Pančevački novinar Nenad Živković ponovo se našao na meti napada opskurnog portala „Banatska istina“. U najnovijem radu ovog neregistrovanog sajta Živkoviću je upućen niz uvreda, a na osnovu izmišljenih optužbi etiketiran je kao izdajnik.
U spornom tekstu koji je objavljen na pomenutom sajtu Živković je napadnut primitivnim i uličarskim uvredama i etiketiran je kao izdajnik i strani plaćenik. Između ostalog, navedeno je da „mrzi srpski narod” i zastupa interese „proustaških, balijskih, šiptarskih i zapadnih gnjida… kojima smeta razvoj naše zemlje”.
Ovaj portal je i ranije na isti način pisao o Živkoviću, a on ceo slučaj vidi kao nastavak kampanje protiv slobodnih i kritički mislećih novinara.
“Iz bezbednosti anonimnog sajta i nepotpisane redakcije, oni i dalje huškaju na neistomišljenike, istovremeno izbegavajući pristojnu javnu komunikaciju, koja bi bila primerena civilizovanom i demokratskom društvu, kakvo srpsko nije. Ovakvi najblaže rečeno toksični medijski sadržaji dodatno snižavaju nivo te komunikacije, šire razmere govora mržnje i uništavaju pretpostavke kažnjivosti govora mržnje, čime ga, zapravo, legitimizuju”, izjavio je za NUNS Nenad Živković.
On pretpostavlja da je neposredni povod za tekst na ovom portalu satirični intervju sa potpredsednicom Narodne skupštine Republike Srbije, Pančevkom Sandrom Božić, koji je istog dana objavljen na portalu Pancevo.city.
Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije osuđuje pisanje portala „Banatska istina“ koji u svom poslednjem radu širi mržnju, poziva na linč, vređa i etiketira pančevačkog novinara Nenada Živkovića.
NUNS poziva institucije da zaštite Nenada Živkovića. Takođe, zahtevamo od nadležnih organa da otkriju i sankcionišu kreatore govora mržnje koji stoje iza ovog portala, a koji na najprimitivniji način pišu o kritičarima režima i na taj način im ugrožavaju bezbednost.
„Petar Petrović: Odlukom o ličnim kartama i tablicama Kurti zapretio ratom Srbima sa Kosova i Metohije”, „Sprema se opšti napad na sever! Kurti za noćas naredio akciju Crna Oluja!?!”, „Kosovski specijalci okupirali most na Ibru” , „Vučić: Priština planira opšti napad na sever Kosova 1. oktobra”, samo su neki od ratnohuškačkih i senzacionalističkih naslova tabloidih medija prilikom izveštavanja o situaciji na Kosovu.
Sejanje straha i podizanje tenzija
Vlada Kosova je 29. juna najavila da će od 1. avgusta započeti sa izdavanjem deklaracionog lista za ulazak i izlazak građanima/kama koji imaju ličnu kartu Republike Srbije i preregistracijom tablica sa oznakama gradova na severu Kosova na kosovske tablice (RKS ili KS). Priština ove mere tumači kao „mere reciprociteta”, dok ih Beograd tumači kao „pakao u najavi”
„Gotovo čitavih mesec dana pre 1. avgusta se znalo o ovim merama. Međutim, period do tada je obeležila zapaljiva retorika na relaciji zvaničnika iz Beograda i Prištine, i kod Srba sa severa Kosova se stvorila neizveznost, šta će se desiti i kako, jer ne postoji poverenje ni prema jednoj, ni prema drugoj strani”, rekao je student Fakulteta političkih nauka u Beogradu iz Kosovske Mitrovice Jovan Milosavljević.
Nezadovoljni novim merama građani severa Kosova postavili su barikade i blokirali magistralne puteve ka prelazima Jarinje i Brnjak, koje je kosovska policija nakon toga zatvorila za saobraćaj.
Mediji u Srbiji iskoristili su ovu situaciju za podizanje tenzija, širenje straha i dezinformacija. Pored ratnohuškačkih narativa u provladinim tabloidima, prenosile su se i lažne vesti o početku oružanog sukoba.
