ZRENJANIN, 10.11.2020. – Osnovno tužilaštvo u Zrenjaninu odbacilo je krivičnu prijavu MUP-a protiv ekipe KTV televizije Danijela Radića i Roberta Bajtaia, koji su prijavljeni za krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije dok su 26. marta ove godine snimali reportažu u Gradskoj kući u Zrenjaninu.

U rešenju tužilaštva se navodi da se krivična prijava, nakon dokaznog postupka i davanja izjava većeg broja zaposlenih u gradskoj upravi, odbacuje iz razloga što prijavljeno delo nije krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Kako je tokom saslušanja svedoka konstatovano, ekipa KTV televizije ušla je u zgradu lokalne samouprave na sporedan ulaz gde nije bila istaknuta Odluka gradonačelnika o postupanju tokom epidemije, a sem toga kao novinar i pokrajinski poslanik Danijel Radić je na to imao pravo.

Utvrđeno je da su prilikom ulaska u Gradsku kuću nosili zaštitne maske i rukavice, što pokazuje da su kao građani preduzeli zaštitne mere ali nisu postupili po nalogu obezbeđenja da napuste zgradu, što spada u obeležja prekršaja iz člana 8. Zakona o javnom redu i miru, konstatuje se u rešenju Osnovnog tužilaštva u Zrenjaninu.

BEOGRAD, 10.11.2020. – Iako je najavljen pre manje mesec dana, novi pretres za paljenje kuće Milana Jovanovića, novinara  portala Žig info, ipak je odloženo za kraj novembra. Naime, u omanjoj sudnici su se pojavili svi osim okrivljenog Vladimira Mihailovića, za koga je njegova braniteljka rekla da čeka rezultate da li ima kovid-19, budući da je preko vikenda, kako tvrdi, imao povišenu temperaturu.

Međutim, u tom kratkom vremenu, u kojem sudija Slavko Žugić razmatrao za kada da se suđenje odloži, okrivljeni Igor Novaković je počeo da viće na sudsku stražarku, koja mu je samo rekla da stavi masku na lice, s obzirom na da tako propisuju obavezne mere i preporuke Kriznog štaba, usled epidemije korone.

„Ako sudija ne nosi, ne moram ni ja, nemojte da mi se obraćate, nisam se ni ja Vama obratio“, glasan je bio Novaković, ali ga je sudija Žugić prekorio da „u sudnici ne sme da povisuje ton“.

Sa druge strane, bilo je od advokatskog tima okrivljenih primedbi na pojedine tehničke stvari oko sastavljanja optužnice, koje je sudija uvažio, i rekao da će biti usvojene do sledećeg pretresa.

Sledeći glavni pretres je zakazan za 27. novembar sa početkom u 10 sati.

Kuća u plamenu

Kuća novinara Milana Jovanovića zapaljena je 12. decembra 2018. godine, nakon što su na garažu, koja je deo kuće, bačena dva Molotovljeva koktela. Jovanoviću je izgorela sva imovina koju je sticao tokom života. Preživeo je zahvaljujući supruzi koja ga je iznela ošamućenog od dima i lekova koje pije kao težak plućni bolesnik.

Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Dragoljuba Simonovića i zatražilo maksimalnu kaznu od osam godina zatvora zbog sumnje da je naložio paljenje kuće novinara portala Žig info Milana Jovanović. Simonović se tereti da je izvršio teško delo protiv opšte sigurnosti podstrekavanjem.

Za Vladimira Mihailovića kao saučesnika u izvršenju krivičnog dela zatražena je kazna zatvora u trajanju od pet godina, za Igora Novakovića, koji je takođe okrivljen kao saučesnik, kazna zatvora u trajanju od pet godina, a za Aleksandra Marinkovića kao izvršioca kazna zatvora u trajanju od šest godina zatvora. Zbog sumnje da su zapalili kuću novinara, prvo su uhapšeni Aleksandar Marinković, Igor Novaković i Bojana Cvetković Šijački. Šijački je priznala krivično delo i u sklopu dogovora sa tužilaštvom osuđena je na šest meseci kućnog pritvora i 50.000 dinara novčane kazne.

