Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije osuđuje bahato i neprimereno ponašanje nosilaca državnih funkcija prilikom prezentacije programa „Digitalna Evropa“. Tom prilikom su u zgradi Naučno-tehnološkog parka u Beogradu svi prisutni novinari nakon izlaganja predsednice Vlade Ane Brnanić, ministra Jovanovića, ambasadora EU Emanuela Žiofrea, kao i direktorke Naučno-tehnološkog parka Gordane Danilović-Grković bili zadržani zatvoreni u jednoj sobi, i fizički im je bilo onemogućeno da od premijerke i ostalih prisutnih uzmu izjave nakon događaja.

Nakon izbegavanja davanja izjava i čestog targetiranja novinara, predstavnici vlasti potegli su za novom metodom – fizičkim onemogućavanjem novinara da postave pitanja i dobiju informacije. NUNS ukazuje da je poslednji trenutak da predstavnici vlasti prestanu da nipodaštavaju i ponižavaju novinare,  da ih prihvate kao ravnopravne partnere u procesu demokratizacije društva i omoguće punu slobodu izražavanja.

Premijerka Brnabić, ali i ostali političari, moraju da shvate da su novinari glas građana – glas demokratije i da mediji bez informacija ne mogu efikasno obavljati svoj posao i funkcionisati kao jedni od čuvara demokratije.

Ujedno, zabrinjava odsustvo reakcije šefa delegacije Emanuela Žofrea na ovakvo ponašanje predstavnika vlasti. Uostalom, Evropska komisija, u predlogu Evropskog zakona o slobodi medija, prepoznaje novinarstvo kao javno dobro.

Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje da se sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja, a da se novinarima ne sme neopravdano fizički ograničavati kretanje, niti sloboda izveštavanja (član 4). Nosilac javne i političke funkcije dužan je da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi (član 8), samim tim i da dozvoli da mu se pitanje postavi, da na to pitanje pruži odgovor, i dobije opravdanu kritiku svog rada. Evropski sud za ljudska prava određuje da su granice prihvatljive kritike šire za političare zbog toga što se političari neminovno i svesno izlažu detaljnoj analizi u pogledu svake svoje reči i postupka od strane novinara i javnosti, i tu kritiku moraju dopustiti.

Ovakvo ponašanje političara je dovelo da je Srbija u regionu zabeležila najveći pad medijskih Sloboda, prema izveštaju Reportera bez granica Srbija. U njemu se navodi  da je Srbija na 91. mestu, umesto prošlogodišnjeg 79. po indeksu slobode medija, i time je zabeležila pad za 12 indeksnih poena. U izveštaju stoji, između ostalog, da je pravni okvir čvrst, da se na novinare vrše  politički pritisci, a da krivična dela koja su nad njima počinjena ostaju nekažnjena.

U Beogradu, 28.07.2023. godine

Nezavisno udurženje novinara Srbije

Kako je istakao, Brkić se, prema njegovim saznanjima, nalazi u veoma lošem zdravstvenom stanju i prima infuziju.

Brkić se od 6. maja nalazi u pritvoru, nakon što je objavljen snimak na kojem urednik Tabloida tvrdi da će “izgleda mladi klinci morati puškama da reše sudbinu Srbije”.

On je, takođe, rekao da od šetnji nema ništa, već da treba ući u skupštinu i “idiotu otkinuti glavu”.

Snimak je napravljen ispred zgrade Narodne skupštine, tokom jednog od protestnih okupljanja građana. U međuvremenu, Brkić je prvostepeno osuđen na 14 meseci zatvora zbog krivičnog dela pozivanje na rušenje ustavnog poretka.

Prema rečima Brkićevog branioca, Apelacioni sud u Beogradu mora do kraja ove ili početkom sledeće nedelje da odluči po žalbi koju je odbrana uložila na rešenje o produženju pritvora Brkiću.

Što se tiče žalbe na prvostepenu presudu, Damnjanović navodi da je tek danas primio presudu i da će u roku od osam dana odbrana uložiti žalbu.

Magazin Tablodi je prethodnih dana pisao više saopštenja, tvrdeći da je Brkić u pritvoru izložen nehumanom tretmanu, te da mu je zdravlje dramatično ugroženo.

Oni su apelovali na javnost da izvrši pritisak kako bi Brkić bio pušten na slobodu.

Eksperti Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava izdali su saopštenje u kojem izražavaju zabrinutost zbog nedavnog usvajanja izmjena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srpske (RS) kojim se ponovo kriminalizuje kleveta, uz rizik da se to negativno odrazi na slobodu izražavanja u Bosni i Hercegovini (BiH).

U saopštenju se navodi i da je BiH prije 20 godina dala dobar primjer u regionu kada je dekriminalizovala klevetu i time pokazala da se kleveta može i treba rješavati samo kroz građansko pravo.

„Ponovno uvođenje krivičnog djela klevete predstavlja veliki zastoj u uživanju prava na slobodu izražavanja, ne samo u entitetu Republika Srpska već i u cijeloj zemlji“, naveli su iz UN-a.

Eksperti su naveli da kriminalizacija klevete negativno utiče na stanje ljudskih prava, posebno na slobodan i inkluzivan politički diskurs, kao i na pravo traženja, primanja i prenošenja informacija, i slobodu medija.

Osim toga, ukazali su na postojanje trenda dekriminalizacije klevete u svijetu gdje mnoge zemlje, uključujući članice Evropske unije (EU), kao i zemlje kandidate, ukidaju klevetu kao krivično djelo.

Posebno su zabrinuti jer se zakonske odredbe mogu koristiti za utišavanje kritičnih glasova, uključujući novinare, branitelje ljudskih prava i političku opoziciju.

Specijalni izvjestioci UN-a za zaštitu prava na slobodu mišljenja i izražavanja, i prava na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja, su sredinom marta ove godine zatražili od vlasti RS da povuku izmjene Krivičnog zakonika RS, a kriminalizaciju klevete osudio je i visoki komesar za ljudska prava. UN eksperti sada pozivaju vlasti RS da ukinu sporne izmjene i osiguraju poštivanje prava na slobodu izražavanja.

Prijedlog zakona o izmjenama i dopunama Krivičnog zakonika RS kojim se kriminalizuje kleveta, usvojen je na sjednici Narodne skupštine Republike Srpske (NSRS) 20. jula ove godine, uprkos brojnim protivljenjima medijske zajednice, međunarodnih organizacija, i javnim protestima predstavnika medija i civilnog društva iz BiH.

„Izostanak ovih podataka daje mogućnost REM-u da sankcioniše medije, što on doduše sistematično i sistemski ne radi čime se otvara mogućnost manipulacije istraživanjima, odnosno što onima koji koriste istraživanja javnog mnjenja daje mogućnost da se istraživanja javnog mnjena koriste u propagandne svrhe, a ne za istraživanje stavova javnog mnjenja kao osnov za dijalog u društvu na teme kojima se istraživanje bavilo“, navodi BIRODI u saopštenju.

U saopštenju se dodaje da nema obaveze novinare da objave podatke o istraživanju „ako nemaju informaciju o nazivu agencije koja je sprovela ispitivanje, naručilaca ispitivanja, broju ispitanika, vremenu kada je ispitivanje obavljeno, ali i pitanja koja su postavljena ispitanicima“.

BIRODI navodi da će o ovoj praksi u Srbiji izvestiti Svetsku asocijaciju za istraživanja javnog mnjenja, uz ukazivanje na ostale elemente deprofesionalizacije profesije istraživača javnog mnjenja.

Sednici su prisustvovali predstavnici Vrhovnog javnog tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacije onlajn medija (AOM), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), kao i predstavnik Misije OEBS-a u Srbiji.

U ovom periodu formirana su 42 predmeta u vezi sa ugrožavanjem bezbednosti novinara i to četiri u januaru, tri u februaru, sedam u martu, osam u aprilu, 12 u maju i osam u junu. Do sada su donete četiri osuđujuće presude, četiri krivične prijave su odbačene jer je utvrđeno da ne postoji krivično delo, u tri predmeta doneta je službena beleška da nema mesta pokretanju krivičnog postupka, u šest predmeta u toku je sprovođenje dokaznih radnji, u 24 predmeta podnet je zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, a u jedan predmetu učinilac nije identifikovan ni nakon sprovedenog predistražnog.

S obzirom da je u istom periodu 2022. godine zabeležen identičan broj prijavljenih slučajeva (42) može se reći da, statistički gledano, nema većih odstupanja, saopštila je Stalna grupa za bezbednost novinara.

Posebno su razmatrani slučajevi uvreda i pretnji Brankici Stanković, urednici Insajder TV-a, od strane navijača a razgovaralo se i o proceni bezbednosti ove novinarke.

Pored toga, razmatrani su i slučajevi praćenja novinara KRIK-a, kao i brojne pretnje Nenadu Kulačinu.