Na televiziji Pink, koja ima nacionalnu frekvenciju, bilo je dezinformacija o ranjenima na barikadama. U toku specijalnog programa posvećenog situaciji na Kosovu, na televiziji Pink, voditelj je tvrdio da u Kliničko-bolničkom centru Kosovska Mitrovica ima povređenih. Međutim, da je tokom barikada bilo povređenih demantovao je vršilac dužnosti direktora Zdravstvenog centra Kosovska Mitrovica Zlatan Elek.
TV Pink je više puta kažnjavana za kršenje Zakona o informisanju, novinarskog kodeksa, pravilnika Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao i opominjana zbog svog sadržaja koji promoviše nasilje i govor mržnje. Međutim, to nije sprečilo REM da televiziji Pink ponovo dodeli nacionalnu frekvenciju.
Pored TV Pink, na Kurir TV visoki funkcioner SNS-a Vladimir Đukanović širio je strah rekavši da postoji „veoma realna opasnost od ratnog sukoba u regionu”.
Ovakvo širenje straha, posebno u kriznim situacijama, može imati negativne posledice po javni interes, čemu bi mediji trebalo da služe.
Kosovska vlada je, nakon razgovora sa evropskim i američkim predstavnicima, odložila sprovođenje odluke o tablicama i dokumentima do 1. septembra.
„Većina stanovništva Kosova podržava odluku koju je doneo premijer. Međutim, mi to ne shvatamo toliko ozbiljno koliko mediji prikazuju, jer se to dešavalo i ranije i nije eskaliralo nijednim većim događajem koji je izazvao nemire na Balkanu” , rekao je student Pravnog fakulteta u Prištini Nolj Musa. Takođe, Musa dodaje kako svi žele da se situacija reši na miran način.
„Na kraju krajeva, mislim da svi žele da se situacija smiri i reši na miran način, jer Kosovo i Srbija prolaze kroz ovakve drame decenijama unazad i to postaje previše za ljude ove dve zemlje”, rekao je Musa.
Narativi o Oluji
Ratnohuškačke sadržaje u tabloidima i specijalnim programima na televizijama, pratile su i ništa manje dramatične izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Jedna od njih je izjava da odluka o novim merama ima za cilj „novu Oluju”:
„Odluka ima samo jedan cilj, da se proteraju Srbi sa Kosova i Metohije, da se napravi jedna nova Oluja gde oni u roku od dva meseca, njihovo ministarstvo unutrašnjih poslova da ubedi Srbe da se registruju u tzv. RKS albanskim tablicama. Ako se registruju, odlično, oni će valjda da im dele letke. To se radilo i u Drugom svetskom ratu, da smo slobodni kada nas okupiraju. Tako će i oni sada da rade na Severu Kosova, pa će da ubede Srbe o svemu onome što oni nude. Pa ako ih ne ubede, onda će da otimaju ne samo tablice nego i vozila, a onda ko će od Srba da opstane, ni sami ne znaju, niti ih interesuje pošto računaju da će svi Srbi da napuste“, rekao je Vučić.
Pretnje „novom Olujom” traju od 2013. godine kada je tadašnji premijer Ivica Dačić rekao „ne treba nam više žrtava od onih koje smo podneli, nama treba život. I na severu i na jugu i u celoj Srbiji. Nećemo da pričamo bajke za laku noć i da se sutra probudimo sa kosovskom Olujom“.
Nažalost, vlasti u Srbiji koriste žrtve Oluje samo za dobijanje političkih poena. Da im je zaista stalo do žrtava Oluje one bi u Srbiji imale status civilnih žrtava rata.
„Nažalost, žrtve srpske nacionalnosti su još uvek taoci svake vlasti u Srbiji a njihovim pričama, sudbinama i položajem se manipuliše zarad političke koristi putem medija, umetnosti i nastupima predstavnika vlasti”.
Aleksandar Šapić je u izjavama medijima, u pauzi sednice Skupštine grada, odgovarajući na pitanje novinara N1, okarakterisao tu televiziju „a i još neke druge medije“ kao „lažovske“ i kazao da takvim medijima neće da daje informacije.
– Ne etiketiram ja sve medije, vaša televizija je lažovska televizija, imam dokaze da ste više puta montirali izjave o onome što radim. Neću svesno da idem u medij koji o meni laže. I ova izjava će biti isečena i montirana u okviru nekog priloga. Vas istina ne interesuje, rekao je Šapić novinaru N1.
