BEOGRAD, 22.03.2017. – Dok se Vučić takmiči sam sa sobom, pa se jednog dana u elektronskim medijima pojavljuje 60 odsto kao premijer a 40 odsto kao kandidat za predsednika, drugog dana obrnuto, a svih dana kampanju mu vode i to državnim resursima ministri u vladi i, naravno, koalicioni partneri, desilo se ono što je do sada bilo nezamislivo “u novijoj srpskoj istoriji,“ ! U dnevniku sabijenom na trideset, Vučić traje četrdesetpet minuta! Ova dosetka verodostojno odslikava prilike u kojima se održavaju predsednički izbori proleća 2017. i koji, sve ukazuje, zbog enormnog favorizovanja Vučića, ne mogu da budu fer, a zbog raznih ucena i pritisaka na zaposlene da glasaju za njega, naročito u državnim firmama, ne mogu biti slobodni. Kad na javnom servisu, RTS, trećinu dnevnika zaposeda Vučić sa više tonskih inserata, a ostalih deset kandidata biva spakovano u po petnaestak sekundi, onda je đavo odneo šalu. RTS, barem, na drugom kanalu daje ista vremena svim kandidatima za predsednika, a na tv PINK mogu da se pojave samo ako podržavaju Vučića ili u negativnom kontekstu.

Jedna od veoma bitnih nezavisnih institucija koja je do sada svojim nadzorom nad elektronskim medijima unosila reda i vodila brigu da ti mediji budu ravnopravno dostupni u predizbornim kampanjama svim političkim takmacima, za vreme Vučićeve vlade srozala se na najniže grane. Umesto da štiti interes javnosti, neskriveno štiti njegov interes.

Sve je to u bliskoj korelaciji sa jačanjem Vučićeve vlasti. Analize koje je pravio regulator  pokazuju da što je Vučić postajao jači REM je slabio, što je Vučić više prisvajao poslove institucija, to je REM postajao zavisniji od njega. Tako se došlo do apsurdne situacije da Regulatorno telo za elektronske medije, odbija da objavi izveštaj o zastupljenosti političkih partija i njihovih lidera na prošlogodišnjm izborima, i lakše mu je da plati kaznu nego da po nalogu poverenika za informacije taj izveštaj pokaže NUNS-u.  NN, neimenovano, lice, povrh svega, protura informaciju da REM ove godine neće pratiti predizbornu kampanju, uz notornu laž da nemaju softver za to, čime se ozbiljno krši zakon i dovodi u pitanje svrsishodnost ove institucije. Time je javnost Srbije, uz svu dobru volju i angažman alternativnih istraživača suštinski osuđena na „haotičnu proizvodnju utisaka“ kako konstatuje jedna nova organizacija, Centar za elektronske medije (CEM) koja otkriva da je prvog dana raspisivanja izbora, Vučić dobio 1000 a Aleksandar Popović nula sekundi. Nešto bolje su se kotirali ostali kandidati sa po deset ili  petnaest sekundi. Hiljadu naprama nula do sad nezamisliva disproporcija i disbalans, kakav nije bio ni u vreme Miloševića. Ali ko to može da potvrdi ili opovrgne kada Regulator ćuti i pravi se lud.

Od kako je ustanovljena Republička radio difuzna agencija (RRA), do promene imena u Regulatorno telo za elektronske medije ( REM, ) jedine analize koje su kontinuirno rađene i o kojima postoje izveštaji su o nadzoru emitera tokom predizborne kampanje. I 2003. kada su bili prevremeni izbori, i 2004, predsednički, i 2008. kada su bili opšti, republički, pokrajinski, lokalni i predsednički izbori, svaki od tih segmenata je posebno praćen i analiziran. I 2012, kada su opet bili opšti i predsednički izbori i 2014. kada su održani bili republički i lokalni izbori… Programi emitera analizirani su kvantitativnom i kvalitativom metodom. Ne samo što je mereno ukupno vreme posvećeno određenom učesniku izbornog procesa već su svi podaci, pojedinačno i uporedno, razvrstavani za svaki elektronski medij a analizirao se način i kontekst pojavljivanja učesnika izbora, da bi se utvrdilo  da li je bio jednak tretman izbornih lista ili kandidata. Savet REM-a je, na primer, 2012 tokom predsedničke kampanje kampanje bio u neprekidnom zasedanju, održao je 20 vanrednih i 3 redovne sednice, stručnim službama za nadzor je dostavljeno 78 predstavki i prigovora protiv 18 emitera. Od ovog broja polovina predmeta je procesuirana po službenoj dužnosti, tako da su se reakcije Saveta u velikom postotku podudarile sa predstavkama građana. Savet je izrekao 54 mere emiterima, koji su, u to vreme, mora se priznati, poštovali preporuke ovog tela i vrlo brzo otklanjali nepravilnosti. Dve godine kasnije, za vreme ustoličenja aktuelne vlasti, još se relativno benigno kršilo medijsko zakonodavstvo, u odnosu na današnje vreme, te ovo telo, tada, izriče mnogo manje mera uz završnu konstataciju da „nisu evidentirane nepravilnosti takvog obima koje bi zahtevale reakciju Saveta RRA“.

Danas kada se u informativnim emisijama TV„PINK“  flagrantno krše predizborna pravila, kada se otvoreno navija za Vučića, a njegovi protivkandidati pominju samo da bi se blatiti i rušilo njihovo dostojanstvo, REM ne reaguje i gola je laž proturanje informacije da to nije njegova obaveza. Svi ovi izveštaji mogu se naći na sajtu REM–a i samo potvrđuju da po prvi put, a poklapa se sa Vučićevim dolaskom na vlast, Savet REM menja dugogodišnju praksu i ignoriše zakonom propisane dužnosti i zahteve javnosti.

Novim zakonom o elektronskim medijima, ma koliko rogobatan i u mnogim segmentima znatno lošiji od predhodnog, vrlo se jasno, u članovima 5 i 22 kaže da REM kao samostalno i nezavisno telo vrši javna ovlašćenja u cilju „ unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosi očuvanju, zaštiti, i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti“ i vrši analize i istraživanja  štiteći te interese. Dakle i mimo predstavki građana, članovi Saveta pojedinačno mogu da pokrenu pitanje kršenja pravila predizborne kampanje jer je nadzor nad elektronskim medijima u skladu sa demokratskom evropskom praksom. Niko, dakle, nema pravo da zaustavi istraživanje Agencije REM-a, pogotovo da zabrani objavljivanje rezultata u javnosti. Oglašavanje REM-a krajem treće nedelje kampanje i zabranom emitovanja naprednjačkog spota u kome se čuje „Vučiću pederu“ a sam Vučić za skupštinskom govornicom, na konferencijama za štampu, u brojnim intervjuima, ne propušta da to isto sočno citira, još je veća uvreda ne samo za LGTB populaciju već za sve pristojne ljude. Spot je, naime, zabranjen jer krši Zakon o oglašavanju kojim se precizira da “oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim” . Uvredljivo je što REM ne poštuje član 50 Zakona o elektronskim medijima, u kome se eksplicitno navodi da se „Regulator stara da se u svim programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti i ljudska prava,“ Tako, sasvim suprotno poželjnom, doprinosi  skandaloznom kršenju ne samo normativnih već i moralnih normi omiljene Vučićeve televizije PINK.

Da nije bilo ove zabrane ne bi se ni znalo da li REM uopšte postoji. Na zvaničnom sajtu stoji da je poslednja redovna sednica Saveta održana 25. januara, vanredna još ranije, 22 decembra, a poslednja mera upozorenja upućena je 7 novembra prošle godine. Za zabranu emitovanja spota glasalo se na telefonskoj sednici.

Sve ovo što se sada dešava sa Regulatorom i oko njega, posledica procesa započetog 2014, koji se, rekoh već, podudara sa dolaskom na vlast presvučenih radikala, to jest naprednjaka. Tada je, izmenama medijskih zakona, o kojima se vodila formalna i površna debata, status nezavisne institucije REM-a ugrožen i mnogi, čak medijski ljudi, nisu shvatali šta se priprema i kakve će biti posledice .A posledice su takve da je medijska scena, čast retkim iznimkama, pod kontrolom i u podaničkom statusu prema toj istoj vlasti. Šta se drugo moglo očekivati od ministra poznatom po inkvizitorskom Zakonu o informisanju?

Krhka  demokratija i njeno razvijanje, stvaranjem, između ostalog, nezavisnih tela kao kontrolora vlasti, od Saveta za borbu protiv korupcije i istoimene agencije, do nezavisnog regulatora, započeta petog oktobra, sada se iz dana u dan ruši i obesmišljava.

Kakva je nezavisnost REM kada nije nezavisan ni finansijski ni u donošenju odluka? Iako se ne finansira iz budžeta, već ga finansiraju „pružaoci medijskih usluga“ to jest elektronski mediji, godišnje finansijski planove „ nezavisne institucije“ odobrava Vlada, po pravilu sa zakašnjenjem od 12 meseci.  Zahtev Saveta REM –a da se smanji nadoknada koju su radijske i televizijske kuće dužne da uplate, krčka se duže od tri godine po Vladinim fijokama. Bez mišljenja Ministarstva za kulturu i informisanje REM ne može da promeni ni jedan svoj akt. Stručne službe i službe za nadzor odnosno Agencija REM proglašene su državnim službenicima iako nisu na jaslama državne kase, pa imate neverovatnu situaciju da predsednik Saveta koji je ujedno i direktor Agencije malo izigrava državnog ćatu, malo nezavisnog člana Saveta. I to je ta šizofrena situacija. Ono što je najgore, više od godinu dana, Savet Regulatora  nema predsednika a dužnost istog obavlja Goran Petrović kao zamenik. I to piše na zvaničnom sajtu REM-a. Nedavno je, ponovo u drugom mandatu, izabran za člana Saveta, pa s razlogom sumnjam, da zbog lojalnosti vlasti koja ga je izabrala, ni on ni REM ne radi svoj posao. Ako se ima u vidu da od osnivanja RRA, kassnije REM, nikada nije raspisivao javni konkurs za zapošljavanje, sedamdeset ljudi, a čujem da ih sada ima sto, primili su Cekić, Porfirije, Karađžić i sada Petrović, prema preporukama, kojim i kakvim dade se naslutiti!?..

Kao članica Saveta, sa kolegom Božom Nikolićem, otkrila sam kako se baždario i dogovarao izbor članova Upravnih odbora javnih servisa, ne naravno po direktivama EU, već tadašnjeg predsednika Karadžića koji se hvalio linkom sa Vučićem. Izbegavanje REM-a da radi svoj posao i odgovori na brojna pitanja postavljena u javnosti, samo je deo sve vidljivije prakse vraćanja na autoritarno društvo, da bi se zaštitio vođa i njegova „izuzetnost“ u elektronskim medijima. REM, dubiozno izabrani članova Saveta u parlamentu i Upravni odbori javnih servisa, samo su forma koja krije vrlo neprijatnu suštinu.

Prema tome, nije dovoljno slati samo predstavke REM-u, već i Ministarstvu kulture i Vladi. Potrebno je, čim Skupština Srbije proradi, pokrenuti postupak za promenu zakona, posebno načina  izbora članova Saveta ovog regulatornog tela, uključujući i postupak za smenu v.d. čelnika REM–a, kao najodgovornijeg lica, koji je, zajedno sa ostalim ćutolozima u Savetu, jednu dobru ideju o demokratskoj i nezavisnoj instituciji pretvorio u sprdnju, opasno kršeći zakon.

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta Regionalna platforma za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednosti novinara na Zapadnom Balkanu uz finansijsku podršku Evropske Unije. Sadržaj ovog tekst je isključiva odgovornost Nezavisnog udruženja novinara Srbije i autora i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.