Poštovana/i,

Zbog važnosti pitanja na koje se odnosi, ponovo prosleđujemo saopštenje Društva sudija Srbije od 18. avgusta 2023. godine

Povodom komentara i izveštavanja „Mreže za istraživanje kriminala i korupcije“ (KRIK) o nepravnosnažnoj presudi Višeg suda u Beogradu, kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev pa su “Mreža za istraživanje kriminala i korupcije” (KRIK) i Stevan Dojčinović obavezani da tužiocu Predragu Koluviji solidarno na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na pretpostavku nevinosti isplate iznos od 30.000,00 dinara sa zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate, te izveštavanja pojedinih medija s tim u vezi, Društvo sudija Srbije izdaje

S A O P Š T E Nj E

Iznošenjem netačnih kvalifikacija poput “Sudija Bojana Čogurić osudila”; “KRIK osuđen po Koluvijinoj tužbi”; “Prvostepeno je osudila KRIK zbog vesti: “Zakazan početak suđenja za Jovanjicu 2”, “Sud tvrdi da je prekršena pretpostavka nevinosti” i sličnih, i naglašavanjem imena i prezimena postupajućeg sudije, javnost se dovodi u zabludu:

– da je presuda doneta zbog teksta sa naslovom “Zakazan početak suđenja za Jovanjicu 2“ iako je presuda doneta po tužbi za naknadu štete zbog objavljivanja neistinitih informacija;

– da je postupajući sudija donela osuđujuću presudu u krivičnom postupku, iako se radi o parničnom postupku za naknadu nematerijalne štete;

– da je u pitanju presuda lično sudije, a ne Višeg suda u Beogradu.

Takvim postupanjem medija vrši se nedozvoljeni pritisak na sud i članove veća koji će odlučivati o eventualnoj žalbi stranaka u konkretnom postupku.

Nadalje, komentarisanje predstavnika medija i pozivanje na “zlatne standarde izveštavanja” i zaključke novinarskih udruženja da nije došlo do povrede pretpostavke nevinosti predstavlja nedozvoljeno komentarisanje nepravnosnažne odluke o pravnom pitanju o kome samo sud, u zakonom propisanom postupku, može da donese odluku. Navodna primena “zlatnog standarda” može se vršiti, uz poštovanje principa pravnog poretka na kom počiva Republika Srbija i uz dužnost da se pravovremeno i potpuno iznose istinite činjenice, vodeći računa da se izbegne namera da se pritom povrede ratifikovanim međunarodnim ugovorima i Ustavom garantovana prava, među kojima je jedno od najvažnijih, pretpostavka nevinosti.

Društvo sudija poziva sve medije da se dosledno i u punom obimu pridržavaju Ustava, Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o javnom medijskom servisu, Zakona o elektronskim medijima kojima je ustanovljena obaveza nepristrasnog, pravovremenog i potpunog informisanja građana i da se najpre upoznaju sa sadržinom odluke koju nameravaju da komentarišu, jer se u suprotnom ponašaju suprotno načelu dužne pažnje u izveštavanju.

Društvo sudija podseća da je članom 336a stav 1 Krivičnog zakonika inkriminisano svako ometanje vođenja sudskog postupka, a Ustavom propisano da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu, te da sudske odluke ne mogu biti predmet vansudske kontrole i da ih može preispitati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku.

„Povodom nedavno objavljenih snimaka na društvenim mrežama i u najavama programa PMU u kojima se pojavljuju javne ličnosti čije izjave su obrađene korišćenjem mogućnosti koje pruža veštačka inteligencija, podsećamo sve pružaoce medijskih usluga da su, shodno odredbi iz člana 47. Zakona o elektronskim medijima, dužni da ne pružaju programske sadržaje koji mogu zloupotrebiti lakovernost gledalaca i slušalaca i da audio-vizuelni sadržaj ne dovodi u zabludu javnost u pogledu ličnosti, događaja ili pojave koji su predmet snimka, naročito u informativnim programima čija je prvenstvena namena da na osnovu činjenica informišu korisnike medijskih usluga o aktuelnim događajima, ličnostima i pojavama, kao i da doprinesu njihovom tumačenju i razumevanju.