On je dodao da neće da daje informacije toj televiziji kao ni javna uprava, jer hoće da „zaštiti“ sebe i ljude koji rade u upravi.
Iz istog razloga, rekao je Šapić, nisu ranije data imena kandidata za mesta v.d. direktora preduzeća
– Da ne bi bili kroz vaše medije targetirani, blaćeni i uništavani im životi i da vam ne bi davali priliku da budu topovsko meso, da im vadite džigericu i jetru, rekao je gradonačelnik.
Ako je neko i pomislio da su iza nas bizarne scene u kojima pojedini, često poslom ucenjeni građani Srbije, daju podršku partijskim nasilnicima, ono što se desilo u Vranju pokazalo je da je ovo društvo daleko od toga. Naime, jedan broj građana, rođaka i prijatelja Dejana Nikolića Kantara, okupilo se jutros oko 9 časova ispred Osnovnog suda u Vranju, gde je u 10 sati počeo glavni pretres zakazan povodom pretnji vlasnici vranjskog OK Radija. Među okupljenima ima onih koji nose majice sa likom predsednika Aleksandra Vučića, na kojima piše „Vučiću, pomozi. Tražimo pravdu“, a tu su i transparenti na kojima piše „Pravda za Kantara“. Dejan Nikolić Kantar kog vlasnica i redakcija optužuju za pretnje doveden je na saslušanje iz Centralnog zatvora u Beogradu.
Skup je prijavljen, prisutna je i policija, a u međuvremenu su pristigli mediji, neki od njih na radnom zadatku, a neki da pruže podršku redakciji OK Radija i Veranu Matiću, predsedniku Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i članu Stalne radne grupe za bezbednost novinara, koji se posebno založio za slučaj zazidavanja kancelarija redakcije i uništavanja inventara kafića koji je takođe u vlasništvu Olivere Vladković, kao i pretnji koje su članovi redakcije i vlasnica prijavljivali nadležnima.
Matić je juče u dopisu kolegama od njih zatražio da pokažu „maksimum solidarnosti“.
„Okrivljeni sa lobistima su u ofanzivi i koliko sam informisan pokušavaju da organizuju svečani doček Dejanu Nikoliću Kantaru iz Centralnog zatvora iz Beograda, kao i da organizuju sve organizacije koje su dobile ‘donacije’ od dotičnog kako bi ga prikazali u obliku nevinašca, i pored činjenice da ima više sudskih presuda i da je počinio nova krivična dela upravo na izdržavanju kazne zatvora. Jako je važno da informišemo javnost o svakom aspektu ne samo ovog slučaja, već i svih onih o kojima se puno zna ali iz različitih razloga nije publikovano ili procesuirano“, rekao je Matić.
Kako za portal Nova.rs kažu okupljeni koji su došli da podrže Kantara, to rade jer je „njihov brat“.
„Došli smo da damo podršku našem bratu i da tražimo od Vučića da mu pomogne“, kaže jedan od njih, obučen u majicu na kojoj piše „Vučiću, pomozi“.
Prema Izvodu iz Optužnog predloga Osnovnog javnog tužilaštva iz Vranja od 8. jula ove godine, 1. juna ove godine su Tanasković Bojan i Kocić Slaviša ušli u prostorije kafića No Comment, koji posluje u sastavu medijske kuće OK Radio (u vlasništvu Olivere Vladković iz Beograda). Oni su, kako se navodi, „u stanju uračunljivosti, drskim i bezobzirnim ponašanjem, značajnije ugrozili spokojstvo građana oštećene Ivanov Svetlane iz Vranja, oštećene Vladković Olivere iz Beograda i prisutnih lica M. J., S. J. i M. M. iz Vranja, i teže remetili Javni red i mir“.
Tanasković je ušao u kafić noseći na leđima kantu za prskanje voća u kojoj je bila farba bele boje, i istom isprskao celokupni inventar kafića, nakon čega je napustio objekat.
