Novinar Danasa Vojin Radovanović danas je, u prisustvu advokata, u beogradskom Trećem osnovnom javnom tužilaštvu dao izjavu o napadu na njega, izvršenog u noći između 24. i 25. juna u beogradskom lokalu “Šlep” od strane njemu nepoznate osobe. Advokati „United media“ su zbog svega podneli krivičnu prijavu protiv N. N. lica zbog ugrožavanja sigurnosti.

Radovanović je u tužilaštvu ponovio kako je došlo do događaja u kojem je dobio i pretnje, a o svemu je sačinjena beleška. Belešku nije dobio, iako ju je advokat tražio, jer, kako je rekao tužilac, ova beleška se ne daje strankama.

On kaže da je pred tužiocem Dejanom Milenkovićem rekao sve ono što je ranije više puta ponovio u javnosti, odnosno opisao događaj. Dodaje da je napomenuo da ga je napadač prepoznao kao novinara, te da se od tada oseća ugroženo zbog čitavog događaja.

Tužioca je zanimalo na koji je način ga je napadač prepoznao. Tužilac mu je poručio da im javi ako negde vidi osobu koja ga je napala.

Utiska je da je tužilac imao cilj da sve podvete pod remećenje javnog reda i mira, a ne ugrožavanje sigurnosti.

“Čak mi je tužilac rekao da ja njima javim, ako negde vidim, sretnem osobu koja me je napala”, navodi Radovanović.

Naš novinar kaže i da mu je tužilac “savetovao”, kroz šalu, da bi trebalo da radi u štampanom mediju, jer tamo nema slike, pa ga ne mogu prepoznati, kao što je to bio slučaj prilikom napada.

Podsetimo, Radovanoviću je u noći između 24. i 25. juna u beogradskom lokalu „Šlep“ prišla nepoznata osoba, unela mu se u lice, pritom ga uhvativši za rame, te nakon reči da „radi u plaćeničkom Danasu“ ga gurnula.

„Agresivno mi je prišao, uneo se u lice i rekao: „Vojine, Danas je plaćenički medij, radiš u plaćeničkom mediju“. Ponovio je to nekoliko puta. Bez želje da sa njim ulazim u bilo kakvu raspravu rekao sam mu „Sve je uredu, okreni se“, pritom mu sklonivši ruku kojom me je uhvatio za rame. U tom momentu me je odgurnuo, i pritom pokušao da još jednom nasrne fizički. Veći incident su sprečili ljudi u mom društvu i osoba koja je bila sa čovekom koji je na mene nasrnuo“, naveo je novinar Danasa.

Radovanović dodaje da je istu osobu video desetak minuta pre incidenta kako prstom pokazuje u njega i nešto agresivno govori osobi s kojom je bio.

„Istu osobu sam desetak minuta pre toga spazio da pokazuje prstom u mene, nešto govori osobi s kojom je bio. Sve do nasrtaja nisam ga video. Tada mi je došao iz drugog pravca, probijao se kroz ljude. Video sam i kako ga čovek s kojim je smiruje i pokušava da spreči da dođe do mene, ali ga je odgurnuo, došao do mene i onda je došlo do incidenta“, opisuje Radovanović.

Povodom ovoga slučaja reagovalo je Udruženje novinara Srbije (UNS) koje je zatražilo da napadač bude pronađen.

Radovanović u Danasu radi od 2022. godine i novinar je političke rubrike, a aganžovan je i na Jutjub kanalu Danasa.

Uprkos tome što je zakonski ograničen, medijski ignorisan i široj javnosti nevidljiv, Savet za štampu dosledno, godinama reaguje na bezobzirne sadržaje koji mediji svakodnevno objavljuju. Veliki deo građana danas takve medije vidi kao promotere nasilja koje je preplavilo društvo. Savet je svetla tačka na urušenom medijskom tržištu, na čijem se popravljanju mora mnogo raditi, smatraju novi članovi Komisije za žalbe – Ana Martinoli, Sanja Pavlović i Rodoljub Šabić

„U žalosnim društvenim okolnostima”, dok mediji stvaraju kulturu nasilja, nezavisno samoregulatorno telo Savet za štampu dosad je uradilo sve što je moglo i pokazalo najviši stepen odgovornosti kad je reč o radu štampanih i onlajn medija, saglasni su novoizabrani predstavnici javnosti u Komisiji za žalbe pri ovom telu – profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Ana Martinoli, projektna koordinatorka Autonomnog ženskog centra Sanja Pavlović i advokat Rodoljub Šabić.

I pre nego što je ogroman broj građana na protestima prepoznao medije kao neke od najodgovornijih za promociju nasilja u društvu i na ulicama zahteva da se oni upristoje i počnu da rade u skladu s novinarskim i moralnim standardima, Savet za štampu radio je svoj posao „transparentno” i u skladu s „relevanitnim propisima i procedurama”. Kako kaže Ana Martinoli, to predstavlja „primer svetle prakse na našem, dramatično urušenom, medijskom tržištu, na kom odgovornost, poverenje i pouzdanost skoro prestaju da postoje kao imperativi u svakodnevnoj praksi”.

Zakonski ograničeno – s obzirom na to da je najveća sankcija koju može da izrekne „opomena” – ali i ignorisano u mnogim medijima koji ne priznaju njegovu nadležnost, ovo telo godinama, uz neveliku pažnju šire javnosti i institucija, poziva štampane medije i portale na odgovornost i poštovanje standarda novinarske profesije.

„Iako čvrsto verujem da u uređenim zemljama odluke o kršenju Kodeksa i javne opomene takođe predstavljaju snažnu sankciju, činjenica je da se u našoj javnosti često mogu čuti kritike modela samoregulacije koji nema mogućnost izricanja težih sankcija”, kaže Sanja Pavlović.

Šabić: Preporuka o priznavanju nadležnosti Saveta samo „za ukras”

Uprkos upornim odlukama Saveta za štampu, koji svake godine konstatuje da isti tabloidi neumorno prave stotine prekršaja kodeksa, i uprkos pravilniku o projektnom sufinansiranju medija, koji nalaže da komisije prilikom odlučivanja o dodeli budžetskog novca medijima posebno uzimaju u obzir da li im je SZŠ izricao mere zbog kršenja profesionalnih standarda i zakona – isti prorežimski tabloidi i portali svake godine od države dobijaju milione dinara.

Ova preporuka iz pravilnika možda postane i zakonska obaveza komisija na budućim državnim konkursima ako jednom bude usvojena nova odredba Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), koju je prihvatila Radna grupa za izradu tog zakona i koji je već morao da bude usvojen.

Ako promene iz Nacrta zakona budu usvojene, medije koji žele da učestvuju na državnim konkursima Zakon bi obavezivao da priznaju nadležnost Saveta za štampu.

„Projektno finansiranje medija kod nas je praktično pretvoreno u karikaturu”, kaže Rodoljub Šabić. On smatra da su sve odredbe Zakona i pravilnika kojima se samo preporučuje njihovo sprovođenje – „pro forma” i „za ukras”.

„Rešenje po kom bi sterilna preporuka za poštovanje kodeksa bila pretvorena u obavezu trebalo bi pozdraviti… Polazeći od iskustava u vezi s nepoštovanjem i izigravanjem zakona od strane vlasti na svim nivoima, ne verujem da bi ono potpuno obezbedilo željene efekte u vezi s projektnim finansiranjem. Generalno, za sređivanje stanja u prljavoj i zapuštenoj Augijevoj štali, u koju je pretvorena naša medijska scena, potrebno je mnogo više.”

I Ana Martinoli smatra da bi „bilo naivno misliti da samo jedna intervencija ili samo jedan delić ‘slagalice’ ukupnog medijskog tržišta može da donese ključne izmene i popravi sve ono što je urušavano deceniju ili dve”, ali se „ne sme odustati od insistiranja na popravljanju postojećeg sistema, unapređivanju propisa i pojačanju kontrole praćenja poštovanja Zakona”.

„Svakako bi korak u dobrom pravcu bio obavezivanje proizvođača sadržaja da poštuju elementarne, bazične, propise koji se odnose na profesionalnu etiku i koji zagovaraju dobrobit i interes publike ako žele podršku zajednice i društva kroz sufinansiranje javnim novcem. S obzirom na dosadašnji rad Saveta za štampu, prepoznavanje i priznavanje nadležnosti ovog tela i podizanje težine odluka Saveta na viši, obavezujuć, nivo, pokazalo bi i posvećenost i odlučnost države da se medijska sfera bolje uredi”, kaže Martinoli.

Sanja Pavlović misli da usvajanje novog Nacrta ZJIM-a, s ovakvom odredbom, može dati samoregulaciji dodatnu težinu, ali da „odgovornost za poštovanje normi ostaje na svim akterima – konkretnim medijima da ne krše Kodeks, državnim telima da ne dodeljuju javni novac onima koji ga krše, te institucijama zaduženim za sprovođenje Zakona da pokreću postupke i utiču na njegovo poštovanje”.

„U našem društvu ne postoji kultura preuzimanja odgovornosti i suštinskog poštovanja vladavine prava, te na tome treba raditi, sa ili bez novih odredbi.”

Govor mržnje, kršenje prava žrtava, targetiranje…

Rad u Komisiji za žalbe pri Savetu za štampu, čiji članovi mogu da podnose žalbe protiv tekstova koje smatraju spornim, Ana Martinoli „doživljava kao istinsku mogućnost da se na probleme i anomalije medijskog tržišta ukazuje jasno, otvoreno i da se sve zainteresovane relevantne javnosti podstaknu na aktivnije delovanje i rešavanje nagomilanih problema”.

Novi članovi Komisije raspoloženi su da koriste priliku da i sami podnose žalbe.

„Radeći u prosveti, s mladim ljudima, moj utisak je da su mediji možda i najpogubniji uticaj, barem na taj segment publike, stvorili kreiranjem negativnih stereotipa i predrasuda o različitim manjinskim grupama, te širenjem govora mržnje i netrpeljivosti ka njima, kao i dezinformisanjem o događajima u vezi s bliskom istorijom i ratovima. To je aspekt koji će biti u fokusu mog angažovanja”, kaže Martinoli.

Rodoljub Šabić je istakao da će njegovi glavni ciljevi za reagovanje biti „govor mržnje i sve češće grube povrede privatnosti, pogotovo žrtava zločina i maloletnika”.

Sanja Pavlović kaže da je već, radeći u Autonomnom ženskom centru, koristila mogućnost podnošenja žalbi kad je reč o izveštavanju o nasilju prema ženama.

„Planiram da reagujem na kršenja Kodeksa novinara Srbije kada je reč o načinima na koje su marginalizovane društvene grupe prikazane u medijima, kao i braniteljke i branitelji ljudskih prava, koji su neretko mete neistinitih i zlonamernih informacija koje plasiraju određeni mediji.”

izvor: Cenzolovka 

Novinar Boško Savković prijavio je policiji dva incidenta. Kako je naveo, uplašen je za svoju i bezbednost porodice.

Kako je Savković naveo u službenoj belešci koju je dao u policijskoj stanici Rakovica, dok je 27. juna vozio motor i kada je stao na raskrsnici na uglu ulica Resavske i Krunske, od pozadi ga je udarilo vozilo.

„Pošto udarac nije bio previše jak, ja sam se okrenuo, pogledao vozača, gde sam primetio da me gleda drsko i pravo u oči. Nisam hteod a stajem i da se raspravlajm i nastavio sam kretanje do Beogradske ulice. Događaj nisam prijavljivao policiji“, navedeno je u službenoj belešci.

Kako je dodao, plašeći se za svoju bezbednost, sklonio se u svoju vikendicu i kući se vratio u subotu, 1. juna.

Drugi incident koji je prijavio desio se 2. jula. Kako je ispričao, sa terase stana primetio je dve osobe kod svog automobila koji je bio parkiran u dvorištu.

„Pošto mi je porodica uznemirena zbog događaja s protesta, nisam želeo da ih uznemiravam pa nbisam pozvao policiju, ali sam propratio ova dva lica. Lica su mlađa, starosti oko 20 godina, na sebi su imala majice s aplikacijama. Oko vozila su se zadržali oko par minuta, nakon čega su otišli. Pošto je moje vozilo u dvorištu koje nije usputno, već samo namerno može da se skrene u njega, ovo me veoma uznemirava i počinjem da se plašim za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice“, navedeno je u službenoj belešci.

Podsećamo, Više javno tužilaštvo u Beogradu i Boško Savković zaključili su ranije sporazum o priznanju krivičnog dela – pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, u skladu sa kojim je okrivljenom izrečena uslovna osuda, a on je pušten na slobodu, saopštilo je tada tužilaštvo. Sporazum je, nakon održanog ročišta, presudom potvrdio Viši sud u Beogradu i Bošku Savkoviću izrekao uslovnu osudu na kaznu zatvora od šest meseci, koja se neće izvršiti ukoliko on ne ponovi krivično delo u roku od dve godine.

Savković je u službenoj belešci naveo da je na protestu Srbija protiv nasilja nosio transparent, na koji je, kako kaže, neko okačio lutku koja podseća na Aleksandra Vučića.

Grupacija „Dostojni Srbije“, koja je ranije bila ispred redakcija N1 i Nove.rs, došli su ispred Danasa. Saobraćaj u Ulici Alekse Nenadovića, gde se redakcija Danasa nalazi, bio je blokiran.

„Privremena Skupština naroda Dostojnog Srbije“ ispred redakcije je postavila kamion sa ozvučenjem. Puštaju pesme, razvili su zastave, piše Danas.

Ovaj pokret ranije je ometao rad drugih redakcija koje su deo United media, a kažu da su tu jer, po njihovoj proceni, medij ne piše istinu. U razgovoru sa novinarima i urednikom Danasa Dražom Petrovićem okupljeni su rekli da nisu tu da ometaju, već jer Danas ne piše o njihovim aktivnostima.

Upitani jesu li prijavili skup MUP-u, kažu da te institucije ne priznaju, jer je jedina prava Skupština ona koju su oni proglasili pre dve godine.

Zajedno sa 79 medijskih organizacija, civilnim društvom, sindikatima, digitalnim pravima, izdavačima i emiterskim organizacijama, Evropska federacija novinara poslala je otvoreno pismo svim članovima Odbora za građanske slobode (LIBE) Evropskog parlamenta koji raspravlja o izmene i dopune člana 4 o zaštiti izvora i upotrebi špijunskog softvera protiv novinara Evropskog zakona o slobodi medija (EMFA).

Dok Evropski zakon o slobodi medija predstavlja priliku koja se pojavljuje jednom u generaciji da se zaštite prava novinara, kaže se u pismu, opšti pristup nedavno usvojenog Saveta dozvoljava primenu „intruzivnog softvera za nadzor“ protiv pružalaca medijskih usluga na širokom nacionalnom nivou. Zamolili smo sve članove LIBE komiteta da se bore protiv ovoga.

Zašto?

Nacionalna bezbednost je korišćena kao izgovor za države članice da opravdaju nezakonite i nametljive mere protiv novinara. Izveštaj PEGA – nacrt izveštaja nakon istrage o navodnim kršenjima i lošoj administraciji u primeni prava Unije u vezi sa upotrebom Pegasus-a i ekvivalentnog špijunskog softvera za nadzor, koji je u maju usvojio Evropski parlament, nedvosmisleno je to pokazao.

Upotreba špijunskog softvera mora biti zabranjena jer daje pristup svim komunikacijama, fotografijama, kontaktima i podacima o ponašanju pojedinca – bez znanja žrtva. Poverljivost izvora i naš pristup kvalitetnom novinarstvu koje podržava naše demokratske vrednosti je u opasnosti.

Na šta pozivamo? 

Garantovati apsolutnu zabranu primene špijunskog softvera i bilo koje druge tehnologije za nadzor prema tački (c) člana 4.2.

Represivne mere prema tački (b) člana 4.2:

– striktno ograničiti izuzetak unošenjem iscrpne i ograničene liste teških krivičnih dela koja ih dozvoljavaju (kao što je definisano u članu 2 (17) predloga Komisije);

– obezbede pravne garancije, kao što je prethodno odobrenje nezavisnog sudije, pristup delotvornim pravnim lekovima i strogi test neophodnosti i proporcionalnosti.

Šira zaštita od pristupa novinarskom šifrovanom sadržaju uključivanjem amandmana 389 na izveštaj Skupštine.

Priloženo pismo koje sada uključuje i potpise svih velikih medijskih organizacija i sindikata pokazuje širok konsenzus da se tekst koji je usvojio Savet ministara pod švedskim predsedništvom nikako ne može prihvatiti, ako se Zakon o slobodi medija drži svog naziva i obećanja u prilogu.

Komisija za žalbe Saveta za štampu odlučila je danas da je više medija prekršilo Kodeks novinara Srbije, najviše pisanjem o dva masovna ubistva koja su se početkom maja dogodila u Srbiji.

Među medijima koji su po različitim osnovima prekršili Kodeks su Informer, Večernje novosti, Alo, Kurir, Blic, Starčevačke novine, kao i portali Glas javnosti, Blic, Informer, Alo, Nova, saopštilo je Udruženje novinara Srbije (UNS).

Komisija je jednoglasno usvojila žalbe Jukoma za izveštavanje o masovnim ubistvima i to protiv lista Informer, Večernje novosti, Alo, Kurit, kao i na portalu lista Blic, navodeći da je Kodeks prekršen u više tačaka.

Komora socijalne zaštite podnela je žalbu protiv šest medija povodom tekstova o slučaju devojčice koju je otac držao zaključanu u kupatilu i po svemu sudeći godinama zlostavljao i zanemarivao.

U ovom slučaju tri medija su napravila sporazum u postupku medijacije i pristala da izmene tekstove tako da budu prihvatljivi. Tri medija, Informer, Blic i Alo, protiv kojih žalbe nisu rešene medijaciom nisu dala odgovore ni na žalbu i jednoglasno je usvojeno da su prekršili Kodeks novinara.

Konstatovano je i da je Informer prekršio Kodeks u tekstu „Preti ubistvima i silovanjem dece, hejteri postaju sve ekstremniji. Borivoje Bojović: Vučić će proći kao Čaušesku“.

Predstavnica UNS-a u Кomisiji za žalbe Jelena Petković istakla je da novinari treba da veruju žrtvama i da razgovaraju sa žrtvama nasilja, ali ne na način kako je uradio Glas javnosti, pa je jednoglasno usvojen predlog da je u tom slučaju Kodeks prekršen u više tačaka.

Starčevačke novine prekršile su kodeks u tekstu „Zaštita i sigurnost naše dece“, a za tu odluku glasalo je sedam od deset članova Komisije.

Portal Nova.rs prekršio je Kodeks u tri teksta o doktoru Ivanu Jeremiću

Advokat doktora Ivana Jeremića podneo je žalbu koja se odnosi na tri teksta objavljena na portalu Nova.rs, a jednoglasno je utvrđeno da je povređeno više tačaka Kodeksa novinara.

Komisija je utvrdila i da portal Rešetka nije prekršio kodeks u tekstovima „Leskovčanka tri dana ne može da namoli lekara da joj prepiše neophodne lekove. Danas su je iz prazne zdravstvene stanice izbacili“, i „Doktorka na koju se žalila pacijentkinja preti novinaru zbog napisanog teksta“.