Nacionalni avio-prevoznik „Er Srbija”, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Grad Beograd nisu dostavili informacije od javnog značaja ni posle rešenja poverenika ‒ čak 534 puta. Stotine organa i organizacija, javnih preduzeća i ustanova krši zakon ‒ kazne ionako plaćaju novcem građana

U tako ranjivoj kriznoj situaciji retki su mediji kod kojih javnost može da se tačno informiše. Targetiraju se upravo ti mediji koji se trude da, bez cenzure, pomognu ljudima da razumeju šta se dešava na severu, kaže urednica Kosseva Tatjana Lazarević

Urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević prijavila je nove pretnje Odeljenju za visokotehnološki kriminal u Beogradu, ovog puta zbog kampanje koja je pokrenuta u Telegram grupi „Zečevi sa Kosova i Metohije”.

Na Telegramu su objavljena dva spota oskudne produkcije i opasnog sadržaja. Pored portala KoSSev, targetiraju se i Kosovo online, TV Most, Radio Kosovska Mitrovica i Kontakt plus, kao i Udruženje novinara Srbije. Dakle, mediji različitih uređivačkih politika, među njima i oni koji su pod uticajem vlasti.

U video-spotu „zečeva” sa Telegrama prikazana je scena revolveraškog obračuna iz špageti vesterna „Dobar, loš, zao” sa Klintom Istvudom, u kome se, pre nego da se čuje pucanj, jasno vidi da su mediji sa svojim zaštitnim znacima postavljeni kao meta.

U drugom spotu, TV most, Kontakt plus, Kosovo online i KoSSev prikazani su kao plaćenici čiji je jedini cilj da uzmu novac, pošto se u pozadini čuje pesma „Modelsica” koje kažu kako njihovoj „napaćenoj duši samo pare fale”.

„Pre dve-tri nedelje počeli su sa ove stranice da targetiraju pojedine medije, standardnim optužbama da smo ’šiptarski mediji’, da branimo ’šiptarske teroriste’ i da nas kontroliše Zapad, NATO i Evropska unija”, kaže Lazarević, dodajući da su u nekim objavama krali video-snimke sa portala KoSSev bez logoa, jer su skraćivali format i stavljali svoj logo.

POPULARNOST TELEGRAMA NA SEVERU KOSOVA

„Zečevi sa Kosova i Metohije” predstavljaju sebe u video-snimku kao politički neopredeljene, kao „tihu većinu čestitih Srba na Kosovu i Metohiji koji nisu pod uticajem zvaničnog Beograda i Srpske liste”. Oni su protiv Briselskog sporazuma i Srba koji sarađuju sa „Šiptarima” i Kforom.

Telegram je, kaže Lazarević, postao izuzetno popularan kod „običnog sveta” i važan za informisanje Srba na severu.

,,Pitanje je da li će ljudi da veruju stranicama sa Telegrama. Međutim, mnogi mladi stanovnici severa ili oni srednjih godina su članovi neke telegram grupe. U grupi ’Zečevi sa KiM’ optužuju srpske medije na Kosovu da nisu profesionalni i da nisu prijatelji srpskog naroda. Da jedni rade za Prištinu i Zapad, a drugi za Beograd. Oni misle da i Priština i Beograd rade protiv njih”, kaže Lazarević.

U kampanjama protiv medija optužuju ih da su neprijatelji srpskog naroda koji rade protiv srpskih interesa.

„Ovde se informacije brzo šire, uglavnom glasine, fejknjuzovi, poluinformacije, dezinformacije. Kako informacije objavljuju medijski nedovoljno pismene osobe, one vrlo često sadrže i govor neprimeren za javnu sferu. Ipak, ne sumnjam, i pored toga što na prvi pogled deluje drugačije, da su ove stranice suštinski deo organizovane propagandne mašinerije struktura moći ili vlasti”, kaže Lazarević.

Gde su Severne brigade stale…

„Kampanja na telegram stranici ’zečeva’ počela je 22. juna, u isto vreme kada se gase stranice na društvenim mrežama koje se vezuju za objave ’Severne brigade’”, kaže Lazarević nakon hapšenja nekolicine Srba na severu i pošto su prištinske vlasti proglasile „Severne brigade” terorističkom organizacijom i zabranile njen rad.

