PODGORICA, 18.11.2019. – Na malom tržištu Crne Gore od 625 hiljada stanovnika postoji više od 140 medija. Po zvaničnom registru Agencije za elektronske medije (AEM) najviše je portala i to 57, računajući i nekoliko njih koji nisu registrovani ali proizvode informativni medijski sadržaj iz Crne Gore. Radija je 53, od čega 16 javnih servisa (2 programa nacionalnog radija i 14 lokalnih javnih emitera) i 37 privatnih radio stanica. Televizija, odnosno TV kanala ima 22, od čega nacionalni javni servis ima 3 kanala, tu su i 3 privatne televizije sa nacionalnom frekvencijom kao i 5 lokalnih javnih televizija. Ostalih 11 su kablovske televizije. U Crnoj Gori svakog dana izlaze i 4 novine, tu je i 1 nedjeljnik, nekoliko periodičnih izdanja i jedna novinska agencija.
Analiza finansijskih izvještaja sa sajta Poreske uprave Crne Gore za 70 najvećih medija, koji generišu preko 95 posto ukupnih prihoda, pokazuje da su u 2018. godini oni zajedno prihodovali oko 35,7 miliona eura. Rashodi su bili blizu 35,4 miliona, što znači da je konačni profit bio nešto više od 300 hiljada eura. Ako uzmemo i obzir i preostale, manje medije, koji nisu obuhvaćeni ovom analizom, možemo reći da je crnogorski medijski sektor u prošloj godini prihodovao oko 36 miliona eura. Ipak, gotovo polovina, odnosno najmanje 16,5 miliona eura medijima je stiglo iz javnih izvora, odnosno iz državnog i budžeta lokalnih samouprava dok 19,5 miliona čine prihodi od marketinga, ostalih usluga ili dotacija osnivača.
Javni servisi
Najviše novca od svih medija u Crnoj Gori ima nacionalni javni servis Radio-Televizija Crne Gore (RTCG). U okviru njega formalno postoji 6 medija i to 3 kanala televizije (Prvi, Drugi i Satelitski program), dva programa Radija Crne Gore i portal RTCG. Po finansijskom izvještaju za 2018. godinu, RTCG je prihodovao ukupno skoro 14 miliona eura. Najveći dio toga, odnosno 12,5 miliona eura stiglo je direktno iz državnog budžeta dok su od marketinga i ostalih komercijalnih prihoda imali 1,17 miliona a od ostalih prihoda, poput donacija i slično, još 180 hiljada eura. Ukupni rashodi bili su 13,32 miliona eura od čega je najviše, 7,84 miliona eura otišlo na zarade zaposlenih kojih je na kraju 2018. u Javnom servisu bilo 717. U konačnom, RTCG je 2018. završio u plusu od 650 hiljada eura. U finansijskom izvještaju je naglašeno da Javni servis ima dug od preko 3 miliona eura prema Radio-difuznom centru, kao i akumulirani gubitak iz prethodnih godina, koji će se dijelom pokriti iz dobiti ostvarene u 2018. godini.
U Crnoj Gori osim nacionalnog postoji i 14 lokalnih javnih emitera, čiji su osnivači opštine i koji se najvećim dijelom finansiraju iz lokalnih budžeta. Svi imaju radio – stanice, najveći dio njih je posljednjih godina napravio i portale a 5 imaju i televizije.
Najveći budžet među ovim medijima ima Radio – Televizija (RTV) Budva. Ona je prošle godine imala prihode od skoro 950 hiljada eura, od čega je 810 hiljada stiglo iz lokalnog budžeta a prihodi od marketinga i ostali prihodi bili su oko 140 hiljada. Ukupni rashodi bili su oko 850 hiljada što znači da je RTV Budva bila u plusu od oko 95 hiljada eura a u njoj su radila 53 zaposlena.
