Dupli rizik za novinarke u Srbiji, napada se i njihov rad i pol

0
621
Source/Author: Committee to Protect Journalists, Marija Šajkaš

NJUJORK, 20.10.2017. – “U poslednjih pet godina nema kako me nisu zvali. Bila sam matora, nerotkinja, jeftina Soroševa prostitutka, kurvetina, nedojebana, da mi treba ona stvar…pa sve tako do rušitelja Srpske Pravoslavne Crkve ” rekla je Tatjana Vojtehovski, srpska TV novinarka koja je izrazito popularna na društvenim mrežama. “Sve uvrede sam odmah stavljala na Tviter jer iskreno verujem da mi je javnost najbolji saborac”, rekla je Vojethovski.

Primer Tatjane Vojtehovski nije usamljen kad je u pitanju troling na društvenim mrežama. Većina novinarki sa kojima sam razgovarala su mi rekle da javne uvrede često imaju i polnu konotaciju ili da je u njihovoj pozadini nasilje prema ženama. Po pravilu, do većine napada dolazi nakon što novinarke objave nešto što je u vezi sa zloupotrebama vlasti ili politikom.

Dunja Mijatović, donedavno predstavnica OEBS-a za slobodu medija, smatra kako su novinarke obično napadnute dva puta – kao izveštači i kao žene.“Treba jako mnogo hrabrosti da bi se javno govorilo o napadima”, rekla je Mijatović, dodavši kako novinarke treba da osećaju podršku ne samo od strane poslodavca, nego i relevantnih državnih tela i ženskih grupa. Na žalost, dodala je Mijatović,ova vrsta solidarnosti danas na Balkanu uglavnom ne postoji.

Vojtehovski, koja radi na TV Prva kaže kako ona uglavnom ne pridaje mnogo pažnje napadima na društvenim mrežama. Ono što je po njenom mišljenju za brigu, jeste kada virtuelni svet postane stvarni. Vojtehovski, koja je kritična prema radu predsednika Aleksandra Vučića, kaže kako je često meta napada tabloida, obično kada izveštava o nekim nepravilnostima u radu državnih institucija ili uzurpiranju funkcija, ili kada izražava mišljenje o radu vlasti na Tviteru na kome ima više od 200.000 pratilaca.

“Kad neko objavi da želite smrt predsednika, onda moram da pozovem mamu, da pozovem ćerku i da im mirno objasnim šta se dešava mada su već navikle i poznaju mehanizam napada u tabloidima”, rekla je Vojtehovski, dodavši da joj se ponekada čini da laži koje objavljuju o njoj i o drugima odlaze predaleko i da mogu da izazovu pravo, fizičko nasilje.

Vojethovski je dodala kako je ovog aprila, na mestu kojim je svakodnevno prolazila,  pronašla rukom napisanu preteću poruku zakucanu za drvo. “Imala sam utisak da se neko zaista bavio mnome, jer je morao  da kupi olovku, papir i rajsnadle. I da poruku zakuca za drvo. Dakle, postojala je nekakva namera i to je ono što me plaši”, rekla je Vojtehovski.

Slobodna novinarka Antonela Riha kaže da napadi na Tviteru mogu biti toksični, ali da su ponižavanja novinara svakodnevna, i kao takva, na žalost, deo rutine bavljenja poslom u Srbiji.  Skupa sa još dve novinarke, Riha je 19. septembra bila meta napada tabloida „Informer“ zbog toga što je dovela u pitanja  navodne optužbe na račun Nataše Jeremić, koja je i sama bivša novinarka i supruga predsedničkog kandidata Vuka Jeremića.

Riha takođe smatra da napadi mogu biti različiti u odnosu na pol novinara.“Kada su muškarci javno napadani, oni obično i dalje imaju neku nazovi  ‘ozbiljnu’ ulogu“, primetila je Riha. “Oni su ili ‘špijuni’, ili ‘strani agenti’, dok kod žena često imamo i ‘slabost’ vezanu za pol. Mi smo često ‘babe’, ­’ružne’ ili smo ‘loše majke’“.

Dragana Pećo, novinarka istraživačkog portala KRIK koji je deo OCCRP projekta, sličnog je mišljenja. Nakon što je u njen stan provaljeno jula ove godine na društvenim mrežama su se oglasili neki koji su pokušali da omalovaže incident, navodeći pretpostavke da to nije bio pokušaj zastrašivanja, već da je to uradio njen navodni ljubavnik. Pećo, koja redovno izveštava o političkim temama i korupciji, rekla je da bez obzira na to što je prijavila provalu i bez obzira na to što su novinarska udruženja javno pozvala na brzo rešavanje slučaja navodeći da upravo njen rad može biti motiv provale, da do sada nije dobila ni jedno dodatno zvanično obaveštenje o istrazi, zbog čega se oseća nezaštićeno.

Još neke srpske novinarke doživljavaju napade koji nisu samo vezani za  društvene mreže. Antonela Riha je, tako, ranije ove godine, gledajući prenos zasedanja Skupštine Srbije na televiziji, videla jednog od političara kako maše njenom uvećanom fotografijom, navodeći to kao dokaz da su ulični protesti, koji su trajali u to vreme, imali anti-državni karakter. Riha je, između ostalog, istom prilikom videla i fotografiju sina novinarke Olje Bećković. Novinarska udruženja su ovaj čina uporedila sa crtanjem meta na čelu.

Riha kaže kako ne planira da podigne tužbu.“Ja sam frilenser i nemam vremena da se ovim bavim“, rekla je Riha, dodavši da je prošle godine, skupa sa grupom prominentnih novinara i javnih ličnosti tužila tabloid Informer i TV Pink zbog navođenja da planiraju zaveru protiv vlasti i rušenja ustavnog poretka.Više javno tužilaštvo u Beogradu je presudilo da nema osnove za tužbu. “Nakon ove odluke, obraćanje sudu izgleda besmisleno” rekla je Riha.

Namera da se novinarima u Srbiji pruži efikasnija zaštita još nije dala očekivane rezultate.  Sporazumom o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara decembra prošle godine je formirana Stalna radna grupa, ali zajednički rad tužilaštva, policije i novinarskih udruženja tek treba da urodi plodom.

Još dve novinarke kažu kako je bilo malo rezultata nakon prijavljivanja napada koji su se desili ove godine. Marija Vučić, novinarka analitičko-informativnog portal Cenzolovka, nakon što je juna preko lažnog Fejbuk naloga primila pretnje smrću prijavila je slučaj novoosnovanom odeljenju za visokotehnološki kriminal, ali on još nije rešen: “Nakon prvog, usledili su novi napadi sa drugih naloga” kažeVučić, dodavši da“poštonisam dobila nikakvu informaciju u vezi sa prvom pretnjom, nove pretnje nisam ni prijaviljava, nemam poverenja u institucije”.

Lidija Valtner, novinarka dnevnika Danas, takođe još čeka da dobije bilo kakvu informaciju od nadležnih organa. Dok je izveštavala sa inaguracije Predsednika u junu ove godine, Valtner je rekla kako je nepoznati muškarac pokušao da joj otme telefoni dok se opirala, da su je dva muškarca odvuka u obližnji park. Bez obzira na to što su fotografije ovog incidenta objavljene Valtner je rekla kako se i dalje ništa ne zna, jer, kako je obaveštena “tužilaštvo još čeka na dodatne informacije iz policije“. Predstavnica NUNS-a Marija Vukasović je potvrdila da su tokom spomenute inaguracije “još najmanje tri novinarke prijavile da su bile napadnute, ali da ni jedna nije želal da se njen identitet otkrije javnosti, najverovatnije zbog straha od mogućih posledica.“

Za sada je jedini progres u rešavanju skorijih slučajeva zabeležen povodom napada na dve novinarke prorežimske stanice TV Pink. Gordana Uzelac i Mara Dragović su napadnute 16. septembra ove godine u  demonstracijama koje su velikim delom organizovane u znak protesta protiv medijskih sadržaja i načina izveštavanja ove TV kuće. Kako navodi NUNS, organizacija koja se bavi monitoringom napada na novinare, navodni napadč je uhvaćen istog dana i sudija mu je dosudio kaznu pritvora od 30 dana.

Originalni tekst je objavljen  na portalu Komiteta za zaštitu novinara (CPJ) 12. oktobra  2017.

Marija Šajkaš je autorka i istraživačica koja živi i radi u Njujorku. Takodje je i dopisnica iz Amerike „Novog magazina“ i osnivačica istraživačke agencije „4 Better Media“