Evropska komisija traži od srpskih vlasti da „bez odlaganja pokrene nužne reforme da bi se obustavilo stalno pogoršavanje položaja medija u Srbiji“ i to će biti predočeno u godišnjem izveštaju koji će Komisija na jesen objaviti o Srbiji.

Telo 59-godišnjeg meksičkog novinara Luisa Martína Sancheza Inigueza pronađeno je u meksičkoj državi Nayarit sa tragovima nasilja, rečeno je u subotu iz državnog javnog tužilaštva.

Iniguez je radio za novine La Jornada.

On je, piše Voice of America (VOA), nestao u srijedu, a njegova supruga je u petak podnijela prijavu nestanka meksičkim vlastima.

Njegovo tijelo pronađeno je na periferiji grada Tepic. Još nije jasan uzrok smrti, a vlasti su procijenile da je vrijeme njegove smrti bilo 24 do 48 sati prije nego što je njegovo tijelo pronađeno.

BBC prenosi da je smrt Sancheza izazvala bijes kako u Meksiku, tako i na međunarodnom planu. Meksička komisija za odbranu i promociju ljudskih prava pozvala je vlasti da razjasne šta se dogodilo.

„Tražimo pravdu za meksičke novinare!“, napisala je grupa na društvenim mrežama.

Američki ogranak Komiteta za zaštitu novinara je, dodaje BBC, među ostalim grupama za ljudska prava koje su takođe osudile ubistvo.

VOA podsjeća da Iniguezova smrt dolazi usljed istrage vlasti o dva potencijalna zločina protiv medijskih radnika u Nayaritu. Nestanak učitelja i bivšeg reportera prijavljen je 4. jula. Nije viđen otkako je prethodnog jutra otišao na posao. Meksički mediji su ga identifikovali kao Osirisa Maldonada, koji je ranije radio za La Jornadu.

Dva naoružana muškarca sa kapuljačama upala su 7. jula u stan novinara Jonathana Lore Ramireza i natjerala ga da uđe u automobil. Ramirez je pronađen živ i „u dobrom zdravstvenom stanju“. Vlasti istražuju krivično djelo nezakonitog pritvaranja.

Vlasti Nayarita su saopštile da su odmah otvorile istragu nakon što su slučajevi prijavljeni i da slijede posebne protokole za novinare i branitelje ljudskih prava.

„U skladu sa odredbama utvrđenim u važećim protokolima, potrebno je uzeti u obzir aktivnosti žrtava koje su ih dovele u veći stepen ugroženosti“, navodi se u saopštenju javnog tužilaštva Nayarita.

U Meksiku, istraga o korupciji, kriminalu i narko kartelima često je pod visokim rizikom. Prema grupama za slobodu medija, zemlja se konstantno rangira kao jedna od najsmrtonosnijih zemalja za novinare.

Ubistva medijskih radnika, piše VOA, naglo su porasla pod upravom sadašnjeg predsjednika Meksika Andresa Manuela Lopeza Obradora.

Gotovo 150 novinara ubijeno je od 2000. godine u Meksiku, navode Reporteri bez granica (RSF), a ta zemlja se prema njihovoj listi Svjetskog indeksa slobode medija za 2023. nalazi na 128. mjestu od 180 zemalja.

Poslanik stranke Zajedno Đorđe Miketić i poslanica Demokratske stranke Tatjana Manojlović predali su danas zahtev Radio-televiziji Srbije (RTS) da objektivno i nepristrasno izveštavaju o pretnjama koje je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić uputio vlasnici restorana „Košnica“ i o uhapšenoj policajki Katarini Petrović.

Manojlović je na konferenciji za novinare, održanoj pre predaje zahteva, istakla da se nadala da je rukovodstvo RTS izvuklo neke pouke nakon petooktobarskih promena, ali je ocenila da nije tako.

Ona je ukazala da se „košuljica“ Dnevnika 2 RTS, u kojoj je pobrojano koji će prilozi i koje će vesti biti objavljene, „i dalje šalje na Andrićev venac“, odnosno u kabinet predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Dodala je da se informacije u Dnevniku 2 emituju tek uz odobrenja iz tog kabineta.