Oni su napomenuli da nepoštovanje navedene zakonske odredbe može dovesti do pokretanja postupka izricanja mera predviđenih Zakonom o elektronskim medijima.

„Prikazivanje sadržaja u kojima se koristi veštačka inteligencija u drugim vrstama programa, kao što su zabavni, dokumentarni, obrazovni i drugi, trebalo bi da sadrži prikazivanje uočljivog obaveštenja pre, tokom čitavog trajanja i na kraju, da je program generisan putem veštačke inteligencije“, navodi se u saopštenju REM-a.

Osim isticanja obaveštenja na prethodno opisan način, PMU ima zakonsku obavezu da spreči zloupotrebu ličnih podataka, odnosno identiteta, u koje spadaju nečiji lik ili glas, zaključeno je u saopštenju.

Prijetnje, političke pritiske, prijetnje smrću, online nasilje – sve to doživljavaju novinari u BiH. No, ponekad ne završi sve na verbalnom nivou nego novinari budu i fizički napadnuti. U Brčkom je napadnut novinar Mirza Dervišević.

Umjesto odmora u svom gradu novinar Mirza Dervišević zadobio je tjelesne povrede. Napadnut je sinoć u 22h kada je bio sa svojom majkom. Napadač ga je udario s leđa.

“Ja sam se okrenuo i pogledao imao je fantomku žutu udario me još jednom i vidio sam taj željezni bokser i evo možete vidjeti… devet šavova je tu. Ja sam bio razuman jer sam kroz studiranje imao borilačke vještine i trčao sam za njim i postoji jedna sporedna ulica gdje ga je čekalo auto za bijeg. Ja sam ga stigao i uputio jedan udarac”, prepričava nam Dervišević.

Napadač uzvraća, a onda Dervišević osjeća slabost, gubi dah. Auto se udaljava. On je potom primljen u Urgentni centar Brčko distrikta. S obzirom na to da je siguran da je napadnut zbog svojih tekstova odbio je da prenoći tu jer je pisao i o imenovanjima u ovoj ustanovi.

“Jedan harmonikaš kako ga mi nazivamo, a što i jeste, je direktor zdravstvene ustanove. I često smo to kritikovali i zbog tog straha nisam imao povjerenja da prenoćim tu”, naglasio je.

Na portalu Times Dervišević je kritikovao političke elite u ovom gradu. Posljednji tekstovi vezani su za pokušaj smjene aktuelnog gradonačelnika i političke poteze bivšeg gradonačelnika Eseda Kadrića. Iz Vlade traže reakciju.

“Energična reakcija nadležnih institucija na otkrivanju i kažnjavanju odgovornih treba da pokaže da je Brčko distrikt BiH sredina u kojoj postoji nulta tolerancija prema svim aktima nasilja, bez obzira na motiv, a naročito ako je ono povezano sa medijskim izvještavanjem”, saopštili su iz Vlade Brčko distrikta.

Iz Policije Brčko distrikta kažu da preduzimaju sve radnje. Dervišević im je do u detalj opisao cijeli događaj.

“Zapamtio sam automobil koji je bio marke Peugeot sive boje, opisao sam i to policiji. Iskreno, ovako jednostavan slučaj gdje imate… marku vozila i gdje imate boju vozila i u kojem je smjeru otišao, a Brčko distrikt je pokriven video nadzorom”, poentirao je Dervišević.

Ovaj napad je alarmantan i iz Udruženja BH novinari traže promptnu reakciju. Prema podacima u BiH u čak 70% slučajeva iza napada i prijetnji stoje političari, osobe na javnim funkcijama.

Ovaj napad nije izoliran slučaj. Prije mjesec dana u Sarajevu nepoznate osobe provalile su u stan jednog od urednika Žurnala i novinarke ovog medija. Provalnici su odnijeli dva laptopa.