Dragoljub Simonović je uhapšen 25. januara 2019,  ali je pušten na slobodu nakon mesec i po dana – 7. marta.

BEOGRAD, 06.11.2020. – Anđeli Mitrović, menadžerki društvenih mreža u KRIK-u, večeras je u Beogradu obijen stan. Ovo je treći slučaj da su članovima portala KRIK obijeni stanovi – prethodno se to desilo novinarkama Dragani Pećo i Milici Vojinović. Policija nije rešila nijedan od slučajeva.

Nešto iza sedam sati popodne, menadžerka društvenih mreža KRIK-a Anđela Mitrović vratila se sa posla i čim je ušla u stan čula je buku.

Uključila je alarm i telefonom obavestila supruga koji je pozvao policiju.

U sobi je zatekla ispreturanu jednu od fioka, a na krevetu se nalazila otvorena njena kutija za nakit iz koje je ukradeno nešto nakita.

Ulazna vrata nisu obijena i verovatno se u Anđelin stan upalo kroz prozor u spavaćoj sobi. Inače, zgrada u kojoj je stan ima sigurnosne kamere ispred ulaznih vrata i lifta, ali spavaća soba se nalazi sa druge strane zgrade.

Policija je na uviđaj došla tek nakon sat vremena. Uviđaj je još u toku, a Anđeli je rečeno da se večeras dogodila još jedna provala u kraju.

Ništa od KRIK-ove opreme i dokumenata nije bilo u stanu, te obijanjem nije ugrožen nijedan izvor ili rad na pričama.

Serija obijanja stanova

Pre Anđele, stanovi su obijeni dvema novinarkama KRIK-a.

Dragani Pećo stan u centru Beograda obijen je u julu 2017 godine. Ona je tada bila van Beograda, a stan sa obijenom bravom zatekao je njen verenik kada se vratio sa posla.

Novinarki Milici Vojinović obijena je porodična kuća u oktobru 2019 godine, dok se ona sa porodicom nalazila van Srbije.

Veoma je čudno to što su u oba slučaja stan i kuća bili ispreturani, ali nije delovalo da se radilo o običnim pljačkama. Iz Draganinog stana ništa nije odneto, dok su iz Miličinog provalnici ukrali blizu 500 evra, ali su novčanik pun novca ostavili na krevetu.

Pećo i Vojinović su obijanja prijavile policiji, kao i radnoj grupi za zaštitu bezbednosti novinara, ali do danas nijedan slučaj nije rešen.

Redakcija KRIK-a veruje da su neka od ovih obijanja povezana sa radom KRIK-a i apeluje na istražne organe da reše ove slučajeve.

BEOGRAD, 30.10.2020. – Nezavisno udruženje novinara Srbije izražava zabrinutost zbog niza uvredljivih komentara na tekst koji je 29. oktobra objavio portal Bujanovačke o nastupu poslanika Šaipa Kamberija u srpskom parlamentu.

U komentarima čitalaca na Facebook stranici ovog medija mogle su se pročitati pogrdne uvrede i insinuacije da su novinari Bujanovačkih strani plaćenici i da rade protiv interesa Srbije. U multietničkoj sredini kakav je jug Srbije ovakvi komentari mogu da dovedu do ugrožavanja bezbednosti i života novinara.

Upozoravamo javnost i nadležne institucije da je broj zabeleženih incidenata, u kojima su novinari targetirani, a koji se dešavaju u onlajn prostoru u ovoj godini, dvostruko veći nego prethodne godine (75 u 2020.; 31 u 2019.).  Narastajuće nasilje i netolerancija na kritiku i drugačije mišljenje opasni su ne samo za medijsku scenu Srbije već i za celokupno društvo koje pretenduje da bude demokratsko. U susret 2. novembru međunarodnom Danu borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima pozivamo nadležne institucije da se ozbiljnije pozabave problemom nasilja nad novinarima, ne samo krivičnim delima već i događajima koji prethode krivičnim delima. U prošlosti smo više puta, nažalost, bili svedoci da su kampanje blaćenja i salve uvreda dovele do ohrabrivanja ljudi da načine potez koji ozbiljno ugrožava živote novinara koji informišu građane poštujući načelo javnog interesa i ostale profesionalne uzuse.

Nezavisno udruženje novinara Srbije će ovaj incident zabeležiti u bazama podataka napada i pritisaka na novinare, a novinarima Bujanovačkih pružiti svu neophodnu pomoć i podršku.

NUNS,

30.10.2020.

BEOGRAD, 10.28.2020. – Globalni indeks nekažnjivosti 2020. Komiteta za zaštitu novinara ističe zemlje u kojima su novinari ubijeni, dok su njihove ubice na slobodi. U njega je ove godine uključen i slučaj Slavka Ćuruvije, koji pred sudovima nije okončan ni 21 godinu posle ubistva ovog novinara. Gulnoza Said iz Komiteta kaže za Cenzolovku da je ovaj slučaj za njih veoma važan

Slučaj Ćuruvija predstavljen na sajtu Komiteta za zaštitu novinara  (foto: snimak ekrana)

Iako je broj ubistava novinara širom sveta delimično smanjen, u pitanju je minimalni napredak, koji je na staklenim nogama i koji može biti osujećen žalbama i nedostatkom političke volje, ističe Komitet za zaštitu novinara (Committee to Protect journalists) u najnovijem izveštaju o nekažnjivosti ubistava medijskih radnika, koji je danas objavljen.

Godišnji Globalni indeks nekažnjivosti 2020. Komiteta za zaštitu novinara (KZZN) koji ističe zemlje u kojima su novinari ubijeni, dok su njihove ubice na slobodi, menja se pomalo iz godine u godinu. Somalija, Sirija, Irak i Južni Sudan nalaze se na četiri poslednja mesta liste. U njima rat i politička nestabilnost unedogled produžavaju periode nasilja i bezakonja.

Ipak, svake godine u Indeksu se nađu i stabilnije države, u kojima kriminalne i političke grupe, političari, biznismeni i drugi moćnici posežu za nasiljem da bi utišali kritički nastrojene i istraživačke novinare. Istraživanje KZZN-a pokazalo je da su korupcija, slabe institucije, kao i nedostatak političke volje i odlučan pristup istragama, razlozi koji dovode do nekažnjivosti u ovim zemljama, u koje spadaju Pakistan, Meksiko i Filipini.

U Pakistanu je ove godine došlo do neočekivanog razvoja, koji nije direktno uticao na Indeks nekažnjivosti 2020, ali je pokazao da čak i slučajevi ubistava za koje se dugo mislilo da su rešeni mogu da budu ponovo otvoreni.

Viši sud u Sindu je 2. aprila poništio osuđujuću presudu četvorici muškaraca optuženim za ubistvo novinara Volstrit džornala (Wall Street Journal) Danijela Perla (Daniel Pearl) 2002. godine. Viši sud je presudio da je Ahmed Omar Said Šeik, koji je ranije bio osuđen na smrt, kriv samo za otmicu Perla i kazna mu je smanjena na sedam godina zatvora koje je već odslužio. Porodica Perl i vlada provincije Sind uložili su žalbu. Prema novinskim izveštajima, od kraja septembra četvorica optuženih su i dalje u zatvoru.

Prema tekstu izvršnog direktora KZZN Džoela Sajmona (Joel Simon), objavljenog u časopisu Kolumbija žurnalizm rivju (Columbia Journalism Review), oslobađanje ovog čoveka bi predstavljalo „pogubnu prepreku u dostizanju pravde i istovremeno bi poslalo opasnu poruku militantnim džihadistima u Pakistanu i širom sveta, koji su sistematski targetirali novinare poslednjih 18 godina, otkako je Perl ubijen“.

