“Vlada Srbije do danas nije sprovela aktivnosti na neophodnim izmenama medijskog zakonodavstva, a rokovi za završetak aktivnosti predviđenih Akcionim planom Medijske strategije su prekoračeni”, glavni je zaključak “Monitora medijskog pluralizma u digitalnoj eri”.

Monitor medijskog pluralizma (MPM) je istraživački alat kreiran da identifikuje potencijalne rizike po medijskom pluralizmu u državama člancima Evropske unije i u zemljama kandidatima. Ovaj narativni izveštaj je napravljen na osnovu implementacije MPM-a sprovedene 2022. godine. Implementacija je sprovedena u 27 država članica EU, kao i u Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Turskoj.

Ovaj rad je objavio Evropski univerzitetski institute, Centar za napre studije Robert Šuman a istraživači za Srbiju su bili Irina Milutinović, Rade Đurić, Jovica Pavlović i Marija Babić.

U zaključcima se navodi da je zabeleženo pogoršanje u oblasti tržišnog pluraliteta za 9 procentnih poena, a da se nivoi rizika u ostalim oblastima mogu se smatrati stabilnim. Kako u izveštajnom periodu nije bilo ni poboljšanja, visoki rizici za medijski pluralizam i slobodu koji i dalje postoje u pogledu mnogih indikatora, doprinose kršenju vladavine prava i kontinuirano narušavaju demokratski kapacitet medija, direktno slabeći i demokratske političke procese uopšte.

Osnovni zaključak je da Vlada do danas nije sprovela aktivnosti na neophodnim izmenama medijskog zakonodavstva. Rokovi za završetak aktivnosti predviđenih Akcionim planom Medijske strategije su prekoračeni. Nakon više od godinu dana kašnjenja realizacije mnogih aktivnosti i mera koje predlaže Medijska strategija, u trenutku izveštavanja  i dalje se očekuje da Vlada objavi nacrte navedenih zakona i da usledi javna rasprava. Navodi se da stručna javnost još uvek ne zna koje je predloge Vlada do sada usvojila. Zato je glavna preporuka da Vlada ubrza reformu i njeno sprovođenje, obezbeđujući da sve mere i aktivnosti predviđene Strategijom budu sprovedene u najkraćem roku.

U oblasti Osnovne zaštite, iako je ona ocenjena srednjim rizikom, Srbija treba da radi na što boljoj primeni mera Medijske strategije kako bi se obezbedila bolja osnova za ostvarivanje slobode izražavanja i slobode medija. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija mora da završi rad na izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, kao i da objavi nacrt Zakona o javnim medijskim servisima i da sprovede sve mere predviđene Medijskom strategijom.

U izveštaju se nalaze preporuke državi šta je neophodno da se situacija popravi. Tu se pre svega spominje da je neophodno da Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o obligacionim odnosima budu u potpunosti usklađeni sa međunarodnim standardima o slobodi izražavanja.

Ujedno, neophodno je da izmeni Zakon o javnim medijskim servisima u skladu sa preporukama Medijske strategije, kako bi se obezbedila veća nezavisnost javnih medija. Ukazuje se na neophodnost izmene Zakona o elektronskim medijima, u cilju postizanja nezavisnog i efikasnog medijskog autoriteta.

Kao i da optimalno uskladi Zakon o elektronskim medijima sa članovima 8 i 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima, u cilju adekvatne zaštite podataka o elektronskoj komunikaciji i povećanja transparentnosti u izveštajima operatora; kao i da se uvede anti-SLAPP zakonodavstvo. Preporuka je i da se uskladi pravni okvir za zaštitu uzbunjivača sa novim pravnim tekovinama EU; kao i da se obezbedi zaštita stečenih prava novinarskih izvora.

Posebno se naglašava potreba za povećanjem odgovornost i sankcionisanje osoba koje zloupotrebljavaju i nanose štetu novinarima i njihovim izvorima. Ujedno neophodno je da se obezbedi veća zaštita novinarskih izvora novim Zakonom o unutrašnjim poslovima, naročito imajući u vidu mogućnosti uvođenja prikupljanja i obrade biometrijskih podataka.

Ukazuje se na neophodnost da se zakonom uvede granski kolektivni ugovor u cilju poboljšanja društvenog i ekonomskog položaja profesije.

Poseban akcenat je na kompletnom izboru novog Saveta REM a, kako bi se uspostavio politički nezavisan i efikasan regulator; kao i da se propiše odgovornost članova Saveta REM-a u slučajevima kršenja primene propisa, kao i za članove stručnih službi.