U martu su oštećeni automobili novinara Nikole Morače i urednika portala Buka Aleksandra Trifunovića, nakon čega ih je predsjednik RS optužio da su sami inscenirali napad.

Prema analizama politički pritisci i napadi na novinare i novinarke povećali su se za 40 posto u prošloj godini u odnosu na 2021. 2023. godina prati taj trend. Rijetki su slučajevi koji dospiju do suda, ističu BH novinari. Jedan od rijetkih slučajeva je presuda Nedeljku Dukiću koji je dobio četiri godine zatvora za pokušaj ubistva Vladimira Kovačevića. Napadnuti Mirza Dervišević osim rana na tijelu nosi i traumu koju povećava sumnja da li će napadači biti privedeni pravdi.

Sudija Višeg suda u Beogradu Bojana Čogurić prvostepeno je osudila KRIK zbog vesti „Zakazan početak suđenja za Jovanjicu 2“ o suđenju Predragu Koluviji, tvrdeći da je u njoj prekršena pretpostavka nevinosti. KRIK se na presudu žalio i očekuje da apelacija ukine ili preinači ovu odluku sudije Čogurić.

Monitoring medijske scene izrađuje se s ciljem kontinuiranog praćenja događaja i procesa koji utiču na stanje medijskih sloboda u Republici Srbiji. Autori monitoringa bave se: slobodom izražavanja; praćenjem implementacije postojećih propisa; usvajanjem novih propisa, ali i izmenama i dopunama aktuelnih, kako iz oblasti medija, tako i iz drugih oblasti koje na direktan ili indirektan način utiču na slobodu medija; kao i analizom SLAPP tužbi (strateških tužbi protiv učešća javnosti) usmerenih prema novinarima i medijima.

Sloboda izražavanja

Za jul mesec analiziran je izveštaj „Bezbednost novinara u digitalnom okruženju”, koji su objavile Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Balkanska istraživačka mreža BIRN Srbija (BIRN), i iz koga su izdvojeni najbitniji zaključci.

Udruženje novinara Srbije (UNS) objavilo je podatak da je zabeležilo 67 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara tokom prve polovine 2023. godine, a najučestaliji oblik ugrožavanja bezbednosti su pritisci, pretnje, kao i fizički napadi, slučajevi onemogućavanja rada, zastrašivanja, napadi na imovinu novinara i ugrožavanje njihove privatnosti.

Detaljnije je analiziran slučaj Olivere Vladković, vlasnice OK radija, i Svetlane Ivanov, zaposlene u OK radiju, zatim slučaj Dinka Gruhonjića, programskog direktora Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), glavnog i odgovornog urednik portala Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) i zamenika glavne i odgovorne urednice portala Autonomija, slučaj objavljivanja spota ,,Stop stranoj propagandi” kojim se targetiraju novinari N1, Nova S i Nova, kao i slučaj Srđana Nonića, glavnog i odgovornog urednika portala Niška inicijativa i građanskog aktiviste.

Monitoring procesa usvajanja novih zakona

I dalje se odlaže usvajanje izmena ključnih medijskih zakona, na koje se država obavezala. Nacrt novog Zakona o elektronskim medijma (ZEM), kao i Nacrt novog Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) – završeni su u maju, imajući u vidu da je aprilski rok bio probijen. Javne rasprave o navedenim nacrtima još uvek nisu počele, niti je predstavnicima novinarskih udruženja i asocijacija medija poznato kada će početi.

Implementacija postojećih propisa

U vezi sa projektnim sufinansiranjem, mesec jul je obeležilo kašnjenje Ministarstva informisanja i telekomunikacija, tako da su rezultati konkursa za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja od interesa za javnost objavljeni tek 11. 8. 2023. godine.

Komisije za ocenjivanje projekata u opštinama nastavljaju sa ustaljenim principom dodeljivanja najvećih iznosa medijima bliskim vladajućoj stranci. U izveštaju su detaljno navedeni predlozi komisije u opštini Sombor, gde je sredstva dobilo 18 od 40 medija koji su konkurisali, a najviše – ,,Udruženje građana Ja volim Sombor, Sombor’’ za projekat koji će realizovati medij ,,025.rs’’, ,,NS vid media doo Novi Sad’’ za projekat koji će realizovati ,,Radio Sombor’’ i ,,Televizija Sombor doo Sombor’’ sa projektom koji će se realizovati na ,,Tv Sombor.” Sredstva su dobili i ,,Preduzeće za radio i televizijske aktivnosti STV Ka-54 doo Sombor’’, ,,Milan Šveljo pr proizvodnja kinematografskih dela audio vizuelnih proizvoda i televizijskog programa Video kreativa tim Sombor’’, zatim ,,Vtv doo Subotica’’, ,,Društvo sa ograničenom odgovornošću informativno – propagandni centar Kula, Kula’’, ,,Društvo sa ograničenom odgovornošću ApaOne Novi Sad’’, kao i drugi mediji navedeni u izveštaju.

Kada je u pitanju Inđija, 20 medijskih projekata podržano je iznosom od 25,8 miliona dinara iz budžeta opštine: ,,Sremska televizija doo Šid’’ i ,,Radio televizija Inđija doo, Inđija’’ dobile su po 6 miliona dinara, odnosno skoro polovinu ukupno raspoloživog iznosa. Sredstva su dobili i ,,Inđijska panorama’’, ,,Društvo za trgovinu promet i usluge Infocyber doo Inđija’’, ,,Gradske info doo Novi Sad’’, kao i ,,Saveta Kovačević pr audio i video produkcija centralna produkcija Veliki Radinci’’. Produkciji ,,QWP media društvo sa ograničenom odgovornošću Beograd – Novi Beograd’’ pripalo je 2 miliona dinara, a ,,Novinsko – izdavačko privredno društvo Sremske novine doo Sremska Mitrovica’’ je 1,2 miliona dinara.

Kada je reč o borskim medijima, od predviđenih 8 miliona dinara za sufinansiranje u 2023. godini, Komisija za ocenu medijskih projekata je raspodelila 7,6 miliona dinara, a najveći iznos dodeljen je produkciji ,,Smilja Đorđević preduzetnik produkcija audio-video zapisa i konsultantske usluge S media team Beograd-Zemun’’ za projekat koji će realizovati ,,TV Studio B’’ – 1,5 miliona dinara. Pažnja je usmerena na zanimljiv slučaj ,,Društvo sa ograničenom odgovornošću Digital 030 Bor’’, kome je za projekat koji će realizovati ,,Internet portal www.digital030.rs’’ pripao iznos od 1,48 miliona dinara, iako je pomenuti portal u registar medija upisan 2021. godine, a do danas na svom sajtu ima svega devet informacija. Sredstva su dodeljena i „Nada Gudurić PR agencija za informativnu delatnost i marketing Npress Bor”, zatim ,,Medijski centar radio kometa – Klik d.o.o. Bor”, ,,Društvo sa ograničenom odgovornošću za izdavanje novina MM Boned, Bor’’, njihovom štampanom glasilu „Nedeljnik Timočke Krajine Timočke’’, kao i firmi ,,Hype showtime doo Zaječar’’.

Za izradu monitoringa koriste se javno dostupni podaci, podaci dobijeni od novinara, urednika i drugih medijskih radnika, novinarskih udruženja i medijskih asocijacija, kao i državnih i nedržavnih organa.

Medijski monitoring izrađuje se u okviru ANEM-ovog „Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara“, uz finansijsku pomoć Evropske unije kroz program pomoći profesionalnim medijima u Srbiji.

Monitoring Izveštaj uradio je stručni monitoring tim ANEM-a iz advokatske kancelarije „Živković&Samardžić“, a celokupan se može pronaći na ovom linku.

Predstavnici Ministarstva informisanja i telekomunikacija i Kabineta predsednice Vlade Srbije održali su sastanak sa medijskim i novinarskim udruženjima, članovima radne grupe i ekspertske radne grupe koji rade na izradi nacrta Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakonu o elektronskim medijima.