„Još gore je ako urednici to negiraju i kažu da sami tako rade, ako je taj i takav Dnevnik 2 RTS plod njihove autocenzure i toga što se dodvoravaju centrima moći. Novinarski posao se mora obavljati u interesu građana, a to naročito mora da radi javni medijski servis“, rekla je Manojlović.

Miketić je naveo da RTS nije izvestio javnost da je policajka Katarina Petrović protivzakonito uhapšena jer je obavestila javnost da je kum Aleksandra Vučića vozio u alkoholisanom stanju i pod dejstvom kokaina.

On je naveo da se umesto toga na RTS moglo videti da je policajka iz Južne Afrike uhapšena jer je ukrala dve maskare.

Dodao je da se nigde na RTS nije čulo da je ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović izneo monstruoznu, diskriminatrosku uvredu, tako što ih je delio na one koji imaju i one koji nemaju decu.

„Selekcija vesti i način kako radi uredništvo RTS hitno mora da prestane. RTS je naša kuća i mi imamo pravo da znamo sve, kako njihov slogan kaže“, istakao je Miketić.

Reporteri bez granica (RSF) pozivaju srpske vlasti da garantuju bezbednost novinarima OK radija, vodećoj lokalnoj radio stanici u Vranju na jugoistoku, čiji rad ometaju sve nasilnije pretnje Dejana Nikolića, uticajnog biznismena poznatog kao Kantar.

Ažurirano 6. jula 2023: Moćni lokalni biznismen Dejan Nikolić zvani Kantar osuđen je 26. juna 2023. na godinu i po zatvora. Izrečenom u rekordnom roku, prvostepenom presudom sankcionisane su pretnje novinarima OK radija tokom prvog suđenja kada je Kantar osuđen za napade na medije. Ali pošto je uložio žalbu na novu presudu, Kantar – koji trenutno služi 14-mesečnu zatvorsku kaznu – biće pušten na slobodu u avgustu ove godine. Novinari strahuju od novih napada, a vlasti nisu uspele da sruše zid, koji je nelegalno podigao biznismen, kako bi zaklonili prozore OK radija. Osim što zastrašuje novinare, zid sprečava rad kafića koji je vezan uz radio i glavni je izvor finansiranja. 

Kantar već nekoliko meseci vrši stalni i sve veći pritisak na OK Radio jer se protivi njegovom planu da izgradi nelegalnu kockarnicu koja bi zadirala u zgradu u kojoj se nalazi radio stanica.

„Pretnje osoblju OK radija su veoma zabrinjavajuće i ometaju rad njegovih novinara“, rekao je Pavol Salai, šef odeljenja za Evropsku uniju i Balkan RSF-a. „U skladu sa našim preporukama iz aprila 2022. godine, pozivamo srpske vlasti da preduzmu korake za unapređenje bezbednosti novinara. Postoji hitna potreba da se vrati bezbedno okruženje za novinare ove radio stanice kako bi mogli da nastave sa normalnim radom. Sloboda štampe ne sme biti ugušena strahom.”

OK Radio je dobro uspostavljena radio stanica koja emituje lokalne vesti. Najveći deo finansiranja dolazi od prihoda kafića No Comment, koji je povezan sa radio stanicom. Vlasnica OK radija Olivera Vladković u martu je rekla policiji da dobija telefonske pretnje od Kantara. Zatim je kafić vandalizovan početkom juna.

Kantar je 6. juna počeo da gradi svoju ilegalnu kockarnicu, zazidavši prozore na radio stanici. Predstavnici novinarskih udruženja pri Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara – entitetu koji je Vlada Srbije osnovala 2020. godine da efikasnije reaguje na napade na novinare – posetili su 15. juna Vranje i izrazili podršku OK radiju i urednici Vladković. Kantar je otišao u No Comment kafić i ponovio svoje pretnje 16. juna. Uhapšen je istog dana.

