Nezavisno od toga da li se kao merodavna uzme najava predsednika Republike da će ova manifestacija biti “odložena ili otkazana”, ili izjava mandatarke za sastav nove Vlade da je u pitanju samo “molba organizatorima”, manipulacija ovim pitanjem stavljanjem u kontekst ugrožavanja državne bezbednosti i energetske krize podriva osnovna ljudska prava i slobode zagarantovane Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima, uključujući i pravo građana i građanki na slobodu mirnog okupljanja.

Podsećamo da se ljudska prava i slobode mogu ograničavati samo iz razloga propisanih Ustavom u zakonom propisanoj proceduri, za šta u ovom slučaju ni predsednik Republike, kao ni mandatarka, nemaju nikakva ovlašćenja. Svaka izjava državnih zvaničnika kojom se obeshrabruje organizacija javnih okupljanja predstavlja neopravdano zadiranje u ovu slobodu.

Bez obzira da li će nadležni državni organ doneti rešenje o zabrani „EuroPride 2022“, šteta je već naneta stvaranjem predstave među građanima da njihova ljudska prava ne zavise od jasno propisanih i predvidivih procedura i zakona, već od nepredvidive i promenljive volje nenadležnih državnih funkcionera. Platforma Tri slobode poziva na solidarnost sa svim građanima i građankama iz LGBT+ zajednice u borbi za ravnopravno uživanje osnovnih ljudskih prava i sloboda.

Beograd, 29. 8. 2022.

Potpisnice:

Građanske inicijative

Helsinški odbor za ljudska prava

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Beogradski centar za ljudska prava

Trag fondacija

Inicijativa mladih za ljudska prava

Novi optimizam

A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

Fondacija Slavko Ćuruvija

Centar za praktičnu politiku

CRTA

Catalyst Balkans

Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Transparentnost Srbija

Autonomni ženski centar

Partneri za demokratske promene Srbija

Danas velike redakcije uvode novu tehnologiju, veštačku inteligenciju (VI), u svoj rad. Za ovu alatku su zainteresovane i manje redakcije, čak i ako još ne mogu da je primene. Neka predviđanja kažu da će 90% vesti pisati veštačka inteligencija do 2025. godine – u stvari, verovatno ste već čitali sportsku priču ili izborni pregled čiji je autor bar delimično veštačka inteligencija.

VI se generalno može shvatiti kao bilo koja tehnologija koja simulira ljudsku inteligenciju: izdvajanje obrazaca iz podataka, predviđanje budućih događaja i/ili prilagođavanje performansi na osnovu prošlih grešaka. Nije sva veštačka inteligencija futuristička: softver za transkripciju, na primer, koristi veštačku inteligenciju da prepozna i generiše reči iz audio datoteke.

VI nije namenjen da zameni rad novinara. Umesto toga, veštačka inteligencija preuzima rad koji se ponavlja, jednostavan ili zahteva mnogo podataka, tako da se novinari mogu fokusirati na priče koje zahtevaju kreativan uvid, višeslojnu analizu i dobro rasuđivanje.

U 2019. godini, Polis, centar za medije Londonske škole ekonomije i Inicijativa Google vesti udružili su se u stvaranju inicijative JournalismAI za promovisanje upotrebe veštačke inteligencije među novinarima. Program stipendiranja novinarstva VI počeo je ove godine, sa ciljem inoviranja novih alata koji pomažu u radu novinara.

Da bih saznala više o tome kako veštačka inteligencija utiče na novinarstvo, intervjuisala sam menadžera inicijative i vođu tima Matiju Peretija i menadžera programa za stipendije Lakshmija Sivadasa o stipendiji, inicijativi i tome šta projekti JournalismAI znače za budućnost redakcija.

Globalna mreža

Stipendija potiče iz serije „Collab Challenges“ koje je osoblje JournalismAI održalo između 2020. i 2021. Prema Perettiju, Collab Challenges su nastali „organski“, bez procesa prijave ili formalne organizacije za ljude zainteresovane za učešće. Mnogo korisnih projekata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji je završeno tokom izazova, od kojih su mnogi još uvek dostupni na mreži. Sledeće godine proces je formalizovan i izmenjen da bi se stvorila stipendija.

Dok je inicijativa novinarske veštačke inteligencije fokusirana na obrazovanje novinara koji nisu upoznati sa veštačkom inteligencijom, program stipendiranja ide korak dalje tako što podstiče veštine novinara koji već koriste AI tehnologiju u redakciji.

„Ono što možemo da uradimo za njih, kroz stipendiju, jeste da ih povežemo sa globalnom mrežom ljudi na istom nivou“, rekao je Pereti. „Naterajući ih da međusobno sarađuju, možemo im pomoći da ubrzaju usvajanje i implementaciju VI i pokažu svima u našoj zajednici šta je moguće.

Za program je odabrano 46 različitih novinara. Ukupno, 16 zemalja na šest kontinenata je predstavljeno u grupi. Osoblje JournalismAI snažno je podsticalo raznolikost kada je prihvatalo kolege, zbog probelma koji su se pojavili jer VI razvija rasne i rodne predrasude.

„Naša ideja je bila da ako dovedemo ljude koji su reprezentativni za veliku populaciju širom sveta, oni bi mogli da prepoznaju vrstu pristrasnosti koja postoji u trenutnim skupovima podataka“, rekao je Sivadas. „Onda bi, u sistemima koje trenutno grade ili razvijaju sa stipendijom, mogli da shvate gde pristrasnost ulazi u proces razvoja, i da to takođe ublaže.

Benefiti veštačke inteligencije

Glavni cilj stipendije je kreiranje softvera koji uključuje veštačku inteligenciju da bi koristio redakcijama i redakcijama timova na globalnom nivou. Za razliku od OpenAI ili Google-ovog DeepMind-a, čije se istraživanje fokusira na stvaranje veštačke opšte inteligencije – softvera koji funkcioniše kao nezavisni ljudski mozak – projekti JournalismAI-a su svi alati koji zahtevaju unos ili nadzor ljudskih novinara.

Većina ovih projekata ima za cilj da pomogne u jednoj od tri oblasti u vestima koje je izneo izveštaj JournalismAI za 2019.: prikupljanje informacija, proizvodnja sadržaja ili distribucija gotovog sadržaja publici.

Svaka od ovih oblasti ima uzbudljive potencijale za novinarstvo. VI za prikupljanje vesti može da identifikuje trendove i da prati pominjanje problema ili događaja, kao i izvor informacija, na primer prikupljanjem i citiranjem članaka iz različitih novinskih kuća koje sve raspravljaju o istom pitanju. VI za proizvodnju vesti, koji rade na kreiranju sadržaja, mogu da napišu hitre članke ili preformatiraju priče za različitu publiku za delić vremena koje bi čoveku trebalo da to uradi. Konačno, veštačka inteligencija za distribuciju vesti uzima doprinos od potrošača kako bi vesti učinile uticajnijim: pronalaženje verovatne publike za sadržaj organizacije, praćenje ponašanja čitalaca i personalizovanje toka vesti kako bi čitaoci videli šta ih najviše zanima.

„Ne postoji nijedan student novinarstva koji je odlučio da krene ovim putem karijere jer su umirali od želje da iz dana u dan pregledavaju PDF dokumente“, rekao je Peretti. „To je nešto što mašinsko učenje radi veoma dobro, i mislim da bi trebalo da budemo uzbuđeni što možemo imati podršku softvera koji radi sve ove stvari umesto nas.

Neki od mentora timova ove godine su Ines Montani, suosnivač i izvršni direktor softverske kompanije Ekplosion; David Casvell, bivši menadžer proizvoda BBC Nevs Labs; i razni članovi Knight Lab-a na Univerzitetu Northvestern. Mentori ispunjavaju potrebe za proverom činjenica, naprednim tehničkim veštinama i još mnogo toga.

„Nismo pripremili spisak mentora i rekli [kolegama], ‘Ovo su vaši mentori, radite sa njima’, jer ne bi bilo svrhe kada još nismo znali na čemu bi timovi želeli da rade . Zato smo pokušali da pronađemo stručnjake za predmet koji bi im mogli pomoći u konkretnom slučaju koji istražuju“, rekao je Peretti. „Polazimo od potreba naših timova.

Osiguranje odgovornosti

Ove godine iz stipendije izlazi deset projekata. Među njima su Attack Detector, koji ima za cilj da otkrije govor mržnje prema novinarima i ekološkim aktivistima na španskom i portugalskom jeziku, i Parrot, koji identifikuje i meri širenje državnih medija. Ova dva, zajedno sa svim ostalim projektima, biće predstavljena na festivalu JournalismAI početkom decembra.

Peretti je rekao da su svi ovi projekti napravljeni imajući na umu etičku upotrebu veštačke inteligencije. Nijedan od njih ne treba da radi bez ljudskog nadzora, dodajući da bi bilo „izuzetno opasno“ dozvoliti nekontrolisanu upotrebu u ovom trenutku.

„Reč koju koristimo iznova i iznova je ’odgovorno‘“, rekao je Pereti. „Ohrabruje me ono što vidim u industriji i želim da pretpostavim da je malo toga posledica posla koji obavljamo. Ali moramo da nastavimo da naglašavamo [odgovornu upotrebu veštačke inteligencije] ako zaista želimo da VI bude snaga dobra za novinarstvo.

Sivadas veruje da veštačka inteligencija postaje sve prisutnija u globalnim redakcijama i da će uskoro biti neizbežna. Ona je citirala prethodnog učesnika Collab Challenge-a 2020 Michaela Cancela u izjavi: „Možete ili izabrati da budete deo ljudi koji donose odluke o tome kako će se koristiti, ili možete sediti i gledati kako uništava sisteme i etičke prakse na kojem je izgrađeno novinarstvo“.

Izvor: IJNET/MEDIA INNOVATION, AMARAH ENNIS

Tajms je nedavno objavio da će Jaime Tanner raditi na tome. Ona će imati zadatak da „širinu i živahnost“ svojih vesti učini „dostupnim svakom radoznalom čitaocu“, rekao je zamenik glavnog urednika Stiv Duenes.

Njenim imenovanjem, Tajms takođe želi da „usvoji dodatne formalne procese kako bi osigurao da najbolje prakse postanu veći deo“ u svakodnevnom radu. „Veliki deo našeg vizuelnog izveštaja je veoma dostupan, ali postoje izazovi sa funkcijama kao što je vizuelizacija podataka, uključujući mape i grafikone“, rekao je Duenes u e-poruci.

Kako sadržaj na Internetu postaje sve vizuelniji – od zabavnih kratkih video snimaka i ponavljajućih memova do revolucionarnih slika – šta novinari širom sveta mogu da urade kako bi svoje vizuelno novinarstvo učinili dostupnim svima?

Odgovor je mnogo. Bilo da ste reporter, pisac ili urednik društvenih medija, postoji mnogo koraka koje možete preduzeti da poboljšate iskustvo svoje publike.

Uobičajena pitanja

Patrik Garvin, zagovornik pristupačnosti na Internetu i kreator Tvitter naloga @A11iAvareness, podelio je neka preovlađujuća pitanja kada je u pitanju pristupačnost u izveštavanju vesti:

• „Način na koji reporter ili urednik piše tekst veze može biti zbunjujući za korisnike ako tekst veze nije u stanju da stoji sam.“
• „Veze koje se otvaraju na novim karticama ili preuzimaju PDF-ove mogu biti uznemirujuće za korisnike koji nisu očekivali takvo ponašanje.“
• „PDF stranice sa vestima mogu biti teško čitljive ili razumljive u zavisnosti od toga kako je dizajner postavio i formatirao [svoju] stranicu.“
• „Boje u grafikonu ponekad je teško razlikovati.“
• „Prelepa interaktivna aktivnost može zvučati kao brbljanje na čitaču ekrana ili biti neupotrebljiva za nekoga ko koristi tastaturu.“

Ovo su samo neke oblasti koje treba poboljšati.

Potreba za više obuke

„Novinske organizacije postaju svesnije pristupačnosti. Mnoge redakcije su u ranoj fazi razmišljanja o pristupačnosti kao prioritetu i pronalaženju načina da stvari učine dostupnim“, rekao je Garvin.

Međutim, kako je Garvin istakao, još uvek postoje sajtovi sa vestima koji nemaju alternativni tekst za slike. Odnosno, kratak pisani opis slike. Drugi, rekao je, koriste sisteme za upravljanje sadržajem koji „samo dupliraju tekst natpisa i koriste ga za alternativni tekst“.