Dalje se u optužnom predlogu navodi da je u kafić ušao Slaviša Kocić, koji se „držeći mobilni telefon u ruci sa uključenim spikerfonom obratio oštećenoj Ivanov Svetlani i pristunim licima rečima“:
„Slušajte, Dejan hoće nešto da vam kaže”, a zatim im se okrivljeni Nikolić, preko uključenog spikerfona na mobilnom telefonu, obratio sledećim rečima:
„Slušajte govori Dejan, ovo vam je odgovor na vašu tužbu, ovo je tek početak, kafić nikad neće da radi, imaćete problema, ovo je odgovor na tužbu i za Beograd.“ – stoji u optužnom predlogu.
Kako se navodi, Ivanov je „prepoznala glas Dejana Nikolića zvanog Kantar, što je izazvalo osećaj straha i lične nesigurnosti kod nje i oštećene Vladković Olivere koju je telefonom pozvala Svetlana i prenela joj reči okrivljenog Nikolić Dejana, što je još više uplašilo oštećenu Oliveru, budući da je unazad nekoliko meseci neposredno od okrivljenog Nikolić Dejana i posredno dobijala uznemiravajuće i preteće poruke, pri čemu su bili svesni da je njihovo delo zabranjeno“.
Prema navodima Stalne grupe za bezbednost novinara, pred Osnovnim sudom u Vranju se protiv Nikolića vodi spor zbog krivičnog dela iz člana 138. Stav 3 Krivičnog Zakona i u drugom predmentu zbog istog krivičnog dela, a on se nalazi u pritvoru od 17.06.2022. godine, po rešenju Osnovnog suda u Vranju. Pored njega su u pritvoru i Bojan Tanasković, iz Vranjske banje, osuđivan presudom Osnovnog suda u Lebanu zbog krivičnog dela iz člana 352, kao i Kocić Slaviša iz Vranja, neosuđivan.
Nakon današnjeg glavnog pretresa, Matić će sa ostalim članovima Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predstavnicima medija upravo u kafiću No Comment razgovarati o „razvoju situacije vezanih za slučajeve koji su vezani za pretnje, ali i za rušenje nelegalnog objekta, akcije pomoći OK radiju, delatnosti Stalne radne grupe za bezbednost novinara“, najavljeno je.
Razvijen u saradnji sa Guglovim projektom Jigsaw (Google’s Jigsaw), TRFilter je besplatna veb aplikacija koja se sinhronizuje sa Twitter nalogom korisnika i automatski prepoznaje i označava maliciozne komentare. Alat ograničava izloženost novinara napadima tako što im omogućava da mjutuju ili blokiraju naloge u velikom obimu – bez pregleda sadržaja. Takođe, alat omogućava korisnicima da kreiraju izveštaje za preuzimanje i deljenje sa trećim licima, ukoliko odluče da preduzmu mere protiv počinilaca.
Dodatne informacije o tome kako TRFilter funkcioniše mogu se pronaći u odeljku česta pitanja na veb stranici alata.
TRFilter želi da osnaži novinare da povrate kontrolu nad svojim fidovima na društvenim mrežama i zaštite se. S obzirom na to da je skoro 75% novinarki prijavilo da je doživelo nasilje na mreži, od vitalnog je značaja da organizacije rade zajedno kako bi novinarima pružile praktična rešenja za suzbijanje ove vrste uznemiravanja.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) nedavno je završilo proces dodele četiri nacionalne FTA TV licence. Media Freedom Rapid Response (MFRR) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) ranije su kritikovali proces oko ove odluke, koji nije bio transparentan i nije u skladu sa međunarodnim standardima slobode medija.
Odluka REM-a da dodeli dostupne nacionalne TV dozvole za iste četiri provladine kuće ovekovečila je duboko neuravnoteženo tržište komercijalnih elektronskih medija i još jedan je primer neuspeha vlasti da zaštiti medijsku raznolikost i pluralizam u Srbiji.
