Zajednički konsultativni komitet civilnog društva EU i Srbije pozvao je vlasti u Beogradu da osude sve pretnje i napade na novinare i osiguraju im bezbednu sredinu za rad.

„Sloboda medija je od životne važosti za funkcionisanje demokratije. Pošto snažno podržavamo proces pridruživanja Srbije EU, sa naglaskom na osnovne kriterijume, izražavamo duboku zabrinutost zbog nedavnih pojačanih i teških pretnji po bezbednost novinara u Srbiji“, navodi se u izjavi.

Kako se dodaje, Komitet snažno i nedvosmisleno osuđuje sve vidove zastrašivanja i uznemiravanja novinara i poziva vlasti u Srbiji da reaguju brzo i efikasno, tako što će osuditi pretnje i pozvati na odgovornost one koji prete.

„Od suštinske je važnosti za novinare da svoju profesiju obavljaju u bezbednoj sredini, bez straha da će neko biti nasilan prema njima ili njihovim porodicama“, navodi Komitet.

U saopštenju se ne navode konkretni slučajevi, ali urednik portala KRIK i istraživački novinar Stevan Dojčinović nedavno je dobio pretnje smrću na TikToku, a reporter FoNeta Marko Dragoslavić fizički je napadnut.

Među incidentima koji su se nedavno desili su i pretnje dopisniku TV N1 iz Kragujevca Milanu Nikiću, kome su pretile dve osobe dok je snimao protest otpuštenih radnika kragujevačkog Vodovoda, a potom je nepoznati muškarac iz automobila posmatrao njegov stan u prizemlju zgrade gde živi čitavih 40 minuta.

Pavol Salaj, šef deska za Evropsku uniju i Balkan međunarodne organizacije Reporteri bez granica, sa sedištem u Parizu, u govoru povodom godišnjice ubistva Kucijaka rekao je da se nada da će način na koji je Slovačka istražila i procesuirala ovaj zločin poslužiti kao inspiracija za rešenje ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

Solidarnost građana zbog ubistva novinara

Jan Kucijak, 27-godišnji istraživački novinar portala aktuality.sk, koji je pisao o poreznim prevarama privrednika povezanih sa vladajućom strankom, ubijen je sa svojom devojkom Martinom Kušnirovom, 21. februara, 2018. godine.

Par je pronađen u porodičnoj kući u mestu Velka Maca, nedaleko od Bratislave; Kucijak sa prostrelnom ranom u grudima, Kušnirovoj je pucano u glavu.

Medijska zajednica se brzo organizovala. Članak na kome je Kucijak radio u vreme ubistva je objavljen u velikom broju slovačkih i inostranih medija, a građani su u znak protesta izašli na ulice.

U Bratislavi, glavnom gradu Slovačke, 25.000 ljudi protestovalo je na demonstracijama pod nazivom „Nećemo u devedesete“ dok se duplo više demonstranta odmah potom okupilo pod sloganom „Odbranimo poštenu Slovačku“. Protesti su zabeleženi u još 40 slovačkih gradova.

To je bio odgovor slovačke javnosti. Koliko je ljudi u Srbiji izašlo na ulice da traži pravdu za tolike zločine nad novinarima devedesetih i dvehiljaditih?

U razgovoru za Cenzolovku sa glavnim urednikom portala aktuality.sk Peterom Bardijem, saznali smo da je nakon manje od dve godine, 2020. doneta prvostepena presuda za učesnike u ubistvu. Zbog nedostataka neposrednih dokaza, u tom trenutku je oslobođen optuženi za naručivanje ubistva, slovački biznismen Marjan Kočner.

Tokom 2021. stvar je stigla do Vrhovnog suda Slovačke, koji je poništio oslobađajuću presudu za nalogodavca i naložio novo suđenje, istovremeno povećavši kaznu neposrednom izvršiocu zločina na 25 godina zatvora.

Odluka Vrhovnog suda Slovačke se očekuje 24. aprila ove godine.