Pakistan i Filipini su stalno prisutni u Indeksu nekažnjivosti, od kada je on uspostavljen 2008. godine. Filipini su, takođe, napravili najveći skok nabolje, pomerivši se sa petog na sedmo mesto najgorih zemlja na svetu.

Do ove promene je došlo zbog toga što masakr u Ampatuanu, Maguidano, u novembru 2009. godine, u kome je živote izgubilo 58 ljudi, uključujući 30 novinara i dva medijska radnika, više ne spada u desetogodišnji vremenski okvir koji se primenjuje u Indeksu. (Pročitaj više o metodologiji Indeksa.)

Istorijska presuda krajem prošle godine dovela je do toga da KZZN promeni status maskara u Ampatuanu iz „potpune nekažnjivosti“ u „delimičnu nekažnjivost“, zbog čega se više neće uzimati u obzir u Indeksu, bez obzira na vremenski okvir.

Regionalni sud je 19. decembra 2019. osudio nalogodavca, njegovog brata i 26 saučesnika na kazne zatvora u trajanju i do 40 godina. Na Filipinima trenutno postoji 11 nerešenih ubistava u poslednjih 10 godina, kojima se bavi Indeks. Prošle godine je u Indeksu zabeleženo 41 ubistvo.

Ipak, bila je potrebna puna decenija da bi slučaj iz Ampatuana završio na sudu. Glavni osumnjičeni, nalogodavac Andal Ampatuan mlađi i Zaldi Ampatuan, uložili su žalbe na osuđujuću presudu. Budući da je pravni sistem Filipina komplikovan i ispolitizovan, ovaj proces može trajati i nekoliko godina, tako da je moguće i da okrivljeni budu oslobođeni. Brojni osumnjičeni su i dalje na slobodi, uključujući pripadnike klana Ampatuan, zbog čega je moguće i da oni koji su tražili pravdu za ubijene novinare budu izloženi osveti. U međuvremenu, broj nerešenih ubistava se umnožava – najmanje dvoje filipinskih novinara je ubijeno zbog onog što su radili tokom 2020. godine.

Delimično zbog skoka Filipina na listi Indeksa, najsmrtonosnija država zapadne hemisfere – Meksiko –pomerila se sa sedmog na šesto mesto najgore rangiranih zemalja kad je u pitanju nekažnjivost zločina nad novinarima. U poslednjih 10 godina u Meksiku je bilo 26 nerešenih ubistava, dok ih je prošle godine bilo 30.

Prošle godine su meksičke vlasti osudile pojedine izvršioce ubistva Miroslave Brič Velducee i Havijera Valdeza Kardenasa, dobitnika Međunarodne nagrade CPJ-a za slobodu medija. Međutim, nalogodavac je u oba slučaja u bekstvu.

Izgledi da će pravda biti zadovoljena u ovom slučaju, kao i u slučaju ostalih meksičkih novinara, dodatno su pomućeni činjenicom da je federalno specijalno tužilaštvo, koje je u velikoj meri odgovorno za napredak u slučajevima Brič i Valdez, manje ažurno u pokretanju novih slučajeva, od kada je Andres Manuel Lopez Obrador preuzeo predsedničku funkciju. Do sada su u Meksiku tokom 2020. godine najmanje četiri novinara ubijena u znak odmazde zbog svog rada.

Na globalnom nivou, broj novinara koji su ubijeni u znak osvete zbog svog rada bio je najmanji u 2019. godini, posmatrano od 1992. godine, kada je KZZN prvi put objavio Indeks. Razlog je teško precizno odrediti, mada cenzura i druge vrste pritisaka na novinare, kao i velika pažnja koju su dobili neki od nedavnih slučajeva potencijalno igraju ulogu.

Broj ubistava u 2020. godini već je prešao broj ubijenih u 2019. godini, ali nije na putu da se drastično poveća. U međuvremenu, nekoliko sudskih slučajeva koji su još uvek u toku, ne ukazuju na to da će se ciklus nasilja i nepravde zaustaviti.

SAID: SLUČAJ SLAVKA ĆURUVIJE JE VEOMA VAŽAN ZA KOMITET ZA ZAŠTITU NOVINARA

„Poslednjih nekoliko godina nismo ništa prevodili na srpskohrvatski jezik, ali ovog puta smo se na to odlučili jer naš Indeks nekažnjivosti navodi i Slavka Ćuruviju. Kao što vam je već poznato, u pitanju je slučaj koji je veoma važan za Komitet za zaštitu novinara“, kaže za Cenzolovku koordinatorka KZZN za Evropu i Centralnu Aziju Gulnoza Said.

„Zabrinuti smo zbog prepreka nastalih 2020. godine, tokom suđenja onima koji su izvršili ubistvo Slavka Ćuruvije, posebno imajući u vidu napredak koji je napravljen 2019. godine. Nadali smo se da će u slučaju ’Ćuruvija’ doći do pravde, jer bi to poslužilo kao putokaz u dostizanju pravde i u drugim slučajevima ubistava novinara, naročito ako se uzme u obzir jedinstvenost srpskog iskustva, o čemu sam za Cenzolovku već govorila. I dalje se nadamo da će u slučaju ’Ćuruvija’ pravda biti u potpunosti zadovoljena. Takođe se nadamo da će prevod Indeksa nekažnjivosti na srpski jezik omogućiti da veći broj ljudi obrati pažnju na ovaj važan slučaj.“

(Za Cenzolovku: Marija Šajkaš, Njujork)

Apelacioni sud u Beogradu je 7. septembra objavio da je poništio osuđujuću presudu četvorici bivših službenika Resora državne bezbednosti Srbije, umešanih u ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine. Prema izveštajima iz medija, očekuje se ponavljanje postupka.

CPJ je prethodno podržao istragu o ubistvu Ćuruvije koju je vodila komisija sastavljena od novinara i vladinih zvaničnika, navodeći je kao jedan od modela za borbu protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, ističući njenu transparentnost, kombinovani istražni tim i spremnosti da sledi nove tragove.

A u Slovačkoj je 3. septembra krivični sud oslobodio tajkuna osumnjičenog da je nalogodavac ubistva istraživačkog novinara Jana Kucijaka i njegove verenice 2018. godine. Prema izveštajima medija, Kucijakova porodica je najavila da će uložiti žalbu. Kucijak je bio jedan od dvoje novinara koji su izveštavali o korupciji unutar Evropske unije i koji su ubijeni u razmaku od šest meseci; druga je bila novinarka Dafne Karuana Galicija sa Malte, zbog čijeg ubistva iz 2017. godine niko nije osuđen.

Tokom desetogodišnjeg perioda koji posmatra najnoviji Indeks, a koji se završio 31. avgusta 2020. godine, 277 novinara je ubijeno zbog svog posla širom sveta, a u 83 odsto slučajeva nijedan počinilac nije uspešno procesuiran. Tokom prošlogodišnjeg perioda, KZZN je zabeležio potpunu nekažnjivost u 86 odsto slučajeva.

Stopa potpune nekažnjivosti malo je niža poslednjih godina. U „Putu ka pravdi“, studiji iz 2014. koja ispituje uzroke nekažnjivosti ubistava novinara i nudi moguća rešenja, CPJ je ustanovio da su ubice oslobođene u devet od 10 slučajeva od 2004. do 2013. godine.

Koliko je nekažnjivosti zločina nad novinarima ukorenjena možda najbolje ilustruje podatak da je u 12 zemalja iz Indeksa zabeleženo 80 odsto nerešenih slučajeva ubistava novinara u poslednjih 10 godina. Svih 12 država se pominje po više puta u Indeksu od 2008. godine, kada je KZZN prvi put objavio ovaj izveštaj, a sedam ih je na listi svake godine.

Nigerija je jedina zemlja koje se ove godine ne pominje u Indeksu. Jedno ubistvo, ono iz 2009. godine, više nije obuhvaćeno desetogodišnjim izveštajem.

Metodologija

Globalni indeks nekažnjivosti 2020. CPJ-a izračunat je na osnovu broja nerešenih slučajeva ubistava novinara u odnosu na procenat populacije svake zemlje. Aktuelni Indeks se odnosi na ubistva novinara koja su se desila od 1. septembra 2010. godine do 31. avgusta 2020. i koja još uvek nisu rešena.

Samo države koje imaju pet ili više nerešenih slučajeva uključene su u Indeks.

CPJ definiše ubistvo kao namerno oduzimanje života novinara koje se dogodilo u znak odmazde zbog njihovog rada. Indeks ne uzima u obzir novinare koji su poginuli u borbenim dejstvima ili dok su bili na opasnom zadatku, kao što su, na primer, protesti tokom kojih je došlo do nasilja.

Slučaj se smatra nerešenim sve dok presuda ne postoji, čak i ako su osumnjičeni identifikovani i lišeni slobode. Slučajevi u kojima su pojedini, ali ne i svi počinioci osuđeni smatraju se „delimično nekažnjenim“.

Slučajevi u kojima su osumnjičeni počinioci ubijeni tokom privođenja takođe se smatraju „delimično nekažnjenim“. Indeks isključivo beleži slučajeve u kojima su ubistva u potpunosti nekažnjena i ne bavi se onima u kojima je pravda delimično zadovoljena.

Za potrebe računanja Indeksa korišćeni su podaci o broju stanovnika dati u okviru Svetskih indikatora razvoja za 2019. Svetske banke, kakvi su bili u septembru 2020. i koji se mogu videti ovde.

BEOGRAD, 27.10.2020. – Ministarstvo unutrašnjih poslova izvestilo je Platformu Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara o napretku u istrazi slučajeva napada na novinare tokom julskih protesta u Srbiji.

Kako se iz odgovora MUP – a može videti većina slučajeva je i dalje u istražnoj fazi, neki nisu ni procesuirani, dok je identifikovana i uhapšena jedna osoba koja je zadržana u pritvoru 48 sati. To je osoba koja je polomila staklo ispred prostorija RTV Vojvodine u Novom Sadu 8. jula 2020. godine. Ovaj incident kvalifikovan je kao delo nasilničkog ponašanja, član 344 stav 1 Krivičnog zakonika Republike Srbije.

O ovim napadima međunarodne institucije i organizacije izvestila regionalna platforma SafeJournalists.net čija je NUNS članica u Srbiji. Tom prilikom pobrojani su slučajevi napada i ugrožavanja novinara koji su se dogodili od 7. do 9. jula ove godine, imeđu ostalih:

• Fizički napad na dvojicu snimatelja novinske agencije Tanjug
• Pokušaj policije da spreče rad novinarke N1 Jelene Zorić i snimatelja Aleksandra Cvrkotića
• Fizički napad članova MUP – a na novinare novinske agencije Beta Žikicu Stevanovića, Luku Pređu i Relju Pekića
• Pokušaj policije da spreče rad novinarki portala Nova S Milice Božinović i Nataše Latković
• Fizički napad na novinare RTS Milana Srdića i Lazara Vukadinovića u Novom Sadu kao i na njihove kolege u Nišu
• Fizički napad na novinara portala Nova S Vojislava Milovančevića i njegovog kolegu Uroša Arsića
• Oduzimanje opreme novinarki Insajdera Ireni Stević

MUP je izvestio Platformu Saveta Evrope samo o nekim od pobrojanih slučajeva. U slučaju ometanja na radu ekipe televizije N1 Sektor unutrašnje kontrole MUP – a radi na prikupljanu podataka po nalogu nadležnog tužioca. Kada je u pitanju slučaj ometanja na radu novinarki i novinara Marka Radonjica sa portala Nova S utvrđeno da slučajevi nisu prijavljeni i evidentirani u skladu sa zakonom propisanom procedurom i da nisu preduzete dalje radnje.

Fizički napad na kolegu Žikicu Stevanovića prijavljen je nadležnom tužilaštvu i preduzete su dodatne mere kako bi se utvrdilo ko je počinitelj tog krivičnog dela.

O napadu na Milana Srdića i Lazara Vukadinovića predstavnik MUP-a obavestio je nadležno tužilaštvo u Novom Sadu o podnetim krivičnim prijavama u vezi sa ovim događajem i nadležni tuzilac je ovo delo kvalifikovao kao delo nasilničkog ponašanja, član 344 stav 1 Krivičnog zakonika Republike Srbije. 13. jula, policajci su identifikovali i uhapsili osumnjičenog koji je u prisustvu branioca priznao da je počinio krivično delo. Policija navodi da će preduzeti i naredne korake kako bi identifikovali i lice koje je uzelo i polimilo kameru Lazara Vukadinovića.

Kada su u pitanju novinari RTS –a u Nišu, snimatelj Ivan Stambolić i novinarka Lidija Georgijeva, policija tvrdi da o ovom slučaju nisu bili obavešteni, odnosno da nije podneta prijava, te da su u telefonskom razgovoru sa novinarkom i snimateljem saznali da oni ne žele da podnose prijave u vezi sa ovim slučajem.

Na kraju u pismu Platformi Saveta Evrope predstavnici MUP -a navode da po Metodologiji za sprovođenje istraga u slučajevima zloupotreba od strane policije, istrage u slučajeve navodnih zloupotreba počinjenih od strane policije sprovodi javni tuzilac. Uzimajući u obzir da javni tužilac može izuzetno poveriti izvršenje određene dokazne radnje Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a, MUP će po prijemu takvog zahteva od strane tužioca pristupiti tom poslu kao prioritetu.

Kompletan tekst odgovora MUP – a možete pogledati na sledećem linku.

BEOGRAD, 13.10.2020. – Predsednica Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije (UTS) Lidija Komlen Nikolić izjavila je da načini na koje izvršna vlast vrši pritiske na nezavisan rad pravosudja nisu više klasični i da su pritisci formalnim aktima „gde vas zovu političari da vam zovu šefa“, odavno prestali da postoje.

Komlen Nikolić je u razgovoru za list Danas od utorka rekla da se pokušaji uticanja na pravosudne organe sve više vrše preko medija, tabloida, izjavama političara da se od tužilaca i sudija očekuje odredjeno ponašanje.

„Tu je, doduše, još uvek vrlo specifičan zakonodavni okvir, gde se najviše koplja lome oko ustavnih amandmana, kroz koje izvršna vlast po svaku cenu pokušava da na jedan perfidan način uvede kontrolu, kroz članove i način njihovog izbora u pravosudne savete, Visoki savet sudstva i druge visoke institucije koje bi trebalo dabrinu o nezavisnosti i organizaciji rada sudstva“, rekla je ona.

Pored toga korišćenje pandemije korona virusa da se mnoge institucije zadrže u v.d. stanju, kako je navela, koči njihov rad, kao i to da se i u redovnom stanju produži vanredno stanje je svojevrstan način pokušaja da se pravosudje „drži pod kontrolom“.

„Nakon preporuke Ministarstva pravde od 17. marta, koja se odnosila na funkcionisanje i rad sudova i tužilaštava za vreme pandemije, imamo situaciju gde već nakon uvodjenja vanrednog stanja, funkcioneri ministarstva javno istupaju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom gde otvoreno vrše pritisak što na tužioce, što na sudije, najavljuje da će oni insistirati na disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca ukoliko se ne predlaže i ne utvrdjuje pritvor za kršenje mera koje je Vlada donela za sprečavanje širenja pandemije“, rekla je Komlen Nikolić.