Novi centar za obuku za bezbednost novinara i medijskih profesionalaca osnovan u Grčkoj

30/01/2023

U Solunu (Grčka) osnovan je novi Centar za bezbednost novinara i medijskih radnika. Centar, čije je otvaranje odloženo dve godine zbog ograničenja Covid-19, baviće se pitanjima bezbednosti novinara i medijskih radnika u ratnim i kriznim zonama, kao i u svakodnevnom radu. Podržava ga Savez novinara Makedonije i Trakije (ESIEMTH) i pod naučnom je odgovornošću Laboratorije za mirovno novinarstvo Škole za novinarstvo i studije masovnih medija na Aristotel univerzitetu u Solunu.

Centar će ponuditi 29-časovni kurs o bezbednosti novinara i medijskih radnika koji pokrivaju ratna područja. Kurs će biti podeljen u dva dela: teoriju i praktičnu obuku na terenu. Praktična obuka će uključivati savetovanje, pomoć u obezbeđivanju odgovarajuće opreme pre i tokom novinarskog zadatka i psihološku podršku. Pored kurseva, Centar je kreirao i alate podrške koje novinari i medijski radnici mogu koristiti na terenu ili u oblastima u kojima se suočavaju sa kritičnim situacijama, kao što su prirodne katastrofe ili humanitarne krize.

„Bezbednost novinara je ugrožena na mnogo složeniji način nego u prošlosti, i to ne samo u ratnim zonama ili kriznim situacijama. Zbog toga sindikati treba da razviju raznovrsniji i sveobuhvatniji pristup za podršku i obuku medijskih radnika da se nose sa ovim pretnjama“, kaže Nikolaos Karras, predsednik ESIEMTH-a.

Osam institucija i organizacija potpisalo je Memorandum o razumevanju 20. januara 2023. godine, uključujući Opštinu Solun, Univerzitet Aristotel u Solunu (AUTH), Savez novinara Makedonije i Trakije (ESIEMTH), Atinsku novinsku agenciju – Makedonska novinska agencija ( ANA-MPA) i grčki javni emiter (E.R.T.).

U maju 2023. godine, Centar će održati prve kurseve obuke u okviru drugog izdanja Škole za obuku o bezbednosti novinara.

Sky pokazao – Šarić naručivao tekstove, Bodrožića čudi – nema reakcije nadležnih

IJAS

29/01/2023

DSC00238-1-1024x683-1-pz06joad0rmuxwrg0od3cwkeq2usxqipibfwx3s8ys — Izvor: NUNS

Nova optužnica protiv Darka Šarića, kao i dokazni materijal, pokazuju kako su do Blica, Alo, Kurira, Hepija, Pinka i drugih medija stizale informacije koje je osumnjičeni slao iz pritvora koristeći Skaj aplikaciju, kako su menjani i uređivani naslovi i tekstovi, kao i koje poklone su pojedini novinari dobijali kao nagradu za učešće u diskreditaciji svedoka saradnika.

Da novinarstvo nije profitabilno, dobro je poznato. Ali za neke problema nema, tu je „kazan“ krimininalnih grupa.

Dokazni materijal u koji je BIRN imao uvid, ukazuje na to kako je iz zatvora, posredstvom saradnika, „Skaj“ aplikacije i poslušnih novinara, Darko Šarić uređivao medijske tekstove i naslove.

Cilj mu je bio rušenje kredibiliteta pojedinaca, kao što je Nebojša Joksović, najvažniji svedok Tužilaštva u borbi protiv njegovog klana.

Postojala je sumnja da su ljudi sa kojima je Joksović povezan pokušali bespravnu gradnju, što je iskoristio.

(SKY šifra, Darko Šarić): Dobro je onda ovo, samo kad bi još u novine. A trebamo i ono za Krunsku isto i treba izvući šta mu sve tašta ima.

Takođe, 4. jula 2020. Šarićev advokat Dejan Lazarević obavestio ga je o tekstu koji bi sutradan trebalo da ugleda svetlost dana.

(SKY šifra, Dejan Lazarević): Poslala mi novinarka „Alo“ tekst koji će sutra izaći, baš je dobar.

(SKY šifra, Darko Šarić): Jeste, dobar je. Ekstra je.

(SKY šifra, Dejan Lazarević): Naslov je hit.

Dan kasnije, list „Alo“ je objavio tekst sa naslovom: “Joksa mora u pritvor”, optužujući ga za planiranje atentata i ponovo ilegalnu gradnju.

A za dobro urađen posao Šarić i njegov saradnik Boban Stanojković bili su široke ruke, pokazuje njihova prepiska.

(SKY šifra, Darko Šarić): Moram joj i ja nešto kupiti i pored tebe, a ti vidi šta. Auto, bilo šta.

(SKY šifra, Bojan Stanojković): Sad ću joj ja auto neki mali, to sam obećao da ne ide busom na posao. Ja ću to, ništa ti.

Novinarka KRIK-a Milica Vojinović godinama prati kriminal i korupciju. Kako kaže, uobičajeno je da novinari komuciraju sa ljudima iz kriminalnih krugova, to im je posao. Ovde o tome nije reč i neprihvatljiv je svaki vid kompenzacije da bi se pisalo šta nekome odgovara.

„Dakle, sve dok novinari komuniciraju sa nekim, ali i sami biraju teme, zajedno sa urednicima, šta će objavljivatit, to je dakle u redu, ono gde prestaje da bude u redu jeste kada postoji kontrola izvan novinarskog aspekta“, kaže Milica Vojinović iz KRIK-a.

Da novinari „tezgare“ na ovaj način, predsedniku Nezavisnog udruženja novinara Srbije nije ništa novo. Konstatuje – dugo je poznato da se dobar deo medijske scene ne bavi novinarstvom.

„Još od ubistva premijera Zorana Đinđića znamo za tu spregu kriminalaca, službi bezbednosti i nekih novinara i medija i to svih ovih godina nažalost nije prestalo“, navodi predsednik NUNS-a Željko Bodrožić.

Ali ono što Bodrožića čudi jeste to što nema reakcije nadležnih, a trebalo bi da je bude i te kako.

Prema pisanju BIRN-a, tužilaštvo u okviru postupka protiv Darka Šarića nije dalje istraživalo ko su novinari i urednici koji su sarađivali sa njegovim klanom.

Nije analizirana ni priroda te saradnje, odnosno da li su trka za ekskluzivom, pokloni ili nešto treće bili motiv za objavljivanje tekstova kojima se opstruisao krivični postupak protiv Šarića.

U oktobru 2022. Šarić je osuđen na 14 godina zatvora za šverc kokaina. Za pranje novca je prvostepeno osuđen 2020. na devet godina, ali postupak je vraćen na početak. Protiv njega i njegove kriminalne grupe je u toku još jedan postupak, za planiranje ubistva svedoka-saradnika.

Ruski sud proglasio nezavisni medij Meduza „nepoželjnim“

IJAS

27/01/2023

Ruski sud proglasio je danas „nepoželjnim“ ruski nezavisni medij Meduza, otvarajući put ka krivičnom gonjenju novinara tog medija, u novoj epizodi represije protiv civilnog društva u zemlji.

Portal Meduza.io na ruskom jeziku koji je baziran u Leteniji da bi se izbegla cenzura pokrenut je u martu 2014. godine. Poslednjih gotovo godinu dana najveći deo svojih članka posvećuje ruskoj vojnoj operaciji u Ukrajini i povećanoj represiji nad ruskim civilnim društvom.

Rusko tužilaštvo objasnilo je danas u saopštenju da je ustanovljeno da aktivnost tog medija predstavlja pretnju za osnove ustavnog poretka i bezbednosti u Rusiji.

U aprilu 2021. rusko ministrstvo pravde već je svrstalo Meduzu na spisak „stranih agenata“, što je oznaka koja portalu otežava rad. ;

Današnjom odlukom se de fakto zabranjuje postojanje tog medija u Rusiji.

„Krivično gonjenje bi moglo da bude pokrenuto protiv zvaničnika i novinara Meduze, onih koji samo distribuiraju naše članke, na primer objavljujući link ka članku na svojoj Fejsbuk stranici, onih koji pokušaju da nam prebace novac iz Rusije i onih koji nam daju intervjue i komentare“, navela je Meduza u saopštenju.

Po navodima tog informativnog portala oni i dalje imaju publiku od više miliona ljudi u Rusiji uprkos pokušajima vlasti da blokiraju njihov sajt preko interneta.

„Strahujemo za naše čitaoce, strahujemo za one koji su sarađivali sa Meduzom tokom godina. Strahujemo za naše bližnje i naše prijatelje, ali verujemo u ono što radimo“, navodi se dalje u saopštenju redakcije.

„Verujemo u jednu demokratsku Rusiju. Što je pritisak jači to ćemo pružati jači otpor. Nemamo prava da odustanemo i da ćutimo“, takođe se navodi u saopštenju.

U Rusiji svako učestvovanje u aktivnostima nekog medija proglašenog „nepoželjnim“ može biti podložno kazni do četiri godine zatvora za novinare i do šest godina zatvora za organizatore, navodi agencija Frans pres. ;

Čak bi objavljivanje članaka Meduze na društvenim mrežama potencijalno moglo da se vidi kao „učestvovanje“ u aktivnostima, i može povući sudsko gonjenje.

Bodrožić: Nije čudo da su kriminalci naručivali i menjali naslove u medijima

IJAS

26/01/2023

Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić izjavio je u emisiji N1 Studio Live da je objavljeni rezultat medijskih sloboda u našoj zemlji – poražavajuć, i konstatovao da se naša zemlja nalazi u grupi najugroženijih zemalja u Evropi. „Imamo državu koja je kriminalizovana, počevši od te zgrade na Banjici (BIA) pa sve do nekih redakcija u centru Beograda. I nije ni čudo da se pokazuje da su kriminalci iz zatvora naručlivali i menjali naslove“, kazao je Bodrožić.

Podsetimo, Indeks slobode izražavanja svrstao je Srbiju u šestu grupu država, u kojima su ove slobode sužene. Kada su u pitanju samo medijske slobode, naša zemlja je u još goroj – sedmoj grupi u kojoj su one „delimično ograničene“. Indeks slobode izražavanja je meren u tri oblasti – akademske, digitalne i medijske slobode, a zemlje su podeljene u 10 grupa.

„Rezultat ovoog istraživanja me nije iznenadio. Nažalost, kao i prethodni pokazatelji međunarodnih organizacija koji mere slobodu izražavanja, mi smo neprestano u donjem delu te lestvice, i što je evidentno poslednjih godina, samo padamo. Imamo sve gore rezultate, a to nije ni čudo, jer mi odavde vidimo mnogo bolje od stranaca koliko je ovde zaista ugušena sloboda izražavanja“, rekao je Bodrožić.

Dodaje da se od strane vlasti radi sve kako bi se minimizovali slobodni mediji i slobodni novinari.

„Sa druge strane imamo strahovitu propagandu koja je sa vremenom sve jača. Kako režim ima sve više problema da ostane na vlasti, tako sve više pojačava svoju kampanju“, kazao je on.

Bodrožić je komentarišući mesto Srbije na Indeksu slobode izražavanja rekao: „Šta reći, a ne zaplakati“?

„Mi smo u rangu sa zemljama koje su potpuno nedemokratski uređene, i po više stavki su zemlje na koje niko ne treba da se ugleda. Mi smo u Evropi među najgorima, ako nismo i najgori“, naveo je gost N1.

Prema njegovim rečima, nakon objavljivanja ove liste, građani bi trebalo da se zabrinu, ali mnogi od njih nemaju načina da dođu do te vesti.

„Sve se člini da se veći deo građana Srbije zadrži u mraku, i ako dobijaju vesti, da dobijaju sa izvesnim šumom. Za deset godina su pokazali da su u tome majstori“, smatra Bodrožić.

Predsednik NUNS-a je govoreći o podacima BIRN-a po kojima je optuženi Darko Šarić kupovao poklone pojedinim novinarima u Srbiji, rekao da je tim tekstom potvrdila ono što su mnogi sumnjali.

„Režimski novinari i novinari u tabloidima trguju informacijama i imaju saradnju i sa nekim političarima koji su na vlasti… Nažalost, upozoravamo godinama da se jedan deo scene ne bavi novinarstvom, da se radi o političkoj propagandi, a s druge strane se bave reketiranjem i na usluzi su kriminalcima i raznim centrima moći“, kazao je Bodrožić.

Olivera Zekić odgovorila na kritike Bilčika na račun REM-a

IJAS

26/01/2023

1659094178-zekic-1024x576-1-pvnrz8jnwekb7w0hxlywa6algu0w8wx4q294ogfdr8 — slika: N1

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je u nacrtu izveštaja o Srbiji pozdravio činjenicu da članstvo u Evropskoj uniji i dalje predstavlja strateški cilj Srbije, ali je naveo niz oblasti koje nisu usklađene sa politikom EU ili predstavljaju kočnicu u vladavini prava i medijskim slobodama.

Bilčik je izrazio zabrinutost zbog zakasnele implementacije medijske strategije i akcionog plana i pozvao vladu da poveća transparentnost vlasništva i finansiranja medija i osigura nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

„Bilčik žali zbog činjenice da je REM dodelio četiri nacionalne frekvencije kanalima koji su u prošlosti kršili novinarske standarde i poziva na dodelu pete frekvencije kroz transparentan i nepristrasan proces“, ističe se u nacrtu.

Predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić ne slaže se sa navodima koje se tiču Regulatornog tela i kaže za Danas da je spremna da sa evropskim izvestiocem priča o tome.

– Ako Bilčik misli da kršenje standarda nisu emisije koje su pravljene po principu poternica („Junaci doba zlog“), i da kršenje standarda nije svakodnevna kampanja protiv jedne političke opcije, onda on ima problem sa samom definicijom standarda. Svakako sam spremna da sa njim i o tome popričam – kaže Zekić.

Takođe, Bilčik navodi da žali zbog i dalje niskog nivoa usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU, posebno u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine i podvlači činjenicu da Srbija, kao zemlja kandidat, mora da se pridržava principa i politike EU, „a usklađivanje sa ratnohuškačkim autokratskim režimom je neprihvatljivo“.

U tom smislu posebno se osvrnuo na proruske medije u Srbiji. U tekstu nacrta se osuđuje otvaranje ruskog informativnog servisa Raša tudej na srpskom u Beogradu i pozivaju vlasti da se usklade sa odlukom EU o suspendovanju emitovanja servisa RT i agencije Sputnjik, kao i da se suprotstave dezinformacijama i „manipulativnim anti-EU narativima“.

Da li je Kantarovo „zarobljeno Vranje“ budućnost Srbije?

IJAS

25/01/2023

kantar-somborac-2-pw590aeevnxklkt9qk3mq9wd61g53x7dsnsuvidt9g — Ilustracija: Marko Somborac

Dejan Nikolić Kantar je produkt zemlje u kojoj živimo. On je istovremeno i dijagnoza stanja u Srbiji, odnosno bolesti koja nije neizlečiva ali je veoma zapuštena i realno predstavlja smrtnu opanost za pacijenta to jest za Srbiju.

Višestruko osuđivan za krivična dela, uspevao je da se izvuče od ozbiljnijih kazni i sankcija.

Za organizovanje ilegalnog kockanja, dobio je četiri meseca zatvora, ali u sopstvenoj kući i to bez ograničenja kretanja. Drugim rečima, bio je slobodniji od osoba koje su istovremeno bile pod policijskom zaštitom zbog njegovih pretnji i nasilja.

Osuđen je zbog ilegalnog bavljenja igrama na sreću, a istovremeno je dobio licencu za zvanično organizovanje igara na sreću, iako je kao kažnjavano lice mora da bude isključeno iz ovog biznisa.

Ovih dana, njegovi advokati koji okupiraju nacionalne televizije, ne pominju da se bavi kockanjem, već govore o uglednom poslovnom čoveku koji ima oko 80 „radnji“, preko 300 zaposlenih i koji putem poreza uplaćuje u budžet 3 miliona.

Zašto se krije njegov osnovni biznis i zašto se krije da je osuđen zbog nelegalnog bavljenja kockanjem?

Uprava za igre na sreću Ministarstva finansija mu je suspendovala licencu, koji je Upravni sud naknadno vratio. Sud je tako postao saučesnik u enormnom bogaćenju čoveka koje je umnoženo ilegalnim kockanjem. Istovremeno, on još uvek nije izdržao kaznu zatvora za to delo, jer je, gle čuda, počinio novo krivično delo: nasilničko ponašanje prema vlasnici, novinarima i samom OK radiju u Vranju. Dobio je 14 meseci zatvora po osnovu prvostepene presude.

Juče je veće Višeg suda odlučivalo po žalbi Nikolićeve odbrane. A novi advokat odbrane, koji je prvo nastupio u Pinkovom prestižnom programu kod Jovane Jeremić, doneo je dokument za koji nije mogao da objasni odakle mu… Za tako pribavljena dokumenta kojima se prikriva poreklo, obično se kaže da su „ispala iz kamiona“. U tok dokumentu, Policijska uprava Vranje, navodno, potvrđuje da je Nikolić samo jednom krivično kažnjavan ali ne i četiri ili šest puta, kako se kaže u optužnom predlogu i presudi, od kojih kojih dva puta za nasilničko ponašanje, što je dodatna otežavajuća okolnost.

Tužilaštvo je odmah pariralo dokumentom sa jedino relevantnog mesta – iz baze Pravosudnog informacionog sistema koji beleži sve kazne, i to sa jučerašnjim datumom. Advokat iz Niša i sa Pinka nije mogao da objasni zašto ovaj dokument nije korišćen pred osnovnim sudom… Kaže da ga je dobio pre pet dana. Verujem da će ovo biti jednostavno za veće koje odlučuje po žalbi, ali više nego dovoljno govori o prirodi optuženog Dejana Nikolića, ambijentu i sistemu koji gradi oko sebe, kao i o rezultatima svog kriminogenog ponašanja. Postoji velika verovatnoća da je neko iz Policijske uprave izdao potvrdu da imaju u evidenciji samo jednu presudu… ali da ne spekulišem dalje. I ovo je dovoljno.

Pored napada na jednu medijsku kuću, vlasnicu i zaposlene, Nikolić je napao i načelnika Policijske uprave Vranje, Igora Živkovića, upućujući mu pretnje. Posle toga je pobegao u Makedoniju, gde je uhapšen, smešten u ekstradicioni pritvor i vraćen u Vranje, gde je pušten na slobodu i gde još uvek traje sudski proces za ovaj napad.

Na današnje ročište, na kojem je trebalo da se završi pretres i izrekne presuda, Nikolić je doveden iz Centralnog zatvora u Beogradu. Novi advokat, onaj sa Pinka i sa jučerašnje sednice veća Višeg suda, tražio je odlaganje, da se upozna sa predmetom, što je sudija odbio, zatim je traženo izuzeće sudije, što je takođe odbijeno, a onda se dogodilo nešto što smo već videli tokom suđenja za napad na OK radio, Nikolić počinje da zapomaže da mu je loše, da se zove hitna pomoć, ali istovremeno traži i da se vidi sa porodicom… Tako je završen današnji pokušaj da se presudi nasilniku za napad na prvog policajca Vranja.

Dakle, posle krivičnog dela koje bi trebalo da ga isključi iz bavljenja igrama na sreću, uleteo je u pretnje novinarima i policiji…

Dejan Nikolić Kantar frontalno napada sve ključne činioce koji regulišu našu svakodnevicu ali se tu ne zaustavlja. Jasno je da se time ovaj nasilinik ne zadovoljava.

Za mesec dana, uslediće još jedan pokušaj suđenja za pretnje i nasilničko ponašanje prema bivšoj devojci. (Pogađate, taj veliki hrišćanin, kako se predstavlja u sudnici, koji se poziva na Boga, često gleda prema nebu, ima porodicu… a i osobu koja tvrdi da je bila sa njim u vezi i od njega doživela pretnje i nasilje…). Očekuje se nastavak opstrukcija u svim daljim sudskim pokušajima da se zlu stane na kraj. To bi morali da se desi.

Na suđenja za napad na OK radio dolaze predstavnici svih novinarskih udruženja i Stalne radne grupe za bezbednost novinara. To na suđenje dovodi i lokalne novinare. Danas na suđenje za napad na načelnika Policijske uprave nije došao nijedan novinar ali istovremeno, nije došao nijedan predstavnik bilo kog policijskog sindikata. Niko nije došao da podrži predstavnika jedne od najvažnijih institucija kojeg je napao osuđivani za razna krivična dela.

Gde je solidarnost unutar policijske zajednice, gde je profesionalno izveštavanje o jednom u nizu napada, o jednom u seriji nasilničkih akata Dejana Nikolića, gde je građanska solidarnost?

Da, ovo je posao za sud, za tužioca, za institucije, ali svi znamo i vidimo po položaju u društvu nasilnika kao što je Dejan Nikolić u kakvom su položaju ljudi koji rade u tim institucijama. Isto kao što je napadnut načelnik PU, može svako da postane buduća meta. I u tom strahu žive svi u Vranju. A tim strahom se Kantar hrani.

Najbolji opis stanja u kojem se nalazi „zarobljeni grad“ Vranje, od strane Dejana Nikolića Kantara – je činjenica da je dotični izgradio nelegalni objekat kojim je zazidao deo prostorija OK radija. Institucije lokalne samouprave, na prijavu OK radija, zabranjuju radove, ali ne izlaze da to fizički i urade. Kada je objekat završen, donose rešenje da investitor – Nikolićeva firma, sruši nelegalni objekat. Pošto to investitor ne čini već i dalje adaptira i useljava taj prostor, donosi se odluka o rušenju, ali se firma koju je opština platila za te poslove naprasno povlači i od tog juna 2022. godine, opština ponavlja oglase za firmu koja bi rušila nelegalne objekte u Vranju, uključujući i ovaj, i niko se ne prijavljuje. Dakle, zbog nelegalnog objekta koji je izgradila firma Dejana Nikolića Kantara, celo Vranje i svi nelegalni objekti za koje postoji rešenje o rušenju, ne treba da brinu. Genijalno.

Ovakvim stavom grad Vranje svesno daje doprinos nelegalnom stanju i u ovoj oblasti, izazvanim nasilničkim ponašanjem Dejana Nikolića Kantara.

Isti je u neverovatnoj ofanzivi u građevinskoj oblasti. Izgradio je neki ogroman objekat nad cevovodom vodovoda kojima se Vranje snabdeva pitkom vodom. I pored upozorenja da bi to moglo da ugrozi grad, ništa nije učinjeno da se to spreči ili da se sprovedu mere koje će zaštititi stanovništvo.

Na pitanje šta dalje u vezi rušenja, Gradonačelnik jednostavno odgovara da će ponovo objaviti tender. Znamo koji će rezultat biti. A šta bi trebalo da se dogodi sa upravom grada koji ne može da obavlja elementarne poslove za koje su izabrani i plaćeni?

Ili će pronaći način da budu efikasni u tom poslu, ili treba da uslede ostavke nadležnih, ili smenjivanje istih.

Ministarstvo državnu upravu i lokalnu samoupravu bi moralo da pomogne lokalnoj upravi. Do sada nije bilo efikasnog odgovora na ovakvu situaciju kakva je trenutno u Vranju.

O svemu sam redovno izveštavao kabinet predsednice Vlade Srbije, davao moguća rešenja za preduzeće koje bi moglo da sruši nelegalni objekat, ali nije bilo pozitivnog odgovora.

Obaveštavam redovno nadležne organe da slučaj Dejana Nikolića Kantara moraju gledati „holistički“ – sveukupno, a ne samo po pojedinim krivičnim delima. Na žalost, nema pozitivnog pomaka, ne vidim čak ni akciju.

Vidim kako ljudi koji imaju časnu ulogu u ovom slučaju/slučajevima, više osećaju da su prepušteni sami sebi, rekao bih i izdani, od strane institucija kojima pripadaju. Vidim obeshrabrene u ličnim naporima da časno obavljaju svoj posao. Vidim i ono što oni verovatno vide: neposrednu budućnost u Kantarovom Vranju…

Poznavaoci prilika u Vranju govore o snažnoj povezanosti Dejana Nikolića Kantara sa Srpskom desnicom Miše Vacića, koji se uglavnom pojavljuje sa predstavnicima fašističkog pokreta širom Evrope.

Jedino u Vranju ovaj pokret je, zahvaljujući prvenstveno nekim moćnicima sa lokala, verovatno i Kantara, osvojio veliki deo lokalnog parlamenta, ali dobila je Stranka vojvođanskih Mađara, jer glasačima koji su kupljeni, nije objašnjeno da Srpska desnica na republičkoj listi nije pod istim brojem…

Kako je moguće da sve ovo prolazi?

Da li je ovakvo Vranje – budućnost Srbije?

Vranju je potrebna pomoć cele Srbije, a Srbiji je potrebna pomoć da se suoči i suprostavi trendovima koje možemo videti iz ovog primera.

Novinarstvu je potrebna solidarnost, ali je naša solidarnost potrebna i časnim i profesionalnim ljudima u policiji, tužilaštvima, u sudovima, u politici… Koliko god bilo teško da zamislimo postojanje takvih u sistemu, mi koji smo odlazili u proteklih šest meseci u Vranje, videli smo ih… I zabrinuti smo za to koliko će moći da izdrže, bez sistemske podrške institucija i vlasti u Srbiji.

EFJ i IFJ pozivaju da u Republici Srpskoj kleveta ostane u građanskom pravu

IJAS

25/01/2023

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik zatražio je da se kleveta i uvrede ponovo uvedu kao “krivična djela” u Krivični zakon Republike Srpske, jednog od dva entiteta u Bosni i Hercegovini. Udruženje BH novinari (BH Novinari) diže uzbunu pred sve većom pretnjom koja bi izazvala predstojeću inkriminalizaciju klevete, koja je građanska nepravda u zemlji od 1999. godine.

Evropska i Međunarodna federacija novinara pridružuju se svom ogranku, BH Novinarima, u upozorenju na opasnost od kriminalizovanja klevete i traže od Evropske komisije i Saveta Evrope da pozovu Vladu Republike Srpske i njenog predsednika Milorada Dodika da poništiti predlog.

Pretvaranje klevete u zločin predstavljalo bi direktnu smetnju principima slobode štampe, po kojima bi se moglo slobodno razgovarati bez straha od sudskog spora ili zatvora: novinari koji su u opoziciji sa vlastima mogli bi da se suoče između tri i pet godina zatvora. zatvor zbog izražavanja svojih stavova. Upotreba građanskog prava do sada je pomogla da se izbegnu javne i uticajne ličnosti da zloupotrebe svoju moć i ugroze slobodu štampe korišćenjem zastrašujućih pravnih opcija da spreče pričanje priča; vraćanje klevete u krivično zakonodavstvo bila bi još jedna mogućnost sudskog gonjenja novinara i medija, a može dovesti do zloupotrebe pravnog sistema radi zastrašivanja i ućutkavanja novinara.

Osim toga, ako zakon bude usvojen, zemlja će se suočiti s dva različita standarda za klevetu, jer će Federacija Bosne i Hercegovine, drugi entitet u okviru Države Bosne i Hercegovine, i dalje tretirati slučajeve klevete prema građanskom zakonu. Ovakvi dispariteti bi značajno i negativno uticali na ukupnu bezbednost, pravnu sigurnost i pravnu ravnopravnost građana u zemlji.

BH Novinari podsećaju da je u BiH trenutno otvoreno više od 300 aktivnih predmeta za klevetu u okviru građanskih tužbi, te na desetine SLAPP tužbi (Strateške tužbe protiv učešća javnosti).

U demokratskim društvima to treba da rade kao pojedinci, a ne da koriste svoju političku moć ili prete novinarima zatvorom i snagom vlastite političke pozicije i uticaja institucije u kojoj sede”, kažu BH Novinari.

Link na peticiju BH Novinari možete pronaći ovdje. Nije naveden datum kada bi zakon mogao biti usvojen.

Poslednja rupa na svirali: Ministar Jovanović tvrdi da mu je informisanje prioritet ali i dalje nema nikog zaduženog za medije

IJAS

25/01/2023

IMG_1844-scaled-pywkahtgnmi1wu22j93xzpatxd84c9suh16zqah7qc — slika: NUNS

Od formiranja krajem oktobra prošle godine, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija dobilo je državnog sekretara i troje pomoćnika ministra – niko od njih, međutim, nema u portfelju informisanje i medije. Novinarska udruženja nisu preterano iznenađena takvim odnosom novog ministarstva, pa i Vlade Srbije, prema informisanju ali ističu da su kadrovska rešenja, iako važna, još i najmanji problem za medijsku zajednicu

„Ministar Jovanović istakao je na sastanku da će pitanja informisanja biti prioritet novog ministarstva i da su dijalog i saradnja sa medijskim i novinarskim udruženjima o svim aktuelnim pitanjima i izazovima veoma važni“, stajalo je u saopštenju sa sastanka ministra informisanja i telekomunikacija Mihaila Jovanovića sa predstavnicima devet novinarskih i medijskih udruženja, održanom 4. novembra prošle godine, samo nekoliko dana nakon što je novi ministar preuzeo dužnost.

Gotovo tri meseca kasnije, informisanje teško da se može smatrati prioritetom ministarstva, barem ako je suditi po popunjavanju rukovodećih pozicija u ministarstvu. Ali i ne samo po tome.

Umesto informisanja, prioritet su tako dobile druge oblasti – ministarstvo je nedavno dobilo državnog sekretara i troje pomoćnika ministra, ali niko od njih u svom portfelju neće imati medije i informisanje.

Na sednici Vlade Srbije održane 29. decembra 2022. za državnog sekretara u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija postavljen je Milan Dobrijević, dosadašnji državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Na istoj sednici postavljeno je i troje pomoćnika ministra, svi kao vršioci dužnosti u narednih šest meseci.

Goran Đurđević postavljen je, na šest meseci, za vršioca dužnosti pomoćnika ministra informisanja i telekomunikacija – Sektor za evropske integracije i upravljanje projektima.

Milan Josimov biće, takođe u narednih šest meseci, vršilac dužnosti pomoćnika ministra informisanja i telekomunikacija ‒ Sektor za informaciono društvo i informacionu bezbednost.

Katarina Tomašević je postavljena za vršioca dužnosti pomoćnika ministra informisanja i telekomunikacija ‒ Sektor za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj. I njoj je mandat oročen do kraja juna ove godine.

Ministarstvo za medije ne odgovara medijima

O drugim kadrovskim rešenjima u ministarstvu Vlada Srbije nije odlučivala, sudeći barem po objavljenim dokumentima sa sednica Vlade, od njenog formiranja do danas.

Inače, na sajtu ministarstva, koji u svom nazivu sadrži i informisanje, nisu ažurirani podaci o nedavnim postavljenjima. Da li je u planu postavljanje i pomoćnika i/li državnog sekretara zaduženog za medije/informisanje, i u kom roku, iz samog ministarstva nije bilo moguće saznati – iz Službe za odnose sa javnošću ni posle nekoliko dana nisu odgovorili na naše mejlove i poruke, niti je u toj službi iko odgovarao na naše telefonske pozive!

Od trenutka kada je obelodanjeno da će informisanje biti izdvojeno iz dosadašnjeg ministarstva, koje je u prethodne dve godine vodila Maja Gojković, i da će biti pridato novoformiranom Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, i još kada se saznalo da će na čelu tog ministarstva biti dosadašnji direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Mihailo Jovanović, članovi medijske zajednice otvoreno su izneli sumnju prema tome koliko će se novi resor u Vladi uopšte baviti medijima.

Od aktivnosti na polju informisanja, osim pomenutog sastanka sa medijskih i novinarskim udruženjima, ministarstvo se u ova tri meseca istaklo u formiranju Radne grupe za izradu i praćenje Akcionog plana za za primenu Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020-2025. godine u periodu 2023-2025. godine.

Preostale vesti tiču se prvog sastanka Radne grupe za izradu radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, kao i osude pretnje upućene dnevnom listu Danas.

Najava novog ministra o tome da će informisanje biti prioritet jeste u prvih mah zaveo deo medijske zajednice, kaže za Cenzolovku Slađana Gluščević, izvršna direktorica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).

„Delovalo je kao da će u novoj konstelaciji snaga u Vladi i resornom ministarstvu biti postavljen teg koji će jače vući ka sektoru informisanja nego što je bilo ranije. Nažalost, ispostavilo se da očekivanje dela medijske zajednice zainteresovane za to da se situacija u branši popravi nije bilo na mestu.“

Gluščević (NDNV): Imamo i većih problema od imenovanja u ministarstvu

To što u ministarstvu i dalje nema osobe koja bi, da li sa pozicije državnog sekretara ili pomoćnika, „pokrivala“ informisanje i medije, Gluščević ne smatra najvećim problemom, ali ističe da to dosta govori o odnosu Vlade prema medijskim pitanjima.

„Vlada je imenovala većinu državnih sekretara i pomoćnika u drugim ministarstvima, i po tome je jasno da su medijska pitanja marginalizovana. Mada, usudila bih se reći da ih gura na margine upravo zbog toga što ovoj vlasti ne odgovara da ta pitanja reši. Sigurno joj više odgovaraju porobljeni a ne slobodni mediji“, navodi izvršna direktorica NDNV-a.

U protekle četiri godine Ministarstvo kulture i informisanja imalo je pomoćnicu ministra/ke za informisanje i medije (Slavica Trifunović), dok od 2020. državni sekretar za tu oblast nije postavljen. Raniji državni sekretar, Aleksandar Gajović daleko je bio od prihvatljivog rešenja za deo medijske zajednice, iz koje je tokom njegovog mandata (2017-2020) bilo više zahteva za njegovom smenom.

Upražnjena pozicija, ili pozicije, u ministarstvu, za Gluščević „svakako nije dobar znak“ ali, napominje, „nije ni najveći problem imajući u vidu brojne negativne procese koji ugrožavaju profesionalno novinarstvo“. Izborom pomoćnika i/li državnog sekretara, dodaje, obezbedila bi se neophodna bolja komunikacija sa udruženjima i medijskim koalicijama, „ali ona ne garantuje donošenje važnih odluka, jer zna se gde se one donose“.

„Jedan od najvećih problem trenutno je to što se ništa ne zna o početku rada na Zakonu o elektronskim medijima, a već bi trebalo da se privodi kraju predlog tog zakona. Ovaj zakon bi obezbedio neophodne izmene koje se tiču REM-a, a to bi verovatno uticalo i na drugačiju raspodelu nacionalnih dozvola pružaocima medijskih usluga. Takođe, ne bi bila dovedena u pitanje mogućnost korišćenja programa Kreativna Evropa.“

Izvršna direktorica NDNV napominje i da boljitak na medijskom polju ne garantuje „čak i da imamo i državnog sekretara i zakone sa čijim izmenama i dopunama kasnimo“.

„Ponoviću upozorenja i apele medijskih i novinarskih udruženja – pitanje je primene zakonodavnog okvira koji generalno nije loš i političke volje da se zakoni primenjuju. Navešću samo primer primene Medijske strategije. Sad je jasno da je taj važan dokument poslužio državi kao pokriće pre svega pred Evropskom unijom a da ona vešto hvata krivine kad treba da ga primeni“, ističe Gluščević.

Bodrožić (NUNS): Ministra ne zanima informisanje

Željku Bodrožiću, predsedniku Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), već samo imenovanje čelnog čoveka Ministarstva informisanja i telekomunikacije ukazivalo je na to da će informisanje „i u ovom ministarstvu, kao i prethodnom, biti u zapećku“, ali priznaje da je na prvom sastanku sa novinarskim i medijskim udruženjima ministar Mihailo Jovanović „pokazao pristojnost i uviđajnost, za razliku od onih koji su ga predložili i postavili, te prihvatio predloge i sugestije o daljem radu radnih grupa na sprovođenju Medijske strategije i usaglašavanju izmena i dopuna Zakona o informisanju i medijima“.

„Ali, videlo se i tad, a kasnije nam je i nezvanično potvrđeno“, navodi Bodrožić za Cenzolovku, „da su ministru preokupacija telekomunikacije i da mu se tu završava nadležnost, dok će oblast medija opet da uređuje neko iz vrha vladajuće partije, na direktnoj vezi sa Predsedništvom. Za sada nemaju rešenje za državnog sekretara i pomoćnika koji bi se bavili informisanjem, ili, što će pre biti, nemaju vremena da razmišljaju o njemu, a i niko ih i ništa ne požuruje. Izgleda im je za sada dovoljno da ubrzaju rad na legislativi, i za to se dobijaju poeni na Zapadu, bez obzira što dobre strategije i zakoni malo znače, jer su institucije urušene i za naprednjake je većina tih spisa mrtvo slovo na papiru“.

S obzirom na to „u kakvim okvirima i sa kim novi ministar radi“, Bodrožić kaže da nema neka posebna očekivanja od novog ministra i da od njega očekuje tek to da se ne pretvori – u Anu Brnabić. „I ona je bila pristojna i kooperativna kada je onomad postala ministarka, ali je ubrzo podivljala i danas vređa, kleveće i lupeta kao da su se u njoj spojili Vojislav Šešelj i Jovana Jeremić“.

Srbija ima najgori indeks medijskih sloboda u regionu, kao Haiti i Angola

IJAS

25/01/2023

newspapers-g7dfd6666c_1920 — slika: Pixabay.com

Indeks slobode izražavanja svrstao je Srbiju u ne tako dobru šestu grupu država, u kojima su ove slobode sužene. Kada su u pitanju samo medijske slobode, naša zemlja je u još goroj – sedoj grupi u kojoj su one „delimično ograničene“.

Indeks slobode izražavanja podelio je zemlje u 10 grupa – od onih otvorenih do potpuno zatvorenih. Prilikom ocenjivanja meri se sloboda izražavanja u tri oblasti – akademskoj, digitalnoj i medijskoj, a potom daje zbirna ocena.

Srbija se tako ove godine našla u sedmoj grupi kada su medijske slobode u pitanju, što znači da smo najgori u poređenju sa zemljama bivše Jugoslavije. Iako smo u zboru u istoj grupi sa Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom, ipak su medijske slobode kod njih ocenjene kao nešto bolje.

Ostale bivše republike – Hrvatska, Slovenija i Crna Gora našle su se u četvrtoj grupi, u kojoj su države sa „delimično suženom slobodom izražavanja“. U istoj grupi nalazi se i Kosovo.

Potpuno otvorenim državama su ocenjene Kanada, Australija, Nemačka, Holandija, Švajcarska, Čile… Na drugoj strani spektra, kao potpuno zatvorene su označene Kina, Saudijska Arabija, Belorusija, Sirija, Sudan…

Rusija je svrstana u devetu grupu zemalja, u kojima je sloboda izražavanja teško ograničena.

1...103104105...158 Page 104 of 158

Safejournalists.net

Ministarstvo za medije ne odgovara medijima

Gluščević (NDNV): Imamo i većih problema od imenovanja u ministarstvu

Bodrožić (NUNS): Ministra ne zanima informisanje