„Ovo doživljavam kao pretnju i kao novi pritisak kroz prozivke, stigmatizaciju, podvođenje medija kao političkog protivnika. I još gore ‒ ovo je svrstavanje medija kao neprijatelja ne samo javnosti nego i naroda. I sve se to događa u kriznoj situaciji, kada je narod na severu pod pojačanim političkim pritiskom iz Beograda i iz Prištine i oseća se uplašeno. U takvoj ranjivoj kriznoj situaciji retki su mediji gde ljudi mogu da se tačno i pravovremeno informišu. Targetiraju se upravo ti mediji, kao što je KoSSev, koji se trude da bez cenzure javnosti pomognu da razume šta se dešava na severu. Kampanja se pojačava”, kaže Lazarević.

Ovo doživljavam kao pretnju, kao novi pritisak kroz prozivke, stigmatizaciju, podvođenje medija kao političkog protivnika. Još gore ‒ ovo je svrstavanje medija kao neprijatelja naroda. I sve u kriznoj situaciji, kada se narod oseća uplašeno

„To nikada ranije nisam videla. Imali smo opasnije situacije, krize i sukobe u odnosu na 29. maj i dane nakon toga, ali nisam doživela da se orkestrirano napadaju novinari. Za 25 godina sam prvi put videla kako se napadaju svi novinari koji pokušavaju da izveštavaju. Tu je najveći broj albanskih novinara, ali je bilo isto i prema srpskim ekipama koje su pokušavale da rade svoj posao. Većina lokalnih medija je bila zastrašena i odlučila da zbog svoje bezbednosti to više ne radi”, kaže Lazarević.

Sada se, u ovom mirnijem periodu, targetiranje srpskih medija prebacuje u onlajn prostor.

Istovremeno sa kampanjom na srpske medije, uzavrela je medijska situacija i na albanskoj sceni posle pokušaja gašenja najveće televizije Klan Kosova. Lazarević kaže da su albanski mediji na Kosovu ujedinjeni i solidarni u borbi za očuvanje nezavisnih medija. To, nažalost, nije slučaj sa medijima na srpskom jeziku.

Urednica portala KoSSev je, kako kaže, zbog „bezbednosne higijene” pretnje morala da prijavi posebnom odeljenju Višeg javnog tužilaštva (VJT) za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Beogradu.

Sredinom juna, inače, Lazarević je prijavila VJT-u pretnje koje je dobila nakon što je prenela tekst sa portala N1 o sukobu na severu Kosova. U fotografiji sa N1 vidi se mladić pod maskom koji ju je fizički ometao tokom izveštavanja sa demonstracija kada je medijskim ekipama bilo otežano da izveštavaju i kada su fizički napadani, o čemu je pisala Cenzolovka.

Ovo doživljavam kao pretnju, kao novi pritisak kroz prozivke, stigmatizaciju, podvođenje medija kao političkog protivnika. Još gore ‒ ovo je svrstavanje medija kao neprijatelja naroda. I sve u kriznoj situaciji, kada se narod oseća uplašeno

To nikada ranije nisam videla. Imali smo opasnije situacije, krize i sukobe u odnosu na 29. maj, ali nisam doživela da se orkestrirano napadaju novinari. Za 25 godina, prvi put sam videla kako se napadaju svi novinari koji pokušavaju da izveštavaju

 

NUNS PODSEĆA NA IVANOVIĆA

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) osudilo je pretnje i targetiranje kosovskih medija na srpskom i pozvali su nadležne organe da ispitaju sve okolnosti ovog događaja i pretnji koje ugrožavaju sigurnost svih novinara na Kosovu.

Iz NUNS-a su istakli da je upravo jedan ovakav video, nepotpisan, urađen na sličan način, bio uvod u ubistvo Olivera Ivanovića, zbog čega očekuju da država i njeni organi ozbiljno shvate ove i slične incidente.

