Nezavisno udruženje novinara Srbije pokrenulo je platformu za bezbednost novinara „Na prvoj liniji“ (prvalinija.nuns.rs) na koj se nalaze resursi i alati  koji pomažu redakcijama i novinarima kako da ispravno postupaju u slučaju online pretnji upućenih njima. U okviru ove akcije novinarima žrtvama online nasilja pruža se i pravna podrška, kao i psihološka podrška da se lakše nose sa ovom situacijom.

Sajt je nastao kao posledica učestalih napada na novinare, a posebno online. Samo u prošloj godini je bilo je prijavljenih 136 napada/pretnji na novinare, od čega je online pretnji bilo 51.

Na osnovu smernica na sajtu, redakcije mogu da sprovedu mehanizam da zaštite novinare koji su meta onlajn napada od profesionalnog i emotivnog uticaja koji nastaje kao posledica ovog oblika uznemiravanja.

Jedna od ideja je i stvaranje kulture bezbednosti u redakciji u kojoj se novinari ohrabruju da prijave nasilje na internetu i da im se pruži podrška. Glavni cilj medijskih kuća mora biti stvaranje okruženja u kojem se novinari ne osećaju neprijatno da prijave napade na internetu. Zbog konkurentnog radnog okruženja ili nesigurne radne situacije, novinari se mogu zabrinuti da će prijavljivanje napada biti shvaćeno kao znak slabosti ili odsustvo profesionalnih standarda, kao i da će se to negativno odraziti na njihovu karijeru. Od suštinskog je značaja otvoreno govoriti o napadima na internetu da bi se na taj način ograničili efekti napada, uključujući stvaranje traume i autocenzuru.

Poseban odeljak na sajtu se odnosi na napade na novinarke na internetu, kao i na slobodne novinare (frilensere).

Na sajtu se nalaze brojni intervjui sa međunarodnim ekspertima iz ove oblasti koji daju neku vrstu smernica/saveta kako postupati sa publikom na internetu i u slučaju onlajn napada. Pojedini od njih su i sami bili mete napada.

Ujedno, na sajtu se nalaze ispovesti novinarki koje su bile mete napada koje govore kako su se nosile sa tom situacijom.

Platforma sadrži brojne korisne izvore publikacija i alata koji služe za osposobljavanje novinara za suprostavljanje nasilju na internetu.

Platforma „Na prvoj liniji“ nastala je u okviru projekta koji finansira Evropska unija, a koji zajedno sprovode NUNS i BIRN u saradnji sa Međunarodnim institutom za štampu (International Press Institute – IPI). NUNS i BIRN se zahvaljuju Međunarodnom institutu za štampu na ustupljenim tekstualnim i video materijalima koji su prvobitno objavljeni na platformi On the Line. 

Sudija Jasmina Vukovljak Jovanović presudila je da se KRIK pišući o problemima u policijskoj Jedinici za zaštitu svedoka bavio temom od javnog interesa, kao i da je ispoštovao pravila novinarske profesije. Komandant ove policijske uprave Goran Živković i njegovi saradnici koji su tužili KRIK, smatrajući da im je tekst povredio ugled i čast, imaju prava da se žale na ovu presudu. Oni paralelno vode još jedan postupak protiv naše redakcije.

Komandant Goran Živković i dvojica njegovih kolega, takođe rukovodilaca policijske Jedinice koja štiti svedoke saradnike, nisu imali osnova da tuže KRIK, smatra sudija Višeg suda u Beogradu Jasmina Vukovljak Jovanović koja je pre tri dana donela presudu u ovom postupku.

Policajci su tužili urednike KRIK-a Bojanu Jovanović i Stevana Dojčinovića zbog teksta koji se bavio problemima u radu ove policijske jedinice, a koji je zasnovan na informacijama iz prijava koje su protiv svojih šefova podnosili upravo pripadnici ove jedinice.

Sudija Vukovljak Jovanović smatra da je tema o kojoj su novinari KRIK-a pisali bez sumnje od javnog interesa.

„Radi se o informacijama od javnog interesa, obaveštavanju javnosti o pitanjima koja se odnose na rad lica zaposlenih u MUP-u, a ne na njihov privatni život“, piše sudija u presudi.

Sudija je podsetila da se pre objavljivanja teksta novinarka obratila Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a i od njih tražila informacije u vezi sa ovim prijavama, i odeljenju za medije MUP-a od koga je tražila odobrenje za intervju sa rukovodiocima jedinice, ali odgovore nije dobila.

„Sve činjenice navedene u beleškama (prijavama), koje je mogla da proveri, proveravala je na osnovu razgovora sa licima koja su beleške sačinila, sa licima koja nisu radila u MUP-u, na osnovu podataka iz krivičnih postupaka, na osnovu činjenica o kojima su pisali mediji“, navodi sudija Vukovljak Jovanović.