Radio – Televizija (RTV) Nikšić ima manji budžet od RTV Budva ali i najveći broj zaposlenih među lokalnih javnim emiterima. U 2018. bilo ih je 69. Prošle godine bili su u plusu oko 11 hiljada eura, sa ukupnim prihodima od 752,5 hiljada eura (preko 600 hiljada od opštine ali i skoro 130 hiljada od marketinga) dok su rashodi bili nešto više od 740 hiljada eura.
Među lokalnim javnim emiterima, koji osim radija imaju i televiziju, najveći minus imala je Radio-Televizija (RTV) Rožaje. Iskazani gubitak bio je preko 90 hiljada eura, sa prihodima od 200 hiljada (koji su skoro svi iz lokalnog budžeta) i rashodima od 290 hiljada. U RTV Rožaje tokom 2018. radilo je 25 ljudi.
U minusu od skoro 70 hiljada eura bila je i Radio-Televizija (RTV) Pljevlja. Ukupni prihod je bio oko 312 hiljada eura a ukupni rashodi oko 380 hiljada dok je u ovom mediju bilo 32 zaposlenih.
Radio – Televizija (RTV) Cetinje, koja nema klasičnu televiziju već novinari snimaju TV priloge, koji se potom emituju na njihovom portalu, završila je prošlu godinu sa minusom od 12,5 hiljada eura. Ukupni prihodi su bili 170 hiljada (od čega 138,5 hiljada iz budžeta prijestonice Cetinje) a rashodi 182,5 hiljada a u ovom mediju radilo je 14 ljudi.
Radio – Televizija (RTV) Ulcinj, koja takođe još nema formiranu televiziju već samo radio, završila je 2018. sa gubitkom od 26 hiljada eura. Poslovni prihodi bili su 104 hiljade eura i 99 posto je stiglo iz lokalnog budžeta a rashodi 130 hiljada dok je u ovom mediju radilo 10 ljudi. Nagomilani gubitak iz prethodnih godina doveo je do toga da im se u 2019. duguje čak 15 zarada.
Radio Bar, sa 25 zaposlenih, imao je prihod od 344,5 hiljada eura, rashodi su bili 343,2 hiljade, pa je neto dobit na kraju godine bila 1,3 hiljade eura.
Radio Herceg – Novi, koji je tokom 2019. dobio i televiziju, prošle godine bio je u plusu oko 15 hiljada eura. Prihodi su stigli u iznosu od oko 253 hiljade eura a rashodi su bili 238 hiljada, za 20 zaposlenih.
Radio Tivat je 2018. završio sa minusom od 1,3 hiljade eura. Prihodi, koji su skoro svi iz lokalnog budžeta, bili su skoro 254 hiljade eura a rashodi 255 hiljada. Imao je 16 zaposlenih.
Radio Kotor je bio u plusu oko 6,5 hiljada eura, sa 179 hiljada prihoda, od kojih je opet najveći dio iz lokalnog budžeta i 172 hiljade rashoda, te 13 zaposlenih.
Radio Bijelo Polje je tokom 2018. imao 12 zaposlenih i neto dobit od 7,5 hiljada eura. Prihodovali su, uglavnom iz lokalnog budžeta, oko 183,5 hiljada eura a ukupni rashodi su bili 176 hiljada.
Radio Berane je 2018. završio u minusu od preko 50 hiljada eura. Rashodi su bili skoro 206 hiljada eura a prihodi 155,5 hiljada, od čega skoro 144 iz lokalnog budžeta i 11,7 hiljada od marketinga. U ovom mediju radilo je 23 zaposlenih koji su u najtežem položaju od medija na sjeveru države jer im se već godinama duguje, u prosjeku, 8 plata.
Najmanji među lokalnim javnim emiterima, Radio Andrijevica i Radio Danilovgrad, različito su poslovali prošle godine. Radio Danilovgrad sa 8 zaposlenih imao je dobit od 2,5 hiljada eura, sa svim prihodima iz lokalnog budžeta od 93,5 hiljada eura i rashodima koji su iznosili 91 hiljadu. Radio Andrijevica ima više zaposlenih, i to 10, ali i manje prihode od 77,3 hiljade eura i rashode od 78 hiljada, pa su bili u minusu ali samo 767 eura.