Na meti napada su, poslednjih dana, neprestano i pojedini mediji. Novinar lista Danas Vojin Radovanović dobio je pretnje smrću na Instagramu i to nije prvi put da se ovaj novinar nalazi na meti. Iz novinarskih udruženja iznova poručuju – efikasne initucije i tužilaštvo ključ su u zaštiti novinara.

Dva puta za mesec dana bio je meta nasilnika. Prvi put mladić je fizički nasrnuo na njega na beogradskom spalvu, a pre neki dan na Instagramu su mu zapretili smrću.

„Ne može da ti bude prijatno i da se ne osećaš ugroženo kada u momentu kada pročitaš da ti neko kaže da te treba ubiti za primer“, priča novinar Danasa Vojin Radovanović.

Više od samih prentji brine ga to što je Tužilaštvo čekalo mesec dana kako bi saslušalo svedoka koji je prisustvovao napadu na splavu.

„Ono što je svakako povod i u prvom i u drugom slučaju je to što radim u redakciji koja je od različitih društvenih grupa, a pre svega vlasti, prikazana kao redakcija koja „smeta“. Mi smo stalno prokuženi kao izdajnici, strani plaćenici“, dodao je Radovanović.

Iz Udruženja novinara Srbije, koje je Tužilaštvu podnelo prijavu u oba slučaja, upozoravaju da insitucije sistema moraju brže da reaguju kada je bezbednost novinara u pitanju.

„Ovde je samo pitanje entuzijazma. Nisam sigurna da tog entuzijazma ima dovoljno u svim institucijama. Zavisi od pojedinca. Ako pustite da se nešto razvuče hiljadu godina, pod onim pravda je spora ali dostižna, ta sporost umori i onog ko je očekuje“, kaže Dragana Bjelica iz Udruženja novinara Srbije.

Da bi pretnji bilo manje, potrebno je da institucije efikasnije reaguju i da oni koji prete budu sankcionisani, smatraju u NUNS-u.

„Mi ovde vidimo da je trend rasta takvih pretnji, da ne pada zbog toga što je malo slučajeva dobilo sudski epilog, što je malo ljudi nastradalo. A opet vidimo da postoje mnogi slučajevi gde je takvim napadima predsednik republike bio izložen i da su tada Tužilaštvo i policija bili mnogi efikasniji“, istakao je Željko Bodrožić iz NUNS-a.

Pretnje novinarima nisu izolovan slučaj, već su deo šire kampanje koja se vodi protiv određenih medija, upozoravju udruženja. Danima se po društvenim mrežama i medijima bliskim vlasti emituju snimci kojima se targetiraju novinari Nove S, N1 i Danasa.

Nezavisno udruženje novinara Srbije poslalo je „Vodič za tolerantno ponašanje političara prema novinarima“ predsedniku opštine Bačka Palanka Branislavu Šušnici nakon što je verbalno napao novinarku portala BAP vesti jer je pitala koliko još u opštini ima neobezbeđenih kablova pod naponom, s obzirom na to da je od strujnog udara u ponedeljak stradalo 13-ogodišnje dete, a nekoliko dana pre toga i njegov deda. 

Ovim činom NUNS želi da ukaže da mediji objavljuju sve informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima koje su od javnog interesa, a svaki građanin ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude o njima obavešten. Nosioci javnih funkcija su dužni da javnost obaveštavaju o događajima koji su od javnog interesa, da odgovarajau na pitanja novinara i da pruže odgovor. Takođe, dužni su da trpe eventualno iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada.

Šušnica treba da shvati da su sloboda izražavanja i sloboda medija sastavni deo i jedno od osnovnih prava i temelj svake demokratske i pravne države. Svojim ponašanjem Šušnica je pokazao nedostatak poštovanja prema novinarima, medijskim slobodama, demokratskim principima, ali i pre svega građanima Srbije.

Vodič će ujedno biti poslat premijerki Ani Brnabić, kao i ministru za informisanje i telekomunikacije Mihajlu Jovanoviću, i ministarki za nauku, tehnološki razvoj i inovacije Jeleni Begović, na čijem zajedničkom događaju novinarima nije bilo fizički dozvoljeno da postave pitanje nakon događaja – bili su zaključani u sobu.