U industriji koja se oslanja na vizuelizaciju podataka i infografiku, objasnio je on, mnoge interaktivne sadržaje koje objavljuju redakcije ne bi bile u potpunosti upotrebljive ili dostupne.

U tom kontekstu, Garvin smatra da novinari moraju biti obučeni o osnovama, kao i o konkretnim zadacima koje će morati da obavljaju za svoj posao. „Mnogi će verovatno priznati da „pomoćna tehnologija“ ili „čitač ekrana“ ili „navigacija pomoću tastature“ nisu bili deo obuke koju su prošli“, rekao je Garvin.

On je dodao da bi novinari trebalo da tretiraju greške u pristupačnosti onako kako se druge greške rešavaju u redakcijama. Predložio je, na primer, da redakcije prate koliko često njihovi zvanični nalozi tvituju slike bez alternativnog teksta: „Uzmite za cilj da otvoreno razgovarate o načinima da se prestane sa tim.

On to već radi sa Tviter nalozima novinskih organizacija: „Nadam se da će bar jedna osoba videti jedan od tvitova na A11iAvareness-u i na osnovu toga napraviti malu promenu. Možda se trude da počnu da dodaju alternativni tekst. Možda se ne sećaju svaki put, ali bot ih je podsetio da se potrude.“

Zašto je zamenski tekst važan

Aleksa Hajnrih, direktorka Accessible Social, smatra da se pristupačnost značajno poboljšala poslednjih godina. Platforme koje novinari koriste za deljenje vesti na mreži, rekla je ona, imaju prioritet pristupačnosti. Ipak, još uvek postoji „praznina u obrazovanju“ o alatima za pristupačnost, rekla je ona: „Kada su u pitanju vesti i novinarstvo, vidim da mnogo reportera i novinara rade ceo „snimak ekrana dela članka“ i dele ga , ali nema zamenskog teksta. Taj deo svakako treba poboljšati.”

To ju je inspirisalo da osnuje Accessible Social, sveobuhvatnu veb lokaciju koju ljudi na Internetu mogu da posete kako bi saznali o najboljim praksama pristupačnosti društvenih medija.

Jedan od najboljih nedavnih primera koje je Hajnrih istakla je NASA-in rad na distribuciji prvih slika sa svemirskog teleskopa Džejms Veb. Isporuka „najdublje i najoštrije infracrvene slike dalekog univerzuma do sada“, kako to opisuje svemirska agencija, je pretežno vizuelno delo. Radeći to, nastojalo se da slike budu dostupne širokoj publici. „Oni pišu neki vrlo opisni alternativni tekst za svoje slike, što je impresivno jer pišu o prostranstvu svemira i zvezda i sazvežđa“, primetila je ona.

Istorijske slike kao što su ove samo su neki od delova za koje će novinari možda morati da daju alternativni tekst u svom izveštavanju. U međuvremenu, infografici predstavljaju sopstveni skup izazova jer su kreirani prvenstveno da bi informacije preneli na vizuelni način. Za njih Hajnrih ima nekoliko saveta: Rastavite podatke u pisanom obliku.

Memovi takođe mogu biti teški. „Neke meme je zaista teško zamotati u glavu i napisati alternativni tekst za njih“, priznala je ona.

Finalni saveti

Upoznajte svoje čitaoce: Taner, nova urednica vizuelnih prikaza pristupačnosti u Tajmsu, podstakla je novinare da provode vreme upoznajući se sa svojom publikom sa invaliditetom, da nauče kako se angažuju i komuniciraju sa vestima. „Testiranje vašeg rada korišćenjem čitača ekrana ili pomoću tastature navigacije kroz vizuelizaciju podataka, na primer, može vam pomoći da bolje razumete i poboljšate korisničko iskustvo“, rekla je ona.

Pratite one koji rade u oblasti pristupačnosti: „Napravio sam Tviter listu ljudi koji naširoko pričaju o pristupačnosti za ljude koji to žele samo da prate i uskoče. Podstičem ljude da pogledaju resurse kompanija koje se fokusiraju na obuka o pristupačnosti, testiranje i usluge“, preporučio je Garvin.

