Izveštaji REM-a iz godine u godinu pokazuju da nijedna od ovih televizija nije ispunjavala obavezu propisanu Pravilnikom o minimalnim uslovima za pružanje medijske usluge i kriterijumima za odlučivanje u postupku izdavanja dozvole za pružanje medijske usluge na osnovu sprovedenog javnog konkursa prema kojoj je definisano da pružalac opšte medijske usluge u svom programu mora imati informativni, naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni i dečji program, kao i program za maloletnike. Takođe, nijedna od ovih televizija nije poštovala elaborat na osnovu kojeg je ranije dobila dozvolu.

Samo tokom 2020. godine načinjeno je preko 12 hiljada prekršaja Zakona o oglašavanju od strane ove četiri televizije, a podneseno je i više prijava zbog govora mržnje i emitovanja nasilja. Međutim, izgleda da ništa od toga nije uzeto u obzir prilikom odlučivanja.

Nisu uzeti u obzir ni kriterijumi za odlučivanje propisani Pravilnikom, prema kojima je REM morao, između ostalog, da proceni „da li podnosilac prijave poštuje propise i profesionalne i etičke medijske standarde“ i „u kojoj meri je podnosilac prijave poštovao programski elaborat na osnovu koga mu je izdata dozvola“. Jasno je da je REM prekršio ove odredbe, što se donekle i očekivalo, s obzirom na to da je predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić ranije rekla da je u pitanju novi konkurs gde svi imaju iste startne pozicije.

Koalicija za slobodu medija ovakvo korišćenje javnog dobra smatra uvredom za zdrav razum jer pokazuje selektivnu primenu zakona i pravila, tj. da pravila ne važe za privilegovane medije u službi vladajućeg režima. Odluka REM-a da televizije Pink, Hepi, B92 i Prva ponovo dobiju dozvole najava je daljeg sunovrata medijske scene u Srbiji, koja će doprineti daljem kulturnom i svakom drugom propadanju celokupnog društva. Umesto medijskog pluralizma, dobili smo nastavak medijskog mraka.

Asocijacija medija

Asocijacija onlajn medija (AOM)

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV)

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)

Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“

Slavko Ćuruvija Fondacija

„Ova Jelena Zorić, čije priznanje imamo konačno od pre par dana, za koju Vlada Gajić iz Narodne stranke kaže da joj je Saša Drecun izvor za njene informacije. Mislim svi pričaju daje ona u jako prisnim odnosima sa njim. Čujem kako njen brat priča da je ona imala problem sa redakcijom televizije na kojoj je prethodno radila zbog toga što je prikrila prepisku između Drecuna i nekog kriminalca, najverovatnije Koraća, koja je stigla na mejl te redakcije. Pazi, prikrila je to od svog uredništva! Kako se to zove? Selektivno istraživačko novinarstvo, ili kako?“

Nastup Dijane Hrkalović nastavak je vršenja pritiska na Jelenu Zorić. Naime, nakon gostovanja u „Pregledu dana“ na NewsMax Adria pre nekoliko dana, Zorić se našla i na meti predstvanika opozicije, koji su joj zamerili „da se prodala“ jer je izjavila da u aferi Jovanjica „nema Andreja Vučića“.

Koalicija za slobodu medija poslednji nastup Dijane Hrkalović vidi kao pokušaj da neistinom diskredituje višestruko nagrađivanu novinarku, budući da je o spornoj prepisci Jelena Zorić napravila prilog za televiziju N1, na kojoj je tada radila, dok spominjanje članova njene porodice može biti samo u cilju pretnji i zastrašivanja.

Inače, Dijana Hrkalović je i ranijim u svojim gostovanjima u prorežimskim medijima koristila priliku da etiketira nezavisne medije i novinare, pa su se na njenoj meti već našli N1, Nova, Danas, kao i Vukašin Obradović.

Koalicija za slobodu medija najoštrije osuđuje perfidne pretnje upućene Jeleni Zorić kao i etiketiranje novinara od strane Dijane Hrkalović. Ovakvi nastupi mogu samo dodatno ugroziti bezbednost nezavisnih novinara, protiv kojih se godinama unazad vodi kampanja od strane vlasti i njima naklonjenih medija.