Vodič ima 25 strana i u njemu se nalazi 10 crteža Marka Somborca, uz tekst Radmila Markovića, a zamišljen je kao uputstvo kako političari treba u datim situacija da se ponašaju, a kako se zaista ponašaju. Kod svakog primera naveden je i odgovarajući član Zakona o informisanju koji objašnjava situaciju. Vodič se ne odnosi samo na političare, poslanike vladajuće stranke, već na sve političare u Srbiji, kako bi zapravo morali da se ponašaju prema novinarima. Zamišljen je u formi „10 zapovesti” („ne ubij novinara“, „ne hapsi novinara zbog njegovog pisanja“, „ne udaraj novinara“, „ne preti i ne crtaj metu novinaru“, „ne vređaj novinara“, „ne zastrašuj i ne maltretiraj novinara“, „ne huškaj ljude na novinara“, „odgovori novinaru kad pita“…).

Vodič možete preuzeti na linku

Stalna radna grupa za bezbednost novinara objavila je polugodišnji izveštaj o pretnjama i napadima na novinare u prvih šest meseci 2023.

Podaci ukazuju da situacija nije gora, ali ni bolja u odnosu na prošlu 2022.

Istovremeno, prethodne sedmice po društvenim mrežama počeo je da kruži novi spot u kom se targetiraju novinari.

Sagovornici Glasa Amerike ocenjuju da novinari ni po čemu nisu zaštićeniji, da je na određene otvorena, kako ukazuju, sezona lova i da sve podseća na period uoči pada režima koji je Srbijom vladao devedesetih godina prošlog veka.

Direktor vesti televizije Nova S Slobodan Georgijev označio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića naručiocem spotova protiv nezavisnih novinara i medija – rekavši da ima dokaze za to.

„Ne mislim da je on to montirao, ali je naručio“, rekao je Georgijev za N1.

Vučić je ubrzo odgovorio pozivajući Georgijeva da pokaže dokaze, dodajući da spotove nije video i da ne zna o čemu se radi.

„Niti sam ih video, niti znam o čemu priča. Kad neko nekog mrzi… to je isti onaj čovek koji bi sve nas stavio u koncentracione logore. Ne znam o kakvim spotovima priča“, odgovorio je Aleksandar Vučić na jedno od pitanja tokom obilaska grada Priboja.

U poslednjem spotu, targetirani su novinari N1, Nove S i Insajdera, kroz tvrdnju da je njihov zadatak da, kako je inputirano, satru srpsku kulturu i pravoslavlje u Srbiji, kao i da su inkarnacija antisrpske propagande.

„Legitimno“ targetiranje novinara

Veran Matić, predsednik Upravnog odbora ANEM-a, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i koordinator SOS telefona za prijavljivanje pretnji i napada na novinare (0800-100-115), ocenjuje da je polarizacija društva dovela do snažnih podela između medija i politike.

Tako su, kako kaže, u ovom trenutku – pre svega novinari i mediji Junajted medija grupe – Danas, N1 i Nova – izloženi vrlo često pretnjama koje odgovaraju pojmu targetiranja.

„Kampanje koje se vode putem društvenih mreža i tabloida, čiji je cilj da diskredituju te medije i novinare kao neprijatelje države, strane plaćenike itd… slično je vokabularu devedestih“, kaže Matić za Glas Amerike.

On ocenjuje da bi targetiranje novinara trebalo da bude regulisano Krivičnim zakonikom, protiv čijih su izmena, međutim, bila i neka novinarska udruženja.

Ovde je potrebna solidarnost novinara na sprečavanju ovakvog načina ugrožavanja bezbednosti novinara i medija, i svakako, stvaranje uslova da ta dela postanu krivična dela“, ocenjuje on.

Stalna radna grupa: U šest meseci 42 slučaja napada i pretnji, 11 rešeno

Prema podacima Stalne radne grupe za bezbednost novinara u prvih šest meseci 2023. zabeležena su 42 slučaja napada i pretnji novinarima, a rešeno je njih 11.