U presudi se konstatuje da su i tužioci i nadležne službe MUP-a znali šta novinarka istražuje i da su imali mogućnost da joj dostave istinite i potpune informacije, ukoliko informacije u službenim beleškama nisu bile istinite – ali to nisu učinili. Nakon objavljivanja teksta nisu tražili ni demanti.

„Tuženi su postupili sa dužnom novinarskom pažnjom, u tekstu su napisali informacije koje su preneli iz službenih beleški, nisu napisani komentari novinara niti lični stavovi“, navodi sudija i zaključuje:

„Objavljivanje navedenog teksta je imalo za cilj skretanje pažnje javnosti na pitanja od javnog značaja, a nije bila namera da se tužiocima pričini šteta povredom njihove časti i ugleda.“

Na presudu sudije Vukovljak Jovanović tužioci imaju mogućnost žalbe Apelacionom sudu u Beogradu, koji će doneti konačnu odluku.

Ovo je prvi postupak koji se vodio po tužbi rukovodilaca Jedinice za zaštitu svedoka, a u toku je još jedan. Drugu tužbu policajci su podneli samo zbog toga što je KRIK objavio informaciju da su policajci tužili KRIK.

Redakcija KRIK-a smatra da su u pitanju SLAPP tužbe, odnosno da su podnete s namerom da novinare zastraše i zaustave u istraživanju tema u vezi sa radom policije i objavljivanju tekstova o njima.

Protiv novinara i urednika KRIK-a trenutno je u toku 11 postupaka po ovakvim tužbama.

Nedavno su prvostepeno osuđeni u postupku u kome je tužbu podneo Bratislav Gašić, tada direktor Bezbednosno-informativne agencije, danas ministar policije. Više o tome pročitajte ovde.

Sem šefova policije i ministra policije KRIK je tužila i bivša državna sekretarka u MUP-u Dijana Hrkalović, zatim Predrag Koluvija kojem se sudi kao šefu grupe koja je proizvela više od tonu i po droge, kum predsednika Srbije Nikola Petrović, tajkuni Bogoljub Karić i Stanko Subotić, kompanija “Mineco” i tabloid Kurir.

RSF poziva iranske vlasti da odmah oslobode pritvorene novinare/ke.

Policija Islamske Republike Iran uhapsila je još tri novinarke, čime je broj privedenih novinarki porastao na 16, upozoravaju Reporteri bez granica (RSF). Ukupno je 55 novinara/ki uhapšeno zbog toga što su izvještavali o protestima koji su uslijedili nakon smrti 22-godišnje Mahse Amini u septembru, navode u saopštenju.

I dalje je zatvoreno 27 novinara/ki, dok su ostali pušteni uz kauciju i čekaju izricanje presude. RSF poziva iranske vlasti da odmah oslobode pritvorene novinare/ke i odbace sve optužbe protiv njih.

Melika Hashemi, iz online dnevnog lista Shahr News Agency, pozvana je na ispitivanje u ozloglašeni zatvor Evin 21. januara, ali nakon što je ušla, svaki kontakt s njom je izgubljen. Sljedećeg jutra, 22. januara, Mehrnoush Zarei i Saeede Shafiei takođe su zatvorene.

“Sa ova tri nova hapšenja za manje od 48 sati, iranska vlada nastavlja svoj obračun protiv novinarki. Ukupno 25 od 55 novinara koji su uhapšeni od početka protesta 16. septembra, nakon smrti Mahse Amini, bile su žene”, pišu RSF.

“Islamska Republika mora odmah osloboditi novinarke Meliku Hashemi, Saeede Shafiei i Mehrnoush Zarei, kao i sve novinare, fotografe i blogere uhapšene u vezi s protestima Mahse Amini”, kazao je šef odjela RSF-a za Bliski istok Jonathan Dagher. “Učestalost hapšenja, brojke, brutalnost… Sve to stvara sliku da je vlada odlučna da prekine protok informacija. Ipak, novinari su jednako tvrdoglavi – uprkos beskonačnim hapšenjima, hrabro nastavljaju da rade svoj posao”, dodao je.

Mehrnoush Zarei, freelance novinarka, uhapšena je ispred svoje kuće u Teheranu, glavnom gradu Irana. Kada su snage sigurnosti ušle u njen dom, pretresli su ga, nakon čega su joj oduzeli digitalne uređaje, novinarku uhapsili i odvezli je u zatvor Evin. Nepoznati su razlozi njenog hapšenja, navode iz RSF-a.

Nekoliko kilometara dalje, istog jutra, Korpus garde islamske revolucije (IRGC) uhapsio je Saeede Shafiei, freelance novinarku. Tweet Saeedeinog supruga Hassana Homayona otkrio je da su je snage sigurnosti uhapsile u nedjelju ujutro.