REM je odlukom objavljenom 29. jula 2022. dodelio televizijske dozvole televizijama Pink, Hepi, B92 i Prva – medijima koji podržavaju vladajuću Srpsku naprednu stranku. REM je 5. avgusta objavio sažeto obrazloženje svoje odluke, tvrdeći da je doneta radi postizanja većeg kvaliteta i raznovrsnosti sadržaja i uporedne analize kvaliteta ispunjenosti kriterijuma za dodelu dozvola. Međutim, sva četiri medija su više puta kritikovana od strane civilnog društva zbog nepoštovanja raznih nacionalnih zakona i propisa, kao i zbog širenja govora mržnje i blaćenja političkih protivnika aktuelne vlasti. Prema podacima Koalicije za slobodu medija Srbije, „samo u 2020. godini ove četiri televizije su počinile preko 12.000 kršenja Zakona o oglašavanju, a podneto je i više prijava za govor mržnje i emitovanje nasilja”.
Štaviše, REM-ov proces dodele TV dozvola nije ispunio zahteve postavljene sopstvenim smernicama o minimalnim uslovima za pružanje medijskih usluga. To uključuje da dozvole treba da se dodeljuju emiterima koji poštuju programske parametre za dozvole za emitovanje i da se distribuiraju na način koji favorizuje pružanje pluraliteta i raznolikosti pogleda i ideja. Odluka REM-a je još jedan zabrinjavajući pokazatelj nedostatka njegove funkcionalne nezavisnosti od političkih snaga i još jedan veliki neuspeh njegovih regulatornih odgovornosti, koji dodatno podriva medijski pluralizam i demokratiju u Srbiji.
Međunarodni standardi o slobodi izražavanja propisuju raznovrsnost medija i pravedan i transparentan proces za dodelu TV dozvola. Kao što je navedeno u Principima o slobodi izražavanja i regulativi o radiodifuziji, promovisanje raznolikosti u radiodifuznim servisima „podrazumeva pluralizam radiodifuznih organizacija, vlasništva nad tim organizacijama i glasova, gledišta i jezika u okviru programa emitovanja u celini. Posebno, različitost podrazumeva postojanje širokog spektra nezavisnih emitera i programa koji predstavljaju i odražavaju društvo u celini”. (Princip 3). Štaviše, „prijave za dozvole treba da se procenjuju u skladu sa jasnim kriterijumima koji su unapred utvrđeni u pravnoj formi (zakoni ili propisi)“, koji se moraju poštovati tokom procesa donošenja odluka (Princip 21).
Dve nacionalne organizacije, Fondacija Slavko Ćuruvija i CRTA, najavile su nameru da podnesu tužbe protiv REM-a Upravnom sudu u skladu sa Zakonom o upravnim sporovima i na osnovu toga što su u postupku dodele TV dozvola prekršeni zakonski i podzakonski akti . Ovakva pravna akcija ima za cilj da podstakne REM da izda TV dozvole na osnovu parametara utvrđenih sopstvenim smernicama i nacionalnim zakonom.
REM je najavio i da bi peta TV dozvola mogla biti dodeljena kasnije na jesen. Spekuliše se da bi ovo odlaganje moglo da ima za cilj favorizovanje mađarske TV2, koja je u vlasništvu ključnog saveznika vladajuće partije Fides mađarskog premijera Viktora Orbana, da uđe na srpsko tržište. Istraživanje Međunarodnog instituta za štampu pokazalo je kako mađarski poslovni interesi povezani sa vladom sve više ulažu u medije širom Balkana koji su povezani sa političkim saveznicima Fidesa, uključujući i medije na mađarskom jeziku u Srbiji.
MFRR i NUNS naglašavaju uticaj koji će problematična odluka REM-a o licenciranju imati na slobodu i nezavisnost medija u zemlji i na pravo građana Srbije da dobijaju raznovrsne informacije iz više medija. Pozivamo REM da preispita svoju odluku i poštuje nacionalna pravila i propise u dodeli TV frekvencija. Pozivamo Upravni sud da pruži brz odgovor na svaku pravnu radnju preduzetu kao rezultat ovog procesa, u potpunosti u skladu sa međunarodnim standardima o slobodi izražavanja. Na kraju, naglašavamo potrebu za sveobuhvatnom reformom sastava REM-a kako bi se osigurala njegova nezavisnost od političkog uplitanja i njegova funkcionalnost.
Potpisali:
Član 19 (Article 19)
Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF)
Dok je sedeo za stolom sa suprugom i kolegom u Leskovcu, Dragan Marinković se radovao obroku u svom omiljenom restoranu.