Razgovarajte sa ljudima koji se oslanjaju na funkcije pristupačnosti: „Mogu da naučim toliko toga iz svoje perspektive, ali ja sam žena koja vidi. Ne treba mi alternativni tekst. Razgovor sa ljudima koji se zapravo oslanjaju na pristupačne prakse za pristup digitalnom sadržaju je od vitalnog značaja da naš svet, bilo da je onlajn ili lično, bude potpuno dostupan svima“, rekla je Hajnrih.

Izvor: IJNET, Aldana Vales

Međutim, ne utiču svi direktno na živote običnih građana kao nekoliko koji su najčešće krše i uporno ponavljaju i to uglavnom u medijima koji prate takozvanu crnu hroniku.

Otkrivanje identiteta žrtava zlostavljanja

Otkrivanje identiteta žrtava bilo koje vrste nasilja i seksualnog zlostavljanja je jedan od najgrubljih prekršaja koji mediji mogu da učine, a takvih primera imamo skoro svakodnevno.

Identitet se ne otkriva samo objavljivanjem fotografija ili imena i prezimena žrtve, već se može otkriti i bez tih informacija ukoliko se objavi niz drugih podataka koji ukazuju o kome je reč ljudima iz njene bliske okoline, na poslu ili mestu u kojem živi. Objavljivanjem inicijala, godina, mesta u kojem živi, podataka o članovima porodice ili gde radi jasno mogu da ukažu na identitet neke osobe.

Žrtve ali i njihove porodice i bliski prijatelji na taj način, pored tragedije koju već preživljavaju ili su preživeli, dobijaju medijsku pažnju koja im sigurno u tim trenucima ne prija. Naprotiv, učinivši žrtvu prepoznatljivom utiče se i na budući život te osobe prilikom nastavka normalnog funckionisanja. Ta osoba ostaje upamćena i „obeležena“ na Googlu i internetu i postoji velika mogućnost da je zbog toga svi posmatraju drugačije.

Ovakve vrste nepoštovanja eitčkih i profesionalnih standarda još drastičnije su po pitanju maloletnih osoba i otkrivanja njihovog identiteta, bilo da su žrtve ili članovi njihovih porodica. Po pitanju maloletnika, u tom slučaju, postoji dodatno negativan uticaj na njihovo dalje odrastanje, mentalno sazrevanje i školovanje.

Otkrivanje identiteta osumnjičenih

Sve dok se ne potvrdi da je neka osoba kriva za neko delo, nije dozvoljeno otkrivati njen identitet u javnosti. Može se ispostaviti da ta ista osoba bude osumnjičena za neko teško delo, ali da se na kraju ispostavi da je nedužna.

Međutim, ukoliko mediji otkriju identitet osumnjičenog, direktno ili indirektno, taj „pečat“ će ta osoba nositi do kraja života što može dovesti do problema prilikom povratka u redovni život, prilikom zapošljavanja, zasnivanje porodice i slično.

Intervjuisanje članova porodice žrtava i zloupotreba emocija

Neretko tabloidi kada izveštavaju o nesrećama u kojima je neko poginuo ili izvršio samoubistvo utrkuju se ko će prvi dobiti izjave članova porodica ili ih uslikati i snimiti u trenucima tuge nakon saznanja o nemilim događajima.

Često možemo u medijima videti snimke članova porodica tuguju nad preminulim telima svojih voljenih, što njima ukoliko vide ili ljudima iz njihovog okruženja samo dodatno povećava patnju.

Uzimanje izjava od članova porodica predstavlja u tim trenucima grubu zloupotrebu njihovih emocija u trenucima kada oni iz razmljivih razloga nisu emocionalno svesni i pribrani, te i ono što kažu može da se ispostavi kasnije da uopšte nisu želeli ili se pokaju. Novinari zato u tim trenucima ne bi smeli uopšte da prilaze članovima porodice, a kamoli da pokušavaju u tim momentima da dodatno staju na muku ljudima.

Nažalost, iako su ovi prekršaji česti i javno se ukazuje na njih od strane novinarskih udruženja, nevladnih organizacija, Saveta za štampu, tabloidi uporno insistiraju na ovoj praksi i nastavljaju da zagorčavaju ljudima živote, zarad što većeg broja klikova.

I to će tako biti sve dok ne budu kažnjeni od strane svojih čitalaca koji će prestati da klikću na takve vesti, ali i od strane oglašivača koji se uporno oglašavaju u takvim medijima.