Takođe, pozivamo sve političke aktere da prestanu da vrše pritisak na medije i novinare, a policiju da ih zaštiti, kako bi mogli profesionalno i bez strah da obavljaju svoj posao.

Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija.

BEOGRAD, SRBIJA — Srpska novinarka Ana Lalić je u aprilu 2020. saznala za nedostatak zaštitne opreme za bolničko osoblje koje radi na odeljenjima za COVID-19. Uprkos ograničenjima Vlade Srbije u izveštavanju o COVID-19, Lalić je smatrala da mora da obavesti javnost.

„Bili smo zabrinuti zbog mogućnosti da se lekari i medicinske sestre zaraze virusom, što bi imalo veći efekat jer neće imati ko da leči javnost“, rekao je Lalić, novinar veteran.

Dva sata nakon što je njen članak objavljen, bolnica je demantovala njenu prijavu. Te noći na njena vrata se pojavilo šest policajaca sa poternicom, rekao je Lalić. Ona je optužena za „širenje lažnih informacija i izazivanje panike“, oduzeti su joj mobilni telefon i laptop, a vlasti su je privele. Ona je puštena dva dana kasnije i optužbe su na kraju odbačene, rekla je ona.

Njena priča je jedna od mnogih koje pokazuju izazove rada u zemlji u kojoj su nezavisni novinari uznemiravani i podvrgnuti kampanjama nadzora i klevetanja, uključujući verbalne uvrede na internetu, pretnje smrću i imovinske zločine. Reporteri bez granica su u aprilu pozvali srpske zvaničnike da ojačaju slobodu štampe i zaštite novinare od neozbiljnih tužbi. Unutar zemlje, broj fizičkih i verbalnih napada na novinare dramatično je porastao poslednjih godina, prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije, koje promoviše slobodnu i nezavisnu štampu.

Mnogi od tih napada fokusirani su na novinarke u zemlji, koje često vode nezavisne istraživačke novinske kuće.

„Ovi novinari su na čelu borbe za medijske slobode ovde u Srbiji“, rekao je Igor Španović, službenik za podršku medijima i menadžer projekta za medije u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine. „Ali čak i kada dožive uznemiravanje, mislim da su briljantni u upravljanju načinima da ga odbiju, i zapravo ga prevaziđu, a ne reaguju na sličan način.

Tokom 1990-ih, vlada Srbije, zemlje bez izlaza na more u jugoistočnoj i centralnoj Evropi, kontrolisala je državnu radio i televiziju, boreći se protiv male grupe nezavisnih medija i novinara. Danas provladini mediji dobijaju najveći deo vladinih sredstava koja dominiraju medijskom scenom u Srbiji, šireći dezinformacije kako bi podržali vladinu političku agendu, prema višestrukim intervjuima sprovedenim ovog proleća sa nezavisnim novinarima i novinarskim aktivistima.

Vladajuća Srpska napredna stranka postepeno je potkopavala politička prava i građanske slobode, navodi se u izveštaju Freedom House iz 2022. godine. U izveštaju je utvrđeno da su nezavisni mediji, opozicione grupe i organizacije civilnog društva sve više na udaru .

Veliki deo finansiranja nezavisnih medijskih grupa u Srbiji je strana pomoć iz zapadne Evrope ili Sjedinjenih Država, kao što su grantovi Stejt departmenta, USAID-a, nevladinih organizacija koje podržavaju slobodu štampe ili međunarodnih fondacija. To finansiranje dovelo je do optužbi da su nezavisni novinari strani plaćenici i domaći teroristi, rekli su brojni novinari.

Provladini tabloidi i vladini zvaničnici su takođe stvorili okruženje u kojem su kampanje klevetanja i verbalno uznemiravanje novinara postali uobičajeni, što je rezultiralo psihološkim problemima kao što su strah, anksioznost i stres za ove novinare.

Za Anu Lalić je hapšenje bilo samo početak psihičke nevolje koja je usledila. Iako su optužbe protiv nje odbačene, ona je rekla da su je predsednik i premijer ocrnili kao izdajnicu i mrziteljku zemlje.

„Bila sam po tabloidnim novinama“, rekla je Lalić. „Dobijala sam različite pretnje. I jedne noći, neko je ušao na moj parking i presekao gume na mom autu.”

Istraživačka reporterka Dragana Peco iz Mreže za izveštavanje o kriminalu i korupciji (ili KRIK), nezavisnog istraživačkog portala u Srbiji 2017. godine bila je meta kada je njen stan provaljen. Krivac je prošao kroz njene stvari ne uzevši ništa, uprkos prisustvu vrednih predmeta. Ona je prijavila zločin, ali niko nije uhvaćen, a slučaj je zatvoren.

U odvojenom incidentu u junu 2020, Bojanu Pavlović, još jednu novinarku KRIK-a, zaustavili su i fizički napali muškarci u civilu na ulici nakon što je fotografisala predsednikovog sina Danila Vučića. Kako se navodi u članku KRIK-a, sin je u kafiću sedeo u društvu grupe poznate po kriminalnim aktivnostima. Njeni napadači su tvrdili da su policajci. Maltretirali su je, uzeli joj telefon i naložili da obriše fotografije. KRIK je prijavio njen napad i tražio istragu, ali niko nikada nije optužen.

„Imamo tu korumpiranu vlast koja počinje kampanje protiv nas“, rekla je Marija Vučić, novinarka i fektčekerka KRIK-a. „Imaju mnogo novinara na svojoj strani. Dakle, to zbunjuje novinarsko okruženje i sve to čini da nam ljudi ne veruju ili ne cene.“

Medijski pejzaž u Srbiji je „poguban“, rekla je Lalić. Duboko je polarizovan prisustvom provladinih medija i nezavisnih medija. Kritičko ili nelaskavo izveštavanje o vladi ili njenim zvaničnicima dovodi do napada provladinih medija, rekao je Vučić.

Vlada Srbije ima značajnu ulogu i uticaj u medijskom poslovanju, prema izveštaju Reportera bez granica iz 2017. godine, poslednje godine kada su informacije bile dostupne. Ne samo da se većina medija oslanja na državno finansiranje, već vlada takođe vrši pritisak na medijsko tržište tako što selektivno sprovodi poreske zakone, ponekad zamrzavajući bankovne račune novina koje kritikuju vladu.

Ovog proleća, Reporteri bez granica pozvali su izabrane zvaničnike da kreiraju politiku koja će promovisati slobodu štampe i zaštititi novinare. Reporteri bez granica objavili su prilog povodom godišnjice atentata na istraživačkog novinara Slavka Ćuruvije. Podneli su 10 preporuka izabranim zvaničnicima, uključujući i onu koja poziva na raspodelu vladinih sredstava medijima na pravičan i pravedan način.

Na lokalnom nivou, skoro 99 odsto medija je povezano sa vladom jer opstanak zavisi od lokalnih budžeta, rekla je Vučić.

Ni samoj novinarki nisu strani onlajn napadi, uključujući pretnje smrću na društvenim mrežama.

„Kada radim na nekoj istrazi, ne osećam se tako sigurno“, rekla je Vučić. „Na primer, u tih nekoliko nedelja rada i nakon objavljivanja, osećam se kao da sam možda zaista ugrožena. Uvek sam sumnjičava prema tome da me neko prati ili ako sam pod nekom prismotrom.“

Lalić ove napade vidi kao sredstvo da vlast ponizi i osramoti novinarke jer rade u tradicionalno muškoj profesiji.

Vučić iz KRIK-a je otvorenija. Ona je rekla da kada novinarke objave nešto kritično, na društvenim mrežama ih ponižavaju kao „drolje“.

„Kada napadnete novinarku, reći ćete da je kurva, da je glupa, da je đubre ili da liči na konja“, rekla je Vučić.

KRIK je osnovao fond za savetovanje novinara na mesec ili dva. Nezavisno društvo novinara Vojvodine u Novom Sadu takođe pruža besplatnu psihološku podršku svojim članovima na osnovu sredstava dobijenih kroz grantove.

U anketi među novinarkama 2020. koju je sprovelo Nezavisno udruženje novinara Srbije, više od 36 odsto ispitanica je izjavilo da su bile žrtve onlajn pretnji ili da su „na sličan način bile ugrožene bezbednosti“ u poslednjih pet godina. U mnogim od tih slučajeva „došlo je do seksualnog uznemiravanja i opasnosti po bezbednost i život“.

Takvi napadi se ponekad šire i na njihove porodice. Godine 2019, muškarac se izjasnio krivim za pretnje smrću novinarki Tatjani Vojtehovski i njenoj ćerki, prema članku Balkanske istraživačke mreže. Osuđen je na osam meseci kućnog zatvora.

Slučaj Vojtehovski je jedan od retkih koji privlači pažnju jer većina ovih prijavljenih uznemiravanja uglavnom prolazi nekažnjeno, dajući više slobode počiniocima takvih zločina. Napadi na novinarke se često ne prijavljuju.

Išpanoviće je rekao da zbog toga što novinarke sve više vode istraživački rad, često doživljavaju napade mnogo više od svojih muških kolega. Kada vladini zvaničnici primete rastuće protivljenje, veća je verovatnoća da će postati aktivniji u maltretiranju novinara, rekao je Išpanović.

„Postoji ova vrsta pokroviteljskog aspekta uznemiravanja“, rekao je on. „Imate muškarce koji su na pozicijama moći u okviru uspostavljene strukture sistema, dok su s druge strane, većina novinara koji se bave istraživačkim radom žene.

Što se tiče Ane Lalić, ona je obećala da će nastaviti da radi ono što voli, ali je unela promene kako bi osigurala svoju bezbednost. U protekle dve godine angažovala je obezbeđenje koje je svuda prati. Ona sada uvek nosi sojzer za paniku i izbegava da hoda sama.

„Istraživački novinari su danas žene u Srbiji. I to je nešto na šta sam zaista ponosan – rekla je Lalić. „Bolje je biti paranoičan kada znate da živimo u društvu u kojem je fizičko nasilje opravdano i dobrodošlo u nekim slučajevima.

Na fotografijama i snimcima koji su javno dostupni na medijskim portalima i društvenim mrežama, moguće je videti kako pripadnici privatnog obezbeđenja nasilno guraju i obaraju demonstrante, zabeležen je i momenat u kojem su nasilno odgurnuli jednu aktivistkinju koja je tom prilikom pala na zemlju. Nakon dolaska pripadnika policije, došlo je do sukoba sa demonstrantima, a dostupan je i snimak privođenja jednog od aktivista uz prekomernu upotrebu sile, kako se sumnja, od strane pripadnika policije u civilu.

Zahtevamo da nadležne institucije neodložno pokrenu postupke protiv odgovornih pripadnika policije i privatnog obezbeđenja, radi utvrđivanja da li je došlo do prekomerne upotrebe sile prema okupljenim građanima i građankama.

Podsećamo da su građani i građanke Novog Sada mesecima unazad upozoravali na loša rešenja predviđena predlogom novog Generalnog urbanističkog plana Novog Sada, a nadležne institucije su više od 10.000 primedbi građana i građanki odbile. Takođe, podsećamo i na reakciju Platforme “Tri slobode”, iz marta 2022. godine, povodom krivičnog gonjenja trojice aktivista Omladinske studentske akcije (OSA) koji su prekinuli raspravu o Generalnom urbanističkom planu grada Novog Sada, kojom je ocenjeno da su građani i građanke bili primorani da posežu za vaninstitucionalnim mehanizmima u slučajevima kada se institucije oglušuju na probleme građana i građanki i kada im onemogućavaju da utiču na donošenje odluka koje ih se tiču.

Ispred Platforme “Tri slobode”:

1. Građanske inicijative

2. Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR Srbija)

3. A11- Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

4. Beogradski centar za ljudska prava

5. CRTA

6. Slavko Ćuruvija Fondacija

7. Novi optimizam

8. Centar za praktičnu politiku

9. Helsinški odbor za ljudska prava

10.  Beogradski centar za bezbednosnu politiku

11. Centar za kulturnu dekontaminaciju

12. Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM

13. NUNS

Pajkić je na svom Instagram nalogu podelio poziv redakcije Danasa mladima da se prijave u njihovu školu novinarstva, ilustrujići ga fotografijom iz filma Dara iz Jasenovca na kojoj su ustaše. Ispod je označio redakcije Danasa, N1 i Nove, uz propratni tekst “Stavovi kolumnista Danasa po pitanju zabrane našem predsedniku da poseti Jasenovac motivisali su me da polaznicima njihove škole oslikam kako će izgledati jedno prosečno predavanje…”

Nezavisno udruženje novinara Srbije ovaj slučaj vidi kao nastavak kampanje protiv slobode govora i slobodnog novinarstva u Srbiji.

Pozivamo narodnog poslanika Lava Grigorija Pajkića da se izvini zbog zloupotrebe i relativizacije jednog od najstrašnijih stradanja srpskog naroda, kao i poređenja novinara i medija sa ubicama. Opravdanje za njegov postupak može biti jedino činjenica da nije bio svestan težine iznetog poređenja. Zato ga savetujemo da se ubuduće edukuje pre nego što upotrebi slične termine u svojim obraćanjima.

Poslednji slučaj je još jedan očigledan primer na kome možemo videti da napadi, etiketiranje i širenje mržnje prema nezavisnim novinarima dolazi, pre svega od strane vladajućih struktura u državi. Cilj tih nastupa nije ništa drugo do širenje tenzija i produbljivanja podela u celokupnom društvu, kako bi se zamaskirali egzistencijalni problemi građana.

NUNS ponovo poziva sve državne funkcionere da prestanu da stigmatizuju novinare kada iznose činjenice o njihovom radu i da konstruktivnu kritiku shvate na pravi način i iskoriste je u svrhu poboljšanja sopstvenog rada koje mora biti u javnom interesu svih građana Srbije.

Nezavisno udruženje novinara Srbije

20. jul 2022.

Procene se redovno sprovode od 2013. godine, a istraživanje je zanosvano na  holističkoj perspektivi, uzimajući u obzir pravne, političke i ekonomske varijable koje su relevantne za analizu nivoa pluraliteta u medijskim sistemima u demokratskim društvima.

Zakoni dobri – implementacija loša

Rezultati istraživanja pokazali su da sloboda izražavanja de jure uživa visok nivo zaštite uz ustavne i zakonske garancije u skladu sa međunarodnim standardima koji su na snazi. Međutim, u implementaciji i dalje postoje problemi kao što su inkriminisanje klevete, korišćenje strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) i sumnjiva efikasnost pravosuđa.

Što se tiče javnih aktera, većina država ne ograničava slobodu izražavanja na internetu putem opštih mera blokiranja ili filtriranja. Analiza je potvrdila da je moderiranje sadržaja zabrinjavajuće, jer onlajn platforme nisu dovoljno transparentne u njihovoj praksi i ne daju podatke koji bi omogućili potpunu procenu njihove prakse u vezi sa filtriranjem/uklanjanjem/blokiranjem onlajn sadržaja.

Slično tome, pravo na pristup informacijama je zakonski zagarantovano u celoj EU i zemljama kandidatima koje se procenjuju u ovom izveštaju. Međutim, postoji značajan jaz između slova zakona o slobodnom pristupu informacijama i njegove primene.

U praksi, novinari dosledno nastavljaju da nailaze na poteškoće pri traženju informacija od vlade. To uključuje odbijanja, nepotrebna odlaganja, administrativnu tišinu i taktiku diverzije, kao i neefikasan postupak žalbene procedure.

Uprkos tome što su države članice EU morale da transponuju Direktivu o zaštiti uzbunjivača do decembra 2021. godine, u vreme pisanja izveštaja, samo 13 država članica ju je prenelo u svoje nacionalno zakonodavstvo.

Napori vlada da povećaju svest o dostupnoj zaštiti za uzbunjivače su minimalni.

Povećan broj napada na novinare, kako uživo tako i u onlajn okruženju

Kako je izvestio Savet Evrope (2022), u 2021. broj fizičkih napada na novinare povećan je za 61%, dok su incidenti uznemiravanja i zastrašivanja, uključujući i one od strane političara i vladinih zvaničnika, povećani za 57%.

Nacionalni medijski regulatori mogu da igraju ključnu ulogu u definisanju standarda za medijske politike, u okruženju koje se sve više menja, novim digitalnim tržištima i uslugama. Iz tog razloga, medijske vlasti treba da budu oslobođene ekonomskih i političkih interesa prilikom imenovanja u njihove odbore, prilikom izvršavanja svojih nadležnosti i prilikom obavljanja statutarnih aktivnosti.

Glavni pokretači rizika, u oblasti tržišnog pluraliteta, vezani su za koncentraciju vlasništva nad medijima i dominaciju samo nekoliko aktera u digitalnom sektoru.

Rizici po ekonomsku nezavisnost novinara i uređivački sadržaj su i dalje zabrinjavajući.

Da bi transparentnost vlasništva nad medijima bila efikasna, detalji o vlasništvu nad medijima moraju biti dostupni javnost.

U nekim zemljama zakon ne garantuje transparentnost vlasništva nad medijima. Štaviše, digitalni mediji često ne ispunjavaju obaveze transparentnosti, pogotovo kada im je sedište van zemlje u kojoj posluju.

U nekim državama članicama postavljeni su različiti regulatorni okviri kako bi se ograničila koncentracija na medijskom tržištu, sa ciljem zaštite medijskog pluraliteta i raznolikosti.

Pretnje medijskom pluralizmu u ekonomskoj oblasti takođe potiču od uticaja biznisa na uređivački sadržaj. Ekonomska nezavisnost novinarstva i novinara je u opasnosti.

Politički uticaj vidljiv je u Evropskoj uniji i zemljama kandidatima. Ovaj problem preovlađuje u tradicionalnim medijima. Nedostatak transparentnosti vlasništva i uredništva u digitalnim medijima, detekciju političkog zarobljavanja čini težom. Zakoni za sprečavanje sukoba interesa često su neadekvatni za određenu oblast medija ili se ne sprovode efikasno.

Ne postoje efikasni mehanizmi koji štite uređivačku politiku.

Uprkos nekim vidljivim poboljšanjima, pristup medijima za žene nije adekvatan.

Povećan rizik od širenja štetnog govora

Širenje štetnog govora ostaje problem u većini proučavanih zemalja. Rizik od širenja govora mržnje je povećan.

Što se dezinformacija tiče, čini se da se zemlje sa najmanjim rizikom oslanjaju na saradnju različitih aktera: državnih aktera, medijskih aktera i civilnog društva. Usvajanje pravnog okvira za borbu protiv dezinformacija često izaziva intenzivnu diskusiju, jer je obično ili previše restriktivan pa samim tim ograničava slobodu izražavanja, ili je previše labav da bi bio efikasan. Osim toga, teško je proceniti efikasnost ovakvih regulatornih okvira, pošto su oni još uvek novi.

Što se tiče pristupa manjina medijima, mnoge etničke i verske manjine bore se za glas i pravedno predstavljanje. Loša je praksa i pristupa medijima osobama sa invaliditetom.

Konačno, pandemija COVID-19 je naglasila potrebu za jačanjem medijske pismenosti. Međutim, takav pristup zahteva oblik saradnje između različitih aktera, kao i adekvatno finansiranje. Oba elementa često nedostaju u većini zemalja. Na primer, kada se medijska pismenost implementira u nastavni plan i program obaveznog obrazovanja, obuka za nastavnike često izostaje.

Monitoring medijskog pluralizma u Srbiji

U 2021. godini, u medijskom ambijentu Srbije došlo je do blagih poboljšanja u oblasti socijalne uključenosti, kao i do pogoršanja u oblasti političke nezavisnosti.

Vlada Republike Srbije do danas nije objavila ni konačne nacrte zakona iz oblasti medijskog zakonodavstva, a implemetacija sadašnjeg zakonskog okvira je veoma loša, sa sistemskim kršenjem slobode izražavanja u praksi.

Nezavisnim novinarima je često uskraćen pristup zvaničnim izvorima informacija zbog odbijanja javnih organa da odgovore ili zbog ćutanja administracije. Zbog toga se novinari sve više oslanjaju na uzbunjivače, koji su takođe na meti verbalnog uznemiravanja od strane nekih političara koji ih etiketiraju kao „izdajnike“.

Javni funkcioneri targetiraju kritički orjentisane medije i novinare, nazivajući ih državim neprijateljima, stranim plaćenicima, kriminalcima. U napade su uključivani i provladini taboidi kao u anonimni onlajn nalozi na društvenim mrežama. U većini slučajeva počinioci nisu sankconisani.

Regulatorna agencija za elektronske medije (REM) godinama ne obavlja samostalno svoje funkcije i ne ispunjava zakonske obaveze.

Vlasništvo nad medijima nije transparentno

Transparentnost vlasništva nad medijima se ocenjuje kao pasivna transparentnost, što znači da su, za većinu medija, podaci o vlasnicima medija i njihovoj političkoj pripadnosti dostupni tek na zahtev.

Medijska koncentracija je visoka. Četiri najveća medijska vlasnika imaju ukupan udeo publike između 50 i 70 odsto u različitim medijskim industrijama.

Srpski medijski pejzaž je polarizovan. Provladini mediji su znatno veći, bogatiji i uticajniji u odnosu na nezavisne medije. Vladajuća stranka ima ogroman uticaj na medije (putem kontrole oglašavanja, usmeravanja državnih sredstava ili direktnog uticaja na vlasnike medijskih kuća), tako da informativni programi većine medija liče jedni na druge, uz nedostatak kritike onih koji su na vlasti.

Politički uticaj i autocenzura

Politički uticaj uglavnom proizilazi iz povezanosti vlasnika privatnih medijskih kuća sa političkim akterima, a pritisak se pretežno manifestuje u sferi finansiranja i vidljiviji je u malim medijima koji rade u lokalnim sredinama. Direktni pritisci i pretnje dovode do visoke stope autocenzure u srpskim medijima.

Ne postoje sveobuhvatne niti dovoljne zakonske odredbe koje garantuju pravično predstavljanje političkih partija i njihov pristup vremenu emitovanja u privantim medijima.

Uočeni su brojni problemi u implementaciji sistema raspodele javnih sredstava kroz sufinansiranje medijskih projekata, a najveći komercijalni uticaj vršen je putem javnih nabavki i direktnih ugovora o oglašavanju, u većini slučajeva u korist provladinih medija.

Javni medijski servisi postali su mesta gde su javna debata i kritičko mišljenje potpuno potisnuti. Odbori koji donose odluke sastavljeni su od ljudi bliskih vladajućoj stranci. Pritisci nisu direktni, ali novinari i urednici znaju koje teme treba da obrađuju, a koje ne.

Radio-televizija Vojvodine (RTV) redovno emituje program na jezicima nacionalnih manjina, što je dobra praksa.

Obaveze JMS-a u vezi sa zadovoljenjem informacionih potreba osetljivih grupa nisu ispunjene u dovoljnoj meri, odn. poštovanje jezičkih i govornih standarda osoba sa ošećenjem sluha upotrebom znakovnog jezika kao vida komunikacije.

Nema rodne ravnopravnosti, ali ima dezinformacija i govora mržnje

Udeo ženske populacije u medijima se umanjio tokom poslednjih pet godina i sada je pozicioniran ispod svetskog i evropskog proseka.

Došlo je do poboljšanja medijske pismenosti, budući da je u pojedinim školama uvedeno obrazovanje u oblasti medija i informacione pismenosti. Ali ne postoji jedinstvena strategija za razvoj medijske pismenosti.

U Srbiji ne postoji sveobuhvatni regulatorni okvir za suzbijanje dezinformacija, niti zakoni definišu pojam dezinformacija u skladu sa evropskim pristupom suzbijanju dezinformacija.

Dezinformacije su često diseminirane odozgo nadole – počevši od političkih autoriteta, preko njima naklonjenih medija. Kako su zvanične informacije više puta izazvale nepoverenje u delu javnosti, ona je – tražeći odgovore – ponekad nekompetentno prihvatala različite parcijalne, netačne, neproverene, nenaučne tvrdnje iz tzv. teorija zavere.

Govor mržnje i diskriminišuća terminoglija često su korišćeni i tolerisani u medijima, i retko su se regulatorna tela ili tužioci bavili time.

Izveštaje na srpskom i engleskom jeziku možete videti u prilogu:

Izveštaj o Srbiji na srpskom jeziku

Izveštaj o Srbiji na engleskom jeziku

Sveobuhvatni izvštaj za zemlje članice EU i kandidate