Državnim organima i drugim političkim akterima sugeriše se da jasno i nedvosmisleno osude svaki slučaj nasilja nad novinarima, kako bi se stvorio odgovarajući ambijent za nesmetan rad novinara; a da zvaničnici treba da se uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare; tužiocima, sudovima i drugim nadležnim organima.

Regulatornim i drugim nadležnim organima preporuka je da spreče i sankcionišu govor mržnje i verbalne napade političkih aktera na novinare.

Ocena najvišeg rizika u oblasti tržišnog pluraliteta pokazuje da je medijski pluralizam posebno ugrožen na digitalnim tržištima, takođe i snažnim komercijalnim i vlasničkim uticajima na urednički sadržaj, kao i visokom koncentracijom u inforativnim medijima uključujući onlajn sferu. Relevantni, ažurni i pouzdani podaci o tržišnom udelu najvećih medijskih vlasnika i aktera na tržištu oglašavanja permanentno su nedostupni.

Takođe, postoje samo delimični i nezvanični podaci o kretanju medijskih prihoda. Nivo netransparentnosti u medijskoj industriji ostaje visok čak i u pogledu elementarnih podataka, počev od stvarnog broja štampanih i elektronskih medija, čitanosti i gledanosti, do podataka o tržišnoj vrednosti, preciznih i tačnih informacija o finansijskim tokovima na medijskom tržištu… Nedostatak transparentnosti podstiče pogoršanje uslova za slobodu medija i kvalitetno i istraživačko novinarstvo.

U tom smislu preporuka državi je da promeni postojeću zakonsku regulative u cilju poboljšanja transparentnosti vlasništva nad medijima kroz preciznije informacije o novčanim tokovima. Zakonodavstvo o digitalnom medijskom tržištu treba sveobuhvatno poboljšati u skladu sa evropskim regulatornim okvirom.

Budući da je utvrđeno da postoji visok stepen komercijalnog i vlasničkog uticaja na urednički sadržaj, trebalo bi predvideti izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima kako bi se garantovala prava odgovornih urednika i novinara na zaštitu njihove nezavisnosti od vlasnika i menadžmenta medija. Ujedno je neophodno da se izmeni Zakon o elektronskim medijima kako bi se jasno odredila ovlašćenja REM-a u postupku utvrđivanja da li je došlo do neprijavljenog spajanja vlasništva u medijima.

Oblast političke nezavisnosti je ostala pod visokim rizikom za medijski pluralizam i slobodu. Smatra se da vlast i državne kompanije i dalje koriste svoju finansijsku moć da utiču na uređivačku politiku, dok medijima nedostaje politička ili finansijska moć da izdrže pritiske, posebno na lokalnim medijskim tržištima. Stoga, adekvatna i efikasna pravna zaštita od korupcije i klijentelizma treba da bude precizno propisana zakonom i sprovedena u praksi. Isto važi i za procedure imenovanja upravnih odbora i direktora javnih medijskih servisa.

Ovaj projekat, u okviru pripreme akcije Evropskog parlamenta, podržan je grantom koji je Evropska komisija dodelila Centru za medijski pluralizam i sloboda medija (CMPF) pri Evropskom univerzitetskom institutu.

Ceo izveštaj možete pogledati  ovde

Koalicija za slobodu medija apeluje na policiju i tužilaštvo da preduzmu sve neophodne radnje i ispitaju najnovije opasno targetiranje Nezavisnog društva novinara Vojvodine, portala Autonomija i novinara Daška Milinovića od strane desničarska organizacija “Konzervativni pokret Naši”, koje može ozbiljno da ugrozi njihovu bezbednost. 

Na plakatima, koji su izlepljeni po centru Novog Sada, a koje potpisuju “Naši”, pored njih, targetirano je nekoliko ličnosti “koje rade protiv interesa Vojvodine” pored kojih se nalazi slika nekadašnjeg ustaškog predvodnika Ante Pavelića. Na ovaj način se NDNV dovodi u vezu sa ustaškim pokretom i može stvoriti netačnu i negativnu sliku kod određenog broja građana, a samim tim i otvoriti prostor za ozbiljnije napade.

Podsećamo da je u martu ove godine, pokret “Naši” poslao mejlove na adresu NDNV-a u kojem je izneo niz uvreda, i ovu organizaciju kao i portal Autonomija, čiji je NDNV izdavač, optužio da su “strani plaćenici”, i da vode “medijski rat protiv Rusije i Srbije” i “promovišu Ukrajinski neonacizam”.

Više puta smo upozoravali da su ovakvi istupi veoma opasni i da posledice mogu da budu dalekosežne. Ovakva atmosfera i negativan odnos prema novinarima i medijima prenosi se i na građane, koji, najčešće, na društvenim mrežama, takođe, upućuju pretnje, uznemiravaju i vređaju novinare i da dodatno raspiruju mržnju.