Pokrenut Mehanizam za zaštitu novinara

Uoči petogodišnjice ubistva, u Slovačkoj je pokrenut Mehanizam za zaštitu novinara, kao i za praćenje i sprečavanje napada na slovačke novinare i pomoć žrtvama.

Projekat pod nazivom Bezpecna.Zurnalistika.sk pokrenuo je Istraživački centar Jan Kucijak (ICJK), podržali su ga Reporteri bez granica i Ambasada Holandije u Bratislavi. Projekat je inspirisan holandskim zaštitnim mehanizmom PersVeilig.

Međunarodne organizacije za zaštitu novinara i slobode govora su se na godišnjicu ubistva okupile u Bratislavi, sa željom da se ovakav zločin ne zaboravi i da pruže podršku novinarima Slovačke. Među njima su bili Evropska federacija novinara (EFJ), Međunarodni institut za štampu (IPI), Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Reporteri bez granica (RSF), Evropska federacija novinara (EFJ), Komitet za zaštitu novinara (CPJ), Slobodna štampa neograničeno (FPU) i evropska filijala organizacije ARTICLE 19.

Kako stoji u saopštenju EFJ-a, glavno pitanje na koje ova delegacija traži odgovor je da li su pet godina nakon ubistva promene u slovačkoj politici, zakonodavstvu, sprovođenju zakona, medijskoj industriji i društvu bile dovoljno sistemske da osiguraju da se ubistvo novinara nikada više ne ponovi i da mediji i profesionalci mogu slobodno da rade?

Ove organizacije su učestvovale i na konferenciji „Sloboda medija 2023“ u organizaciji Ministarstva kulture Slovačke. Tom prilikom je Vera Jurova, potpredsednica Evropske komisije odgovorna za vladavinu zakona, istakla kako „ubistvo glasnika ne znači da će i njegova poruka biti ubijena“.

Slične poruke podrške i ohrabrenja su poslali i Roberta Metsola, predsednica Evropskog parlamenta, i Frane Maroević, izvršni direktor Međunarodnog instituta za štampu.

„Ako nalogodavci njihovog ubistva budu konačno osuđeni, Slovačka će biti jedna od retkih zemalja koja je uspela da se izbori sa nekažnjivošću ubistava novinara. Biće to inspiracija za Maltu, koja je izgubila novinarku Dafne Karuanu Galiciju, za Grčku, gde je ubijen Giorgos Karavaiz, i za Srbiju, gde je ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. i dalje nekažnjeno“, izjavio je na konferenciji Pavol Salaj iz Reportera bez granica.

Na godišnjicu ubistva Jana Kucijaka i Martine Kušnirove, predsednica Slovačke Zuzana Čaputova je odala poštu ubijenom novinaru i njegovoj verenici polaganjem cveća na njima posvećen memorijal u samom centru Bratislave, upravo na mestu gde su se svojevremeno održavali protesti.

Postavljanje cveća u znak sećanja na ubijenog novinara je ujedno bila i prva stvar koju je Čaputova uradila 2019. godine nakon što je izabrana za predsednicu Slovačke.

Srbija se nalazi na 16. mestu zemalja kojima je u poslednjih 10 godina zabeležen dramatičan pad sloboda, ali se i dalje smatra delimično slobodnom državom, pokazuje najnoviji izveštaj nevladine organizacije Fridom haus, prenosi Glas Amerike (VOA).

Srbija je parlamentarna demokratija sa višestranačkim izborima, ali je Srpska napredna stranka konstantno erodirala politička prava i građanske slobode, pritiskala nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije građanskog društva, navodi se u izveštaju „Obeležavanje 50 godina borbe za demokratiju“.

Fridom haus navodi da su se tokom 2022. dogodila brojna kršenja sloboda okupljanja, uključujući nasilnu represiju na skupovima aktivista i protestima, koju su vršile privatne bezbednosne agencije i maskirane osobe navodno povezane sa vladom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkazao je održavanje Evroprajda u septembru u Beogradu, zbog „pretnji desničarskih grupa“. I pored zabrane, hiljade LGBT aktivista učestvovalo je u neformalnoj paradi, konstatuje Fridom haus.

„Predizbornu kampanju su obeležila medijska pristrasnost i optužbe na račun zloupotrebe javnih resursa. Predsednik Vućić se pojavljivao kao šef države i stranke SNS, što je značilo veliku medijsku prisutnost i činilo nejasnim u kojoj ulozi nastupa. Srbija beleži poen manje jer su medijski uslovi bili povoljni za vladajuću stranku, pre svega nepristrasni mediji i zloupotreba javnih resursa“, piše u izveštaju Fridom hausa.

Posmatrači su prijavili mnogobrojne neregularnosti tokom kampanje i na sam dan izbora. OEBS i ODIHR naveli su u završnom izveštaju da su mnogobrojni nedostaci doveli do nefer uslova, koji su favorizovali vladajuće partije.

Fridom haus navodi da su tokom kampanje ključne slobode bile poštovane, ali je bilo disproporcionalne medijske zastupljenosti provladinih stranaka u medijima, pritisaka na zaposlene u javnom sektoru i manjine, kao i socijalno ugrožene, pogotovo romsku populaciju da glasaju za vlast. Dodaje se da su dupli birački spiskovi korišćeni da se prati kako su glasači glasali i da je prijavljena i kupovina glasova.

ODIHR je primetio stalnu zabrinutost u vezi sa nedostatkom autonomije i efikasnosti u radu REM, zastrašivanjem birača i transparentnosti finansiranja kampanje.

„Nezavisna regulatorna tela, REM i Agencija za borbu protiv korupcije su netransparentne, zakoni, mehanizmi i regulativa o finansiranju kampanje i činjenica da kandidati koriste sopstvene fondove su ili netransparentni, ili ih nema“, dodaje se u izveštaju Fridom hausa.

Regulativa o finansiranju kampanje se ne sprovodi, konstatuje Fridom haus i dodaje da je BIRN pisao o tome kako je SNS organizovao hiljade donatora da prekorače legalne limite za lične donacije i da sakriju pravi izvor finansiranja.

„SNS koristi brojne taktike da smanji šanse opozicije na izborima, kao što je biranje vremena izbora, pritisak na nezavisne državne institucije i mobilizacija javnih resursa u kampanje vlasti. SNS je proširio uticaj na medije kroz državna preduzeća i mnoštvo privatnih medija koja zavise od državnog finansiranja i koristi svoj uticaj da pojača svoj položaj i diskredituje rivale. Opozicioni političari su sve više predmet maltreriranja i nasilja prošlih godina“, piše u izveštaju.

Fridom haus navodi da je izborna kampanja SNS navodno koristila javne resurse, kao što je javni prevoz njihovih pristalica na mitinge. Lokalni posmatrači prijavili su da su državna preduzeća bila pod pritiskom da podrže SNS.

„Operativci SNS su takođe direktno zastrašivali glasače, dolazili im u kuće i vršili pritisak da se glasa za SNS. Sa druge strane, Rusija je optužena da pokušava da utiče na srpsku politiku kroz državne medije i deo proruskih stranaka, medija i nevladinih organizacija“, dodaje se u izveštaju.

U izveštaju o Srbiji, navodi se da kritičari Vućića i SNS optužuju da imaju veze sa organizovanim kriminalom i kronizmom – kada se poslovi daju samo saradnicima predsednika i vladajuće stranke. Istrage o korupciji vodi nekoliko tužilaca koji najčešće okrive policiju da nema dovoljno dokaza protiv ministara, piše Fridom haus.

Kako navodi ova nevladina organizacija, poznati su slučajevi Nenada Popovića za sumnjivu privatizaciju, ministra finansija Siniše Malog za navodno pranje novca, bivšeg ministra zdravlja Zlatibora Lončara koji je navodno imao veze sa organizovanom krimimalnom grupom.

U izveštaju Fridom hausa pominje se i slučaj uzbunjivača Aleksandra Obradovića koji je ukazivao na učešće oca ministra Nebojše Stefanovića u trgovanju oružjem.

Vlada je pod kritikama zbog manjka transparentnosti kada su u pitanju veliki infrastrukturni projekti i za tajne koje prate javne tendere.

„Na primer, detalji izgradnje Beograda na vodi, koji je država finansirala, nisu dostupni javnosti“, navodi se u izveštaju.

Prema oceni Fridom hausa, medijske slobode ugrožene su pretnjama, tužbama ili krivičnim prijavama protiv novinara, nejasnim medijskim vlasništvom, pritiskom političara na urednike, direktnim pritiskom na novinare i visokim nivoom autocenzure. Dodaje se da vladajuće stranke imaju veliku medijsku zastupljenost na javnim servisima. Peta nacionalna frekvencija na kraju nije dodeljena, zbog čega su dva TV kanala koja nisu dobila licencu, N1 i Nova S održali privremeni protest gašenjem programa.

Fridom haus navodi da neki emiteri u privatnom vlasništvu i tabloidi učestvuju u kampanjama blaćenja opozicije ili suparnika vlasti. Novinari se suočavaju sa fizičkim napadima, klevetama, maltretiranjem na internetu i poreskim inspekcijama. Strane i domaće nevladine organizacije uglavnom rade slobodno, ali one koje zauzmu kritički stav prema vladi, suočavaju se sa pretnjama i maltretiranjem, navodi se u izveštaju.

Radikalna desnica i nasilni navijači kojima smetaju etničke manjine, LGBT+ zajednica i ostali protivnici i dalje su razlog za zabrinutost, navodi Fridom haus. Dodaje se da se Romi i dalje diskriminišu kad je u pitanju zapošljavanje, stanovanje i školovanje. LGBT+ zajednica na meti je govora mržnje, pretnji i fizičkog nasilja, a počinioci su retko kažnjeni.

Kada se posmatra stanje sloboda u svetu za prošlu godinu, Kosovo je i dalje delimično slobodno, ali beleži pozitivan pomak u 2022. godini od četiri boda.

Iz regiona, na listi država u kojima je u poslednjih 10 godina zabeležen dramatičan pad sloboda, na 31. mestu je Bosna i Hercegovina sa minus 10 poena.

Belorusko udruženje novinara (BAJ), laureat Svetske nagrade za slobodu štampe UNESKO, režim Aleksandra Lukašenka je označio kao „ekstremističku grupu“, u očiglednom činu opstrukcije slobode štampe. Evropska federacija novinara (EFJ) daje punu podršku udruženju i njegovim članovima.

Odluka beloruskog KGB-a, doneta 28. februara 2023. i objavljena ove nedelje 7. marta 2023., znači da svako ko je učestvovao u aktivnostima BAJ-a može da se suoči sa do 10 godina zatvora, prema Krivičnom zakonu zemlje. Službe bezbednosti su saopštile da je utvrđeno da su predsednik BAJ Andrej Bastunec i potpredsednik Boris Haretski, kao i još šest članova BAJ, „sprovodili ekstremističke aktivnosti“.

Ova eskalacija napada na medijsko udruženje, uz njegovu likvidaciju od strane Vrhovnog suda u avgustu 2021, jedan je od mnogih napada na medije od masovnih protesta 2020. protiv Lukašenkove odluke da se kandiduje za predsedničke izbore i nakon reizbora.

Udruženje se sada nalazi na listi ekstremističkih grupa Ministarstva unutrašnjih poslova, na listi koja premašuje sto medijskih grupa i nevladinih organizacija. BAJ, jedina nezavisna predstavnička organizacija novinara i medijskih radnika u Belorusiji, postala je i prva beloruska organizacija za ljudska prava koja je označena kao „ekstremistička“. Nastaviće sa svojim aktivnostima, još uvek iz egzila, dok se u zemlji nastavlja tekući napad na civilno društvo i nezavisnu štampu.

BAJ je izdao saopštenje u kojem uverava da će nastaviti misiju udruženja: „proširivanje prostora za slobodu govora kroz podršku visokokvalitetnom novinarstvu koje se zahteva u savremenom društvu i širenjem istinitih informacija“.