Tada je prišao stranac i počeo da preti Marinkoviću, uredniku srpskog informativnog porala Rešetka.
Razlog pretnji, kako je sam Marinković objasnio za Glas Amerike (VOA) u Srbiji, jeste priča koju je Rešetka objavila o smrti telohranitelja koji je bio dodeljen jednom gradskom zvaničniku.
Pretnje novinarima u Srbiji nisu retka pojava.
„Svako može da ti priđe na ulici, ili gde god, da te ošamari par puta, i da se izvuče (čak i) dok si u društvu prijatelja ili porodice“, rekao je Marinković.
Dragan Marinković, Snimak ekrana: Jutjub/N1
Platforma Saveta Evrope (COE) za promovisanje zaštite novinarstva uvrstila je Marinkovićev slučaj i slučaj dvojice drugih srpskih novinara kojima su upućivane pretnje poslednjih meseci.
Dragojlu Blagojeviću, uredniku časopisa DrvoTehnika, u julu su upućene pretnje smrću anonimnim telefonskim pozivom, nakon što je izveštavao o drvnoj industriji; a huligani su pretili Brankici Stanković sa televizije Insajder tokom košarkaške utakmice u maju.
Organizacije i koalcijije koje se bave slobodom izražavanja i medijskim pravima takođe su ukazivale na pogoršanje klime za novinarstvo u zemlji.
U Marinkovićevom slučaju iz marta, novinar kaže da ga je muškarac verbalno napao i pretio mu smrću.
Marinković je prvo pokušao da urazumi nepoznatog čoveka.
„Pokušali smo da razgovaramo sa osobom koja nam je prišla. Počeo je da preti i pominje uticajnog lokalnog političara“, rekao je Marinković, ne želeći da navede ime političara. „Pozvao sam lokalnog političara da pitam zašto nas taj čovek uznemirava.
U tom trenutku, rekao je Marinković, napadač je novinaru zgrabio telefon i izašao iz restorana.
„Vratio se posle nekoliko minuta i nastavio sa pretnjama, pa smo se mi pokupili i otišli“, naglasio je.
Marinković je uspeo da povrati svoj telefon, a kasnije je napisao i uvodnik o tom susretu.
Sve to dovelo do istrage policije i lokalnog tužioca. Ali do sada, rekao je, nije bilo novih informacija.
Pretnje su redovan izazov novinare na lokalu u Srbiji, rekao je Marinković. On je do sada doživeo tri slična incidenta.
U skoro svim slučajevima, vlasti nisu u mogućnosti da identifikuju osumnjičene, „pa istraga ide stoji u mestu“.
U Bazi podataka Nezavisnog udruženja novinara Srbije zabeleženo je 60 slučajeva napada, pretnji ili zastrašivanja od početka godine.
I dok je Srbija poboljšala svoju poziciju na listi Indeksa slobode medija za 2022. i poznata je po nagrađivanom istraživačkom novinarstvu, organizacija Reporteri bez granica navela je izazove koji uključuju politički pritisak i nekažnjivost u napadima na medije.
Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo je za Glas Amerike da je posvećeno integritetu novinarstva i navelo je platforme i usluge koje su uspostavljene da se pomogne onima koji su napadnuti.
U okviru svog „predanog, transparentnog rada na unapređenju okruženja“, Vlada je osnovala radnu grupu fokusiranu na bezbednost i zaštitu medija, koja se sastaje jednom mesečno, saopštilo je ministarstvo. Tim sastancima prisustvuju predsednik, potpredsednik i drugi predstavnici.
Suptilno upozorenje
Jelena Zorić, nagrađivana istraživačka reporterka koja radi za Balkansku istraživačku mrežu (BIRN) i nedeljnik Vreme, dobila je pretnje po svoju porodicu.
Počelo je kada je Zorić prijavila navodne veze službenika državne bezbednosti sa takozvanim slučajem Jovanjica, u kojem je organska farma očigledno korišćena kao paravan za gajenje marihuane.
Visoka zvaničnica, koja se suočava sa optužbama u drugom slučaju, u TV intervjuu je iznela tvrdnje o izvorima novinarke i lažno pripisala izjave njenom bratu novinarke o navodnom radu Zorićeve.
