Najviše manipulativnih vesti – dezinformacija, pristrasnih ili tvrdnji za koje nisu postojali dokazi, prošle godine imao je Informer – čak 363. Iza njega je Srpski telegraf sa najmanje 253, slede Večernje novosti sa 238 takvih vesti na naslovnicama, Alo sa 198 i Kurir sa 122 takve tvrdnje.

Rezultati analize pokazuju da je prošle godine objavljeno više manipulacija na naslovnim stranama nego godinu pre toga. Raskrikavanje je tokom 2021. godine izbrojalo manje od 1.000 spornih ili netačnih tvrdnji na naslovnim stranama i to šest tabloida (uključujući Objektiv koji je tokom prošle godine prestao da izlazi iz štampe).

Razlog ovome bi mogla biti važna dešavanja koja su obeležila prošlu godinu i za tabloide bili „riznica“ raznih manipulacija – pre svega rat u Ukrajini i njegove posledice, parlamentarni i predsednički izbori u aprilu i dešavanja na Kosovu.

Sa naslovnih strana su se u zavisnosti od perioda i dešavanja smenjivali razni akteri, ali se nekoliko njih naročito istaklo. U prvoj polovini godine imali smo prilike da nešto češće na naslovnim stranama viđamo lidera opozicije Dragana Đilasa, ali i Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog, dok se u drugoj polovini godine učestalo pojavljivao (u negativnom kontekstu) premijer Kosova Albin Kurti. Jedini koji se u kontinuitetu pojavljivao tokom cele godine, gotovo uvek u pozitivnom, a ponekad i u neutralnom kontekstu, bio je Aleksandar Vučić, čije je lice na naslovnim stranama ovih pet listova prikazano najmanje 851 put.

Dominantan vid manipulacije, kako smo primetili, bili su neutemeljeni naslovi za koje u samom tekstu nije bilo dovoljno ili čak nikakvog potkrepljenja dokazima i argumentima. Osim toga, dominirale su i pristrasne tvrdnje u vidu komentara, uvreda ili „usklika“ na račun različitih aktera, a nauštrb argumenata, čime su se tabloidi otvoreno svrstavali na jednu stranu. Zabeležili smo i više primera manipulacija činjenicama, ali i dezinformacije i lažne vesti.

Našu metodologiju ocenjivanja možete pročitati ovde.

Nismo analizirali vesti iz šoubiznisa i sporta, sa izuzetkom dešavanja oko deportovanja Novaka Đokovića iz Australije početkom 2022. godine.

Ratne igre Informera

Prorežimski tabloid Informer je, kako su izbrojale novinarke Raskrikavanja, i prošle godine bio nesumnjivi šampion manipulacija na naslovnim stranama – bilo ih je najmanje 363, dakle više od jednom dnevno budući da je tokom godine izašlo 306 brojeva.

Godina je počela razračunavanjem sa liderima opozicije, s obzirom da su Srbiju na proleće očekivali izbori. Mogli smo da čitamo tekstove o „Savu CIA Manojloviću“ koji sprema „krvave nerede“, Ponošu kao „NATO kandidatu“, „lažnim ekolozima“, „hejterima“ i „bednicima“ iz opozicije. Vodeći kampanju protiv njih, ovaj tabloid je često tvrdio da su rekli nešto što nisu – „izvrtanje“ tuđih izjava je bio jedan od najčešćih vidova manipulacije prošle godine u Informeru.

Krajem februara, Informer je otvorio eru ratnih manipulacija sada već dobro poznatom naslovnom stranom na kojoj je pisalo „Ukrajina napala Rusiju“, a tokom narednih meseci ovaj tabloid će pisati kako je Putin „zgazio“ Ukrajinu, kako se desio njegov „munjeviti udar“ i kako Ukrajina na kolenima „moli za milost“. Slika predsednika Rusije na naslovnim stranama pojavila se 86 puta.

Kako je rat odmicao, tako je tabloid pisao o krizi sa hranom i energentima, ali u evropskim zemljama: „EU moli za gas“ ili „Švajcarska – ko zagreje stan na više od 19 stepeni ide u zatvor“, za šta smo utvrdili da je reč o čistoj dezinformaciji.

Za oko nam je zapao i naslov: „Svetu preti velika glad“, u čijem je nastavku odmah i tvrdnja da „Srbija ima dovoljno hrane“. Ovo je, inače, bio uobičajeni narativ prorežimskih medija kada je reč o ekonomskim posledicama rata – u svetu skoro pa gladuju, u Srbiji je sve pod kontrolom – o čemu je Raskrikavanje pisalo i prošle godine u velikoj analizi o izveštavanju medija o rusko-ukrajinskom sukobu.

Dok je u prvoj polovini godine glavni negativac, kao i godinu dana pre toga, bio Dragan Đilas čija je slika objavljena najmanje 32 puta u negativnom kontekstu, od druge polovine godine – sa pogoršanjem krize na Kosovu – „štafetu“ je preuzeo premijer Kosova Albin Kurti. Njegovo lice se na naslovnicama Informera pojavilo najmanje 49 puta, a svaki od tih puta Informer nije štedeo reči – nazivali su ga, između ostalog, „tempiranom bombom“, „šiptarskim ološem“ i „psihopatom iz Prištine“.

Izveštavanje o Kosovu pratile su i česte najave rata, naročito u vreme kada je kosovska vlast pokušala da uvede RKS tablice. Tada je i Raskrikavanje analiziralo kako izgleda medijsko-propagandno potpirivanje vatre iz Beograda ali i Prištine.

Reč „rat“ je upravo bila jedna od najčešćih na naslovnim stranama ovog tabloida.

Istovremeno je brižljivo održavan kult ličnosti predsednika Aleksandra Vučića koji se na naslovnim stranama pojavio 142 puta, gotovo isključivo u pozitivnom kontekstu – sprečavao je najavljivane ratove i smirivao tenzije, „branio Srbiju“ i „razbijao“ protivnike.

Srpski telegraf „izdominirao“ s Vučićevim fotografijama

Srpski telegraf je na naslovnim stranama objavio najmanje 253 neutemeljene, pristrasne i druge manipulativne tvrdnje.

Glavni pozitivac i u ovom tabloidu je, očekivano, bio Aleksandar Vučić, čija se fotografija samo na naslovnicama pojavila najmanje 242 puta – ubedljivo najviše od ostalih novina. Njegovo lice smo gledali kada bi ga citirali, kada bi izveštavali o nekoj državničkoj poseti, kada su tema bile investicije ali i kada bi neko (neuspešno) pokušavao da ga „slomi“.

Srpski telegraf je podršku predsedniku pokazivao i opisujući njegovu politiku kao „mudru“, njega kao čoveka koji vodi „lavovsku borbu“, „ne zna za poraz“ i „svaki pritisak odbija kao zid“. U finišu izborne kampanje nazvali su ga „Aleksandar Veliki“, a dan kasnije je na naslovnoj objavljena i ilustracija Vučića kao Terminatora, u čijoj pozadini su prikazana obeležja Beograda, kranovi i dizalice na gradilištima, uz napis „MAŠINA“.

Narativ koji prorežimski tabloidi „pletu“ oko Vučića treba da ubedi čitaoce ne samo u njegovu snagu, već i njegovu ugroženost. Tako ga je i Srpski telegraf predstavljao veoma često tokom prošle godine – kao žrtvu, čoveka koga „lome i Istok i Zapad“, koji „trpi neviđene pritiske“ i koji je „dežurni krivac svima“.

Drugi rekorder po broju pojavljivanja je Vladimir Putin – najmanje 162 puta je objavljena njegova fotografija u ovom tabloidu, značajno češće nego u drugim novinama. Srpski telegraf je, za razliku od ostalih, izveštavanju prema Rusiji i Putinu tokom rata menjao pristup, o čemu možete čitati u zasebnoj analizi.

Osim pozitivca, svakoj priči je potreban i negativac. I Srpskom telegrafu to je prošle godine bio Albin Kurti čije se lice na naslovnim stranama pojavilo najmanje 32 puta. Za njega su tvrdili da je „primitivac“ i „zlo“, a više puta je optužen da „želi rat“ i „da hoće krv“.

Onda kada bi izveštavali o susretu dvojice državnika za pregovaračkim stolom u Briselu, Vučić je, bez argumenata, predstavljan kao dominantan. Recimo, krajem novembra su objavili tekst o tome da „Kurti ne sme Vučića da pogleda u oči“ – na osnovu „analize“ govora tela, utvrdili su da je „demonstrirao izuzetan strah i nelagodu u direktnim razgovorima sa Aleksandrom Vučićem, za razliku od Vučića koji deluje izuzetno čvrsto, rešeno, pripremljeno“. Kao dokaz priložili su nekoliko fotografija na kojima Kurti gleda u papire na stolu ili u Žozepa Borelja i Miroslava Lajčaka koji su takođe bili na sastanku. Ipak, na sajtu Evropskog saveta postoji i fotografija sa istog sastanka na kojoj Kurti gleda Vučića u oči.

Srpski telegraf se razračunavao i sa doskorašnjim saradnicima Aleksandra Vučića. Tako su za bivšu ministarku eneretike Zoranu Mihajlović tvrdili da „šuruje sa opozicijom“, da „ucenjuje i napada jer gubi fotelju“ i da „udara direktno na Vučića“. Bez dokaza su je u više navrata optuživali da daje informacije listu Nova jer joj je „prpa za fotelju“, te da Šolakovim medijma „plaća promo tekstove kako je vredna, pametna i ima sređenu kuću“.

Bolje nije prošao ni bivši ministar odbrane, Nebojša Stefanović. Nakon intervjua koji je bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović dala Objektivu optužujući Stefanovića da je štitio Veljka Belivuka, Srpski telegraf je pozivao na njegovo hapšenje: „Sad nema nazad, hapsi državo“. Gotovo svako spominjanje Stefanovića pratili su pristrasni ili senzacionalistički naslovi poput „Prpa, Nebojša“, „Ministar se sakrio u mišju rupu“, „Stefanović uterivao dugove za Šariće“…

Večernje novosti i Srbi kao večite žrtve regionalnih i zapadnih spletkaroša

Treće na listi po broju izbrojanih manipulacija (najmanje njih 238) su Večernje novosti.

Ovaj list je vrlo često manipulisao iznoseći sumnje i spekulacije kao činjenice, neopravdanim generalizacijama, tvrdnjama poput „nesumnjivo je“ i „bez sumnje“ za stvari koje su sumnjive i nepouzdane, suptilnim uplitanjem novinarskih, sugestivnih komentara u faktografske izveštaje poput „ucenjivački ton Vašingtona“ ili „usijane glave u Kijevu“, a dešavalo se i da u tekstu nemaju nijedan jedini izvor, odnosno da iznose decidirane tvrdnje bez ikakvog potkrepljenja.

Večernje novosti se nisu naročito bavile Vučićevom opozicijom ili ljudima iz SNS-a, već su se u odnosu na sve ostale novine tradicionalno najviše razračunavale sa „neprijateljima“ iz regiona – ističući u negativnom kontekstu pre svega Albina Kurtija, Albance i Hrvate.

Kurti se pojavljivao na naslovnim stranama Večernjih novosti uglavnom u negativnom kontekstu i uz korišćenje zapaljive retorike, često bez dokaza za napisane tvrdnje. U crno-beloj perspektivi Večernjih novosti, stvar je tokom cele godine izgledala ovako: Kurti priprema razna zlodela u saradnji sa saveznicima na Zapadu, a od njih dobija podršku protiv Srba koji su u Večernjim novostima učestalo nekritički prikazani kao pasivni i žrtve. Srbima su o glavi, kako je cele godine tvrdio ovaj list, radili mnogi – Kurti, Albanci, Milo Đukanović, Evropska unija, Hrvati, NATO…

Pozitivci su bili ruski predsednik Vladimir Putin, ali i Milorad Dodik, koji je prikazan kao jedan od retkih prekograničnih prijatelja Srbije. Ipak, i u Večernjim novostima je najzastupljeniji akter bio Aleksandar Vučić čija se fotografija pojavila na naslovnoj čak 161 put, dakle gotovo svaki drugi dan.

Večernje novosti su njegov kult ličnosti održavale slično Informeru – višednevnim građenjem tenzije teškim i neutemeljenim rečima i najavama rata, da bi tu tenziju onda u jednom danu odagnao upravo on. Tako su, na primer, desetak dana pred kraj godine praktično svaki dan na naslovnim stranama imali dramatične naslovne strane o krizi sa barikadama na Kosovu – „Kurti hoće masakr na barikadama“, „Kurtijev teror uz odobrenje Nemačke“, „Vučićev brat i sin na spisku za odstrel“, „Kurtijevi policajci rafalima na Srbe“, „Podigao vojsku da udari na Srbe“, „Hoće da nas izbace sa Kosova za sva vremena“, da bi posle te dramatične sedmice stiglo razrešenje u liku predsednika: „Dobijene garancije, sklanjaju barikade“ uz veliku Vučićevu fotografiju.

Spoljnopolitička tema koja je po broju manipulacija dominirala u ovom prorežimskom listu bio je rat u Rusiji. Kao što smo pisali u prošlogodišnjoj analizi, Večernje novosti su o ratu izveštavale poput PR centra Kremlja – dominantnim oslanjanjem na ruske izvore i izveštavanjem u korist Rusije i iz ruske perspektive. Negirali su se i relativizovali svi mogući civilni zločini u Ukrajini, uz tvrdnje da se radi o režiranom događaju „poput Markala i Račka“.

U duhu nacionalističke retorike ovog lista, ni prošle godine Večernje novosti nisu propustile priliku da negiraju genocid u Srebrenici naslovima poput „Srebrenica, Račak, Buča, jedno lice propagande“, „Srbi napali da se osvete, NATO predao Srebrenicu“, ili „Potpis na genocid pa ulazak u Potočare“, gde su tvrdili da će svi koji žele da posete memorijalni centar u Potočarima morati na ulazu da potpišu da priznaju genocid. Kako su saopštili iz ovog centra, to nije bilo tačno.

Alo: Manipulacije izjavama i Đilas tamo gde ga nema

Na naslovnim stranama tabloida Alo smo za prošlu godinu zabeležili najmanje 198 pristrasnih, neutemeljenih ili na drugi način manipulativnih vesti.

Jedna od karakteristika ovog tabloida jeste da tvrdnje raznoraznih analitičara ili političara često predstavljaju na naslovnim stranama kao neupitnu istinu. Ono što na naslovnoj izgleda kao činjenica, u tekstu se ispostavlja kao nečija tvrdnja (koja ne mora biti tačna), uglavnom neargumentovana, spekulacija ili mišljenje.

Ni ovaj tabloid nije iskakao iz uobičajenog šablona izveštavanja po kome izveštavaju i ostali prorežimski mediji – postoje pozitivci (Vučić) i negativci (Albin Kurti, lideri opozicije, Hrvati).

Aleksandar Vučić se naslovnim stranama ovih novina prošle godine pojavio najmanje 122 puta, odnosno u proseku svaki treći dan, i to uglavnom u ulozi dominantnog lidera.

Tako je pred same izbore izbore pojedince koji su Vučića podržali Alo ocenio kao „tim snova“, a njegovu politiku kao „odgovornu i državničku“. Vučićev govor pred Generalnom skupštinom UN-a Alo je opisao kao „istorijski“, a u zanosu su naveli i da je njime „rasturio svetsko licemerje“ i sve „skresao u lice“. Za ilustraciju tog teksta su, kako je Raskrikavanje tada pisalo, iskoristili fotografiju pune sale koja je u stvari nastala tokom obraćanja ukrajinskog ambasadora u UN-u, dok je sala tokom Vučićevog govora bila poluprazna.

Ni Alo nije štedeo teških reči Albina Kurtija, broj 1 negativca u prethodnoj godini. Opisivali su ga kao „siledžiju“, „ludaka“, „zlotvora“, „teroristu“, „srbomrsca“ i „prištinskog klovna“. Negativna kampanja protiv Kurtija je bila najizraženija u leto kada je Kosovo najavljivalo nove mere oko ličnih dokumenata, kao i krajem godine kada su kosovski Srbi postavili barikade zbog hapšenja srpskog policajca.

Upravo jedan od naslova iz tog perioda pokazuje kako izgleda manipulativno izveštavanje, kada je osvanula tvrdnja da je „Kurti otvoreno najavio da će ubijati Srbe“ i komentar „Jezivo“. Unutar novina čitalac saznaje da je povod za tekst Kurtijeva izjava za Gardijan u kojoj je zapravo rekao da „nas brine što uklanjanje barikada neće isključiti žrtve“. Iz teksta se vidi da ne samo da nije najavio ubijanje Srba, već naprotiv – naveo je da „želimo da budemo što pažljiviji kako bismo sigurali da neće doći do destabilizacije i da će postojati relativni mir i sigurnost“. Ipak, ova rečenica se nije našla u tekstu, ali su zato izmišljene pretnje u Gardijanu komentarisali premijerka Ana Brnabić, ministar odbrane Miloš Vučević i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.

Pogrdne reči upućivali su i drugim „neprijateljima“, poput Dragana Đilasa koga su nazivali „opozicionim tajkunom“ i „licemerom“, a stavljali ga na naslovnu čak i kada ga u tekstu ne bi ni spominjali. Tako smo zabeležili naslov u kome je Alo tvrdio da su „za Đilasa i Mariniku Srbi ubice“ pozivajući se na jedan tekst Danasa. U tom tekstu, međutim, nema ni Đilasa, ni Marinike Tepić, već se u njemu prenosi iskaz svedoka pred sudom u Hagu koji je tvrdio da su srpske snage ubijale civile tokom rata na Kosovu. Alo je „opravdao“ naslovnu stranu sledećim rečima: „U listu Danas koji je pod kontrolom (…) Đilasa i njegove desne ruke Marinike Tepić, nastavljeno je predstavljanje Srba kao ubica, silovatelja i zločinaca“.

Unapređeni etički standardi Kurira: „Ko sa Đilasom spava, popišan se budi“

Na naslovnim stranama Kurira, tokom prošle godine objavljene su najmanje 122 neutemeljene ili pristrasne tvrdnje, kao i druge vrste manipulacija.

Vučićeva slika se na naslovnicama pojavljivala u proseku svaki drugi dan – najmanje 184 puta – po čemu je ovaj tabloid na drugom mestu, iza Srpskog telegrafa. Predsednik je predstavljen ili u pozitivnom ili neutralnom kontekstu, a pozitivan stav prema njemu često su iskazivali samo jednom rečju: „Stabilno“, „Odlučno“, „Principijelno“, „Dosledno“, „Odgovorno“, „Snaga“…

Na sličan način je Kurir iskazivao pristrasnost i prema nekim drugim akterima, na primer Albinu Kurtiju, čije su političke poteze na naslovnim stranama pratili epiteti „Providno“ ili „Perfidno“, dok su potezi lidera opozicije ocenjivani sa „Neodgovorno“, „Nemoć“ i slično. O političarima i drugim akterima iz Hrvatske i Crne Gore pisali su i „Jadno“, „Potez očajnika“, „Bruka“, „Kompleksaši“…

O Draganu Šolaku su, recimo, naveli da je „alav na pare“ i da „pere biografiju“, a taj naslov je pratio komentar „Videla žaba da se konj potkiva“. Zabeležili smo još nekoliko slučajeva korišćenja narodnih izreka u sličnom kontekstu („Selo gori a Zorana se češlja“), a posebno je bila interesantna „Ko sa Đilasom spava, popišan se budi“. Ovaj naslov je najavljivao „analizu političkih likvidacija Dragana Đilasa“.

I Kurir je, kao i drugi tabloidi, ponekad „provlačio“ fotografije određenih aktera kroz filtere ukoliko se radilo o „negativcima“. Tako je Vučićevo lice na fotografijama „ispeglano“ i bez kontrasta kakvi su korišćeni za fotografije Kurtija ili političara opozicije kojima su lica na pojedinim naslovnicama izgledala umorno, bolesno i zlokobno.

Osim pristrasnih, bilo je i neutemeljenih naslova, odnosno tvrdnji za koje u samom tekstu nije bilo dokaza ili adekvatnih argumenata koji bi je „opravdali“.

Na primer, preneli su navodnu izjavu gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička da je „Srbija okupirala Kosovo“, što je Raskrikavanje još tada ocenilo kao neutemeljeno, a i sam Kličko je ovo ubrzo demantovao. Pisali su i da Severna Koreja šalje Putinu 100 hiljada vojnika, što su fektčekeri u svetu danima pre toga ocenili kao tvrdnju za koju nema dokaza – štaviše, tako nešto su za Newsweek demantovali iz ruskog Ministarstva diplomatije.

Manipulacije garant čitanosti, čitanost garant zarade

Kompanije koje stoje iza ovih listova su, istovremeno, tokom prošle godine sklapale poslovne ugovore sa državom, lokalnim samoupravama, ustanovama i institucijama.

Zarađivali su pre svega preko tendera za oglašavanje, a u manjoj meri i preko konkursa za projektno sufinansiranje. Iz javnih budžeta im je preko ovih ugovora isplaćeno više od 800 hiljada evra, o čemu možete čitati u zasebnom tekstu Raskrikavanja.

Tekst: Raskrikavanje

Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda, u dve tužbe koje je podneo protiv BIRN-a traži da mu se na ime naknade nematerijalne štete isplati dva puta po šest miliona dinara.

Gradonačelnik je tužio BIRN Srbiju, glavnog i odgovornog urednika Milorada Ivanovića i novinare Jelenu Veljković, Aleksandra Đorđevića i Radmila Markovića zbog informacija iznetih u tekstovima o njegovoj vili u Trstu i ozakonjenju gradnje na Bežanijskoj kosi.

„Tuženi su iznošenjem neistina prouzrokovali neizmernu štetu tužiocu u smislu pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti, ugleda i ljudskog dostojanstva čime su ukupne moralne vrednosti tužioca dovedene u pitanje, koje on uživa u određenoj društvenoj sredini“, navodi se u tužbama koje je Šapić podneo protiv BIRN-a.

Milorad Ivanović, glavni i odgovorni urednik BIRN Srbija kaže da se radi o još jednoj SLAPP tužbi, odnosno tužbi čiji je cilj da zaplaši i obeshrabri novinare u nameri da izveštavaju o pojedinim ljudima ili temama od značaja za društvo.

On je dodao da sudska praksa pokazuje da u sličnim slučajevima, sudije ne presuđuju tako visoke iznose poput ovih koje Šapić traži od BIRN-a, te da je cilj tog zahteva da se BIRN Srbija, urednici i novinari izlože višim taksama i troškovima u pokušaju da se iscrpe.

„BIRN će nastaviti da istražuje teme od javnog interesa, nadzire i kontroliše rad institucija, političara i javnih funkcionera i objavljuje priče koje javnost ima pravo da zna i na osnovu kojih može da donosi odluke“, rekao je Ivanović.

Cilj strateških tužbi protiv javnog učešća, takozvanih SLAPP tužbi, je da zastraše i finansijski i psihološki iscrpe novinare kako bi ih ućutkali, piše u izveštaju o SLAPP tužbama u Srbiji koji su objavile organizacije ARTICLE 19, Centar za ljudska prava Američke advokatske komore i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) u februaru 2022. godine.

Prva tužba zbog teksta o Šapićevoj vili u Trstu

U prvoj tužbi podnetoj Višem sudu u Beogradu 17. marta ove godine zbog teksta „Šapićeva vila u Trstu: Gradonačelnik Beograda nije prijavio kuću vrednu 820.000 evra“, Šapić je tužio glavnog i odgovornog urednika BIRN-a Milorada Ivanovića, autore teksta Jelenu Veljković i Aleksandra Đorđevića i BIRN Srbiju.

Šapić tvrdi da su u tekstu iznete neistine i optužbe da je prekršio zakon time što nije prijavio imovinu Agenciji za sprečavanje korupcije.

„Ovakvim pisanjem se iskazuje jasna namera autora da se u javnosti tužilac (Šapić, prim. aut.) prikaže kao javni funkcioner koji krši zakon“, navodi se u tužbi.

Tvrdi se dalje da je istina sasvim drugačija – da je Šapić uredno i blagovremeno prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije kupovinu nekretnine u Italiji i da je na zahtev Agencije dostavio i kupoprodajni ugovor u kom se vide svi relevantni podaci o nepokretnosti. Dodaje se i da je ugovor Agenciji dostavio 12. marta 2019. godine. Iz ovoga se, kako se zaključuje, vidi da Šapić nije imao nameru da bilo šta da krije.

„Da su autori spornog teksta postupali sa dužnom pažnjom i od Agencije zahtevali potpuniji odgovor u smislu da li je i na koji način tužilac prijavio kupovinu nekretnine u Italiji, verovatno bi dobili odgovor iz kog se jasno zaključuje da tužilac (Šapić) nije prekršio zakon“, navodi se u tužbi.

Radeći na tekstu o tršćanskoj vili od 399 kvadrata koja je plaćena 820.000 evra, novinari BIRN-a obratili su se i Agenciji za sprečavanje korupcije i Aleksandru Šapiću. Gradonačelnik, međutim, nije odgovarao na telefonske pozive upućene na dva broja poznata redakciji, niti je odgovarao na pitanja koja su mu potom upućena pisanim putem.

Agenciji za sprečavanje korupcije BIRN se takođe obraćao više puta. U prvom odgovoru dobijenom iz Agencije, navedeno je da su „svi izveštaji koje je Agenciji za sprečavanje korupcije podneo Aleksandar Šapić, gradonačelnik Grada Beograda obrađeni i objavljeni na internet prezentaciji Agencije“. Međutim, ni u jednom od tih izveštaja ne postoji vila od 399 kvadratnih metara, kao ni zemljište na kom je kuća, niti šuma koja je okružuje.

BIRN je Agenciji pisao i posle objave teksta, ali nismo dobili konkretan odgovor na pitanje da li je tačno da je Šapić Agenciji dostavio kupoprodajni ugovor iz kog se vidi i površina nepokretnosti. Rečeno je da su „javni funkcioneri dužni da prijave nepokretnosti u zemlji i inostranstvu, kao i da podatke o vrsti, strukturi i površini nepokretnosti kao i vlasničkom udelu i osnovu sticanja, a da ih agencija objavljuje na način na koji ih je javni funkcioner uneo u izveštaj o imovini i prihodima, prilikom njegovog podnošenja“.

Posle objavljivanja BIRN-ovog teksta, Agencija za sprečavanje korupcije saopštila je da je 27. januara ove godine pokrenula postupak postupak vanredne provere podnetih izveštaja o imovini i prihodima gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, ali o ishodu tog postupka još nema nikakvih informacija.

BIRN je 26. marta poslao pitanja Agenciji o tome da li je postupak okončan, šta je utvrđeno, i ukoliko nije, u kojoj je fazi, ali iz Agencije nisu odgovorili na pitanja do objavljivanja teksta.

Druga tužba zbog teksta o ozakonjenju Šapićevog objekta na Bežanijskoj kosi

U drugoj tužbi, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić tužio je novinara Radmila Markovića, glavnog i odgovornog urednika Milorada Ivanovića i BIRN, takođe tražeći naknadu nematerijalne štete zbog „pretrpljenih duševnih bolova, povrede časti, ugleda i ljudskog dostojanstva“ za tekst „Aleksandru Šapiću nezakonito ozakonjena nelegalna gradnja nakon što je postao gradonačelnik“.

I ovom tužbom Šapić traži odštetu od šest miliona dinara, navodeći da su u tekstu iznete neistine, odnosno da autor teksta „tvrdi da je opština Novi Beograd `nezakonito ozakonila` predmetni objekat tužioca, što je apsolutna neistina“.

U tužbi se tvrdi da je „očigledna namera tuženih da uruše ugled tužioca“.

Šapić dalje opisuje proceduru ozakonjenja objekata i tvrdi da opštinski organi formalno donose odluku na osnovu „stručnih zaključaka“ ovlašćenih lica.

„Imajući u vidu napred navedeno pojašnjenje kako teče postupak ozakonjenja u smislu šta je u nadležnosti Opštine, odnosno da samo izdaje formalno Rešenje, postavlja se sasvim logično pitanje – kako je autor spornog teksta mogao da zaključi da je Opština nešto ‘nezakonito ozakonila’?!“, pita se Šapić u tužbi.

On u tužbi tvrdi da „autor spornog teksta potpuno zanemaruje činjenice, а iz kojih jasno proizilazi da nema mesta da se piše o bilo kakvim nelegalnim radnjama kada su se svi nadležni organi o tome već izjasnili“, navodeći da je Tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu protiv njega za krivično delo građenja bez građevinske dozvole.

„Jednostavno, iz spornog teksta proizilazi da tuženi znaju i bolje i više od nadležnih državnih/opštinskih organa, pa je legitimno postaviti pitanje – šta će nam onda institucije i tužilaštva, kada sve to bolje rade novinari“, piše u tužbi.

Kako je BIRN prethodno pisao, opština Novi Beograd ozakonila je gradonačelnikov sedmosobni stan na Bežanijskoj kosi iako ovaj objekat – u tom obliku i gabaritima – nije postojao na satelitskom snimku Republičkog geodetskog zavoda iz 2015. godine, što je osnovni preduslov da nelegalno izgrađeni objekti uopšte uđu u proceduru za ozakonjenje, prema Zakonu o ozakonjenju objekata.

Takođe, gradske opštine mogu donositi rešenja o ozakonjenju objekata do 400 kvadrata bruto razvijene građevinske površine (BRGP), dok je za veće površine nadležan Grad Beograd. Šapićev objekat, prema zvaničnim podacima iz katastra, ima 403 kvadrata BRGP.

U izveštaju „Rat u Evropi i borba za pravo na izveštavanje“, navodi se da je u 2022. najviše slučajeva uznemiravanja i zastrašivanja novinara „zabeleženo u Rusiji, ali i u Srbiji, Italiji, Poljskoj, Hrvatskoj i Grčkoj“.

U prošloj godini u Evropi su zabeležena 94 takva slučaja, što je manje u odnosu na 2021. godinu, kada ih je bilo 110, navodi se u izveštaju 15 međunarodnih organizacija.

U izveštaju se navodi i da su uznemiravanje i zastrašivanje novinara i kampanje njihovog blaćenja „postali nova normalnost do te mere da ih pojedini novinari više ne prijavljuju“.

„Među onima koji stoje iza pretnji su privatne strane i predstavnici javnih vlasti. Počinioci često ostaju anonimni, što dodatno otežava traženje pravne zaštite“, navodi se.

Srbija je, uz Albaniju, Bugarsku, Hrvatsku, Francusku, Italiju i Poljsku, pomenuta i kao zemlja u kojoj se protiv novinara i medija sve češće podnose tužbe za klevetu.

Kao izgovor za pokretanje pravnih postupaka protiv novinara sve više se koristi borba protiv lažnih vesti, navodi se u izveštaju i dodaje da „sve veći broj pravnih pretnji usmerenih ka novinarima podstiču političari, uključujući one koji su trenutno u vladi“.

„U Srbiji, bivša državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović, kojoj se sudi za trgovinu uticajem, podnela je tužbu za klevetu protiv Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) i njenog urednika Stevana Dojčinovića“, piše u izveštaju.

U delu izveštaja se navodi da je „2022. bila godina definisana ratom“ i da je u delovima Evrope „bilo i rata protiv novinarstva“: od kada je Rusija pokrenula invaziju Ukrajine, najmanje 12 novinara i medijskih radnika je ubijeno tokom obavljanja profesionalnih zadataka i da je 21 ranjen.

Uz ocenu da je širom Evrope nastavljena degradacija slobode medija, autori izveštaja navode da je u prošloj godini uhapšeno 127 novinara, što predstavlja rast od 60 odsto u odnosu na 2021. godinu.

Najviše novinara uhapšeno je u Turskoj (52), Belorusiji (32), Rusiji (22) i teritorijama Ukrajine okupiranim od ruskih snaga (14).

Među 15 organizacija koje su sačinile izveštaj su Evropska federacija novinara, Međunarodna federacija novinara, Asocijacija evropskih novinara, Reporteri bez granica, Komitet za zaštitu novinara, Međunarodni institut za štampu, Evropski centar za slobodu štampe i medija.

Za izmjene zakona u formi nacrta u nastavku Druge redovne sjednice NSRS u Banjaluci glasalo je ukupno 49 poslanika. Javna rasprava o spornim izmjenama Krivičnog zakona RS-a trajaće 60 dana, nakon čega bi zakon u formi prijedloga ponovo trebalo da bude na glasanju.

Institucije i zvaničnici entiteta Republika Srpska (RS) godinama su predmet kritika i osuda domaće i međunarodne javnosti zbog odnosa političkih zvaničnika i entitetskih institucija prema osnovnim ljudskim pravima. Prašina se naročito podigla posljednjih sedmica zbog niza nedemokratskih i nemilih događaja, uključujući usvojeni akt Vlade RS-a koji ima namjeru vratiti klevetu u krivične okvire, te zabilježenih slučajeva verbalnog i fizičkog nasilja prema novinarima, aktivistima i ugroženim društvenim kategorijama.

Krivična odgovornost za uvredu, klevetu i iznošenje ličnih i porodičnih prilika

Posljednjih nekoliko sedmica, nakon što je Vlada RS-a usvojila  2. marta Nacrt zakona o izmjenama i dopunama Krivičnog zakonika RS, kojim se uvode nova krivična djela protiv časti i ugleda, odnosno krivično djelo uvrede i klevete, negodovanje su izrazile brojni mediji, organizacije civilnog društva, aktivisti, predstavnici međunarodne zajednice, kao i pojedini opozicioni političari. Utvrđenim izmjenama i dopunama Krivičnog zakonika Vlada RS namjerava da uvede nova krivična djela protiv časti i ugleda, krivična djela uvrede, klevete, kao i iznošenja ličnih i porodičnih prilika. Ovim zakonskim izmjenama najavljuju novčane kazne za navedena krivična djela u rasponu od 5.000 do čak 100.000 KM.

Predstavnici civilnog sektora i novinarske profesije otvoreno su negodovali još od same najave kriminalizacije klevete. Brojni mediji uputili su u prvoj sedmici marta Vladi RS inicijativu za povlačenje Nacrta zakona iz skupštinske procedure. Nevladine i novinarske organizacije sastale su se 13. marta sa šefovima poslaničkih klubova u NSRS, kako bi razgovarali o spornom Nacrtu, ukazujući na sve negativne posljedice koje bi njegovo usvajanje imalo po novinarsku profesiju i društvo u cijeloj zemlji. Dan kasnije, održani su spontani protesti okupljenih novinara prije početka Druge redovne sjednice NSRS, na kojoj je trebalo da se razmatra sporni Nacrt zakona. Novinari su u znak protesta lijepili trake preko usta i lomili olovke zbog najavljenje kriminalizacije klevete, tražeći da Nacrt bude povučen iz skupštinske procedure.

Specijalni izvjestitelji za prava na slobodu mišljenja, izražavanja, mirnog okupljanja i udruživanja Ujedinjenih nacija (UN) obratili su se  pismom  vlastima RS-a u kojem zahtjevaju da nacrt zakona po kojem je predviđena kriminalizacija klevete bude povučen sa skupštinskog zasjedanja. Uz to su objasnili zašto ovaj potez nije u skladu sa najboljim praksama i važećim međunarodnim preporukama. Platforma za sigurnost novinara Vijeća Evrope objavila  je 20. marta upozorenje u vezi sa kriminalizacijom klevete u RS-u.

“Ništa se neće desiti bez javne rasprave, Nacrt je osnova za javnu raspravu i nije usvojen”, rekao  je medijima 9. marta predsjednik RS-a Milorad Dodik (SNSD). Na istom tragu je i predsjednik entitetske Vlade Radovan Višković (SNSD) 10. marta izjavio da zakon nije konačan i do usvajanja može biti potpuno izmijenjen, dodavši da mu nije jasno zašto je toliko negativna reakcija javnosti i medijske zajednice kada slični pa i strožiji zakoni postoje u zemljama Evropske unije te da će usvajanju prethoditi javne konsultacije u trajanju od 60 do 90 dana.

Ipak, Nacrt zakona je prošle sedmice bio predmet višesatne skupštinske rasprave. Tokom rasprave, predsjedavajući NSRS Nenad Stevandić (US), koji pripada političkoj grupaciji koja čini vlast u ovom entitetu, rekao je da je zakon o kriminalizaciji klevete i uvrede višestruko problematičan jer se ne bi toliko prašine dizalo i ne bi Narodnu skupštinu posjećivao toliki broj ambasadora da to nije tako, i od toga ne treba niko da bježi. U završnoj riječi dan prije usvajanja Nacrta, ministar pravde Miloš Bukejlović (SNSD) izjavio je da je zakon koji je ovo ministarstvo predložilo imao namjeru da suzbije lažne vijesti i govor mržnje, i da nije usmjeren protiv medija.

Namjera kriminalizacije klevete i reakcije

Predsjednik RS-a Dodik, koji je od 2017. godine na američkoj, a od aprila 2022. na britanskoj „crnoj listi“, prvobitno je krajem oktobra 2022. godine najavio uvođenje klevete u Krivični zakonik RS kao krivičnog djela, kao i uvođenje novog seta zakona u oblasti sprečavanja širenja lažnih vijesti i govora mržnje. S obzirom da je pitanje klevete već bilo uređeno entitetskim Zakonom o zaštiti od klevete, postavlja se pitanje zašto je vlastima u RS-u kriminalizovanje klevete pitanje koje je dobilo status hitnosti i prioritet. Predstavnici stručne javnosti dodaju da se radi o otvorenom gušenju slobode medija i nezavisnog i istraživačkog novinarstva u tom entitetu.

Evropska i Međunarodna federacija novinara (EFJ i IFJ) krajem januara, upozorile  su na opasnost od ovakvog presedana, i zatražile od Evropske komisije i Vijeća Evrope da pozovu Vladu RS i entitetskog predsjednika da ponište taj prijedlog.

Početkom februara ove godine, u Banjaluci je potpisana deklaracija  protiv ograničavanja prava i sloboda, a potpisnici deklaracije iz organizacija civilnog društva i nezavisnih medija naveli su da bi donošenje zakona o lažnim vijestima moglo biti iskorišteno protiv nezavisnih medija.

BiH je dekriminalizirala klevetu 2003. godine, a izmjene koje predlaže entitetska vlada pogoršale bi ionako zabrinjavajuću situaciju represije protiv glasova suprotnog mišljenja, podsjetila je Komesarka za ljudska prava Vijeća Evrope Dunja Mijatović, koja je pozvala na povlačenje Nacrta izmjena i dopuna Krivičnog zakona RS.

Stručnjaci tvrde da, ukoliko se Nacrt usvoji, to neće predstavljati opasnost samo za medije u RS već za sve medije i novinare u Bosni i Hercegovini. Pored toga, upozorava se da pojedine odredbe nisu jasno određene. Na primjer, tekst odredbe o uvredi ne precizira šta bi bila uvreda, niti daje bilo kakav opis radnje za koju su propisane izrazito visoke novčane kazne, što bi značilo da će sudska praksa donekle odrediti šta je to uvreda.

Iz Vijeća za Štampu u BiH poručili su da davanje nadležnosti tužiocu da ispituje i analizira novinarske priloge i tekstove po svakoj prijavi predstavlja direktno miješanje u novinarski posao koji ima svoje regulatore i samoregulatore.

Upravni odbor Udruženja BH novinari ocijenio je proces kriminalizacije klevete u RS-u kao institucionalni pokušaj zastrašivanja novinara i medija, posebno onih koji kritički pišu o potezima vlasti, gušenje slobode medija i uvođenje (auto)cenzure. Iz ovog udruženja upozorili su da pojedini političari iz drugog entiteta, Federacije BiH, također podržavaju kriminalizaciju klevete i da je za očekivati da, ukoliko RS usvoji pomenute izmjene i dopune Krivičnog zakonika, isto može učiniti i Federacija BiH.

Povodom novog Nacrta oglasili su se i Ured visokog predstavnika u BiH  (OHR), Delegacija Evropske unije i Ured specijalnog predstavnika EU  u BiH, kao i Vijeće  za implementaciju mira (Peace Implementation Council – PIC).

Nasilje protiv novinara i medija

Novinari i mediji u entitetu Republika Srpska u posljednje vrijeme meta su različitih vrsta napada i pritisaka, upozoravaju  novinarske mreže iz regije.

Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske, na konferenciji za štampu održanoj 8. marta u Banjaluci na neprimjeren način komentarisao je borbu novinara protiv kriminalizacije klevete i nacrta izmjena Krivičnog zakonika ovog entiteta, ocijenili su predstavnici profesionalne novinarske zajednice. Pored neprimjerenog obraćanja i javnog vrijeđanja novinara, Dodik je najavio rigorozne mjere protiv nevladinog sektora i udruženja koja se finansiraju donatorskim sredstvima, rekavši kako “SAD u svom zakonu strane nevladine organizacije ili one koje finansiraju stranci nazivaju stranim agentima na prostoru SAD“ i najavio da će Republika Srpska preuzeti istu terminologiju.

Dan nakon konferencije, novinarima Aleksandru Trifunoviću iz Buke i Nikoli Morači iz EuroBlica vandali su izgrebali automobile. Banjalučka policija trenutno istražuje slučaj. Podsjetimo, Morača je nedavno saslušan  u policiji i oduzet mu je mobilni telefon, nakon što je odbio da kaže ime izvora informacija, što je SafeJournalists mreža osudila  . Dodik je ovo pitanja komentirao rekavši da “postoje indicije” da su novinari sami oštetili vozila.

Iz Udruženja BH novinari poručili su da je vandalizam na imovinu dvojice novinara direktna posljedica poruka koje javnosti već danima upućuje predsjednik RS-a. “Dodik svojom retorikom targetira novinare koji se bore protiv kriminalizacije klevete kao ‘nepodobne’. On javno, imenom i prezimenom, pojedine novinare označava ‘neprijateljima sistema’, i samo je pitanje vremena kada će neki od tih novinara biti i fizički napadnuti jer je predsjednik RS-a od njih napravio mete”, zaključuju iz Udruženja.

Iako RS prednjači u zloupotrebi sile i institucija protiv novinara i medija, ni Federacija BiH ne može se pohvaliti povoljnom situacijom u tom smislu, što potvrđuje novi izvještaj  Vlade Sjedinjenih američkih država o stanju ljudskih prava u svijetu. U dijelu koji se odnosi na BiH detaljno su opisani svi detalji koje su Amerikanci zabilježili kao vrstu narušavanja ljudskih prava i sloboda.