U slučaju pretnji novinarima Blica, i pored postignutog sporazuma o priznanju krivičnog dela, sud je odbio sporazum i nastavljeno je sprovođenje dokaznih radnji. Članovi SRG obavešteni su i o istrazi vezanoj za napad na novinara Danas-a Vojina Radovanovića.

SRG je detaljno informisana o okolnostima nestanka predmeta u Višem sudu u Vranju koji se tiče prvostepene presude protiv Dejana Nikolića Kantara zbog ugrožavanja bezbednosti zaposlenih u OK radiju. Članovi Grupe će intenzivno pratiti razvoj i ovog slučaja kao i proces utvrđivanje odgovornosti za nestanak predmeta koji su pokrenuli nadležni organi i institucije.

Na sastanku je posebno razmatrana situacija vezana za pojedine medijske tekstove o konačnoj presudi u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, koji su izazvali zabrinutost domaće i međunarodne medijske javnosti. SRG ističe da će ishod ovog suđenja imati ogroman uticaj na slobodu medija, bezbednost medijskih radnika i sve procese vezane za medijske reforme koji su u toku. S obzirom na to, SRG očekuje verodostojnu presudu zasnovanu na utvrđenim činjenicama koja će predstavljati dodatni zamah unapređenju vladavine prava u Srbiji.

Evropska i Međunarodna federacija novinara (EFJ i IFJ) zatražili su istragu ubistva novinara ruske novinske agencije RIA Rostislava Zhuravleva koji je ubijen tokom ukrajinskog napada u okupiranoj ukrajinskoj regiji Zaporožje 22. jula ove godine.

Kako piše EFJ, ruska vojska je objavila da je ratni dopisnik Zhuravlev ranjen u ukrajinskom udaru u Zaporožju, te da je preminuo od posljedica ranjavanja tokom evakuacije prema zdravstvenoj ustanovi. Informaciju o njegovoj smrti potvrdila je i novinska agencija za koju je radio.

Osim toga, navodi se da su tog dana u Zaporožju ranjeni još i fotoreporter novinske agencije RIA Konstantin Mikhalchevsky, kao i dvojica medijskih radnika Izvestia-e, kamerman Dmitry Shikov i dopisnik Roman Polshakov.

Ruska vojska tvrdi da je napad izveden tzv. kasetnom municijom čija upotreba, kako smatraju brojne organizacije za ljudska prava i grupe za kontrolu oružja, predstavlja kršenje međunarodnog prava. O upotrebi kasetnih bombi se, kako piše Deutsche Welle, pregovaralo 2008. godine, nakon čega je više od 100 zemalja širom svijeta potpisalo Konvenciju o kasetnim bombama, kojom se zabranjuje upotreba, proizvodnja, skladištenje i transport kasetne municije.

Kasetnom municijom, 22. jula ranjen je i kamerman Deutsche Welle-a, Eugen Šilk, a iz ovog medija navode da je riječ o ruskoj municiji i napadu koji se desio kod ukrajinskog sela Družkivka na istoku Ukrajine. Deutsche Welle piše da se napad dogodio na vojnom poligonu ukrajinske vojske u Donbasu, udaljenom oko 23 kilometara od linije fronte, gdje je njihov tim snimao vježbe pucanja ukrajinske vojske, nakon čega su uslijedile eksplozije. Prema objašnjenju njihovog dopisnika Mathiasa Bolingera, ukrajinska vojska je potvrdila da je napad izvršen kasetnom municijom.

Novinarske organizacije EFJ i IFJ pozvale su zaraćene strane da pruže novinarima najbolju moguću zaštitu kako bi mogli sigurno obavljati svoje dužnosti.

Prema nezvaničnim informacijama, u Višem sudu u Vranju nestao je predmet u kojem je Dejan Nikolić Kantar osuđen na 18 meseci zatvora za ugrožavanje bezbednosti novinara, saopštila je Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM).

Predmet Osnovnog suda u Vranju Kž1 131-23, koji sadrži svu dokumenataciju vezanu za presudu Dejanu Nikoliću Kantaru, na 18 meseci zatvora, za ugrožavanje bezbednosti Olivere Vladković, vlasnice OK radija, i Svetlane Ivanov, zaposlene u ovom radiju, prema zvanično nepotrvđenim informacijama – nestao je, izjavio je izvršni direktor ANEM-a i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić.