„Pominjanje imena mog brata u javnosti, u televizijskoj emisiji, doživljavam kao pretnju“, istakla je Zorić.
Novinarka je takođe dobila uznemirujuće poruke od ljudi za koje veruje da su povezani sa slučajem.
Ali, rekla je, „Nije mi prijatno da opisujem svoja osećanja dok sam ugrožena i šta me najviše pogađa, jer ne želim da znaju kako mogu da dopru do mene.
Zorić je pretnje prijavila vlastima i opisala reakciju zvaničnika kao ohrabrujuću.
Ali ona ne veruje da vlasti uvek preduzimaju sve neophodne korake u rešavanju slučajeva napada ili pretnji novinarima.
A ponekad su, rekla je, pretnje manje direktne.
„Najopasnije pretnje su one koje je najteže dokazati“, navela je ona. „Dobijanje poruka na kućnu adresu kojima se lažno iskazuje zabrinutost za vas ili želje za dobro zdravlje vama i vašoj porodici.”
„Svesna sam stare tradicionalne zločinačke izreke: Mafija obično pošalje poljubac pre nego što zapuca.“
Jelena Zorić, Snimak ekrana; Jutjub/Nova S
„Neprijateljsko i opasno okruženje“
Srbija je među evropskim zemljama u kojima su novinari često ugroženi, navodi bečki Međunarodni institut za štampu.
„Postoji konstantan porast napada, pretnji smrću i kampanja klevete protiv novinara“, rekao je za Glas Amerike Džejmi Vajzman iz IPI-ja ranije ove godine. „Neuspeh u rešavanju tih slučajeva stvara neprijateljsko i opasno okruženje za novinare.
Vajzman, koji je radio na izveštaju “Odbrana slobode štampe u vreme napetosti i sukoba”, koji su izradile partnerske organizacije COE, uključujući i IPI, bio je deo delegacije u Srbiji 2021.
„Videli smo primer političke volje, ali i ambivalentnosti koju su pokazala različita tela u pogledu toga koliko temeljno treba istražiti pretnje i zastrašivanja“, rekao je Vajzman.
Tereza Ribeiro, predstavnica za slobodu medija u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, smatra da je ključ za poboljšanje situacije puna primena Medijske strategije i akcionog plana koji su srpske vlasti usvojile 2020. godine.
Dokument, koji je izrađen u saradnji sa Evropskom unijom, OEBS-om, Ambasadom Norveške i Fondacijom Konrad Adenauer, fondacijom nemačke političke stranke, ima za cilj da zaštiti slobodu štampe u Srbiji i reguliše razvoj medijskih tržišta do 2025. godine.
Ribeiro je u julu posetila Srbiju i razgovarala sa predstavnicima vlade, medija i civilnog sektora.
„Postoje izazovi i pukotine koje treba prevazići“, rekla je ona za Glas Amerike.
Riberio je pohvalila neke vladine inicijative, uključujući radnu grupu za bezbednost novinara i 24-časovnu telefonsku liniju koja nudi pristup besplatnim pravnim savetima za medijske radnike koji su napadnuti.
Ali, rekla je, „Postoji potreba za više akcije i političke posvećenosti da se stvori sigurnije, slobodnije, funkcionalnije i pluralističko medijsko okruženje.
Tereza Ribeiro, Snimak ekrana: Jutjub/AGERPRES
Ministarstvo kulture i informisanja je takođe navelo radnu grupu i telefon za pomoć. Pored toga, saopštilo je ministarstvo, javnom tužilaštvu je naređeno da „odmah reaguje“ po prijavama o krivičnim delima upućenim novinarima.
Marinković iz Rešetke veruje da novinari u Srbiji moraju da „ulože više hrabrosti u ono što rade“, navodeći za Glas Amerike: „Novinarstvo, sloboda i demokratija su ugroženi u ovoj zemlji“.
Državni mediji treba da se suprotstave nastojanjima da se novinari zastraše ili se ometa njihov rad, rekao je Marinković i dodao da novinari „treba da brane javni interes, a ne da izveštavaju u korist lokalnih političara i moćnih ljudi“.
