Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je saopštilo da je Jovanović, govoreći o unapređenju saradnje sa REM-om, rekao i da će se raditi na izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima.

Tokom posete REM-u Jovanović je istakao da će se formiranjem Radne grupe za izradu Zakona o elektronskim medijima „koju će činiti stručnjaci iz ove oblasti, učiniti veliki korak ka jačanju nezavisnosti REM-a“, i da je „donošenje izmena Zakona o elektronskim medijima od suštinskog značaja za efikasnost tog tela“.

Danima je Zaječarac Petar Stojković pretio novinaru Miljku Stojanoviću pošto se njegov intervju sa izbeglim momkom iz Ukrajine našao na zvaničnoj stranici „Danasa“ na Fejsbuku.

„Da će da me unakazi, čak je – što je u toku procesa moj pravni zastupnik i kazao – on je svestan bio da sam ja novinar. Jedan od učesnika ga je i opomenuo da je novinar Stojanović pisao taj tekst. On izričito tu kaže – baš me briga je l’ on novinar ili nije, ako ovo ne obriše zna kako će da završi“, priča Miljko Stojanović, novinar „Danasa“ iz Zaječara.

„To“ što je napadač tražio da novinar obriše je „snimak ekrana“ sa uvredljivim komentarima koje je Stojanović postavio na svoj nalog. Time su, po oceni Višeg zaječarskog suda, gnusne pretnje smrću koje je novinar, potom, danima dobijao u martu – postale možda lične, nije im jasno, pa ukidaju prvostepenu presudu Osnovnog suda i vraćaju sve na početak.

„U meni se javio isti onaj osećaj kao kada su mi pretnje upućene marta meseca. Ne želim opet da prolazim kroz nešto za šta nije imalo potrebe, jer mislim da je u prvostepenoj presudi sve jasno obrazloženo i kazano“, rekao je Stojanović.

U toj, sada ukinutoj presudi, sudija je uvažio novinarovu ugroženost, osudivši Petra Stojkovića, koji mu je pretio, na osam meseci kućnog zatvora i tri godine zabrane prilaska.

N1: Zar nije pretnja smrću jednako pretnja smrću svuda i na svakom mestu?

„Tamo je u jednoj od poruka on napisao da će policija moći da samo dođe da me popiše“, kaže Stojanović.

Jasno – nejasno, važno – nevažno. I tako u krug, do nove presude Osnovnog suda, pa potom žalbe – ponovo Višem sudu, pa njihove nove odluke. U međuvremenu je sve vreme napadač na slobodi, živi 200 metara od novinara koji bi trebalo da neometano, u dobrom zdravlju, bez straha za sebe i porodicu, izveštava javnost iz Zaječara.

Partnerske organizacije Media Freedom Rapid Response (ARTICLE 19 Europe, European Centre for Press and Media Freedom, International Press Institute i OBC Transeuropa) izrazile su duboku zabrinutost zbog pretnji smrću novinarima dnevnog lista Danas i poručile da novinari moraju biti zaštićeni od svake pretnje nasiljem.

One podsećaju da je glavni i odgovorni urednik Danas-a Dragoljub Draža Petrović 6. novembra primio mejl sa anonimnog naloga Protonmejla, u kome je anonimni autor pretio smrću članovima redakcije, pominjući poimenice novinarku Snežanu Čongradin. U mejlu se novinari Danasa podsećaju i na ubijene karikaturiste francuskog magazina Šarli ebdo, koji su 2015. godine bili žrtve terorističkog napada. 

Pretnje Danasu odnosile su se na vest koju je list objavio o Kosovu, Republici Srpskoj u BiH i Crnoj Gori. Autor pretećeg mejla je optužio Danas da podržava „albanske separatiste“. Iako najekstremnija, ovo nije jedina pretnja smrću upućena redakciji zbog njenog novinarskog rada, ističu partnerske organizacije. 

One kažu da razumeju da srpski tužilački tim napreduje u istrazi i da trenutno sarađuje sa švajcarskim vlastima kako bi identifikovale izvor pretnje. Preteći mejl je poslat preko švajcarskog Protonmejl servisa, koji redakcija Danas-a koristi kao komunikacioni kanal.

Media Freedom Rapid Response traži od srpskih vlasti da obezbede novinarima radno okruženje koje ih štiti od bilo kakve pretnje ili nasilja zbog njihovog novinarskog rada. U tom cilju, četiri organizacije pozivaju Vladu Srbije da u razmotri sve odredbe Preporuke Saveta Evrope o zaštiti novinarstva i bezbednosti novinara i ostalih medijskih aktera (CM/Rec(2016)4) i donese sveobuhvatne mere prevencije, zaštite i krivičnog gonjenja zbog pretnji i nasilja nad novinarima i medijskim profesionalcima.

MFRR poziva srpske vlasti da obezbede sigurnost zaposlenih u Danasu, da hitno istraže pretnje i privedu počinioce pravdi. Takođe, pozivaju vlasti da osude ovakve nasilne pretnje i izraze solidarnost sa novinarima Danasa.

Prvo mesto za najbolju istraživačku priču u 2021. godini osvojili su novinari Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Stevan Dojčinović, Milica Vojinović, Bojana Pavlović i Bojana Jovanović za serijal tekstova o kriminalnom klanu Veljka Belivuka.

„Autori serijala su izneli niz šokantnih činjenica potkrijepljenih dokumentima. Suvereno su koristili sve istraživačke tehnike i alate koji su im bili na raspolaganju stvarajući ne samo ekskluzivne, nego i temeljito istražene, uverljive i vrlo čitke priče“, naveo je žiri u obrazloženju.

Drugo mesto osvojila je novinarka Jovana Gligorijević za tekst „Seksualno nasilje u Istraživačkoj stanici Petnica: zavera ćutanja koja traje“.

Treće mesto dele novinari Balkanske istraživačke regionalne mreže (BIRN) Saša Dragojlo za tekst „Krijumčarenje ljudi: štekovi novca, nasilje i veze sa bezbednosnim službama“ i Alksandar Đorđević i Miodrag Marković za serijal tekstova o mehanizmima korupcije u Elektroprivredi Srbije (EPS).

Nagrade EU za istraživačko novinarstvo dodeljene su tokom Medijske konferencije EU – Zapadni Balkan u Tirani.

Dodela nagrade EU je deo projekta „Podizanje kvaliteta vesti i nezavisnog novinarstva u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj“.

Vodič je deo kampanje NUNS-a koja je trajala dve nedelje, gde su se svakodnevno na na nalozima NUNS-a na društvenim mrežama objavljivatli crteži Marka Somborca, u formi prilagođenoj društvenim mrežama (reels i gif). Crteže je pratio tekst Radmila Markovića, koji je na šaljiv način prikazivao situacije sa kojima se svakodnevno susreću novinari. Crteže je pratio hešteg #vodičzatoleranciju.

Vodič ima 25 strana i u njemu se nalazi 10 crteža, a zamišljen je kao uputstvo kako političari treba u datim situacija da se ponašaju, a kako se zaista ponašaju. Kod svakog primera naveden je i odgovarajući član Zakona o informisanju koji objašnjava situaciju (npr član 4 – javno informisanje je slobodno i ne sme da podleže cenzuri). Vodič se ne odnosi samo na političare, poslanike vladajuće stranke, već na sve političare u Srbiji, kako bi zapravo morali da se ponašaju prema novinarima.

Vodič je zamišljen kao forma „10 zapovesti” („ne ubij novinara“, „ne hapsi novinara zbog njegovog pisanja“, „ne udaraj novinara“, „ne preti i ne crtaj metu novinaru“, „ne vređaj novinara“, „ne zastrašuj i ne maltretiraj novinara“, „ne huškaj ljude na novinara“, „odgovori novinaru kad pita“…).

Razlog za pokretanje kompanje je konstantno bahat i prizemni način komuniciranja političara prema svakom ko iznosi kritičko mišljenje, a posebno prema novinarima kada postavljaju pitanja na koja nosioci javnih funkcija ne žele da daju odgovore.  Predstavnici vladajuće koalicije novinarima su se obraćali sa nipodaštavanjem, vređanjem, bez odgovora na postavljeno pitanje. Neposredno se na novinare tako i vršio pritisak. Često je taj način komunikacije sadržao govor mržnje, ali i pretnje, targetiranja, što predstavlja veliku opasnost za sve pojedince koji imaju različit stav o nekim važnim društvenim temama.

Crteže i gifove i ove kampanje možete videti na našim nalozima na drutvenim mrežama – Facebook, Instagram i našem sajtu https://nuns.rs/media/2022/11/Vodic_polozeno_200x1403mm_bleed.pdf