„Do sada su donete četiri osuđujuće presude, četiri krivične prijave su odbačene jer je utvrđeno da ne postoji krivično delo, u tri predmeta doneta je službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka, u šest predmeta u toku je sprovođenje dokaznih radnji, u 24 predmeta podnet je zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, a u jednom predmetu učinilac nije identifikovan ni nakon sprovedenog predistražnog“, navodi se uz zaključak da je u istom periodu 2022. godine zabeležen identičan broj prijavljenih slučajeva (42), te da se može, kako je ukzano, može reći da nema većih odstupanja.

Javnost jedina zaštita za novinare

Dinko Gruhonjić, novinar, docent na Univerzitetu u Novom Sadu i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine – i sam meta nedavnih oštrih pretnji – ocenjuje da se atmosfera pogoršava iz godine u godinu.

Sada, kako upozorava, i ubrzanim tempom – iz meseca u mesec – i da sve podseća na poslednju etapu vladavine režima Slobodana Miloševića.

„Utisak je da sam ja, i ljudi poput mene, proglašeni nekom vrstom ozakonjene lovine kojoj je moguće raditi šta god kome padne na pamet, koju je moguće za sada vređati na najvulgarnije i najužasnije načine, da je moguće pretiti smrću na najužasnije načine – i to ne samo nama kao novinarima, nego i članovima naše porodica. I onda se mi nalazimo u situaciji da te pretnje iznosimo u javnost jer smatramo, pošto smo novinari, da je javnost naša jedina zaštita, jer se bavimo javnim poslom i smatramo da su nam građani saveznici u tom poslu“, kaže on za Glas Amerike.

Kako ističe – to utiče na stvaranje specifične slike u javnoj sferi.

„Hiperinflacija pretnji uvek istim ljudima i istim medijima stvara neku vrstu anestezirane javnosti koja sad već uveliko ne bi bila iznenađena da se nama nešto desi u fizičkom smislu, dakle da nas neko pretuče ili da nas neko naprosto likvidira„, upozorava Gruhonjić.

On dodaje da ga takve okolnosti plaše i uznemiravaju.

„Imam dovoljno godina i sećam se šta se dešava kada se normalizuje nasilje nad određenim pojedincima – gledali smo to 1990-ih, pa i 2000-ih godina, upravo u Srbiji… Kada takvi režimi padnu u paniku, ne prezaju ni od čega“, kaže sagovornik Glasa Amerike.

„Novinar ni po čemu nije posebno zaštićen“

Vojin Radovanović, novinar je lista Danas koji je u junu 2023. verbalno napadnut.

Reč je o incidentu, koji je bio na ivici fizičkog sukoba dok je sa društvom bio u večernjem izlasku. Njegovo ime se, između ostalih, pominje u polugodišnjem izveštaju Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Radovanović kaže da nikako nije zadovoljan odgovorom države nakon tog incidenta.

Kako ističe tužilaštvo ne poštuje vremenske rokove u kojima je on kao napadnuta strana trebalo da bude pozvan da se izjasni o slučaju.

Takođe, navodi i da tužilaštvo ne želi da uzme izjavu od njegovog prijatelja koga je imenovao kao svedoka i za koga tvrdi da je bio neposredni očevidac.

Prema Radovanovićem tvrdnjama upravo bi on mogao da pruži dobar opis napadača.

Kaže da nije dobio nikakvo uputstvo od policije ili tužilaštva kako da se dalje ponaša, osim što mu je rečeno da pozove policiju ako istu osobu sretne.

Upitan da li je to uticalo na njegov rad, Radovanović kaže da je nemoguće da se ponaša dalje kao da se incident nije dogodio – iako kaže da se i ranije susretao sa grubim i uvredljivim komentarima na portalu Danasa.

Ili pak na društvenim mrežama i JuTjubu – preko kojih takođe plasira svoj rad.

„Sada sam se prvi put žsusreo sa pretnjom i da mi se neko uživo tako obratio i potpuno mi se ogolela iluzija da si ti kao novinar bezbedan u bilo kom momentu. Ja sam tada bio u izlasku, neko se tokom izlaska osetio dovoljno bahatim i osetio kao potpuno normalno da se fizički obračuna sa mnom u tom nekom lokalu. Sa tom svešću radim od tada. Iluzija je da bezbednost novinara uopšte postoji“, kazao je Radovanović.

„To se nije dogodilo na nekom protestu, dogodilo se tokom izlaska. Da sam ja bio sam, da je on bio sam, to se sigurno ne bi završilo rečenicom ‘Hej, ti radiš u plaćeničkom mediju“, upozorava Radovanović.

„Možda je greška što se nisam odselio“

Nenad Kulačin još jedan je od novinara koji se pominje u izveštaju Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Koatuoru podkasta „Dobar, loš, zao“, uz pisca Marka Vidojkovića, prećeno je smrću. Vidojković je prihvatio ponudu međunarodnog PEN-a da bude dislociran iz Srbije na nepoznatu lokaciju i napustio je zemlju pre nekoliko meseci, dok je Kulačin odlučio da se ne seli.

Međutim, sada kaže da retko izlazi sam i da se jedino oseća opušteno kad je poslom ili zbog odmora u inostranstvu.

„Poslednji put sam ćutao i nisam se oglašavao kada sam sa NUNS-om predao sedam pretnji smrću“, kaže za Glas Amerike.

„Za jednu od njih su mi rekli da će brzo biti rešena, jer se radi o istom coveku koji je pretio koleginici Jeleni Obućini (sa Nova S) i koji je pod uslovnon kaznom. Niko me ništa nije posle toga ni pitao, niti mi se javio“, kaže on.

Kulačin precizira da advokati Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) u njegovo ime podneli tih sedam prijava zbog pretnji smrću.

„Ćutao sam, nisam hteo da izlazim u javnost, nadajući se da će barem neka biti rešena. Evo nas u avgustu, prošlo je dva i po meseca, i država se ponaša na isti način kao i u prethodnih 20-tak pretnji. Ni pisma, ni odgovora, sem one uobičajne komunikacije kada te pozovu posle predaje tužbe da te pitaju da li se osećaš ugroženim“, kaže Kulačin.

Kulačin nastavlja da je, u međuvremenu, policija procenila da mu bezbednost nije ugrožena i da ga je zamolila da o tome ne govori javno.

„Verovatno je i te policajce, koji rade pošteno i časno, sramota svega toga. Ja sam sve ove mesece ćutao i sada prvi put govorim o tome“, naglašava on.

„Na sreću, neki drugi ljudi – NUNS, Evropska federacija novinara, Free Press Unlimited iz Holandije i ANEM su procenili drugačije i ja već mesecima živim pod video nadzorom pod kojim su mi stan i auto, pod kućnim alarmom i porodičnim internim bezbednosnim protokolom“, dodaje Kulačin.

Kako ocenjuje – moguće je da je pogrešio što nije prihvatio poput kolege Marka Vidojkovića.

„Jer bi možda zbog nas dvojice situacija bila malo povoljnija za ostale novinare u Srbiji. Mada, to se ja samo nadam. Dok je ovakve vlasti, mi novinari smo glinene mete za svakog trola SNS-a , njihove nadređene i najviše predstavnike ove vlasti“, kaže Nenad Kulačin za Glas Amerike.

„Slab angažman menadžmenta medija“

Veran Matić zaključuje da se na probleme bezbednosti novinara u Srbiji često gleda pojednostavljeno, ili samo u vezi sa pojedinim slučajevima ili grupom slučajeva, a da je, kako ocenjuje, situacija mnogo složenija.

„U Stalnoj radnoj grupi predlažemo i bezbednosne procene za koleginice i kolege kada procenimo da se koncentracija pretnji ili priroda pretnji pojačava. Ali svaki slučaj je poseban i svesni smo toga da tako treba i da nastojimo da radimo, i da budemo prisutni u svakom mestu u kojem se ugrožavanje bezbednosti događa“, kaže Matić.

Ističe da je važno identifikovati što veći broj onih koji prete i na tome bi trebalo Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal da radi, u saradnji sa Odeljenjem za visokotehnološki kriminal u okviru Ministarstvu unutrašnjih poslova.

