Savet za štampu poziva sve novinare i urednike da odmah prestanu sa skandaloznim, senzacionalističkim, uznemirujućim i sramotnim izveštavanjem o smrti dvogodišnje devojčice iz Bora i da pokažu minimum pijeteta prema žrtvi, kao i obzira i saosećanja sa njenom porodicom.

Prenošenjem (tačnih ili izmišljenih) detalja zločina pojedini mediji danas su pogazili sve etičke standarde novinarstva, ali i osnovne norme pristojnosti i ljudskosti.

Komisija za žalbe Saveta za štampu je na poslednjoj sednici iskazala duboku zabrinutost zbog izveštavanja koje je još pre nedelju dana bilo nedopustivo senzacionalističko i nedostojno, ali je danas doseglo novi, neshvatljivi, sunovrat.

Savet za štampu poziva i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija da odmah reaguje i sankcioniše medije koji su, verujemo, prekršili i zakonske norme.

Beograd, 4.4.2024.

Upravni odbor Saveta za štampu

U Upravnom odboru Saveta za štampu su predstavnici Asocijacije medija, Lokal presa, Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Emanuel Žofre uputio je pismo podrške predsednici Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ani Lalić i programskom direktoru tog udruženja, univerzitetskom profesoru Dinku Gruhonjiću i poručio da EU prati razvoj situacije u vezi sa pretnjama smrću kojima su Lalić i Gruhonjić izloženi u kampanji koja protiv njih traje već nedeljama.

“Delegacija EU sa zabrinutošću prati najnovija dešavanja i nastavljene napade. Budite uvereni da će EU nastaviti da prati razvoj situacije u ovim slučajevima, ali i slučajeve drugih novinara u zemlji. Sloboda medija i bezbednost novinara ostaju ključne za demokratiju u Srbiji”, poručio je Žofre u pismu koje prenosi NDNV.

Dodao je da snažno osuđuje sve pretnje novinarima i pozvao nadležne institucije da reaguju, kao i da javno osude takve činove.

“Pozdravljam to što je policija uhapsila dva osumnjičena za pretnje i iskreno se nadam da će svi počinioci odgovorni za pretnje vama uskoro biti privedeni pravdi. Želim vama, vašim porodicama kao i ostalim članovima NDNV-a, bezbednost i mir”, istakao je Žofre.

Izvor: Danas

U martu mesecu u Vojvodini smo imali pravu epidemiju napada na nezavisne novinare i medije.

Prvo je obezbeđenje opštine Inđija, uz asistenciju osobe iz kabineta gradonačelnika, otimalo iz ruku mobilni telefon novinarki portala “In Medija” Verici Marinčić, a onda su je doslovno fizički izgurali i onemogućili je da radi svoj novinarski posao. Srećom, to su sve zabeležile i kamere TV N1, pa je pukla bruka u javnosti.

Potom je portal SOinfo iz Sombora nekoliko dana uzastopno bio izložen hakerskim DDoS napadima na njihov sajt. Napadi su usledili neposredno nakon što su kolege iz SOinfo objavile priču o lokalnom kabadahiji i njegovim mutnim poslovima.

Zatim su koleginica Ksenija Pavkov, dopisnica TV N1 iz Novog Sada i Vojvodine, i kolega Žarko Bogosavljević sa lokalnog radija i portala 021 dobili najgore moguće uvrede i pretnje smrću jer su izveštavali o protestima organizovanim zbog oduzimanja dece jednoj nesavesnoj majci. Pretnje su stigle od strane demonstranata, jer su kolege profesionalno radile svoj posao i navele i stav nadležnih institucija povodom tog slučaja.

Potom je preko društvenih mreža i režimskih medija doslovno raščerečena predsednica našeg Nezavisnog društa novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić, koja je dobila više od hiljadu grubih uvreda, šovinistčkih izliva mržnje i pretnji smrću, silovanjem, klanjem… Onda su na listu za odstrel zajedno sa Anom stavili i mene. Repertoar je bio sličan kao i za Anu, s tim što su meni još ispisali i grafit u kojem mi otvoreno prete ubistvom na ulazu u zgradu u kojoj živim sa porodicom. “Povod” je bilo naše gostovanje u Dubrovniku, na festivalu “Rebedu” (Rebellion Education – pobunjeničko obrazovanje). Ono što je Ana rekla ove godine a ja prošle u Dubrovniku, režimski mediji su izmontirali i potpuno izvadili iz konteksta onako kako je njima odgovaralo kako bi nas, po ko zna koji put, proglasili državnim neprijateljima, domaćim izdajnicima, stranim plaćenicima, ustašama, balijama i… nastavite niz po želji.

Ne mogu reći da sam lično navikao na sve te užase kojima mi u kontinuitetu prete evo bezmalo tri decenije. Niti čovek ikada treba da se navikne na tako nešto. Niti da ignoriše te pretnje i odmahuje rukom u stilu “neće mene”.

Ali, ono što bih pre svega želeo da istaknem jeste situacija u kojoj se ne nalazimo mi, novinari koji rade u većim gradovima poput Beograda i Novog Sada, već naše kolege u lokalnim sredinama. To su stvari koje su daleko manje poznate javnosti, jer kolege sa lokala nisu pod reflektorima centralnih medija. Evo, dok pišem ovaj tekst, najnoviji primer su pretnje smrću našoj koleginici iz Stare Pazove Gordani Momčilović Ilić.

NDNV je od prošle godine konačno uspeo da uspostavi mrežu svojh poverenika u deset lokalnih samouprava: Subotica, Senta, Sombor, Bačka Topola, Bački Petrovac, Pančevo, Inđija, Kragujevac, Dimitrovgrad i Novi Pazar. To nam je uspelo zahvaljujući podršci Ambasade Holandije u Srbiji, kroz program Matra. Potom smo uspeli da dodatno ojačamo važne aspekte tog projekta, zahvaljujući podršci Evropske unije. I to je od neprocenjive važnosti.

Od avgusta prošle godine do danas naši poverenici, a to su kolege iz lokalnih medija, redovno nas izveštavaju o zbivanjima na lokalu. Redovno se i čujemo i vidimo. Svaki naš susret dodatno me učvršćuje u uverenju da je ova mreža poverenika ne samo potrebna, nego ju je nužno i proširiti. Zajedno sa partnerskim organizacijama iz Koalicije za slobodu medija potrebno je premrežiti Srbiju poverenicima u lokalnim sredinama. Razloga je mnogo.

Meni lično, najjači je utisak taj osećaj koji imate kada dođemo u lokalnu sredinu i kada vidimo ta ozarena lica kolega sa kojih čitamo da im je drago što i o njima neko vodi računa, što nisu prepušteni samima sebi, kao što inače jesu. Reč je o malim redakcijama, u kojima radi po dvoje-troje ljudi, ili najviše sedam do osam. Kolege na lokalu su vrlo često doslovno jedini nezavisni izvor informisanja u svojim sredinama. Samim tim, oni su glavni trn u oku vlastima. A posledično, i glavna meta lokalnih vlastodržaca koji su, nakon devastacije lokalnog informisanja, začas navikli da rade u mraku, mimo javnosti.

Kolege na lokalu se retko odvaže da prijavljuju slučajeve pretnji, uvreda i diskriminacije. Izgubili su i minimalno poverenje u institucije. Zbog toga nastojimo da ih kroz razgovor uverimo u nužnost prijavljivanja pretnji kroz mehanizme Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Jer, objašnjavamo, ni sa međunarodnim emisarima niti sa domaćim vlastima mi ne možemo razgovarati na osnovu (tačnih) utisaka, već su nam potrebni argumenti i činjenice.

Dalje, ohrabrujemo ih da izađu u javnost kada shvate da se pretnje pojačavaju. U društvu u kojem su institucije uglavnom zarobljene, javnost je jedini saveznik nama novinarima. Javnost je i inače naš saveznik, jer mi radimo u interesu javnosti. Mrak je saveznik onih koji bi da nas uguše.

Važno je da premrežimo celu Srbiju poverenicima na lokalu jer će to biti i odličan preduslov za umrežavanje novinara i medija. Ne volim da poredim ovo vreme sa ratnim devedesetim godinama 20. veka, ali je moguće iz onog vremena izvući važne pouke. A jedna od najvažnijih je da se samo umrežavanjem lokalnih medija možemo suporotstaviti režimskoj propagandi i saopštiti stvarnu sliku sveta najširoj publici. Možemo međusobno razmenjivati najvažnije sadržaje sa lokala. Možemo, kada jedan od nas bude napadnut, solidarno objavljivati tekstove o temi zbog kojeg je kolega/koleginica napadnut(a). To je pravi izraz novinarske solidarnosti, a ne jalova protestna okupljanja ispred Vlade Srbije sa novinarskim akreditacijama u ruci.

Tako umreženi možemo ne samo informisati javnost, što jeste najvažnije, već ojačati našu poziciju u javnom zagovaranju prema domaćim vlastima, Evropskoj uniji, SAD, Velikoj Britaniji… Možemo, na primer, zahtevati od domaćih vlasti da bude uspostavljen Fond za razvoj medija civilnog društva, jer su lokalni mediji – i ne samo oni – vrlo često zapravo mediji civilnog društva, mediji zajednice. A od međunarodne zajednice da nas podrži u tome na sve načine. Možemo zahtevati izmene Krivičnog zakonika, kako bismo povećali bezbednost novinara.

Ukratko, samo umreženi možemo ojačati našu otpornost. U suprotnom, ukoliko budemo zagledani samo u sopstveni (projektni) pupak, podaviće nas u mraku jednog po jednog…

(Autor je vanredni profesor na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, novinar i programski direktor NDNV-a)

Izvor: Bezbedni novinari

Međunarodno udruženje naučnika (Committee of Concerned Scientists, CCS), među kojima su i nobelovci, uputilo je otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

U pismu Udruženje od Vučića zahteva da jasno saopšti da ne podržava izjave kojima se ugrožava život profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića.

U pismu u kojem je naglašeno da je upućeno i američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu navodi se da su naučnici upoznati sa organizovanim pretnjama i opštom torturom protiv Filozofskog fakulteta i profesora Dinka Gruhonjića.

„Pored toga što je predavač, Gruhonjić je novinar i autor tri knjige. Jedna od njegovih knjiga je i zbirka kolumni u kojima kritikuje nacionalističko slavljenje ratnih zločinaca. Ove kolumne su bile i meta provladinih tabloida“, naveli su u otvorenom pismu Vučiću.

Podsetili su da je nedavno objavljen izmanipulisani video zapis kako bi se stekao utisak da se Gruhonjić identifikuje sa poznatim ratnim zločincem, nakon čega je primio više pretnji, uključujući grafite na ulazu u zgradu u kojoj živi sa porodicom a u kojima mu se poručuje da će uskoro biti ubijen.

„Objavljeni su njegovi lični podaci, što je rezultiralo brojnim drugim pretnjama smrću. Duboko smo zabrinuti što se stiče utisak da je u toku koordinisani i organizovani napor da se ućutka i fizički povredi profesor Gruhonjić“, naveli su u pismu.

Dodali su da odlučno pozivaju vlasti u Srbiji da saopšte da ne podržavaju izjave kojima se ugrožava život Gruhonjića, kao i da ne podržavaju lažne dokaze protiv njega.

„Profesor Gruhonjić je dao izjave sa kojima se vlast u Srbiji ne slaže. Međutim, odgovornost Srbije je da pokaže toleranciju umesto uništavanja karijera i pretnji životima, čak i ako se ove pretnje indirektno izražavaju putem tabloida ili na druge načine“, navode u pismu.

Podsetili su da su prošle godine pisali Vučiću u vezi sa kampanjom zastrašivanja i maltretiranja profesora Jova Bakića sa Univerziteta u Beogradu.

„Molimo vas da javno izjavite da Srbija poštuje slobodu govora i da okončate propagandu koju podržava vlada protiv profesora Gruhonjića i Bakića“, navodi se u pismu.

Otvoreno pismo su potpisali kopredsednici CCS Džoel L. Lebovic, Volter Rajh, Judžin M. Čudnovski i Aleksandar Grir.

CCS je nezavisna organizacija naučnika, lekara, inženjera i naučnih saradnika posvećena zaštiti i unapređenju ljudskih prava i naučne slobode za kolege širom sveta.

Počasni članovi CCS-a su i nobelovci Dejvid Baltimor, Džon Polani, Dejvid Gros i Ričard Roberts.

Izvor: 021.rs

Savet Evrope uvrstio je na Platformi za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara (COE platforma) novi slučaja pritisaka i pretnji iz Srbije na koje je prethodno ukazala SafeJournalists mreža. Slučaj se odnosi na pretnje smrću upućene redakciji N1 putem komantara na sajtu. Drugi slučaj iz Srbije uvršten na COE platformu odnosi se na optužbe predsednika Srbije Aleksandra Vučiča protiv Gardijana, Bilda i FAZ-a da vode hibridni rat protiv protiv njega.

Pretnje redakciji N1

Dana 26. februara 2024, redakcija kanala N1 u Beogradu dobila je pretnje smrću u odeljku za komentare na svom sajtu.

Autor je napisao: „Uskoro ću vas sve pobiti“, uz uvrede i tvrdnje da zna gde novinari žive i „kakve automobile voze“. Programski direktor N1 Igor Božić rekao je mreži SafeJournalists da je redakcija u poslednje vreme bila predmet velikog broja pretnji. „Institucije zadužene za zaštitu javnosti moraju biti posebno osetljive prema novinarima koji su glas građana. Mali je korak od pretnji do fizičkog napada“, rekao je on. Pretnja je prijavljena Specijalnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) najoštrije je osudilo pretnje i pozvalo vlasti da preduzmu represivne mere protiv počinilaca.

Pored toga, SafeJournalists mreža je izvestila od pretnjama koje su ranije upućene rekaciji N1, što je takođe uvršteno na COE Platformu.

Igor Božić, programski direktor kanala N1, primio je 11. januara 2024. mejl poslat za njega na adresu N1. Pisalo je: „Doći će dan kada ćete imati krvave glave, majka vam je nacista, bitandžer, srbomrzac, izdajnički s***”. Dva slična mejla već su poslata Božiću mesec ranije. Pretnja je istog dana prijavljena Specijalnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

Naime, osoblje televizije N1 je 3. decembra 2021. primilo pretnje putem Tvitera i e-pošte. Objava na Tviteru je ohrabrivala na upad u televizijski studio, prekid emitovanja i izbacivanje osoblja, dok je mejl na direktan način pretio zaposlenima N1 i njihovim porodicama: „Želim da kažem ne plači nad onim što se dogodilo ili šta se dešava sa vašim najmilijima.” Pretnje na internetu su poslate i u vezi sa protestima širom zemlje održanim 4. decembra.

,,Hibridni rat“

Predsednik Aleksandar Vučić je 5. februara 2024. godine na televiziji izjavio da je žrtva, kako je rekao, „hibridnog rata“ koji vode međunarodne novine. Pozivajući se na tekstove Gardijana, Bilda i Frankfurter algemajne cajtunga (FAZ) na televiziji Hepi, predsednik Vučić je Gardijan nazvao „kriminalnim listom“ i naveo da je sve što su strane novine govorile i radile „navodno vezano za izbore i stanje demokratije u Srbiji“, u stvari bilo usmereno na slabljenje zemlje.

Optužbe su žestoko opovrgnute. Novinar FAZ-a Majkl Martens je sutradan u komentaru za kanal N1 demantovao da je ikada pisao da je predsednik Vučić planirao rat i rekao: „Čini mi se da predsednik Srbije dobro zna da protiv njega nema hibridnog medijskog rata – bar ne od mene i Frankfurter Allgemeine Zeitunga, ali mislim da ni od drugih zapadnih medija. Da li je to tačno i za ruske medije, ne znam“.

Portparol Gardijana je za Radio Slobodnu Evropu (RSE) rekao da su komentari predsednika Vučića „apsolutno neutemeljeni“ pre nego što je ponovo potvrdio posvećenost lista „neustrašivom, nezavisnom novinarstvu koje poziva one koji su na vlasti“.

Platforma za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara je jedinstven mehanizam koji pomaže dijalogu između vlada i novinarskih organizacija, sa ciljem da se zaustavi kršenje slobode štampe u državama članicama Saveta Evrope i omogući novinarima da obavljaju svoju profesiju bez rizika da ugroze svoju bezbednost.

Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu ustupilo je na nadležnost i dalje postupanje Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu krivičnu prijavu stranke Zavetnici, podnetu 1. aprila 2024. godine protiv profesora Dinka Gruhonjića i novinarke Ane Lalić Hegediš zbog navodnog krivičnog dela „izazivanje nacionalne, rasne i vrske mržnje i netrpeljivosti“.

„Ovakva odluka je doneta imajući u vidu da je u oba slučaja prijavljeno krivično delo izvršeno u inostranstvu, u Dubrovniku, u Republici Hrvatskoj, na festivalu ‘Rebedu’, te da je Zakonikom o krivičnom postupku propisano da kada je krivično delo izvršeno van teritorije Republike Srbije, nadležan je sud na čijem području osumnjičeni imaju prebivalište“, saopštilo je VJT.

Izvor: N1

Policija je uhapsila četrtdesetosmogodišnjeg M. Š. iz Novog sada zbog sumnje da je preko društvene mreže Fejsbuk 9. marta pretio novinarki Ani Lalić Hegediš, saopštilo je večeras Ministarstvo unutrašnjih poslova.

On je osumnjičen za krivično delo ugrožavanje sigurnosti.

Policija je pretresla stan M. Š. i druge porstorije i pronašla uređaj sa kojeg će slao pretenje poruke.

Izvor: UNS