procesa. 

Perspektivan početak i sunovrat radne grupe

Proces izmena ZJIM započet je tokom juna 2021. godine, kada je forimirana radna grupa sa čak 35 članova, što je usporavalo celokupni proces. Sa druge strane, uključivanje velikog broja Gongo organizacija (takozvane „vladine nevladine organizacije”), kako se navodi u analizi, imalo je svoju svrhu u vidu obezbeđivanja podrške državi da prođu i ona rešenja koja su u suprotnosti sa Medijskom strategijom. Odnos snaga je bio takav da je u svakom trenutku omogućavao da predstavnici institucija preglasaju predloge medijskih udruženja.

Prema planu, nacrt zakona je trebao da bude završen za tri meseca. Sastanci su se održavali jednom nedeljno, a svake sedmice je trebalo da se obrađuje po jedno poglavlje Zakona. Zbog nepomirljivih stavova dve struje unutar radne grupe i opstrukcija koje su najčešće dolazile od strane Gongo organizacija, proces se, međutim, samo odugovlačio. Članovi Radne grupe ispred novinarskih i medijskih udruženja ukazivali su i na kratke rokove od samo nekoliko dana za razmatranje svih pristiglih predloga.

„Insistiranje na brzini procesa, a ne na suštini izmena, onemogućili su kvalitetnu diskusiju članova radne grupe o pitanjima koja su suštinska za medijsku zajednicu. Opšti utisak članova radne grupe ispred medijskih udruženja je da su sva pitanja koja su se pojavila kao sporna i oko kojih nije postojala saglasnost odlagana za neke buduće sastanke. Glavne tačke spoticanja su se pre svega odnosile na pitanja konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja, prihvatanje nadležnosti Saveta za štampu, uređenje profesionalnih standarda”, navodi se u analizi Slavko Ćuruvija fondacije.

Već početkom septembra 2021. godine postalo je jasno da se medijska udruženja sistematski preglasavaju, te da je veliki broj alternativnih rešenja predloženih od strane ministarstva u potpunoj suprotnosti sa Medijskom strategijom, zbog čega su novinarska i medijska udruženja odlučila da se obrate nadležnim institucijama i javnosti. Oni su tu ukazali na to da određena rešenja koja radna grupa razmatra odstupaju ne samo od Medijske strategije već i od ustavom zajemčenih prava. Predsednica vlade odgovorila je da predlog izmene zakona mora biti u skladu sa Medijskom strategijom.

Tokom procesa rada na izmenama i dopunama ZJIM u okviru Radne grupe, članice Koalicije za slobodu medija su imale intenzivne susrete kako bi zauzele jedinstven stav u odnosu na pitanja koja su se pojavljivala kao sporna – da neće praviti kompromise kada je u pitanju prihvatanje Kodeksa novinara Srbije, uloge Saveta za štampu i zloupotrebe projektnog sufinansiranja.

Doneta je zajednička odluka da se krene u paralelni proces izrade Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima u senci, koji bi pratio zahteve postavljene Medijskom strategijom i da taj dokument predstave Radnoj grupi, relevantnim ministarstvima, međunarodnim i domaćim telima i organizacijama posvećenim medijima i slobodi izražavanja.

Nacrt je završen do kraja 2021. i u januaru 2022. godine ponuđen državnim institucijama kao predlog rešenja Koalicije za slobodu medija za unapređenje sistema javnog informisanja i položaja medija i novinara u Srbiji.

Nakon nekoliko najava nastavka rada na nacrtu zakona Radne grupe u užem sastavu, raspisani su izbori 15. februara 2022, i tada su zaustavljeni svi procesi u zemlji (osim izbornih). Nakon izbora, 3. aprila 2022, nova vlada je formirana tek 26. oktobra 2022, što je dovelo da pauze u radu na izmenama zakona od osam meseci. Za sve to vreme, javnost nije dobila nikakvo obrazloženje u vezi sa zaustavljanjem procesa izrade nacrta zakona.

Novi pokušaj izrade nacrta ZJIM

U okviru nove vlade, formirane krajem oktobra 2022. godine, nadležnost za pitanje informisanja je pripala novoformiranom Ministarstvu informisanja i telekomunikacija. Za ministra je postavljen Mihailo Jovanović, koji se nekoliko dana nakon imenovanja sastao sa predstavnicima medijskih udruženja i međunarodnih organizacija. Na sastanku je istakao da je prioritet ministarstva rad na izradi Izmena i dopuna medijskih zakona. Predlog Ministarstva je bio da na ovim zakonima rade predstavnici medijskih i novinarskih udruženja koja su učestvovala u izradi Medijske strategije i Akcionog plana.

U drugom pokušaju izmena ZJIM, na osnovu Odluke novog ministra iz novembra 2022, koja nije javno objavljena na sajtu ministarstva, kao što nije objavljena ni na portalu E-uprave (bar o tome nema dostupnih podataka), ponovo je formirana nova radna grupa za izradu radne verzije nacrta zakona o izmenama i dopuna ZJIM. Ovog puta sastavljena je od 20 članova, 11 predstavnika države i resornih ministarstava i devet predstavnika medijskih i novinarskih udruženja koja su učestvovala u izradi Medijske strategije. 

Odlukom je ponovo predviđeno da nacrt zakona koji izradi Radna grupa može sadržati alternativna rešenja. Iako smanjen sastav radne grupe sa 34 na 20, donekle i izmenjen u smislu da Gongo organizacije nisu uključene, kao i da predstavnici državne uprave nisu ista lica, veći broj predstavnika institucija je i dalje omogućavao preglasavanje članova iz medijskih i novinarskih udruženja. Radna grupa je počela sa radom krajem novembra 2022, sa zadatkom da do kraja godine dostavi Ministarstvu tekst radne verzije nacrta zakona, koje onda treba da ga uputi na javnu raspravu. 

Dogovoreno je da će se paralelno raditi na prethodnim nacrtima zakona do kojih se došlo u ranijem procesu – prvom usaglašenom predlogu, drugom, koji nije bio usaglašen, te na nacrtu koji je izradila Koalicija za slobodu medija.

Suštinski se novi proces sveo na rad na verziji nacrta zakona koji je izradila Koalicija za slobodu medija, koju su sada predstavnici državnih organa imali priliku da kritikuju. Proces nije završen do kraja decembra kako bilo predviđeno, već se razvlačio sve do kraja aprila 2023. godine. Na velikom broju sastanaka radne grupe nije bilo kvoruma za odlučivanje, tako da su prisutni članovi iznova prolazili kroz usaglašene ili delimično usaglašene članove zakona, bez mogućnosti da suštinski odlučuju o istim.

Pred samu finalizaciju izrade nacrta zakona, krajem aprila 2023. godine, iz kabineta Ministarstva za informisanje i telekomunikacije stigao je novi predlog za izmene člana 32. Prema tumačenju novinarskih i medijskih udruženja i medijskih stručnjaka, ovim predlogom je omogućeno da država ima posrednu ulogu u izdavanju medija, što je u suprotnosti ne samo sa Medijskom strategijom već i sa važećim zakonom.

Krajem aprila 2023, na poslednjem sastanku, na kome su se pojavili svi članovi Radne grupe, a koji u prethodnom periodu nisu redovno učestvovali, predstavnici državnih organa su preglasali novinarska i medijska udruženja sa 13 glasova za usvajanje ovog predloga, šest glasova protiv i jednim uzdržanim u odnosu na ovaj sporni član. Nakon preglasavanja, status nacrta zakona nije bio poznat tri meseca. 

Prva informacija o nastavku rada na zakonu se pojavila 26. jula 2023. godine kada se premijerka sastala sa šefom Misije OEBS-a u Srbiji i najavila javnu raspravu narednog meseca. Posredstvom Misije OEBS-a u Srbiji, 2. avgusta 2023. godine, održan je sastanak medijskih i novinarskih udruženja sa premijerkom i ministrom za informisanje i telekomunikacije. Kako se ispostavilo, nacrti zakona nisu u potpunosti usaglašeni. Poslednje verije nacrta oba medijska zakona su dostavljena udruženjima da daju svoje predloge u roku od 10 dana, kada je trebalo da nakon novog sastanka za usaglašavanje, oba medijska zakona uđu u javnu raspravu.

U analizi se naglašava da su novinarska i medijska udruženja (pro)aktivno delovala u celokupnom procesu, a kroz zajedničke usaglašene stavove i upornost u okviru radne grupe, najveći broj predloga medijske zajednice je ušao u nacrt zakona.

Za sada je nemoguće odrediti kada će zakon biti usvojen. Pre glasanja u Skupštini Srbije, nacrt mora da prođe javnu raspravu i ocenu Evropske komisije.

POSLEDICE: REM NASTAVLJA DA ZLOUPOTREBLJAVA ZAKON

Medijska zajednica je saglasna u tome da izmene Zakona o elektronskim medijima nisu bile nužne u tolikoj meri da bi se medijski prostor adekvatno regulisao i sa postojećim zakonskim okvirom da je za to bilo političke volje, odnosno da je REM radio u opštem interesu građana Srbije. 

Bez izmena zakona, stari sastav REM-a je nastavio da zloupotrebljava zakon u korist režima, podržavajući prorežimske i obračunavajući se sa kritičkim medijima, piše u analizi. 

Posledice neregulisanja medijskog prostora su nesumnjive i višestruke jer se nagrađuju prorežimski mediji koji šire govor mržnje i propagandu i targetiraju političke oponente i neistomišljenike, dok ih građani prepoznaju kao glavne generatore nasilja u društvu, što je rezultiralo zahtevima protesta „Srbija protiv nasilja”.

U ugovoru se navodi da „Ringijer“ novoj vlasnici bez ikakve naknade prenosi svoj udeo (gotovo stoprocentni), koji vredi više od 280.000 evra, piše portal.

„‘Ringijer Srbija’ sada želi da prenese udeo zaposlenoj (Jeleni Drakulić Petrović) bez naknade, na osnovu aneksa Ugovora o radu baziranog na dugoročnom planu podsticaja“, navodi se u tom ugovoru koji je potpisan krajem jula.

Budući da Ugovor o radu spada u poslovnu tajnu, nije poznato šta stoji u pomenutom aneksu niti da li su njime definisani dodatni uslovi, navodi Raskrikavanje.

Vrednost vlasničkog udela koji je „Ringijer Srbija“ sada preneo iznosi više od 33 miliona dinara, odnosno više od 280.000 evra, piše u dokumentu.

Koji su bili razlozi i interesi za takvu transakciju, iz kompanije „Ringijer Srbija“ nisu želeli da odgovore Raskrikavanju, već su ih uputili na svoje jučerašnje saopštenje.

Vest o promeni vlasništva nad najstarijim nedeljnikom u Srbiji saopštena je juče, ali „Ringijer Srbija“ u saopštenju nije navela nikakve detalje o tome pod kojim uslovima i zbog čega je načinjen takav poslovni potez.

Koalicija za slobodu medija upozorava da poslednje verzije predloga Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, koje je pripremilo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, značajano odstupaju od Medijske strategije i obesmišljavaju ključne mere oko kojih su se 2020. godine usaglasila udruženja medija i novinara i Vlada Republike Srbije.

Rešenjima koja nudi Ministarstvo u ZJIM, omogućava se nastavak finansiranja medija koji učestalo krše Kodeks novinara Srbije, promovišu nasilje i koriste govor mržnje targetirajući neistomišljenike vlasti. Iako su pre više meseci i sami glasali za član Zakona koji obezbeđuje da podaci Saveta za štampu o kršenju Kodeksa novinara Srbije budu jedan od ključnih kriterijuma za ocenjivanje medija koji konkurišu za ko-finansiranje medijskih projekata iz javnih sredstava, predstavnici Vlade u Radnoj grupi za izradu ovog Zakona u poslednjem momentu pred javnu raspravu obesmišljavaju ovo zakonsko rešenje uvođenjem mogućnosti da, praktično, svaki medij može da osnuje sopstevno samoregulatorno telo i izdaje potvrde o poštvanju Kodeksa.

Tekstom predloga ZEM, suprotno ciljevima Medijske strategije kao dokumenta koji definiše politiku Vlade u oblasti medija, odustaje se od izbora novog saziva Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, i praktično omogućava nesmetan nastavak rada sadašnjeg Saveta REM-a. Pored toga što postojeći članovi Saveta ne ispunjavaju uslove za članstvo u tom telu kako ih definiše novi predlog Zakona, brojni domaći i međunarodni izveštaji već godinama označavaju Savet REM kao kritičnu tačku u selektivnoj i neefikasnoj medijskoj regulaciji.