„Ali i redakcije u kojima rade, medijske kuće, vlasnici tih medija… Mislim da nema dovoljno angažmana vlasnika-menadžmenta velikih medijskih kuća kada je reč o podršci novinarima i saradnicima kojima se preti. Ovo govorim iz ličnog iskustva, šta sam ja radio vodeći medij u kom sam radio. I koliko je celom kolektivu bilo bitno da se naše koleginice i kolege osećaju bezbedno, a da o njihovoj bezbednosti brine čitav aparat onih koji ih štite, ali i najboljih pravnika-advokata, sredstvima koja su veoma važna za efikasnu zaštitu“, zaključuje Veran Matić.

O novinarima u tim spotovima se govori kao o „zlu“, „stranoj propagandi“, nekome kome je cilj da „satre srpsku kulturu i pravoslavlje“ i čija je „zla namera da zatre srpski identitet, kulturu, tradiciju i veru“, dok se građani pozivaju da se „odupru tom medijskom teroru“, podseća UNS u svom istraživanju.

O tim spotovima, ali i samoj pojavi, koju mediji nazivaju „targetiranjem“, a koja očito postaje sve zastupljenija i može dovesti novinare u opasnost, Udruženje novinara Srbije (UNS) razgovaralo je sa tužiocima, sudijama i advokatima, koji imaju različita, čak i potpuno suprotstavljena stanovišta.

Ima li odgovornosti za objavljivanje ovakvih sadržaja i može li se njihovo objavljivanje kvalifikovati kao ugrožavanje sigurnosti ili podstrekivanje na nasilje, odnosno kao krivično delo, pitanja su koja je UNS postavio svojim sagovornicima, među kojima je Stamenković, čije mišljenje posebno izdvajamo.

„Ugrožavanje sigurnosti i druga krivična dela su precizno definisana Krivičnim zakonikom i javno tužilaštvo može postupati samo u jasno propisanim momentima. Do sada niko od potencijalno oštećenih, njihovih pravnih zastupnika ili drugih lica nije uputio dopis, izveštaj ili krivičnu prijavu Posebnom tužilaštvu za VTK“, rekao je Stamenković.

Kako ističe, „ukoliko to bude slučaj, pažljivo ćemo razmotriti navode i preduzeti dalje korake u skladu sa zakonom“.

„Do sada nemam saznanja da se radi o događaju u vezi kog je potrebno službeno postupanje bilo kog javnog tužilaštva“, rekao je Stamenković UNS-u.

Po ko zna koji put na društvenim mrežama je objavljen spot koji novinare televizija N1 i Nove S prikazuje kao protivnike napretka, promotere neistina i manipulatore, uz poruku građanima da se, kako navode, odupru tom medijskom teroru.

Novi spot uz fotografije novinara N1 i Nove S poručuje da „neće dozvoliti da nam nameću svoju verziju priče, da nas obezvređuju i srozavaju“.

Na kraju se dodaje da je „vreme da se pokaže medijima N1 i Nova S da nećemo biti žrtve njihovog medijskog terora“.

Sličan spot pojavio se na društvenim mrežama pre nekoliko dana, usmeren protiv novinara N1 i Nove S, ali i drugih medija, u kome se ovog puta kaže da je njihov zadatak „da satru srpsku kulturu i pravoslavlje u Srbiji“.

Zamenica javnog tužioca Jasmina Paunović ističe da bi, povodom uvredljivog i pretećeg spota koji je objavljen na društvenim mrežama protiv novinara N1, Nove S i Danasa, tužilac trebalo hitno da reaguje, jer objavljeni video sadrži elemente krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti.

United Media saopštila je da najoštrije zahteva od nadležnih državnih organa da temeljno istraže i otkriju ko stoji iza spota koji se širi društvenim mrežama a u kojem se, između ostalih, targetiraju novinari i mediji N1, Nova i Danas.

United Media će se obratiti svim nadležnim državnim organima i iskoristiti sva raspoloživa pravna sredstva, uključujući kako tužbe, tako i krivične prijave, kako bi zaštitila svoje novinare i partnere, te i javnim putem poziva nadležno tužilaštvo da reaguje i da javnost obavesti ko stoji iza ovih pretećih objava.