REM je juče objavio kratko obrazloženje u vezi sa odlukom da dozvole za nacionalnu pokrivenost ponovo dodeli televizijama Pink, Hepi, Prva i B92. Savet REM-a došao je do zaključka da će ovi emiteri “u većoj meri nego ostali podnosioci opravdati postojanje višestrukih benefita za gledaoce na području cele Republike, prevashodno kroz objektivan i pravovremeni pristup u prenosu informacija”, stoji na sajtu REM-a.
Odluka REM-a iako očekivana je svakako zabrinjavajuća, s obzirom na priliku da Savet promeni kurs i pokaže barem deo odgovornosti u obavljanju zadataka iz svojih nadležnosti.
Razočaravajuće je to što je nivo propusta da se primeni zakon do te mere visok, da se čini da su Savet i REM gotovo obesmislili svoje postojanje, s obzirom na odluke koje donose i brojne propuste u postupanju.
Previd da se u obzir ne uzmu brojni prekršaji, odnosno opomene i kažnjavanja emitera kojima su ponovo dodeljene frekvencije govori ne samo o nedostatku kvaliteta i neznanju, već i jasnom uticaju drugih strana na njihove odluke.
Takođe, čini se da članovi Saveta ne razmišljaju o sopstvenoj odgovornosti za odluke u čijem donošenju učestvuju, pa s obzirom na njihove dalekosežne negativne posledice, u tom smislu bi trebalo razmisliti i o razmatranju individualne odgovornosti za ovakve postupke koju nosi članstvo u Savetu REM-a. Da veći paradoks bude, brojne nepravilnosti utvrdile su upravo stručne službe REM-a, a Savet je sve to jednostavno preskocio.
REM je samo prividno pokazao da postupa u skladu sa procedurama, a jasno je da je konkurs suštinski predstavljao neku vrstu obmane i pokušaja da se prikaže da se postupa otvorneo i po zakonu, a suštinski je pokazano da je u redu kršiti zakone i da za to možete da budete adekvatno nagrađeni.
Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija.
Nezavisno udruženje novinara Srbije poziva nadležne organe da sprovedu istragu i utvrde ko je izazvao hakerski napad i na 17 sati oborio sajt portala KoSSev. DDoS napad se dogodio baš u momentu kada su se oglasile sirene u Kosovskoj Mitrovici za vreme „vanredne situacije“ i novinari portala KoSSev su time ponovo bili sprečeni da obavljaju svoj posao i obaveštavaju javnost o aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji. Redakcija je morala da preusmeri svoj rad na društvene mreže, što im je dodatno otežalo posao.
Zbog ranijih učestalih napada na sajt portala, KoSSev je uložio značajne resurse u njegovu zaštitu, što samo pokazuje koliko je bio jak ovaj hakerski napad na sajt i želja da se ne sazna šta se događa na Kosovu.
Podsećamo, uvek kada dođe do krize u odnosima na relaciji Beograd – Priština, dogodi se napad na sajt portala Kossev, što samo pokazuje da ovakvi napadi nikako nisu slučajni i da su unapred dobro isplanirani. Pogotovo što su se IP adrese ovih napadača detektovane širom sveta.
NUNS zahteva od nadležnih organa da istraže ovaj slučaj kako bi se uhvatili i procesuirali krivci, a samim tim i sprečili budući ovakvi napadi na portal, kako bi javnost bila blagovremeno informisana o događajima sa Kosova.
NUNS, ujedno, poziva predstavnike Srpske liste sa Kosova i Metohije da prestanu da ignorišu portal Kossev jer je uloga novinara i novinarki u svakom društvu da izveštavaju o događajima koji su od javnog značaja i da svim novinarima treba da omoguće nesmetan rad.
Nosilac liste Srpske liste i poslanik u Skupštini Kosova Igor Simić, u momentu kada se nije znalo šta se tačno događa, odbio je da da izjavu za ovaj portal uz konstataciju da“ nije izabran da njima odgovara”. Tim više jer u toku “vanredne situacije” na Kosovu predstavnici Srpske liste nisu davali izjave za lokalne srpske medije, što je dodatno dovelo do konfuzije lokalnog stanovništva, koje nije znalo šta se tačno događa.
Portal KoSSev je, inače, isključen sa liste medija koji se obaveštavaju o aktivnostima i informacijama lokalnih srpskih institucija.