Koalicija ukazuje da država mora oštrije da stane u zaštitu novinara i da se pokrene pitanje rešavanja posledica koje targetiranje proizvodi. Podsećamo da je Stalna radna grupa za bezbednost novinara pre par dana saopštila da je u prvih šest meseci ove godine bilo 42 slučaja napada i pretnji novinarima, a da je rešeno samo 11.

Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija.

Koalicija CASE, čiji je član i Evropska federacija novinara (EFJ), učestvovala je u javnim konsultacijama kako bi komentarisala Nacrt preporuke Saveta Evrope za borbu protiv SLAPP-a. EFJ se pridružuje CASE-u u snažnoj podršci odobrenju teksta od strane Komiteta ministara i nastaviće da podržava napore SE da suzbije SLAPP i da vidi kako njegove države članice implementiraju taj nacrt.

Kroz CASE komentare, želimo da skrenemo pažnju na delove u tekstu za koje čvrsto verujemo da treba da budu sačuvani i koji, ako budu uklonjeni ili oslabljeni, mogu u velikoj meri uticati na delotvornost Nacrta preporuke.

Posebno verujemo da:

-posebnu pažnju treba posvetiti načinu na koji su SLAPP-ovi opisani u celom tekstu, uključujući različite strateške ciljeve kojima se teži kroz zloupotrebu parnica kako bi se izbeglo restriktivno tumačenje;

-treba uključiti eksplicitnije odredbe kojima bi se odredile konkretne odgovornosti i radnje koje države članice moraju preduzeti u procesu implementacije;

-državama članicama treba preporučiti da se posvete podizanju svesti o nacrtu preporuka;

-gornje granice ili maksimalne iznose koji se mogu tražiti kao nadoknada štete ili sudskih troškova treba uključiti u tekst;

-mehanizam prevremenog odbacivanja je ključni element svakog efikasnog anti-SLAPP zakonodavstva i stoga pozdravljamo njegovo uključivanje. Mehanizam bi trebao i dalje da bude dostupan u kasnijim fazama sudskog postupka;

-alternativni mehanizmi za rešavanje sporova kao što je medijacija treba da budu istaknuti kao potencijalno sredstvo za izbegavanje SLAPP-a.

Ceo teks pročitajte ovde. (engl)

U intervjuu za „Frankfurter rundšau“, Marko Vidojković, srpski pisac i novinar u egzilu, govori o ciljanim medijskim kampanjama protiv kritičara režima u Srbiji, pretnjama njemu i kolegama, i o životu – negde u Evropi.

Predstavljajući Marka Vidojkovića (48), koji je između ostalog pisac, bivši glavni urednik časopisa „Maksim“ i „Plejboj“, TV-voditelj, podkaster i kolumnista lista „Danas“, novinarka lista Frankfurter Rundšau Evelin Šau piše i da je on „jedan je od najistaknutijih kritičara predsednika Aleksandra Vučića“, prenosi Dojče vele (DW).

„Od objavljivanja romana ’Đubre’ krajem 2020. dobio je oko stotinu pretnji smrću i skoro dve godine nije izlazio iz stana. Početkom 2023. pritisak je postao toliki da je pobegao u inostranstvo uz pomoć međunarodnog udruženja pisaca PEN. Ono ga je uvrstilo na listu 115 najgorih slučajeva represije slobode mišljenja na svetu. Otada on i njegova supruga putuju Evropom, krijući se od javnosti.“

„Režim vlada zastrašivanjem“

Na pitanje zašto je morao da napusti zemlju Vidojković konstatuje da, „što se režim više bliži kraju, napadi na njegove kritičare postaju oštriji“, te da je „u poslednje dve-tri godine postalo neizdrživo“.

Priča da „režim vlada zastrašivanjem, uz totalnu medijsku cenzuru i potpuno potiskivanje svih kritičkih glasova“, da „kontroliše skoro sve medije, sve javne televizije i više od 90 odsto dnevnih novina i magazina“.

Vidojković podseća i da je aktivan u javnosti od 2004, da je „oštro kritikovao i vlade Vojislava Koštunice i Borisa Tadića“, a zatim ističe:

„Ali nikad se nisam plašio za svoj život. Sve je počelo kada je Vučić došao na vlast“. Vidojković ujedno dodaje da „napadi dolaze direktno od Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić“.

„Vlast hoće da zastraši druge“

U bilo kojoj drugoj zemlji njegov rad bi se, kaže, u najboljem slučaju doživljavao kao „alternativna marginalna pozicija“. Ali, u Srbiji ga je kritika režima učinila „metom brojnih orkestriranih kampanja“. On smatra da odnosom prema njemu „vlast hoće da zastraši druge“.

Kad pokrenu kampanju protiv nekoga, objašnjava, napadi su na svim naslovnim stranicama odjednom, nakon čega slede hiljade napada po društvenim mrežama. „Ako vas, poput mene, okarakterišu kao izdajnika, jer ste se usuđivali da progovorite o genocidu u Srebrenici ili zato što ste kritikovali Srpsku pravoslavnu crkvu, uskoro vam u poštansko sanduče stižu pretnje smrću ili se emituju uživo na nacionalnoj televiziji“, kaže Vidojković.

Nemačka novinarka podseća i da je Vidojković osudio ruski napad na Ukrajinu, te da je tada bio cilj novih pretnji i pita ga da li je to posledica porasta Putinovog uticaja na Srbiju. Vidojković samo kratko odgovara da Srbija balansira između frontova, da s jedne strane neće da uvede sankcije Rusiji, a da s druge stane „Vučić dokazano isporučuje oružje Ukrajini“.

„Više nemaš prijatelja, jer se svi plaše“

Potom se vraća na napade na njega koji su, kako kaže, počeli još 2020. kada je objavio roman „Đubre“, a u kojem tematizuje „režim i savremeno srpsko društvo“.

Na pitanje kako na sve to što mu se događa reaguje njegovo okruženje, Vidojković kaže da „u takvoj situaciji više nemaš prijatelja, jer se svi plaše“. Potom priča o pretnjama smrću koje su stigle i u list „Danas“ čiji je kolumnista, te kako mu je „Aleksandar Vulin javno pretio hapšenjem“.

„A kad ti neko takav preti“, kaže, „onda više ne možeš da se osećaš bezbedno.“

A da li se oseća bezbedno u egzilu, pita novinarka nemačkog lista. „Ne baš. Supruga i ja, ali i majka u Srbiji, sa sobom uvek nosimo biber-sprej. Neki ljudi me prepoznaju i van zemlje. S druge strane, ne želim da se krijem. Oprezan sam, ali nisam paranoičan. U Srbiji je bilo drugačije. S razlogom, jer opasnost je stvarna“, kaže Marko Vidojković za „Frankfuter rundšau“.

Bivša novinarka ruskog studentskog časopisa „Doxa“ Nataša Tiškevič bila je, prema njenim rečima, zatvorena na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu oko 40 sati.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit Radija Slobodna Evropa da potvrdi informaciju o zatvaranju ruske novinarke, kao i da navede razlog zbog čega je ona bila zatvorena.

Ona je rekla da je sa Malte doputovala u Beograd 7. avgusta koristeći „Pasoš za turiste“, koji joj je izdala Nemačka, gde sada živi. Međutim, ulazak u Srbiju joj je odbijen.

„Dobila sam ovaj dokument od nemačkog Ministarstva spoljnih poslova pre godinu dana, jer je ruski pasoš oduzela ruska policija tokom krivičnog postupka“, rekla je ona za RSE,

Nataša Tiškevič jedna je od četiri studenta koji su radili za nezavisni moskovski studentski časopis, a koji su 2021. osuđeni na dve godine „popravnog rada“ zbog videa u kojem su branili slobodu okupljanja mladih Rusa.

Kako piše Gardijan, oni su bili u kućnom pritvoru skoro godinu dana nakon što su privedeni u aprilu 2021. zbog postavljanja trominutnog video snimka na YouTube, u kojem su rekli da je izbacivanje i zastrašivanje studenata zbog učešća na skupovima podrške zatvorenom kritičaru Kremlja Alekseju Navaljnom protivzakonito.

Zatvaranje na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu ocenjuje kao kršenje ljudskih prava.

„To je zaista bio pritvor koji pravno nema smisla. Mogla sam samo da čekam na aerodromu. Imala sam napad panike pred policajcima kada su mi pokazali ćeliju, ali su vikali i insistirali da uđem, inače bi me strpali u pravi zatvor“, rekla je ona.

Kako je istakla, tokom 40 sati na aerodromu dobila je malo hrane.

„Prijatelji su pokušali da mi daju hranu preko informativnog centra na aerodromu, ali je policija to odbila“, rekla je ona.

Kako je rekla, 9. avgusta deportovana je na Maltu, odakle će otići nazad za Nemačku.

Zabrana ulaska u Srbiju ruskom aktivisti desio se i 13. jula. Tada je osnivač Ruskog demokratskog društva Peter Nikitin bio zadržan na aerodromu Nikola Tesla, takođe „bez objašnjenja“.

Nikitin je antiratni aktivista, organizator protesta podrške Ukrajini i kritičar vlasti ruskog predsednika Vladimira Putina.

Još jedan antiratni aktivista iz Rusije, Vladimir Volohonski, rekao je da je od policije 25. jula dobio obaveštenje da mu je odbijen privremeni boravak u Srbiji.

Glavni urednik magazina „Tabloid“ Milovan Brkić već deset dana je u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, a njegovo stanje je teško zato što štrajkuje glađu. On je osuđen na zatvorsku kaznu zbog pozivanja na nasilno rušenje ustavnog poretka.

Da je vlast preko pravosuđa rešila da se obračuna sa glavnim urednikom Tabloida Milovanom Brkićem stav je njegovih advokata, ali i da je Brkić osuđen zbog verbalnog delikta.

„Nikakvog pozivanja na nasilnu promenu ustavnog poretka nema, reč je o slobodi mišljenja, slobodi govora koja jeste tako formulisana na granici društveno prihvatljivog, na granici dobrog ukusa, ali živimo u društvu koje je potpuno haotično, u društvu u kojoj predstavnici vlasti šire verbalnu agresiju i niko nikada za to nije odgovarao, ni oni ni njihovi analitičari“, kaže advokat Ivan Ninić.

U zatvorskoj bolnici Brkića je posetio i zaštitnik građana Zoran Pašalić, koji je tada ustanovio da je Brkić pod medicinskim nadzorom i da mu se pruža zdravstvena zaštita. Vrlo šturo saopštila je kancelarija ombudsmana, ali je istog dana Uprava za izvršenje krivičnih sankcija rešila da stavi tačku na sagu o zdravstvenom stanju urednika „Tabloida“.

„I ovom prilikom ponovo najoštrije odbacujemo zlonamerne tvrdnje redakcije magazina ‘Tabloid’ da je pritvoreniku M. B. u bilo kom trenutku život bio ugrožen ili da je bio na samrti. Ovim saopštenjem stavljamo tačku na naše svakodnevno demantovanje laži ‘Tabloida’“, navodi se u saopštenju uprave.

I nije bila tačka, jer danas je Uprava ponovo saopštila da demantuje navode redakcije Tabloid, ovog puta da Milovan Brkić „umire u mukama“ u zatvorskoj bolnici. Ono što je u ovoj sagi upadljivo jeste da slučaj Brkića nije tema u javnosti ili se retko ko interesuje.

„Brkić je poznat po sumanutim izjavama i nije baš neki novinar za primer, a to je, između ostalog, razlog zbog kog se javnost uopšte nije uzbudila onoliko koliko bi trebalo da se uzbudi, s obzirom na to što je jedan čovek, koji je odmah završio u pritvoru i koji sada izgleda umire na naše oči, postao žrtva režima“, ocenio je novinar Dojče velea Nemanja Rujević.

One koji se pak interesuju za slučaj Brkić najviše zabrinjava činjenica da mu nije dopušteno da se brani sa slobode ili da mu pritvor nije zamenjen blažom merom kućnog pritvora uz elektronski nadzor i, na primer, zabranu korišćenja sredstava komunikacije, posebno imajući u vidu njegovo trenutno zdravstveno stanje.

„Nejasno je čime se to Brkić, kog niko nije uzimao za ozbiljno ceo život, sad zamerio toliko ovom režimu ili da li oni možda proveravaju dokle mogu da idu i da li može jedan čovek zbog verbalnog delikta da se osudi i da se ne pusti da se brani sa slobode i da na kraju krajeva i umre u zatvoru“, upitao je Rujević.

„Vučić ne poseže za nekim drugim pravnim sredstvima, kao što su podnošenje privatnih tužbi za povredu ugleda i časti, ne, nego koristi Brkića kao strašilo, kao vudu lutkicu koju bode da bi pokazao drugima šta on može. Pritom mu je taj isti Brkić valjao 2012. godine, kada je prema Brkićevom kazivanju u sudnici štampao ‘Tabloid’ u 250 hiljada primeraka. To štampanje je platio visoki funkcioner SNS-a Igor Mirović i besplatno je to izdanje deljeno u Vojvodini kada je trebalo da SNS smeni Demokratsku stranku u pokrajinskoj vlasti“, priča Ninić.

Na kraju – da li se „verbalni delikt“ vraća na mala vrata u pravosuđe ili nam je pojačan utisak da nikad nije bio istinski ni ukinut.

Video prilog N1

Ministarka pravde Maja Popović i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić razgovarali su o pitanjima vezanim za bezbednost novinara.