Koalicija za slobodu medija upozorava javnost da su poruke državnih zvaničnika koji javno lamentiraju nad navodno ugroženim pravima režimskih propagandista koji se izruguju pravnoj državi i novinarskoj profesiji opasane po celo društvo, jer nagoveštavaju torturu neistomišljenika i ugrožavaju sistem podele vlasti.     

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je juče da odlazak u zatvor Dragana Vučićevića, glavnog i odgovornog urednika prorežimskog tabloida Informer, predstavlja tužan dan za kompletnu medijsku scenu u zemlji, uz ciničnu opasku da nema pravo da komentariše sudske presude.

Na taj način premijerka ne samo da je komentarisala “sudsku presudu”, nego je komentarisala nepostojeću sudsku presudu, šireći tako lažne informacije koje o celom slučaju već danima plasira i sam Vučićević.

Performans sa odlaskom u zatvor usledio je pošto dotični odbija da plati kaznu koja mu je izrečena zbog vređanja novinara Jugoslava Ćosića.

Utoliko je opasnije premijerkino “nekomentarisanje” sudskih presuda, jer zapravo predstavlja otvoreni pritisak na pravosuđe.

Jednako je opasno, ali i još licemernije premijerkino tugovanje zbog medijske scene u Srbiji.

“Mogu da kažem da je najupečatljivije u svemu ovome ćutanje novinarskih i medijskih udruženje – gromoglasno ćutanje. Mislim da je to velika sramota i da sam ja na njihovom mestu bilo bi me sramota”, poručila je premijerka u opelu profesionalnom novinarstvu u Srbiji.

Ne libeći se da pomene i pojam sramote i to sve s pozicije zaštitinika i portparola one medijske scene koja je oličenje bestidnosti.

Nažalost, ovaj apsurdni performans nije samo perfromans, to je jasna demonstracija i poruka iz vrha vlasti da ostaju dosledni u urušavanju demokratskih institucija. Na redu su pravosuđe i preostali profesionalni novinari i mediji.

Pozivamo koleginice i kolege novinare da ostanu dosledni principima i etici profesije i da prijavljuju udruženjima sve pritiske i napade kojima budu izloženi.

Apelujemo i na predstavnike pravosuđa da se odupru pritiscima izvršne vlasti, jer to je i njhova obaveza.

Ćutanje znači podršku urušavanju pravne države, iz koje god javen profesije to ćutanje dolazi.

Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Fondacija Slavko Ćuruvija.

RSF uputio poziv vlastima u Ukrajini da kanale Espreso, Channel 5 i Priamyi uključe u sistem.

Prije godinu dana iz nacionalnog sistema digitalnog video emitovanja Ukrajine (DVB-T2) isključena su tri opoziciona televizijska kanala: Espreso, Channel 5 i Priamyi, javljaju Reporteri bez granica (RSF) pozivajući ukrajinske vlasti da ih ponovo uključe u sistem.

Kako piše RSF, ova tri televizijska kanala su „misteriozno isključena“ s ukrajinske DVB-T2 mreže 4. aprila 2022. godine, a od tog datuma su ograničeni na satelitsko emitovanje i online streaming. Organizacija dodaje kako je još nemoguće reći ko je donio odluku, zašto je donesena i ko ju je proveo.

Izbačeni su iz digitalnog video emitovanja nedugo nakon dekreta koji je zahtijevao suradnju svih nacionalnih televizijskih kanala, piše RSF, navodeći da se medijski regulator, dobavljač DVB-a i državna kompanija koja posjeduje infrastrukturu međusobno optužuju.

Channel 5 i Priamyi, koji su u vlasništvu Vilni Media, podnijeli su tužbe u maju 2022. godine koje su zaustavljene. Iako je, prema pisanju RSF-a, ukrajinski parlament usvojio rezoluciju u korist slobode medija u aprilu 2022., tek je sljedeći mjesec parlamentarni odbor nadležan za informativne medije ispitao problem ova tri kanala, ali nije donio rješenje.

„Ova apsurdna situacija traje predugo“, izjavila je Jeanne Cavelier, voditeljica odjela RSF-a za istočnu Evropu i centralnu Aziju. „Nevjerovatno je da je za 16 miliona ukrajinskih gledaoca DVB-a uskraćen pristup za tri opoziciona TV kanala u pravnoj zbrci koja traje godinu dana. Ne razumijemo nedostatak političke volje da se riješi ovaj problem i pozivamo ukrajinske vlasti da to riješe što je prije moguće“, navela je.

Dvije sedmice prije nego što su tri opoziciona kanala isključena, ukrajinsko Vijeće za nacionalnu sigurnost izdalo je dekret 18. marta kojim se od nacionalnih TV kanala zahtijevalo da rade zajedno na održavanju „Nacionalnog informativnog maratona“, kako su to nazvali. Dekretom je formalizovana inicijativa koju je šest velikih TV kanala, uključujući dva javna, poduzelo dan nakon što je Rusija započela svoju invaziju na Ukrajinu. Odlučili su koproducirati zajednički prenos uživo s prostorom rezervisanim za svakoga od njih da pruži sadržaj. Cilj je bio osigurati da Ukrajinci imaju stalan pristup pouzdanim vijestima i informacijama u okruženju u kojem su dezinformacije prijetnja.

Nakon što je dekret objavljen, Espreso, Channel 5 i Priamyi izrazili su želju da doprinesu „Nacionalnom maratonu“. Predstavnici svakog od kanala rekli su za RSF da su započeli razgovore s ostalim kanalima, ali da nisu bili konačni. Zatim su 4. aprila 2022. signali ova tri kanala „iznenada ispušteni“ iz ukrajinske DVB-T2 mreže bez ikakvog upozorenja i bez ikakve službene odluke medijskog regulatora, od kojeg se očekivalo da nadzire proces u nedostatku bilo koje druge pravne osnove.

„Pravo je pitanje zašto ova tri kanala nisu smjela učestvovati u maratonu uprkos dekretu“, komentar je Romana Holovenka, pravnika u Institutu za masovne informacije (IMI), partnera RSF-a u Ukrajini. „Problem je što nemamo pravnu osnovu koja reguliše saradnju između samih kanala“, dodao je.

Espreso, Channel 5 i Priamyi u međuvremenu još uvijek dobivaju račune od Zeonbuda, kompanije koja upravlja ukrajinskom DVB-T2 mrežom.

Izvor: RSF

Iz tog tužilaštva su je obavestili da će predmet biti dalje predat službenicima Ministarstva unutrašnjih poslova.

Istovremeno, Udruženje novinara Srbije (UNS) osudilo je pretnje novinarki lista Danas Nini Čolić i zatražilo od Tužilaštva za visokotehnološki kriminal da otkrije ko joj je pretio i pokrene postupak protiv tih osoba.

Čolić je za UNS rekla da se ne oseća prijatno.

„Ne mislim da sam bilo šta novo rekla na video-snimku i nisam očekivala da će situacija otići u tom pravcu“, kazala je Čolić i dodala da je zahvalna svojoj redakciji zbog podrške.

Koalicija za slobodu medija apelovala je ranije na policiju i tužilaštvo da najozbiljne shvate pretnje upućene novinarki Danasa i da preduzmu sve neophodne mere i radnje iz svojih nadležnosti i pronađu lica koja su uputila pretnje.

Podsećamo, na zvaničnom TikTok nalogu redakcije Danas u četvrtak je stiglo više pretnji redakciji i autorki i novinarki Nini Čolić. Sporni snimak traje 1,36 minuta, a do sada je isti pogledalo više od pola miliona korisnika te mreže, a gotovo 500 komentara našlo se i više uvredljivih, ali i onih koji se mogu okarakterisati kao pretnje.

“Mislim da će Pani da pišu još jedan incident u dosije posle ovog videa”, piše u komentarima.

Deo komentara koji je sadržao preteće poruke poslat je sa profila za koje se ne može sa sigurnošću utvrditi o kome se radi.

“Tebi je bolje da čuvaš tu glavu što je nosiš na ramenima, nego da nabijaš preglede na društvenim mrežama”, još jedan je komentara upućen autorki.

Nekolicina komentara odnosila se i na deo snimka u kom se govori o tome da se u javnosti za oca Uroša Panića, Petra Panića Panu, pročulo kada je povezivan sa incidentom nakon jednog TV duela Vojislava Šešelja, kada je pretučen advokat Nikola Barović te da iz tog perioda datira čuvena cinična Šešeljeva izjava da se Barović „okliznuo na koru od banane“.

“Hoćeš i ti da se oklizneš na koru od banane”, “Ako nastaviš mnogo da pričaš i ti ćeš se okliznuti na koru od banane” i “Opasne su kore od banane”, komentari su ispod snimka.

U odeljku za komentare može se naći i nekolicina direktnijih pretnji, a starosnu dob autora istih nije moguće sa sigurnošću utvrditi.

“Igraš se sa životom”,“Nećeš ti dugo”, “Da si manje pričala”, “Metak”, “Nećeš ti dugo pričat”, “Briši dok vas ne pojede mrak”, „Očekuj snajper“, samo je deo niza dvosmislenih poruka koje su stigle.

Panić je široj javnosti postao poznat po kršenju zakona, bahatoj vožnji i bežanju od policije po centralnim beogradskim ulicama, a snimke u kojima se vidi kako vređa policiju i prekoračuje dozvoljenu brzinu, redovno kači na društvene mreže.

Koalicija za slobodu medija apeluje na policiju i tužilaštvo da najozbiljne shvate pretnje upućene novinarki Danasa Nini Čolić i da preduzmu sve neophodne mere i radnje iz svojih nadležnosti i pronađu lica koja su uputila pretnje. 

Na zvaničnom TikTok nalogu redakcije Danas, na video snimak o kom je govorila o zapleni automobila marke lamborgini, u vlasništvu Uroša Panića, sina kontroverznog Petra Panića Pane i kumića Aleksandra Vučića, stiglo je više pretnji.

U odeljku za komentare upućeno je više direktnih i brutalnih pretnji, a starosnu dob autora poruka i komentara nije moguće sa sigurnošću utvrditi.

“Igraš se sa životom”,“Nećeš ti dugo”, “Da si manje pričala”, “Metak”, “Nećeš ti dugo pričat”, “Briši dok vas ne pojede mrak”, „Očekuj snajper“, samo je deo niza poruka koje su stigle. Pretnje su odmah prijavljene nadležnom Posebnom tužilaštvu za visokotehnoloki kriminal.

Panić, koji se pominje u videu, široj javnosti je postao poznat po kršenju zakona, bahatoj vožnji i bežanju od policije po centralnim beogradskim ulicama, a snimke u kojima se vidi kako vređa policiju i prekoračuje dozvoljenu brzinu, redovno objavljuje na društvenim mrežama.

U NUNS-ovom indikatoru o bezbednosti novinara za 2022. godinu, koji je juče predstavljen konstatovano je da je prošle godine zabeležen pad broja prijavljenih napada na novinare, ali da su upućene pretnje pojedinačno mnogo teže i brutalnije i da to zabrinjava jer nema odvraćajućih efekata po počinioce novih dela. Zbog svega toga Koalicija smatra da pretnje novinarki Nini Čolić treba shvatiti najozbiljnije, posebno imajući u vidu da je kolumnista Danasa Marko Vidojković nedavno morao da bude relociran, kao i da još uvek nije rešen slučaj pretnji redakciji Danasa da će završiti kao “Šarl Ebdo”.

Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija.

Prema njihovim rečima, oštećena će biti obavštena o preduzetim radnjama u skladu sa zakonom.

Oni su još zatražili neophodne informacije u vezi sa slučajem, a u skladu sa obaveznim uputstvom Republičkog javnog tužilaštva, koje se odnosi na predmete u kojima se kao oštećeni javljaju novinari.

Podsetimo, na video snimak, na zvaničnom TikTok nalogu redakcije Danas, stiglo je juče više pretnji redakciji i autorki i novinarki Nini Čolić, a u kom je govorila o zapleni automobila marke lamborgini, u vlasništvu Uroša Panića, sina kontroverznog Petra Panića Pane i kumića Aleksandra Vučića.

Pretnje su prijavljene Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Sporni snimak traje 1,36 minuta, a do objave teksta isti je pogledalo skoro 400 hiljada ljudi, a među preko 300 komentara našlo se i više uvredljivih, ali i onih koji se mogu okarakterisati kao pretnje.

“Mislim da će Pani da pišu još jedan incident u dosije posle ovog videa”, piše u komentarima.

Deo komentara koji je sadržao preteće poruke poslat je sa profila za koje se ne može sa sigurnošću utvrditi o kome se radi.

“Tebi je bolje da čuvaš tu glavu što je nosiš na ramenima, nego da nabijaš preglede na društvenim mrežama”, još jedan je komentara upućen autorki.

Nekolicina komentara odnosila se i na deo snimka u kom se govori o tome da se u javnosti za oca Uroša Panića, Petra Panića Panu, pročulo kada je povezivan sa incidentom nakon jednog TV duela Vojislava Šešelja, kada je pretučen advokat Nikola Barović te da iz tog perioda datira čuvena cinična Šešeljeva izjava da se Barović „okliznuo na koru od banane“.

“Hoćeš i ti da se oklizneš na koru od banane”, “Ako nastaviš mnogo da pričaš i ti ćeš se okliznuti na koru od banane” i “Opasne su kore od banane”, komentari su ispod snimka.

U odeljku za komentare može se naći i nekolicina direktnijih pretnji, a starosnu dob autora istih nije moguće sa sigurnošću utvrditi.

“Igraš se sa životom”,“Nećeš ti dugo”, “Da si manje pričala”, “Metak”, “Nećeš ti dugo pričat”, “Briši dok vas ne pojede mrak”, „Očekuj snajper“, samo je deo niza dvosmislenih poruka koje su stigle.

Panić je široj javnosti postao poznat po kršenju zakona, bahatoj vožnji i bežanju od policije po centralnim beogradskim ulicama, a snimke u kojima se vidi kako vređa policiju i prekoračuje dozvoljenu brzinu, redovno kači na društvene mreže.

Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu kojom je naložio Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP) da novinaru Žikici Stevanoviću, koga je policija pretukla tokom demonstracija u julu 2020. godine, isplati naknadu nematerijlne štete.

Tužbe gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića protiv Balkanska istraživačke mreže (BIRN) spadaju u SLAPP tužbe iz više razloga, kaže pravnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Marija Babić.

Kako je kazala, svaka tužba u koju se ne ide s namerom da se postogne određena pravda, već je cilj da se utiče na medije i novinare je SLAPP tužba.

U slučaju BIRN-a, Šapić je podneo veoma visok odštetni zahtev, a takođe nije iskoristio druge mehanizme pre tužbe, kao što je pravo na demanti, kaže Babić.

„Mi nemamo demanti, imamo samo napade na konferencijama za štampu a nikakava objašenjnja šta se zaista desilo“, rekla je pravnica NUNS-a.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić podneo je dve tužbe protiv BIRN-a, u kojima traži da mu se na ime naknade nematerijalne štete isplati dva puta po šest miliona dinara, saopšteno je iz tog medija.

Šapić je tužio BIRN Srbiju, glavnog i odgovornog urednika Milorada Ivanovića i novinare Jelenu Veljković, Aleksandra Đorđevića i Radmila Markovića zbog informacija iznetih u tekstovima o njegovoj vili u Trstu i ozakonjenju gradnje na Bežanijskoj kosi u Beogradu.

Babić kaže da iako SLAPP tužbe nisu kod nas ništa novo, one dolaze češće nego ranije, a njihov cilj je iscrpljivanje medija.

Finansijsko iscrpljivanje podrazumeva da će mediji morati da plaćaju sudske takse, advokata, odgovor na tužbu – koji će u slučaju BIRN-a biti visok, jer se određuje u odnosu na vrednost predmeta spora.

Ali radi se i o iscrpljivanju u smislu vremena koje morate da uložite da idete na ročišta, a dolazi i do njihovog odlaganja, govori pravnica.

Srbija nije usvojila preporuke za suzbijanje SLAPP tužbi, i nema posebnih mehanizama kojima bi se borili brotiv njih, kazala je Babić.

Govoreći o pretnjama smrću koje su upućene novinarki Danasa Nini Čolić, kao i pretnjama novinarki N1 Žaklini Tatalović, rekla je da institucije treba da što pre reaguju.

„Nažalost ovakve pretnje nisu nešto novo i u poslednjih nekoliko godina se jako često dešavaju“, rekla je Marija Babić.