Suprotno praksi koja je primenjena kada je reč o ostalim nezavisnim mehanizmima, poput Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ili Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Vlada insistira na očuvanju REM u sistemu državne uprave i tako nastavku nedozvoljene kontrole nad radom organa koji bi trebalo da predstavlja nezavisno i samostalno regulatorno telo.

Iz nerazumljivih razloga, predstavnici Vlade odbijaju da usvoje obavezu Saveta REM-a da donese Kodeks rada članova Saveta, koji bi onemogućio dosadašnju praksu zloupotrebe ove institucije i samovolje u (ne)odlučivanju.

Iako je usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa evropskom Direktivom o audiovizuelnim medijskim uslugama bio jedan od ključnih razloga za izmene ZEM-a, ova direktiva nije dosledno reflektovana u predlogu novog Zakona, posebno u vezi sa odredbama koje uređuju slobodu prijema i reemitovanja.

Dalje, predlogom novog Zakona, onemogućena je građanska i sudska kontrola rada REM-a, a organizacijama koje upućuju prijave zbog ponašanja pružalaca medijskih usluga uskraćuje pravo da zaštite javni interes u oblasti informisanja.

Uz cinično obrazloženje da se pitanjem funkcionerske kampanje ne bavi Medijska strategija, već radna grupa za unapređenje političkog procesa, Vlada je odbila da usvoji preporuke ODIHR koje se odnose na medijsko pokrivanje funkcionerske kampanje.

Konačno, u oba zakona Vlada je u poslednjem trenutku unela istovetan član koji omogućava povratak države u vlasništvo nad medijima i naknadno legalizuje trenutno vlasništvo Telekoma Srbija u medijima, koje je u suprotnosti sa važećim zakonima. Na ovaj način Vlada poništava dosadašnju medijsku reformu i donosi rešenja suprotna Medijskoj strategiji koja nalaže okončanje privatizacije medija.

Napominjemo da Koalicija već pune dve godine učestvuje i delegira svoje članove u radne grupe za izmenu medijskog zakonodavstva, kao i da smo vrlo konstruktivno i u zadatim rokovima slali svoje predloge, primedbe i komentare, a sve u svrhu poboljšanja stanja u medijskom sistemu, te unapređenju medijskog pluralizma i prava na javno informisanje.

Predstavnici Koalicije učestvovali su na svim sastancima nove radne grupe u periodu od novembra 2022. do aprila 2023. godine, kada svaka komunikacija od strane novog ministarstva prestaje na više od tri meseca. U prethodnom periodu predstavnici Koalicije učestvovali su i u radu radnih grupa za izradu Medijske strategije i za monitoring njene implementacije.

Primedbe Koalicije na ova zakonska rešenja u potpunosti su usklađene sa aktuelnom Medijskom strategijom koja je svojevremeno dobila podršku i bila usvojena od strane Vlade Srbije. Strateški dokument je usklađen sa Direktivom o audio-vizuelnim medijskim uslugama (AVMSD) te važan korak unapred u EU integracijama.

Smatramo da rešenja ponuđena od strane Koalicije doprinose rešavanju suštinskih i strateški važnih pitanja. Uz to, ona nude i inovativna rešenja u vezi sa javnim informisanjem i medijskim pluralizmom, naročito u digitalnom prostoru u kom se promovišu vrednosti novog promišljanja regulatornog i samoregulatornog okvira za rad medija, te učvršćuje položaj nezavisnih regulatornih tela.

Koalicija za slobodu medija smatra da ne postoje uslovi za ispunjenje Medijske strategije niti uslovi za neophodne reforme u medijskom sistemu ukoliko Vlada ostane pri svojim zakonskim predlozima.

Takođe, ukoliko javna rasprava o medijskim zakonima počne bez navedenih ključnih odredbi, Koalicija neće moći da podrži ovakve predloge i kroz javno zagovaranje će tražiti podršku za svoje stavove.

Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija.