Godinu dana od početka štrajka na slovenačkoj javnoj radioteleviziji Slovenija navršilo se 23. maja. Sindikat novinara Slovenije i Koordinacija sindikata novinara RTV-a organizovali su juče javnu debatu u znak podrške štrajku, kako bi podsetili da i dalje važi zahtev za javnim emiterom bez bilo kakvog mešanja.

„Kakvu RTV hoćemo?“ bila je tema javne debate koja je pozvala novinare i stručnjake RTV-a da se osvrnu na proteklu godinu i budućnost. Poruke solidarnosti su poslate i sa svih strana, gde novinarske organizacije, članice Evropske federacije novinara (EFJ), dele borbu za nezavisne javne emitere.

Novinarske organizacije u Sloveniji već dugo upozoravaju na alarmantnu situaciju na RTVS, osuđujući političko preuzimanje emitera, mešanje u rad novinara i kršenje sindikalnih prava. Prošlog oktobra, trideset osam novinara je dobilo obaveštenja pre otpuštanja u znak odmazde za njihove akcije solidarnosti sa svojim kolegama. Pritisci, pretnje i sankcije na kritične zaposlene i štrajkače se nastavljaju. Više od 40 novinara i urednika dalo je ostavke ili dalo otkaz samo u TV informativnom programu.

Predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) Maja Sever je prisustvovala događaju i ponovila podršku Saveza štrajkačima: „Pratim vašu borbu godinama. 365 dana nakon početka štrajka na RTV Slovenije, javno ste upozorili na političku agendu da se uništavaju i preuzimaju javna glasila. Upozorili ste na pretnju koja je u međuvremenu postala realnost za mnoge javne medijske servise u Evropi, a samim tim i izuzetnu opasnost za slobodu izražavanja, medijski pluralizam i demokratiju.

Vaša borba je postala izvor inspiracije za pokret za depolitizovanu javnu televiziju, pokret koji bi trebalo da se proširi van granica Slovenije, dodala je predsednica EFJ Maja Sever.

Dok je nezavisnost emitera ugrožena u mnogim evropskim zemljama, a poslednji primer je Italija, Ekspertska grupa EFJ Broadcasting (BREG) poslala je sledeće poruke: „Više od godinu dana pratimo hrabru borbu protiv nepravde koju novinari se trude da se programski i nadzorni odbor RTV Slovenije depolitizuju. Oni zaslužuju divljenje zbog svoje snage pred pritiscima, pretnjama i sankcijama. Stojimo uz vas i podržavamo sve zakonske mere, da emiter dobije stvarnu nezavisnost, jer se borite za važnu osnovu demokratije. Slabljenje autonomije i nezavisnosti ne može se prihvatiti ni pod kojim okolnostima.”

Iz Italije, Niki Filipović, novinar radio-televizije RAI i predstavnik sindikata novinara FNSI, istakao je da su kvalitetne i raznovrsne informacije apsolutni uslov za postojanje moderne, zdrave demokratije.

Soraja Morvan-Smit, novinarka i urednica u France 24 i predstavnica francuskog sindikata novinara SNJ-CGT, govorila je u video poruci o napadima na francuski javni servis i dodala: „Izrazili smo jedinstvo sa vama u vašoj udarac. Delimo potrebu za demokratijom, pre svega, i za uređivačkom autonomijom.”

Ustavni sud još razmatra izmene i dopune reforme RTV, ali se očekuje da će uskoro doneti odluku. Izmene zakona biće prvi korak ka depolitizaciji programskog saveta i nadzornog odbora.

Sud u Moskvi produžio je istražni pritvor Evanu Gerškoviču, američkom novinaru The Wall Street Journala, uhapšenom u Rusiji u martu zbog optužbi za špijunažu koje su on, njegove novine i američka vlada oštro negirali.

Okružni sud Lefortovo u Moskvi presudio je 23. maja da Gerškovič mora ostati u pritvoru najmanje do 30. augusta. Rasprava je održana iza zatvorenih vrata. Gerškoviću sadašnji istražni zatvor ističe 29. maja.

Washington je proglasio Gerškoviča nezakonito pritvorenim i zatražio njegovo momentalno puštanje na slobodu.

Reporterovo pritvaranje dolazi u trenutku kada su odnosi između Moskve i Washingtona na najnižoj tački od kraja Hladnog rata zbog invazije Kremlja na Ukrajinu.

Gerškovič je uhapšen u ruskom gradu Jekaterinburgu na Uralu krajem marta. Od tada, Moskva je dozvolila samo jednu konzularnu posjetu američkog zvaničnika, ambasadorice Lynne Tracy. Dva puta je odbio konzularni pristup Gerškoviču, uključujući i zahtjev za sastanak 25. maja.

Ruska Federalna služba bezbjednosti (FSB) saopštila je u vrijeme hapšenja da je pokrenula slučaj špijunaže protiv Gerškoviča zbog prikupljanja, kako je rekla, državnih tajni o vojno-industrijskom kompleksu.

Zatim je stavljen u istražni zatvor u moskovskom zatvoru Lefortovo, ozloglašenoj ustanovi koja datira još iz carskih vremena. Smatra se simbolom sovjetske represije, Lefortovo je mjesto gdje Rusija drži najviše osumnjičenih za slučajeve špijunaže.

Portparol za nacionalnu bezbjednost Bijele kuće Džon Kirbi rekao je za CNN 23. maja, dok je sud razmatrao zahtjev FSB-a da se Gerškoviču produži pritvor prije suđenja, da reporter „uopšte ne bi trebalo da bude pritvoren“.

„Novinarstvo nije zločin. On mora biti odmah pušten…. I dalje ćemo raditi jako, jako naporno da vidimo da li možemo da ga vratimo kući sa porodicom gdje mu je mjesto“, rekao je Kirby, dodajući da zvaničnici SAD-a i dalje vrše pritisak na konzularni pristup Gerškoviču direktno sa Rusima.

„Nema osnova za uskraćivanje konzularnog pristupa…. Zaista želimo da taj konzularni pristup bude pokrenut“, rekao je on.

Gerškovič je prvi američki novinar uhapšen u Rusiji pod optužbom za špijunažu od kraja Hladnog rata.

Američki predsjednik Joe Biden također je pozvao Rusiju da ga oslobodi zajedno s međunarodnim novinarskim organizacijama.

Angažovan od strane Wall Street Journala neposredno prije invazije Moskve na Ukrajinu prošle godine, Gerškovič je izvještavao o Rusiji više od pet godina u vrijeme hapšenja.

Ovaj 31-godišnjak tečno govori ruski, sin je emigranata koji su napustili Sovjetski Savez u Sjedinjene Države tokom Hladnog rata.

Uz izvještaje TASS-a, CNN-a, Reutersa i Mediazone

Nagrade za istraživačko novinarstvo koje je 18. put organizovao NUNS svečano su dodeljene na Fakultetu dramskih umetnosti.  Nagrade se dodeljuju uz pomoć ambasade SAD.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić rekao je da svi nezavisni novinari pokazuju da je prava novinarska scena i dalje živa i u ovim teškim vremenima.

„Istraživački novinari posebno su obeležili prethodnu deceniju, jer su uprkos pretnjama, pritiscima, prisluškivanju, provalama u stanove, sistemskoj kriminalizaciji, dehumanizacjii i drugim nevoljama iznderili sijaset priloga i tekstova koji razotkrivaju kriminial i korupciju”, rekao je Bodrožić.

Bodrožić je naveo da su oni koji se bave koruptivnim radnjama i kriminalom na visokom nivou posebno targetirani i ugroženi.

„Njima se svakodnevno lepe etikete stranih plaćenika i izdajnika Srbije, a mi smo samo građani Srbije koji se bave časnim novinarskim poslom i motiv nam je da radimo u javnom interesu”, poručio je Bodrožić.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil čestitao je svim nominovanima i dobitnicima, ističući da je važno da se traga za istinom.

„Ovo je teška profesija, posebno u ovim vremenima, sloboda štampe i medija značajna je ne samo za demokratiju u ovoj zemlji, već i za njenu budućnost”, rekao je Hil. On je naveo da je Srbija sada društvo u kojem je vladavina prava jača i stigla je do tačke u kojoj će ubice novinara biti izvede pred sud, a to je svakako dostignuće.

Hil se osvrnuo na slučaj ubistva novinara Slavka Ćuruvije, za koji kaže da danas ilustruje koliko je Srbija napredovala poslednjih godina.

„Pre 25 godina ovo je bilo takvo društvo da su državni aparati mogli da ubiju novinara na njegovom kućnom pragu, a sada je društvo u kojem je vladavina prava jača. Ukoliko sud bude doneo pravednu odluku, to će biti nešto za pamćenje, prva presuda i osuda ubistva novinara u istoriji Srbije”, kazao je Hil.

On je istakao da bi taj napredak trebalo da primete i drugi koji Srbiju posmatraju i da uoče da se proteklih godina nešto popravilo.

„Ne bi trebalo da bude upitno da Srbije ide ka Evropskoj uniji i prerasta u odgovornu demokratiju u kojoj se poštuju prava novinara, gde će krivci biti odgovorni pred zakonom”, rekao je Hil.

Novinarka N1 Maja Nikolić dobitnica je nagrade za istraživačno novinarstvo u kategoriji elektronski mediji. U najužem izboru za nagradu iz ove kategorije našli su se i Ksenija Pavkov i Dalibor Stupar.

„Velika je čast dobiti nagradu koja nosi ime Dejana Anastasijevića. To je i velika obaveza, ne samo za mene nego i sve kolege sa N1“, rekla je Nikolić prilikom primanja nagrade. Ona je posvetila nagradu nedavnom preminulom uredniku N1 Peđi Obradoviću. Nikolić je nagradu dobila u kategoriji elektronskih medija, za dokumentarni film „Poslednja počast“, u okviru dokumentarnog serijala „Ispod površine“.

Nagradu u kategoriji štampanih medija dobili su Nemanja Rujević, Ingrid Gerkama, Natali Bertrams i Tristen Tejlor za tekst „Papagaji vredni kao kokain“ o krijumčarenju egzotičnih ptica, koji je objavio beogradski nedeljnik Vreme. U najužem izboru bili su i radovi Vuka Cvijića i Jelene Zorić.

U kategoriji onlajn medija nagradu je dobio novinar BIRN-a Radmilo Marković za istraživanje „Beograd – raj za divlju gradnju i sumnjiva ozakonjenja: BIRN našao skoro pola miliona spornih kvadrata“. U najužoj konkurenciji nalazili su se i Saša Dragojlo i Jelena Veljković.

Ove godine je uvedena i nagrada publike, gde se glasalo za radove koji su ušli u najužu konkurenciju u sve tri kategorije. Publika je ocenila da je najbolji rad Dalibora Stupara iz novosadskog portala VOICE ,,Šta nas greje, to nas truje“.

Novinarka čačanskog portala EpicentarPress Milena Gavrilović i vlasnik, glavni i odgovorni urednik i novinar portala PulsOnline iz Pirota Nenad Paunović dobili su posebne pohvale za svoje radove koji se bave lokalnim temama i uručene su im plakete.

Nagrade se svake godine dodeljuju za istraživačke novinarske radove u tri kategorije: elektronski mediji (TV i radio), onlajn mediji i štampani mediji, i to za teme koje su od izuzetne važnosti za građane teritorije na kojoj se medij distribuira, emituje ili koristi, otkrivaju i dokazuju nepoznate činjenice do kojih su novinari došli sopstvenim radom. Ove godine na konkurs je prijavljeno 45 novinarskih radova.

Kurdska novinarka Pehiran Kaja, koja je utočište našla u Švajcarskoj, suočava se sa deportacijom u Hrvatsku pošto je njen zahtev za azil dva puta odbijen. Evropska federacija novinara (EFJ) pridružuje se svom švajcarskom ogranku impresuma i Reporterima bez granica (RSF) u traženju od Federalnog vrhovnog suda (BVGer) da se uzdrži od deportacije novinara, koji se suočava sa zatvorom u Turskoj.

Pehiran Kaja rizikuje deportaciju u Hrvatsku, prvu zemlju kroz koju je proputovala bežeći iz Turske. Povratak u Hrvatsku bio bi izuzetno opasan za politički procesuiranu novinarku, koja je tamo bila zatvorena dva dana, gde je bila podvrgnuta nehumanom postupanju nalik mučenju hrvatskih policijskih snaga. Ukoliko bi Hrvatska novinara prebacila u Tursku, Švajcarska bi bila solidarno odgovorna za deportaciju, što je suprotno ljudskim pravima i međunarodnim pravom.

Pehiran Kaja je 15 godina radio kao novinar u Turskoj, specijalizovan za ljudska prava. Razotkrivala je politiku ugnjetavanja kurdskog naroda i radila za novine orijentisane na žene. Dve poznate publikacije za koje je pisala su novinska agencija Dicle (DIHA) i ženska novinska agencija Jinha. Novinska agencija Dicle i Jinha zatvorene su odlukom zakona o vanrednom stanju koji je u Turskoj usvojen 2015. godine. Zatvaranjem ovih kuća Kaia je neko vreme ostala nezaposlena, ali je stala na noge i nekoliko puta radila kao slobodni novinar.

Zbog tema koje je obrađivala, Kaia ima otvorene optužbe protiv nje: „širenje propagande za terorističku organizaciju“ i „pripadništvo terorističkoj organizaciji“. Sud je prvo osudio Kaju na godinu i tri meseca zatvora zbog „propagande”. U drugom dosijeu iz decembra 2021. godine, Sud je osudio novinarku na 11 meseci i 20 dana zatvora zbog „vređanja predsednika“, priče koja je izašla sa njenog Tviter naloga.

Suočena sa prijetnjama, odletjela je u Tursku 1. avgusta 2022. Put ju je odveo u Sarajevo, a kasnije ju je uhvatila hrvatska policija i zadržala dva dana, tokom kojih je ponižavana i zlostavljana fizički, seksualno i psihološki. Nakon dva dana pritvora, policajci su nju i grupu ljudi u sličnoj situaciji ostavili na granici, tražeći od njih da odu nakon što su ih naterali da ostave otiske prstiju i potpisali neke dokumente. Novinarka je stigla u Zagreb, pre nego što je u Milano došla preko slovenačke granice. Iz Slovenije je stigla do Švajcarske, i zatražila azil u Luganu.

U Švajcarskoj je dva puta podnela zahtev za azil: Državni sekretarijat za migracije (SEM) je odbio oba njena zahteva. Njen dosije je sada u rukama Saveznog upravnog suda, koji je poništio prvu odluku SEM-a na osnovu toga što je prekršila pravo na pravično suđenje. Ako joj drugi pokušaj u BVGer-u bude odbijen, Kaia će, na osnovu Dablinske konvencije, biti vraćena u Hrvatsku. Tamo je izložena velikom riziku od hapšenja i deportacije nazad u Tursku jer Hrvatska ima dobre diplomatske odnose sa turskim režimom.

U rezoluciji usvojenoj 12. maja 2023, EFJ je pozvao švajcarske vlasti da se uzdrže od deportacije ili repatrijacije Pehirana Kaje. EFJ je dalje uveren da će zahtev novinarke za azil biti osnovan i da joj treba dati pravo da ostane i radi u Švajcarskoj.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić izjavio je danas da izveštavanje provladinih medija o protestima u potpunosti podseća na ono iz 90-ih godina prošlog veka.

Onog momenta kad bi se Vučić odrekao tih medija, njegova pozicija bi bila sasvim drugačija. Bez propagande – svakodnevne, apsolutne i totalne – Vučić ne bi imao ni 30 odsto podrške, rekla je Đorđević, a sa njom je saglasan Veljanovski.

Prema rečima Veljanovskog, to je situacija iz devedesetih godina kada su mediji bili udarna pesnica režima.

To je već isprobano, tako da se sada samo ponavlja. Ali nadam se da će se nakon desetak godina silovanja javnog mnjenja i podsticanja na nasilje i agresiju ljudi osvestiti i promeniti sistem, naveo je on.

Đorđević je ocenila da Vučićevo pojavljivanje na tim televizijama predstavlja nastavak rijalitija.

Zato je reakcija ljudi koji ovih dana protestuju toliko snažna ne samo u odnosu na nasilje, koje promovišu Pink i Hepi, nego i na glavni autoritet koji im se obraća s tih televizija, navela je ona i dodala da te televizije imaju komercijalni interes da budu takve.

To je sprega koja je tragična za celo ovo društvo, konstatovala je Đorđević.

Veljanovski smatra da će te dve televizije i ostali, koji rade pod velikim uticajem vlasti, možda napraviti izvesne ustupke čekajući da se prašina malo slegne, „ali nikoga ne mogu da zavaraju“.

Ne treba imati iluziju da je to želja Pinka, to je ustupak koji je u ovom trenutku potreban vladajućoj strukturi. Uostalom, Željko Mitrović je svojevremeno svoju sopstvenu televiziju nazvao režimskom. To je bio dovoljan razlog da Pink ostane bez dozvole za emitovanje programa, jer elektronski mediji – za razliku od štampanih koji su deregulisani – nikako ne bi smeli da budu mediji vladajuće strukture, poručio je Veljanovski.

U Belorusiji je 21. maja obeležen Dan političkih zatvorenika. Evropska federacija novinara (EFJ) pridružila se dole potpisanim organizacijama u ponavljanju naše osude nemilosrdnog napada Lukašenkovog režima na civilno društvo i nezavisne medije. Nastavljamo da budemo solidarni sa hrabrim Belorusima koji istrajavaju u svojoj borbi za slobodu. Međunarodna zajednica će nastaviti da zahteva bezuslovno oslobađanje svih političkih zatvorenika.

U senci tekuće invazije Rusije na Ukrajinu, beloruske vlasti su udvostručile represiju protiv glasova neslaganja. Sudsko uznemiravanje novinara, umetnika, aktivista i bilo koga ko se usuđuje da traži svoja osnovna prava postalo je jedno od najozloglašenijih oružja u ogromnom arsenalu koji je Lukašenkov režim upotrebio da ojača svoju autokratsku vlast.

Duboko kompromitovano pravosuđe nastavlja da održava suđenja iza zatvorenih vrata i izriče oštre zatvorske kazne kako bi ugušila preostalu opoziciju. Prema Viasni, jednoj od najstarijih i najistaknutijih grupa za ljudska prava u zemlji, do kraja aprila u Belorusiji je bilo 1.495 političkih zatvorenika i više od 3.200 ljudi osuđenih u politički motivisanim krivičnim suđenjima. Od trenutka svog stvaranja pre skoro tri decenije, Viasna je bila na čelu pokreta za prava u Belorusiji, jačajući građansko društvo i promovišući demokratsku tranziciju. Ova nepokolebljiva posvećenost dovela je do toga da se nađe na meti niza neosnovanih i uvredljivih krivičnih istraga. Šest članova Viasne trenutno je u zatvoru, uključujući njenog predsednika i dobitnika Nobelove nagrade za mir Aleša Bijatskog, koji je osuđen na 10 godina zatvora u martu 2023.

Režim goni Beloruse na osnovu izmišljenih optužbi kao što su „teško kršenje javnog reda”, „podsticanje mržnje”, „utaja poreza” ili „terorizam”. Oni koji dele publikacije nezavisnih medija optuženi su za širenje ekstremističkih materijala, čime su aktivnosti ovih medija bile nezakonite. Početkom marta, policija je uhapsila preko 100 ljudi u, kako su tvrdili, istrazi o terorističkim i ekstremističkim grupama.

Proces demontaže građanskog društva u Belorusiji je pogoršan jako ograničenim pristupom informacijama, koji se manifestuje u nemilosrdnom lovu na novinare. Belorusija je proglašena „najopasnijom zemljom u Evropi za novinare“, sa 33 medijska radnika koji su trenutno iza rešetaka, prema Beloruskom udruženju novinara (BAJ) – vodećoj novinarskoj organizaciji u zemlji. BAJ je označen kao „ekstremistička organizacija“ i bio je primoran da deluje u egzilu otkako je Vrhovni sud doneo odluku o likvidaciji grupe u avgustu 2021. Sudovi su takođe korišćeni za zabranu ili blokiranje stotina veb sajtova sa vestima koji razotkrivaju državnu propagandu. Ogromna većina nezavisnih medija bila je primorana ili da pobegne ili prestane sa radom. Oni koji su ostali izloženi su upadima u kuće i neprestanom zastrašivanju, uključujući i zlonamerno krivično gonjenje. U jednom od najnovijih suđenja, Marina Zolatava i Ljudmila Čekina, više osoblje nezavisnog izdanja Tut.bi, najpopularnijeg beloruskog portala za vesti pre nego što su ga vlasti nasilno zatvorile 2021., osuđene su na po 12 godina zatvora.

Kulturne ličnosti — uključujući pisce, pesnike, muzičare i dramske pisce — takođe se drže kao politički zatvorenici zbog svog izražavanja, obično zbog kritikovanja Lukašenkovog režima ili čak zbog objavljivanja knjiga na beloruskom. Organizacija pisaca PEN Belorusija otkrila je da je preko 100 kulturnih radnika bilo među preko 1400 političkih zatvorenika u zemlji 2022.

Politički zatvorenici se drže u ponižavajućim i nehumanim uslovima sa veoma ograničenim kontaktom sa spoljnim svetom, njihovim porodicama ili advokatima. Drže ih u prenaseljenim, hladnim ćelijama i lišeni su hrane, vode i medicinske nege. Bloger Nikolaj Klimovič, koji je bio u zatvoru zbog objavljivanja karikature Lukašenka na internetu, umro je u zatvoru 10. maja. Braniteljica ljudskih prava Nasta Lojka izvijestila je o ponižavajućem postupanju i mučenju koje je doživjela tokom produženog istražnog zatvora. Beloruske vlasti su oduzele advokata, odbile njen zahtev za lečenje zuba i uskratile joj pristup lekovima i toploj odeći. Novinarka Ksenija Luckina, koja služi 8-godišnju zatvorsku kaznu zbog optužbi za zaveru za preuzimanje državne vlasti, ima već postojeći tumor na mozgu koji je narastao u pritvoru i ne dobija odgovarajuću medicinsku negu.

Fizičke pretnje su praćene psihičkim stresom. Svaka zatvorska kazna ozbiljno poremeti i surovo razdvaja porodice. Zbog ograničavanja osnovnih prava od strane režima, kao i proizvoljnih pravila koja ograničavaju način na koji voljeni mogu komunicirati sa svojim pritvorenim rođacima i posjećivati ih, progon se širi na porodice širom zemlje. Kada je Viktor priveden, njegova supruga je prvo rekla njihovoj deci da je na službenom putu, ali je priča izostala kako se razdvajanje produžavalo. Deca su pokušavala da pozovu svog tatu kako snima dirljive glasovne poruke i nisu htela da jedu a da Viktor ne dođe kući. Viktorova ćerka je počela da se plaši policijskih automobila.

Evropski parlament je 15. marta usvojio novu rezoluciju kojom osuđuje kontinuiranu sistematsku represiju režima nad beloruskim narodom. Međutim, Lukašenkov režim nije uspeo da se pozabavi nijednom od legitimnih zabrinutosti ili poziva koje je međunarodna zajednica više puta upućivala u poslednje dve godine. Iako se čini da Lukašenko nema nameru da zaustavi razbijanje građanskog društva i slobode medija, mi, dole potpisane organizacije za ljudska prava, nastavićemo da pokazujemo nepokolebljivu podršku hrabrom narodu Belorusije koji je represivan zbog ostvarivanja vitalnih ljudskih prava i novinarskog rada i zahtevaćemo momentalno i bezuslovno oslobađanje svih političkih zatvorenika.

Potpisnice:

ARTICLE 19

The Belarusian Association of Journalists

Committee to Protect Journalists (CPJ)

European Centre for Press and Media Freedom (ECPMF)

European Federation of Journalists (EFJ)

Human Rights House Foundation

IFEX

International Press Institute (IPI)

Index on Censorship

Justice for Journalists Foundation

PEN America

PEN International