„Beloruski diktator i njegovi pristaše moraće da odgovaraju za ponovljena kršenja slobode štampe i ljudskih prava“, rekao je generalni sekretar EFJ Rikardo Gutijerez. „Pozivamo međuvladine organizacije da pojačaju pritisak na Lukašenkov režim i da pojačaju podršku beloruskim demokratama u egzilu, a posebno novinarima koji nastavljaju da obaveštavaju svet o kršenju ljudskih prava u Belorusiji.

Ako ne bude pravedne presude za ubistvo Slavka Ćuruvije, to bi mogao biti podstrek za druga ubistva kako bi sprečili novinare da obavljaju svoj posao. Nadamo se da će ovo suđenje biti primer za Srbiju i za ostatak sveta, kaže za Cenzolovku Dominik Pradali, predsednica IFJ

Bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija rekao je da ostaje pri iskazu koji je dao Tužilaštvu, a to je da ima saznanja da su Miroslav Kurak i Ratko Romić, po nalogu Službe državne bezbednosti, ubili novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruviju.

Ulemek je na ponovljenom suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije rekao da ostaje pri iskazu koji je dao u ovom istom postupku 2016. godine.

,,Nemam tome šta da dodam ili da oduzmem“, kazao je na gotovo svako pitanje sudije i Tužioca Ulemek, napominjući da dalje ispitivanje nema smisla.

Prilikom ulaska u sudnicu Ulemek je mahnuo u smeru optuženih Milana Radonjiča, Ratka Romića i Radeta Markovića, koji su se nalazila iza stakla.

Na potpitanje advokatice Romića i Radonjića Zore Dobričanin, da li ima posredna saznanja o ubistvu Ćuruvije, rekao je da nema neposredna, ali da ostaje pri izjavi datoj Tužiocu, gde je naveo da ima posredna saznanja.

Na pitanje Tužioca da li neće da se izjašnjava zbog eventualnih pretnji, Ulemek je naveo da nije to u pitanju.

,,Pretnji nije bilo i nisu uticale na moj stav sada. Ranije su bile pretnje”, rekao je Ulemek, a na potpitanje kada ih je bilo on je naveo „pre iskaza 2016. godine“, na prvostepenom suđenju gde je svedočio.

Optuženi Ratko Romić je naveo da je Tužilaštvo 2016. godine tražilo od BIA i MUP-a da utvdi da li zaista postoje pretnje upućene Ulemekovoj porodici, ali da nisu pronađene.

Ulemek je u sud dovezen iz zatvora Zabela, gde služi kaznu zatvora od 40 godina zbog ubistva premijera Zorana Đinđića i drugih teških krivičnih dela.

Pripadnici „Zemunskog klana“ braća Miloš i Aleksandar Simović takođe su odbili su da odgovaraju na pitanja suda, tužioca i odbrane.

Aleksandar Simović je potvrdio da ostaje pri iskazu iz 2016. godine, koji je dao na glavnom pretresu, kada je rekao da ne želi da odgovara na pitanja suda, odbrane i tužilaštva.

Upitan zašto, odgovorio je da je to jednostavno njegov lični stav, jer ne želi da učestvuje o ovom.

Miloš Simović je rekao da povlači iskaz dat 2016. godine jer se ne seća događaja, jer je prošlo dosta vremena i da zato ne ostaje više pri iskazu .

,,Ne želim da govorim o predmetu, nemam veze sa njim, optužene ne poznajem. Ne bih odgovarao na pitanja“, istakao je Simović.

Na pitanje da li ima nešto da doda, rekao je:  „Samo bih hteo da čestitam 8. mart“.

Braća Simović su na suđenje dovedeni iz zatvora Zabela, gde izdržavaju višedecenijske kazne zbog zločina koje je počinio „zemunski klan“, uključujući i učešće u ubistvu premijera Zorana Đinđića.

Advokati odbrane su današnja svedočenja okarakterisali kao dokaz da su ranije bili naterani da govore i insistirali da njihova svedočenja nisu bila uzeta na zakonit način. Jedna od zamerki se odnosila i na postojanje USB sa podacima i da li su oni zakonito pribavljeni.

Suđenje će biti nastavljeno 28. marta.