Sve u svemu, lokalni javni emiteri su u 2018. imali zajedno nešto preko 4 miliona eura prihoda, što zajedno sa RTCG čini 18 miliona eura, većinom iz javnog budžeta. Kada se spoje njihovi finansijski izvještaji, na kraju 2018. imali su ukupni gubitak od oko 100 hiljada eura, odnosno za toliko su bili veći njihovi ukupni rashodi od prihoda. Problem kod dobrog dijela ovih medija je akumulirani gubitak iz prethodnih godina, koji se u nekim slučajevima mjeri stotinama hiljada eura, a koji je nastao najviše zbog nagomilanog duga za doprinose zaposlenima, kojih u ovim medijima ima ukupno oko 330.
Štampani mediji
Najveće prihode među privatnim crnogorskim medijima u 2018. godini ostvarili su dnevni listovi, od kojih neki imaju i portale.
Dnevne novine Dan su tokom prošle godine ostvarile neto dobit od 108 hiljada eura. Prihodi su bili blizu 3,5 miliona eura, skoro svi od prodaje novina i marketinga a rashodi skoro 3,4 miliona. U firmi Jumedia mont, koja izdaje list Dan ali obuhvata i dva radija ,,D“ i ,,D plus“, u 2018. godine bilo je zaposleno 87 ljudi.
Dnevni list Vijesti i portal Vijesti, dva medija u okviru preduzeća Daily press, tokom 2018. ostvarila su dobit od skoro 165 hiljada eura. Ukupni prihodi bili su gotovo 3,1 milion eura od čega je 95 posto, odnosno 2, 95 miliona od marketinga i prodaje novina. U ovim medijima je radilo 118 ljudi.
Nova Pobjeda, koja izdaje najstariji crnogorski dnevni list Pobjedu, prošlu godinu završila je sa plusom od nešto preko 100 hiljada eura. Ukupni prihodi su bili oko 2,5 miliona, rashodi 2,4 miliona eura a u Pobjedi je radilo 114 ljudi.
Od dnevnih listova u Crnoj Gori jedino su Dnevne novine bile u minusu prošle godine i to 95 hiljada eura. Taj list mnogo manje prihoduje od ostalih pa je 2018. godine generisao 700 hiljada eura a rashodi su bili 795 hiljada, dok je u njemu radilo i mnogo manje ljudi, njih 45.
I jedini crnogorski nedjeljnik Monitor prošle godine bio je u minusu od 1,3 hiljade eura. Ukupni prihodi su im bili oko 110 hiljada, rashodi 111,3 hiljade a u Monitoru je radilo 5 ljudi.
Ovi podaci pokazuju da se crnogorska dnevna i periodična štampa još drže iako je proteklih godina registrovan pad tiraža gotovo svih štampanih medija u Crnoj Gori a i sve je više internet portala, koji privlače pažnju čitalaca. Ipak, marketinški kolač za štampane medije je bio na nivou od nekoliko miliona eura. Iz finansijskih izvještaja ne može se izvući tačak podatak o samoj zaradi od marketinga (reklama, oglasa, čitulja u novinama) jer su ukupni prihodi štampanih medija u Crnoj Gori u 2018. godini bili skoro 10 miliona eura, i preko 90 posto njih dolazi od prodaje, ali tu spada i sama prodaja novina na kioscima. Sve u svemu, crnogorske novine su 2018. završile sa ukupnim profitom od 290 hiljada eura a sve to ostvareno je sa oko 350 zaposlenih. Ipak, pojedini listovi imaju veliki poreski dug iz prethodnog perioda, koji otplaćuju u ratama, kao i akumulirani gubitak iz prethodnih godina.
Televizije
Po prihodima među privatnim medijima u Crnoj Gori na drugom mjestu su televizije. Neke su u 2018. zabilježile znatno veći profit od novina a neke veliki gubitak.
Televizija Vijesti je u 2018. godini imala ukupne prihode od 2,1 milion eura a rashode nešto više od 1,7 miliona, što znači da je neto dobit, nakon oporezivanja, bila skoro 400 hiljada eura. To je najveći profit među crnogorskim privatnim medijima u prošloj godini a ostvaren je sa 68 zaposlenih.
Televizija Nova M je u prošloj godini poslovala sa gubitkom od 773 hiljade eura, najvećim prikazanim među crnogorskim privatnim medijima. Imali su visoke prihode od skoro 1,95 miliona ali i ogromne rashode od preko 2,75 miliona eura. To je, moguće, rezultat i činjenice što su tokom 2018. godine njeni vlasnici imali dodatne troškove odnosno ulaganja prilikom kupovine televizije Pink Montenegro. Tu televiziju su nakon kupovine preimenovali u Novu M i u njoj je radilo 67 ljudi.
Treća privatna televizija sa nacionalnom frekvencijom u Crnoj Gori, Prva televizija, imala je u 2018. profit od 10 hiljada eura. Ukupni prihodi bili su 1,62 a rashodi 1,61 milion eura i u ovoj televiziji radio je 41 zaposleni.
Odmah pošto je prethodni Pink Montenegro prodat i preimenovan u Novu M, njegov bivši vlasnik ponovo je u Crnoj Gori osnovao, sada, kablovski kanal Pink M. Za 4 mjeseca prošle godine imao je gubitak od 26 hiljada eura. Toliki je bio prihod a ukupni rashodi 52 hiljade i u njemu je radilo samo dvoje ljudi.
I televizija A1, koja je nastala na temeljima nekadašnje Atlas televizije u stečaju, imala je gubitak u 2018. U finansijskom izvještaju njenog osnivača, firme Atlas media group prijavljen je minus od skoro 250 hiljada eura. Ukupni prihodi bili su samo 15 hiljada eura a rashodi skoro 265 hiljada i u A1 televiziji radilo je 9 ljudi.
Kablovska televizija Korona iz Bara imala je u 2018. godini profit od 22 hiljade eura, sa prihodima od nešto preko 60 hiljada i rashodom od 38 hiljada, uz 2 zaposlena.
Kablovska televizija San iz Bijelog Polja bila je u minusu od 2,5 hiljada eura. 4 zaposlena generisala su prihod od 52,5 hiljada eura dok su ukupni rashodi bili 55 hiljada.
Kablovska televizija Novi iz Herceg Novog imala je gubitak u 2018. od 33 hiljade eura. Prihodi su bili 23,5 hiljada a rashodi 56,5 hiljada i u ovoj televiziji prijavljen je samo jedan zaposleni.
Televizija Teuta imala je najbolji poslovni rezultat među privatnim kablovskim televizijama. Ova TV iz Ulcinja ostvarila je u 2018. profit od preko 70 hiljada eura. Prihodi su bili 465 hiljada a rashodi 395 hiljada a u Teuti je radilo 14 zaposlenih.
Među kablovskim televizijama je i Srpska televizija, kao medij manjinskog srpskog naroda u Crnoj Gori, koji se najvećim dijelom finansira iz Fonda za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava, odnosno iz državnog budžeta. Zajedno sa Srpskim radijom, prošle godine imali su minus od 400 eura, sa prihodima od 168,1 hiljada (od čega 35,7 hiljada od reklama) i rashodima od 168,5 hiljada eura a nisu imali nijednog prijavljenog stalno zaposlenog radnika.
Od većih kablovskih televizija nisu dostupni podaci o poslovanju Televizije 7 (ranije TV 777), pošto je njen osnivač Lutrija Crne Gore, kojoj je glavna djelatnost priređivanje igara na sreću. Zajedno, igre na sreću i televizija, Lutriji su prošle godine, po finansijskom izvještaju, donijele neto gubitak od preko 250 hiljada eura.
Zajednički posmatrano, privatne televizije su imale najgori poslovni rezultat u 2018. godini od svih medija. I pored toga što su generisale prihode od gotovo 6,5 miliona eura, od čega je oko 6 miliona stiglo od marketinga (što znači da je marketinški kolač za sve televizije preko 7 miliona eura, ako dodamo i 1,17 miliona marketinškog prihoda RTCG), ukupni gubitak bio je skoro 600 hiljada eura. Uz to, neke televizije imaju velike akumulirane gubitke iz prethodnog perioda i poreski dug, koji se isplaćuje u ratama ali i visoke iznose za kratkoročne obaveze, što može biti izazov u narednom periodu.
Internet portali
Najveću dobit među crnogorskim portalima u 2018. godini imao je portal CDM i to preko 66 hiljada eura. Prihodi su im bili 210 hiljada eura a svi troškovi 144 hiljade i u portalu je radilo 10 ljudi.
Portal Analitika imao je profit od nešto preko 1000 eura. Prihodi su bili 150 hiljada a rashodi 149 hiljada i imali su takođe 10 zaposlenih.
Portal Standard imao je neto dobit od oko 10 i po hiljada eura, uz prihode od skoro 154 hiljade i rashode od gotovo 144 hiljade eura a u njemu je radilo 5 ljudi.
Portal IN4S poslovao je s gubitkom od 3,7 hiljada eura. Imao je prihode od 30,5 i rashode od 34,2 hiljade eura a u njemu je bio prijavljen 1 zaposleni.
Od uticajnijih portala, na portalu Poreske uprave, nismo uspjeli da pronađemo izvještaje o poslovanju najmlađih portala FOS media i Borbe.
Dio uticajnih portala posluje u sklopu dnevnih listova poput Vijesti, koje su još 2011. godine pokrenule portal. Tokom 2019. to je uradila i Pobjeda. Takođe, u okviru nacionalnog javnog servisa postoji portal Radio-Televizije Crne Gore a portal ima i najveća privatna informativna radio stanica, radio Antena M. Kako se podaci o poslovanju ovih portala nalaze u finansijskim izvještajima medija pod čijim okriljem su nastali, nemoguće je tačno izračunati vrijednost sektora digitalnih medija u Crnoj Gori.
Radio stanice i novinske agencije
Najmanje prihode od crnogorskih medija imaju radio stanice. Najveće je imao Radio Antena M koji je u 2018., sa svojim portalom, imao profit od 5,5 hiljada eura. Ukupni prihodi bili su 302,5 hiljada a rashodi 297 hiljada eura i u njemu je radilo 15 zaposlenih.
Osim Antene M, u Crnoj Gori postoji i još 36 privatnih radio stanica. Jedna od njih je i crkvena. Radio Svetigora Mitropolije crnogorsko-primorske u prošloj godini poslovao je s gubitkom od blizu 7,5 hiljada eura, odnosno prihodima od 40,5 hiljada i rashodima od 48 hiljada eura te jednim zaposlenim. I većina ostalih privatnih radija imaju najviše po nekoliko zaposlenih, tako da nemaju velike godišnje prihode. Nešto veće prihode u prošloj godini zabilježio je još privatni Radio Skala iz Kotora, 57 hiljada ali je rashod bio 81 hiljadu i konačni gubitak skoro 24 hiljade eura. U ovom radiju bila su 4 zaposlena. Takođe i Radio Jadran iz Herceg Novog, koji je sa 3 zaposlena bio u plusu 4,8 hiljada eura ali sa prihodima od 50 hiljada.
Jedina crnogorska informativna agencija MINA u 2018. godini imala je dobit od 9,5 hiljada eura. Ukupni prihodi bili su 183 hiljade a rashodi 173,5 hiljada eura i u ovom mediju radilo je 13 ljudi.
Ovaj članak je nastao uz podršku Evropske zadužbine za demokratiju (EED). Njegov sadržaj ne odražava nužno zvanično mišljenje EED-a. Autor snosi u potpunosti odgovornost za informacije i stavove iznijete u ovom tekstu.