Uznemiravanje moćnika imalo je različite oblike, od pretnji telefonskim pozivima do razbijanja prozora kafića. Čak je jednog od svojih ljudi poslao u kafić sa telefonom na kojem se moglo čuti kako Kantar preti novinarima ove radio stanice.

Kantarovo zatvaranje nije ga sprečilo da nastavi sa pretnjama. On je krajem juna targetirao Verana Matića, člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara, lažnim nalozima za hapšenje oblepljenim po ulicama u Vranju, optužujući Matića za uništavanje grada.

Kantar je čak nastavio da preti novinarima kada se pojavio na sudu, dok su se prijatelji i saradnici okupili napolju u majicama na kojima je pisalo „Pomozi nam Vučić” – što se odnosi na predsednika Srbije – i sa natpisima „Pravda za Kantara”, što sugeriše da on je žrtva. Nakon saslušanja, novinari OK radija su javno rekli da se ne osećaju bezbedno.

Kantar je i izuzetno uticajan i uliva strah u regionu. Lokalni sud je naložio rušenje zida podignutog ispred OK radija, ali nijedan građevinar nije spreman da izvede posao iz straha od Kantarove odmazde. Dvoje zaposlenih napustilo je OK Radio jer su smatrali da su u opasnosti. I drugi mediji u Srbiji nerado izveštavaju o ovom slučaju iz istih razloga.

Kako je nemogućnost No Comment kafića da nastavi sa radom lišila OK Radio njegovog glavnog izvora finansiranja, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija pokrenula je akciju prikupljanja sredstava za radio stanicu.

Srbija je rangirana na 79. mestu od 180 zemalja u Svetskom indeksu slobode medija RSF za 2022. godinu.

Nakon protesta koji je organizovala Makedonska pravoslavna crkva uz podršku drugih verskih zajednica, protiv zakona o rodnoj ravnopravnosti i matičnoj evidenciji , ali i ranije održane Parade ponosa i zahteva LGBT+ osoba za izjednačavanjem njihovih ljudskih prava sa ostalim građanima, društvene mreže i mediji bili su preplavljeni govorom mržnje i lažnim vestima, što, prema mišljenju upućenih, izaziva nasilje i dodatno produbljuje podele među građanima po svim osnovama.

Ovakva pojava u zemlji i regionu nije nova, ali ovoga puta je krajnje zabrinjavajuća i dodatno polarizuje ionako već podeljeno društvo, ovih dana uzima maha nakon pretećih poruka, sa pozivom na nasilje nad državnim funkcionerima, političarima, novinarima  pa sve do  anonimnih pretnji po život, evidentni  su primeri uočeni među korisnicima društvenih mreža.

Nemoguće je a da ne postoji objava na društvenim mrežama, pogotovo ako je vest vezana za temu rodne ravnopravnosti, a da se ne koristi  kao prilika i podsticaj da se neko etiketira i otvori burna debata među građanima o „jednima“ ili „drugima“ , o „izdajnicima“ ili „patriotama“, „pederima“ i „lezbejkama“, ne izostavljajući uvrede i govor mržnje. Među širokim spektrom ovakvih primera na društvenim mrežama su pozivi na linč predstavnika Nacionalne mreže protiv homofobije i transfobije, kroz poruku „lov je počeo, lovimo vas do kraja, nakaze“, ali i niz drugih.

Iako se sve ove radnje mogu smatrati krivičnim delima, za koja je prema Krivičnom zakoniku Makedonije predviđena kazna zatvora do nekoliko godina, postavlja se pitanje kako iskoreniti takav govor mržnje i sprečiti izazivanje nasilja u bilo kom obliku, ali  istovremeno da se pronađu odgovorni, koji to praktikuju i da se preduzmu odgovarajuće mere protiv počinilaca.

Profesorka komunikologije sa Međunarodnog balkanskog univerziteta Viktorija Kafedžiska je na ovu temu za „Sloboden pečat” prokomentarisala da društvo uglavnom sa strahom gleda na sve novine, uključujući i one koje su javnosti predstavile osobe iz LGBTI+ zajednice, a koje su vezane za rodnu ravnopravnost i ljudska prava. Kako kaže, problem je u transparentnosti predlagača zakona, a to je Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, koje, prema Kafedžiskoj, snosi odgovornost zašto nije bilo javne rasprave o tome šta tačno ovaj zakon znači za građane.

– Iskorišćen je vakum neinformisanosti u javnosti, gde su i jedni i drugi svojim obrazloženjem zakona uvukli građane u začarani krug govora mržnje, dezinformacija i propagande. Problem u konkretnom slučaju je predlagač zakona, a to je Ministarstvo rada i socijalne politike, koje je pogrešilo što Nacrt zakona o ravnopravnosti polova nije stavio na javnu raspravu. Sada praktično ne znamo šta zakon zapravo znači, čitajući objašnjenja LGBT+ zajednice i obrnuto iz Crkve – kaže Kafedžiska.

Profesorka komunikologije dodaje da u ovom trenutku u kratkom vremenskom periodu nije moguće pronaći rešenje za ovaj društveni problem, koji je prema njenim rečima ozbiljan i sada posle poslednjih protesta Crkve i LGBT+ zajednice je kulminirao kao nikada do sada.

– Moram da istaknem da je crkva napravila korak napred i pokušala da objasni šta znači rodna ravnopravnost. Da je to zastrašujuće posebno za maloletnike u razvijenijim zemljama od naše. Ali njihovi protesti su iskorišćeni i u drugoj konotaciji da se javnosti prenese da su prava žena ugrožena, odnosno da su žene svedene na potkategoriju, izjednačavajući ih sa muškarcima koji nikada neće biti žene u pravom smislu te reči, što  takođe nije tačno. Isto su uradile i LGBTI+ aktivistkinje koje su verskim zajednicama na svojim skupovima slale poruke govora mržnje. Zaključak je da je govor mržnje na internetu, odnosno na društvenim mrežama element vezan za dešavanja na terenu i teško ga je, nažalost, sankcionisati – zaključuje Kafedžiska.

Istovremeno, univerzitetski profesor krivičnog prava Gordan Kalajdžiev više puta je u izjavi domaćim medijima naveo da je širenje rasističkog i ksenofobičnog materijala uz poziv na nasilje putem kompjuterskog sistema precizno propisano u Krivičnom Zakoniku, u čl.394. Prema njegovim rečima, kazna za ovakve pozive na nasilje, ukoliko postoje teži oblici kršenja zakona, može biti i do deset godina zatvora.

-Krivični zakonik precizno opisuje da ako se u javnosti širi rasistički ksenofobični pisani materijal, slika ili drugi prikaz ideje ili teorije koja potpomaže ili podstiče mržnju, diskriminaciju ili nasilje nad osobom ili grupom na osnovu nacionalnog ili etničkog porekla ili slično, putem interneta, zaprećena je kazna zatvora od jedne do pet godina – kaže Kalajdžiev u izjavi domaćim medijima na ovu temu.

Žarko Trajanoski, iz Instituta za medije i analitiku IMA, govoreći na panel  diskusiji o medijima i kampanjama sa dezinformacijama i govorom mržnje protiv rodne i  seksualne ravnopravnosti, pozvao je javnog tužioca da reaguje u vezi sa govorom mržnje zasnovanim na polu, rodnom identitetu  i seksualnoj orijentaciji.

„Tužilaštvo treba podsetiti da treba da odgovori onima koji sada šire govor mržnje po osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije, jer su isti osnovi  i u Zakonu o javnom tužilaštvu.

Prema Trajanoskom, „ovaj fenomen dezinformisanja po osnovu pola i seksualne orijentacije postaje globalni problem“, ali i bezbednosni problem, kojim treba da se pozabave ne samo mediji, već i nadležne institucije:

„Ne samo da su mediji dužni da poštuju svoje obaveze, da ne šire govor mržnje, da se bore protiv govora mržnje, da ne šire dezinformacije i sprečavaju dezinformacije, već i institucije sistema treba da spreče stvaranje bezbednosnih problema i dalju polarizaciju u društvu – istakao je Trajanovski.

Ne postoji tačna definicija govora mržnje

U Makedoniji je od 2014. godine širenje govora mržnje krivično delo. Stručnjaci kažu da postoji prostor za unapređenje zakonskih odredbi, posebno jer praksa pokazuje da su odredbe neprimenljive, jer nedostaje sažet član koji će dati definiciju govora mržnje, što će olakšati postupanje državnog tužioca i  Ministarstva unutrašnjih poslova u vezi njegovog prepoznavanja. Pored Državnog tužilaštva, mehanizmi zaštite od govora mržnje su Ministarstvo unutrašnjih poslova, Komisija za zaštitu od diskriminacije, Agencija za audio i audiovizuelne medijske usluge, Udruženje novinara Makedonije, Savet za etiku u medijima Makedonije.

„Crveno dugme“ Onlajn aplikacija MUP-a za prijavu govora mržnje

Inače, treba pozdraviti što je Ministarstvo unutrašnjih poslova na svom sajtu uvelo aplikaciju, u cilju lakšeg otkrivanja i postupanja sa ovim asocijalnim i antisocijalnim pojavama, gde građani mogu da prijave svako saznanje ili informaciju iz ove oblasti. Aplikacija se nalazi na zvaničnom sajtu MUP-a i nosi naziv „Crveno dugme“.

Kako se navodi u obrazloženju aplikacije, ona ima za cilj da prijavi sva saznanja ili informacije iz oblasti zlostavljanja dece, zločina iz mržnje i podsticanja na nasilje.

Izvor: https://www.slobodenpecat.mk/socijalnite-mrezhi-ne-znaat-za-crveni-linii-vo-shirenjeto-na-govorot-na-omraza-i-propagandi/

Proces protiv Panića posle napada na urednika Niške inicijative Srđana Nonića, i dalje čeka odluku Osnovnog tužilaštva. Pored snimaka, izveštaja policije, lekara i uvida u razna dokumenta, niško tužilaštvo i dalje ne donosi odluku da li će Panić da bude optužen pred Sudom ua krivično delo “Prinude u pokušaju”.

Proces protiv Panića je počeo kada se incident i desio, a to je 14. januar 2023. godine, kada je oko 5 minuta trajala potera Panića jer je hteo da obriše snimak sa telefona Nonića, koji ga je zatekao u radno vreme u kockarnici u centru Niša.

Iako snimci vrlo jasno pokazuju radnje i izvršenje, iako su učesnici ceo dan proveli u policiji dajući izjave, hitno saslušani u Tužilaštvu u roku od 48 sati, prvo saslušanje gde je Nikola Panić saslušan kao “osumnjičeni” za krivično delo prinude, saslušanje se desilo tačno dva meseca kasnije.

Panić je na saslušanju u Tužilaštvu upravo i potvrdio sve navode događaja, samo blago ih relativizujući navodno svojim humanitarnim radom, kao i privatnim poslovima, negirajući da je trebao da bude na radnom mestu u vreme kad je snimljen u kockarnici, gde se pozivao na “preraspodelu radnog vremena” zbog koje je podneta i krivična prijava Višem tužilaštvu zbog falsifikovanja i još nekoliko dela.

Informacije koje smo dobili od Osnovnog tužilaštva jesu da se čekalo na saslušanje “svedoka” koji je bio učesnik u incidentu na kraju snimka (osoba koja je stigle Nonića na ulazu u MUP) i “još neke izveštaje” da bi doneli javnotužilačku odluku.

Pored činjenice da OJT još vodi postupak utvrđivanja činjenica, Panić je na zadnjem zasedanju Skupštine grada intervjuisao Nonića povodom dopisa koji je dobio redakcijski, vezano za privatan život Nonića i njegov rad.

Tekst prenet sa portala Niške inicijative.