Vest o tome je, kako se dodaje u saopštenju, juče prostrujala društvenim mrežama u Vranju, a ubrzo su stigle potvrde iz različitih izvora.

„Dejan Nikolić Kantar je prošle godine osuđen na 14 meseci zatvora za isto ovo delo prema istim oštećenima. Za vreme suđenja ponovio je isto delo i zbog toga je Osnovni sud u Vranju doneo prvostepenu presudu na 18 meseci zatvora. Pošto Nikoliću ističe zatvorska kazna od 14 meseci krajem avgusta, mislim da je u pitanju očigledno pojačana opstrukcija, kako bi se odložila odluka Višeg suda, tj. kako bi Nikolić izašao na slobodu, pre eventualne potvrde nove presude, koja je izvesna jer je pretnje izrekao u sudnici, pred brojnim svedocima“, naveo je Matić.

Kada bude pušten na slobodu, i pored pravosnažne presude, Nikolić će, kako navodi Matić, uz podršku iz sistema, nastojati da maksimalno odloži izdržavanje kazne zatvora.

„Danas ću poslati dopis Višem sudu sa pitanjima vezanim za slučaj nestanka predmeta, i radnje koje se preduzimaju kako bi se utvrdile sve okolnosti pod kojima je nestao ovaj dokumenta. Poslaću i dopis Ministarstvu pravde, ministarki i Sektoru za pravosuđe, kako bi razmotrili vršenje nadzora vezanog za ove događaje u Višem sudu u Vranju. O svemu ću obavestiti i predsednicu vlade Republike Srbije Anu Brnabić, jer smo kao Radna grupa za zaštitu i bezbednost novinara koju je osnovala, ovaj slučaj označili kao posebno važan u radu Radne grupe. Obaveštena je i misija OEBS-a u Beogradu o novom razvoju ovog slučaja“, naveo je Matić.

Prema informacijama do kojih je došao ANEM, već 12. jula je u Viši sud stigao ovaj predmet.

„I u Osnovnom sudu je definisan kao ‘hitan’. U međuvremenu je za predsednicu veća određena sutkinja Tatjana Jovanović Mihajlović. U to vreme je bila na odmoru.

Kada se vratila sa odmora, zatražila je izuzeće, jer je njena ćerka Hristina Đorović predala punomoćje o zastupanju Dejana Nikolića Kantara. Podsećam da je tokom ova dva suđenja Nikolić promenio nekoliko advokata, ili su ga napuštali advokati, bilo je jasno da je svaki put u službi opstrukcije suđenja“, naveo je Matić.

Presuda na 18 meseci zatvora, doneta je, kakos se podseća, za pretnje koje su upućene 16. avgusta prošle godine.

„Tokom proleća ove godine, više puta je opstruirano suđenje. Na kraju je, ipak, sudija Osnovnog suda uspeo da slučaj privede kraju i donese presudu. Opstrukcija kojoj sada prisustvujemo ima jasan cilj i pravosuđe mora da pokaže efikasnost“, istakao je Matić.

Podsetio je i da je u junu prošle godine, na sastanku Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara Vlade Republike Srbije, Branko Stamenković, tada zamenik Republičkog javnog tužioca, rekao je da je Nikolić „bacio rukavicu u lice” pravnom sistemu Srbije, i da odgovor mora da bude jedinstven i efikasan.

„Od tada do danas, tužilaštvo je posao odradilo profesionalno. Sudije Osnovnog suda su se izborile protiv opstrukcija i donele adekvatne odluke, Viši sud u prvoj presudi, takođe je bio efikasan. Lokalna samouprava više od godinu dana od svog rešenja da se sruši nelegalno izgrađeni objekat kojim je zazidan deo OK radija, odakle je sve počelo, još uvek nije srušila tih pedesetak kvadrata proširenja kockarnice“, naveo je Matić.

Izvršni direktor ANEM-a dodao je i da je Upravni sud iz Niša poništio odluku Uprave za igre na sreću Ministarstva finansija, kojom su zatvorene kladionice Dejana Nikolića, jer je dobio licencu, iako je osuđivan krivično i to, u jednom slučaju, i za nelegalno organizovanje igara na sreću.

Novi događaji u Vranju biće i tema narednog sastanka Stalne radne grupe za bezbedonst novinara (koju čine sva novinarska udruženja NUNS, UNS, ANEM, Asocijacija medija, NDNV, Asocijacija online medija, Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova, uz posmatračku ulogu OEBS-a), koja će se održati narednog utorka, 25.jula, najavio je Veran Matić.