“Saeede Shafiei, moja draga supruga, zvala je danas u podne iz pritvorskog centra i rekla da je u zatvoru Evin. Uhapšena je 22. ujutro”, napisao je. Izvještaji sugerišu da je Saeede optužena za “propagandu protiv sistema i djelovanje protiv nacionalne sigurnosti”.

Od početka 2023. godine iranske vlasti su uhapsile osam novinara i fotografa zbog njihovog posla. Četvero njih su kasnije pušteni uz kauciju i čekaju izricanje presude. Međutim, prema navodima RSF-a, posljednjih dana iranski sudovi su presuđivali u drugim slučajevima, izričući duge kazne novinarima koji su čekali presude izvan zatvora.

Fotograf Ahmad Halabisaz, koji je u prvim danima protesta proveo 27 dana u zatvoru, objavio je 16. januara da je osuđen na dvije godine u zatvoru Evin. Novinarka Alireza Khoshbat, koja je prethodno uhapšena 22. septembra i puštena uz kauciju poslije 94 dana, 17. januara je dobila petogodišnju zatvorsku kaznu, uz još godinu zbog angažovanja u “propagandnoj aktivnosti protiv režima”.

Izvor: RSF

Nova optužnica protiv Darka Šarića, kao i dokazni materijal u koji je BIRN ima uvid, pokazuju kako su do Blica, Alo, Kurira, Hepija, Pinka i drugih medija stizale informacije koje je osumnjičeni slao iz pritvora koristeći Skaj aplikaciju, kako su menjani i uređivani naslovi i tekstovi, kao i koje poklone su pojedini novinari dobijali kao nagradu za učešće u diskreditaciji svedoka saradnika.

„Sad ću joj ja auto neki mali, to sam obećao da ne ide busom na posao…. Imam ja skoro novog klia i staviću joj plin to joj je za grad super.”

Ovo su samo neke od poruka koje su koristeći kriptovane telefone sa aplikacijom Skaj razmenili optuženi članovi kriminalne grupe Darka Šarića dok je on bio u pritvorskoj ćeliji u zgradi Specijalnog suda u Beogradu, koje se nalaze u novoj optužnici protiv Šarića koja je podignuta u oktobru 2022. a koju je sud potvrdio u decembru.

Navedenim porukama Šarić i njegovi saradnici dogovaraju se kako da nagrade novinarku koja je dobro uradila zadatak – rušenje kredibiliteta Nebojše Joksovića, najvažnijeg svedoka Tužilaštva u borbi protiv klana Šarić.

Ovo nije jedini automobil koji je Šarić obećao novinarima – analizom nove optužnice koja je objavljena na preko 500 strana, kao i skoro dve hiljada stranica dokumenata sudskih spisa, BIRN je došao do saznanja da je bar u još jednom slučaju bilo govora da je novinaru poklonjen automobil, a govorilo se i o spremanju neimenovanih poklona za zaposlene u pojedinim redakcijama.

Šarić je u svojoj pritvorskoj ćeliji od svojih saradnika redovno preko aplikacije Skaj dobijao informacije o objavljenim tekstovima i redovno ih je komentarisao. Često je bio zadovoljan kako novinari pišu, ali bilo je i situacija kada su ga nervirali naslovi ili izrazi koje novinari koriste. Tada je intervenisao i od svojih saradnika zahtevao da novinari sa kojima su u kontaktu naprave izmene. Skaj prepiska pokazuje da su mediji to i radili.

Mediji koji se pominju u Skaj prepisci su Blic, Alo, Kurir, Pink, TV Hepi i još nekoliko medija koje tužilaštvo nije uspelo da identifikuje. Tužilaštvo u okviru ovog postupka nije dalje istraživalo ko su novinari i urednici koji su sarađivali sa klanom Darka Šarića.

Nije analizirana ni priroda te saradnje, odnosno da li su trka za ekskluzivom, pokloni ili nešto treće bili motiv za objavljivanje tekstova kojima se opstruisao krivični postupak protiv Šarićevog klana.

Na primeru pokušaja diskreditacije svedoka saradnika Nebojše Joksovića, a na osnovu analize prepiske iz Skaja i ostalih sudskih spisa, BIRN ilustruje kako funkcioniše povratna sprega curenja informacija između institucija, kriminalaca i medija.

Stevan Dojčinović, glavni urednik KRIK-a, kaže da su “novinari, posebno ako izveštavaju o kriminalu, u kontaktu sa advokatima, čak i kriminalcima, kako bi saznali informacije i sve je to deo posla”.

“Glavno pravilo je to da novinar i njegov urednik odlučuju šta je priča, odnosno šta će i kada objavljivati. Ono što nije deo posla, već je korupcija u medijima, jeste kada kriminalci potplaćuju novinare i naručuju tekstove u medijima”, kaže Dojčinović. On dodaje da se iz Skaj poruka vidi da su gotovo svi mediji koji su njega lažno optuživali da radi za kriminalce, jer su novinari KRIK-a komunicirali sa advokatom Dejanom Lazarevićem, braniocem Darka Šarića i Veljka Belivuka, “zapravo mediji kod kojih su kriminalci stvarno naručivali tekstove i govorili im šta da objavljuju”.

Curenje informacija: Od policije, preko mafije, do medija

Darko Šarić je, prema navodima Tužilaštva za organizovani kriminal, od 2020. godine planirao da “iz bezobzirne osvete” ubije svedoka saradnika Nebojšu Joksovića.

Joksović je najvažniji svedok Tužilaštva u borbi protiv klana Šarić, jer je jedini direktno optužio Šarića da je upravljao poslovima sa drogom. Kada nisu uspeli da ubiju Joksovića, Šarić je izdao nalog da se Joksović diskredituje kako bi izgubio status svedoka saradnika, tvrdi tužilaštvo. Trebalo je javnost ubediti da Joksović preti Goranu Nikolaševiću, svedoku koju je stao na stranu Darka Šarića.

Na kraju je na haubu automobila Gorana Nikolaševića stavljena bomba, a u medijima je trebalo Joksovića označiti kao naručioca napada – što nije bilo tačno. Iz prepiske se zaključuje da je advokat Lazarević bio zadužen da preko medija svesno širi lažne vesti i stvara medijski pritisak. Osim advokata Lazarevića, sa medijima je komunicirao i Šarićev kum Bojan Stanojković.

Iako su imali medijske nastupe koji su bili korisni za Šarićev klan, svedok odbrane Goran Nikolašević i advokat Radomir Baćović, prema dokazima Tužilaštva, nisu bili upućeni u ovu zaveru.

Diskreditacija Joksovića kao svedoka saradnika trajala je godinama, a dva meseca uoči bacanja bombe na Nikolaševićev automobil ta kampanja je intenzivirana.

Sve počinje sa policijskom akcijom “Ris” koja je pokrenuta krajem marta 2020. da bi se utvrdilo da li je Darko Šarić, iako u pritvoru, uspeo da organizuju novu kriminalnu grupu kako bi ometao krivične postupke koji su se protiv njega u to vreme vodili. Tužilac Saša Ivanić je posle razgovora sa Joksovićem posumnjao da će Darko Šarić i njegov klan pokušati da ga diskredituju kao svedoka saradnika.

Prema Skaj prepisci koja je objavljena u optužnici, tužilac Ivanić je 30. aprila 2020. tražio od Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) da počne sa prisluškivanjem klana Darka Šarića u okviru akcije “Ris” i da ih na tim “merama” drže naredna tri meseca. Međutim, advokat Dejan Lazarević za tu naredbu saznaje istoga dana od policajaca iz SBPOK-a, koji su se u međuvremenu našli na novoj optužnici zajedno sa Darkom Šarićem.

Zatim se kreće sa opstrukcijom te istrage i to je bio uvod u novi pokušaj diskreditacije svedoka saradnika Nebojše Joksovića. Prvo je u maju izvesni Dalibor Ristić policiji rekao da mu je Joksović tražio da ubije svedoka Gorana Nikolaševića, koji je bio deo Šarićeve odbrane.

Potom je, Šarićev advokat Dejan Lazarević, na jednom od ročišta, početkom juna 2020. godine, rekao kako on ima saznanja da SBPOK sprovodi akciju protiv Šarića i još nekoliko njemu bliskih ljudi. Na glavnom sudskom pretresu i Šarić je uperio prst u tužioca Sašu Ivanića i optužio ga da pokušava da mu montira još jedan proces.

Da bi potpuno obesmislili policijsku akciju “Ris”, prema podacima Tužilaštva, televiziji Pink su dostavljene službene beleške MUP-a, odnosno izjava Dalibora Ristića, koja je objavljena u Nacionalnom dnevniku 26. juna 2020. godine. O tome je, prema navodima Tužilaštva, dan kasnije advokat Lazarević aplikacijom Skaj obavestio i druge pripadnike organizovane kriminalne grupe.

Ceo tekst pročitajte na sajtu BIRN-a.

Na letku se nalazi fotografija predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i tekstom „NATO terorista“, javlja N1.

Inače, kako se može videti na fotografijama, centar Beograda izlepljen je plakatima sa tekstom iste sadržine.

Odluka o petoj nacionalnoj frekvenciji doći će na red kada se završi sudski spor koji je Nova S pokrenula protiv REM-a, “tuživši nas da smo probili rok za dodelu pete frekvencije za televiziju sa nacionalnom pokrivenošću”, navodi za Danas predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić.