BEOGRAD, 07.10.2020.- Novi izveštaj Evropske komisije nepovoljno ocenjuje Srbiju kada je reč o medijima i slobodi izražavanja: bez napretka. Napadi na novinare, isključivo promovisanje vladajuće stranke, ekonomska nesigurnost medija – neki su od najvećih problema koje ovaj izveštaj ističe. Kao jednu od retkih pozitivnih stvari navode usvajanje medijske strategije, čija primena još uvek nije ni počela.

BEOGRAD, 05.10.2020. –

Zvonko Grulović, upravnik Centralnog zatvora, izjavio je da optuženi Igor Novaković nije izvođen iz zatvora i da o tome svedoče i knjige matične evidencije

Suđenje za paljenje kuće Milana Jovanovića, novinara portala Žig info, nastavljeno je danas u Palati pravde u Beogradu. Proces, koji je počeo još u aprilu prošle godine, vodi se protiv Dragoljuba Simonovića, bivšeg funkcionera Srpske napredne stranke i bivšeg predsednika opštine Grocka, okrivljenog za podstrekavanje, kao i protiv još trojice koji su učestvovali u napadu.

Na današnjem glavnom pretresu pojavio se oštećeni Milan Jovanović sa pravnim zastupnicima, kao i optuženi Dragoljub Simonović, Vladimir Mihailović i Igor Novaković sa svojim advokatskim timom, dok je za Aleksandrom Marinkovićem, koji je bacio Molotovljev koktel na kuću, raspisana međunarodna poternica.

Saslušana su dva svedoka. Prvi je bio Zvonko Grulović, upravnik Centralnog zatvora, a drugi advokat Miloš Mitrović.

Grulović je svedočio negirajući navode optuženog Novakovića, koji je tvrdio da je ranije nezakonito izvođen iz zatvora. Na pitanja sudije Slavka Žugića, kao i advokatskog tima odbrane i oštećenih, on je detaljno objašnjavao sistem rada i birokratije unutar zatvora.

“U knjigama matične evidencije se može jasno videti da Novaković nije izvođen iz Centralnog zatvora”, rekao je on.

Na pitanje odbrane da li je moguće da se desi da on ne zna za tako nešto, Grulović je odgovorio da to nije moguće. Sa druge strane, Grulović je takođe napomenuo da “ne postoje više video-snimci od tog dana, budući da se oni brišu nakon 30”.

Ipak, Miloš Mitrović, advokat koji je po službenoj dužnosti zastupao optuženog Mihailovića, na samom početku se izjasnio da “ostavlja mogućnost da ne može svega precizno da se seti”.

“Otkrio mi je da mu je Dragoljub Simonović rekao da ošteti auto ili tako nešto, a da će mu on pomoći da mu žena napreduje na poslu. Dobio je ponudu od tužioca da sve to prizna i da ga puste kući, te da bude osuđen na šest meseci kućnog pritvora, ali je to u međuvremenu povučeno”, rekao je Mitrović. On je dodao da mu “nije jasno zašto je tužilac promenio mišljenje”.

Na pitanje advokatskog tima oštećenih zašto taj dogovor nije formalizovan, on je rekao da “ne može da se seti razloga, jer je bilo pre dve godine”. Na kraju je napomenuo da “je tužilac zajedno sa policijom izvršio na Mihailovića nekakvu vrstu pritiska, da bi priznao”.

Nakon saslušanja svedoka advokatski tim optuženih je zatražio da se iz spisa predmeta izuzme iskaz okrivljenog Mihailovića, te su zatražili i izuzeće tužioca Predraga Milovanovića. Međutim, posle pauze, sudija Žugić je saopštio da je tužilac Drugog osnovnog javnog tužilaštva odbio zahtev odbrane za izuzeće. Uz molbu sudije da se suđenje nastavi, budući da su na suđenju bili prisutni i sudski veštaci, advokatski tim odbrane ipak je zatražio izuzeće glavnog tužioca, jer je odluku doneo na osnovu izvoda, a ne celovitog transkripta. Sudija Žugić je rekao da će ročište biti nastavljeno sutra, u utorak, 6. oktobra.

Kuća u plamenu

Kuća novinara Milana Jovanovića zapaljena je 12. decembra 2018. godine, nakon što su na garažu, koja je deo kuće, bačena dva Molotovljeva koktela. Jovanoviću je izgorela sva imovina koju je sticao tokom života. Preživeo je zahvaljujući supruzi koja ga je iznela ošamućenog od dima i lekova koje pije kao težak plućni bolesnik.

Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Dragoljuba Simonovića i zatražilo maksimalnu kaznu od osam godina zatvora zbog sumnje da je naložio paljenje kuće novinara portala Žig info Milana Jovanović. Simonović se tereti da je izvršio teško delo protiv opšte sigurnosti podstrekavanjem.

Za Vladimira Mihailovića kao saučesnika u izvršenju krivičnog dela zatražena je kazna zatvora u trajanju od pet godina, za Igora Novakovića, koji je takođe okrivljen kao saučesnik, kazna zatvora u trajanju od pet godina, a za Aleksandra Marinkovića kao izvršioca kazna zatvora u trajanju od šest godina zatvora. Zbog sumnje da su zapalili kuću novinara, prvo su uhapšeni Aleksandar Marinković, Igor Novaković i Bojana Cvetković Šijački. Šijački je priznala krivično delo i u sklopu dogovora sa tužilaštvom osuđena je na šest meseci kućnog pritvora i 50.000 dinara.

Dragoljub Simonović je uhapšen 25. januara 2019,  ali je pušten na slobodu 7. marta 2019.

BEOGRAD, 05.10.2020. – Reporteri bez granica pozvali su danas predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ispoštuje sopstvena obećanja koja je ranije dao i da omogući da se donesu pravedne presude za ubistvo Slavka Ćuruvije i paljenje kuće Milana Jovanovića.

„Nekažnjivost zločina nad novinarima u prošlosti dovodi do novih zločina. To je napredak koji je Srbiji u slučaju Slavka Ćuruvije potreban, a ne senka koja će ostati nad njegovim ubistvom“, kaže se u tvitu koji su danas postavili Reporteri bez granica.

„Odložena pravda je uskraćena pravda“, ukazuju Reporteri bez granica, međunarodna organizacija iz Pariza koja se, između ostalog, bavi promovisanjem slobode govore i slobode štampe.

Oni podsećaju da se suđenja optuženima za ubistvo Ćuruvije i paljenje kuće novinara Milana Jovanovića nastavljaju sutra (ponedeljak) i podstiču sudove da donesu brze, mudre i hrabre odluke o ovim zločinima, koji su se dogodili 1999. i 2018. godine.

Na godišnjoj listi Reportera bez granica koja rangira stepen medijskih sloboda u svetu, Srbija je i ove godine pala i sada je na 93. mestu među 180 država, između ostalog i zbog nezavršenih sudskih postupaka zbog zločina nad novinarima.

Pošto je Apelacioni sud ukinuo prvostepenu presudu, u ponedeljak počinje ponovno suđenje četvorici optuženih pripadnika Državne bezbednosti

Ponovljeno suđenje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije počinje sledeće nedelje. Tokom tri dana, u ponedeljak, utorak i petak (5, 6. i 9. oktobar), biće razmatrana pitanja koja je postavio Apelacioni sud kad je ukinuo prvostepenu presudu za ubistvo koje se dogodilo pre 21 godinu, 11. aprila 1999.

Ukidanje jedine do sada u Srbiji izrečene presude za ubistvo novinara i ponavljanje suđenja, koje je prethodno trajalo četiri godine, dočekano je sa velikim ogorčenjem i negodovanjem u domaćoj i međunarodnoj novinarskoj zajednici.

Početak ponovljenog suđenja prate očekivanja da ubice Slavka Ćuruvije budu konačno pravosnažno kažnjene, ali i strepnja da bi se moglo dogoditi suprotno.

Sporno N. N. lice

Prvostepena presuda protiv Radomira Markovića, bivšeg šefa Resora državne bezbednosti, koji je označen kao naredbodavac ubistva, te Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, pala je na Apelacionom sudu jer je u njoj navedeno da je ubistvo naručilo i izvršilo N. N. lice.

U presudi je iz toga izveden niz zaključaka za koje, prema obrazloženju apelacije, nema dokaza niti svedoka. Apelacioni sud je ocenio i da je njome „prekoračena optužnica, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka“.

Ko može da ubije čoveka čiji je život država potpuno kontrolisala – znala svaki njegov korak, prisluškivala svaku reč, videla svaki njegov kontakt? Jedino država. (Tužilac Milenko Mandić)

„Uvođenjem N. N. lica u izreku presude, a koje je, prema utvrđenju prvostepenog suda, učestvovalo u radnji izvršenja krivičnog dela zajedno sa okrivljenima, i to kao neposredni izvršilac, kao i dodavanjem novih radnji okrivljenima Radonjiću, Kuraku i Romiću, prvostepeni sud je, kada je reč o načinu izvršenja krivičnog dela, značajno izmenio činjenično stanje koje je po sopstvenoj oceni utvrdio, u odnosu na činjenično stanje opisano u optužnici“, zaključio je Apelacioni sud.

Sa posebno velikim razočaranjem dočekana je odluka apelacije da postupak vrati prvostepenom veću. Očekivalo se da, ako već ukida presudu, zbog dužine trajanja dosadašnjeg postupka i velikog značaja ovog procesa, apelacija treba da otvori pretres i meritorno donese odluku u ovom slučaju na osnovu optužnice.

Sudsko veće Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu (tzv. Specijalni sud), koje je u aprilu 2019. godine na ukupno 100 godina zatvora osudilo četvoricu pripadnika Državne bezbednosti za ubistvo Ćuruvije, bez otezanja je zakazalo tri ročišta u ponovljenom postupku. To je dobar znak posle četvorogodišnjeg procesa pred ovim većem, tokom kojeg se do presude došlo teškom mukom, uz mnogo odugovlačenja i opstrukcije.

MEĐUNARODNA UDRUŽENJA TRAŽE KAŽNJAVANJE UBICA ĆURUVIJE

Najznačajnija evropska i svetska udruženja koja se bave zaštitom novinara i slobode medija oglasila su se povodom ukidanja prvostepene presude i odlaganja kazne za zločin.

Međunarodni institut za štampu (IPI), globalna mreža urednika i novinara koja se bavi medijskim slobodama, objavio je tekst u kome se izražava zgroženost zbog ukidanja prvostepene presude i ponovnog suđenja i izražava nada da će „oni koji su naredili, planirali i počinili ubistvo Slavka Ćuruvije napokon biti poslati u zatvor“.

Predsednik Evropske federacije novinara (EFJ) Mogens Bliher Bjeregard ocenio je da je „šokantan način na koji je pravda uklonjena ili odložena u ovom slučaju“.

„Naše kolege u Srbiji decenijama se bore protiv nekažnjivosti. Kada su počinioci i dalje na slobodi – bezbednost novinara i sloboda medija su u opasnosti“, ukazao je Bjeregard.

Njujorški Komitet za zaštitu novinara (CPJ) saopštio je da je uznemiren i razočaran odlukom suda u Srbiji, a ukidanje presude „čini da se svet pita da li će pravda u ovom slučaju ikada biti zadovoljena“, naveo je Karlos Martines de la Serna, direktor programa te nevladine organizacije sa sedištem u Njujorku.

„Duboko je zabrinjavajuće to što 21 godina od ubistva nije bila dovoljna da Srbija osudi ubice novinara i tako započne borbu protiv nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima. Štaviše, poništavanje presude izlaže srpske novinare, koji su izloženi redovnim fizičkim napadima, novim neizvesnostima“, ukazao je Pavol Salaj, predstavnik Reportera bez granica za Evropsku uniju i Zapadni Balkan.

Organizacija Reporteri bez granica upozorila je da neefikasnost države u zadovoljavanju pravde podstiče počinioce takvih zločina.

Ružić: Postoje dokazi da je Kurak ubio Ćuruviju

Kako je za Cenzolovku ranije rekao Slobodan Ružić, advokat dece Slavka Ćuruvije, Jelene i Radeta, ponovljeni postupak neće značiti ponavljanje suđenja od početka, niti izvođenje novih dokaza i svedoka, te zato ne bi trebalo da traje predugo.

Kako je objasnio Ružić, od sudija se traži da odgovore na sva konkretna pitanja koja je postavio Apelacioni sud, kvalitetno obrazlože presudu na osnovu onog što već imaju i da sve to smeste u kontekst drugih ubistava koja je izvršio režim Slobodana Miloševića. 

Početak ponovljenog suđenja prate očekivanja da ubice Slavka Ćuruvije budu konačno pravosnažno kažnjene, ali i strepnja da bi se moglo dogoditi suprotno

„Apelacioni sud je iskasapio prvostepenu presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije, ali to ne znači da je sugerisao da okrivljeni treba da budu oslobođeni“, ocenio je Ružić za Cenzolovku i izneo očekivanje da Specijalni sud prihvati sve navode iz optužnice i odustane od prvobitne konstrukcije da je neposredni izvršilac zločina N. N. lice.

„Naravno da nema neposrednog dokaza da je Kurak taj koji je pucao u Slavka, ali ima više nego dovoljno posrednih dokaza koji ukazuju na to“, rekao je Ružić.

Na ponovljenom suđenju se očekuje da tužilac, advokati odbrane i zastupnik oštećenih iznesu završne reči i da nakon toga sudije donesu novu presudu koja može biti i oslobađajuća. Očekuje se da na tu presudu budu podnete žalbe i da, moguće već tokom sledeće godine, predmet ponovo dođe pred Apelacioni sud.

Tužilac neće predlagati nove svedoke

U ponovljenom postupku tužilac neće, kako Cenzolovka nezvanično saznaje, predlagati nove svedoke ni dokaze, već će ponoviti navode iz optužnice od koje nije odustao. Da podsetimo, i sam tužilac se žalio na prvostepenu presudu upravo zbog konstrukcija oko N. N. lica koje ona sadrži.

Zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić je u završnoj reči u prvostepenom postupku rekao da je Ćuruvija ubijen po nalogu iz vrha vlasti, a da je porota bila cela vlada:

„Ko može da ubije čoveka čiji je život država potpuno kontrolisala – znala svaki njegov korak, prisluškivala svaku reč, videla svaki njegov kontakt? Jedino država.“

Strategija odbrane na ponovljenom suđenju zasad nije poznata, mada oni sve vreme vode kampanju u kojoj tvrde da „nema dokaza“ da su njihovi klijenti izvršili krivično delo za koje su prvostepeno osuđeni.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zaštita prava na slobodu izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije“, koji sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.

BEOGRAD. 30.09.2020. – Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu zatražilo je od Sektora za unutrašnju kontrolu MUP-a da utvrdi identitet policajaca koji su tokom protesta u Beogradu 8. jula pretukli izveštača Bete Žikicu Stevanovića, saznaje Udruženje novinara Srbije (UNS).

Prvom osnovnom javnom tužilaštvu je 14. jula dostavljen preliminarni izveštaj Odeljenja za uviđajno-operativne poslove Uprave kriminalističke policije, a u avgustu izveštaj Sektora unutrašnje kontrole u vezi sa prebijanjem novinara Bete.

– Povodom navoda ovih izveštaja Prvo osnovno javno tužilaštvo je Ministarstvu unutrašnjih poslova – Sektoru za unutrašnju kontrolu uputilo Zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja radi utvrđivanja identiteta NN policijskih službenika zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo Zlostavljanje i mučenje iz člana 137, stav 3, u vezi stava 1, Krivičnog zakonika Republike Srbije, rečeno je UNS-u u tužilaštvu.

Iz tužilaštva navode da je postupanje po njihovom zahtevu u toku i da očekuju povratni izveštaj uz identifikaciju osumnjičenih.

Novinar Bete Žikica Stevanović izveštavao je 8. jula, sa druge večeri protesta u Beogradu, kada su ga kod Pravnog fakulteta dvojica uniformisanih policajaca iz jedinice koja je potiskivala demonstrante pendrecima oborila na zemlju i nastavila da ga udaraju po glavi i telu.

Izveštač Bete prethodno je u više navrata uzviknuo da je novinar a u ruci je držao novinarsku legitimaciju. Njemu je lekarska pomoć iste večeri pružena u Urgentnom centru gde su konstatovane povrede glave i tela.

Prema UNS-ovoj evidenciji od 7. do 11. jula u Beogradu, Nišu i Novom Sadu napadnuto je i u radu ometano 28 novinara, snimatelja i fotoreportera koji su izveštavali sa protesta. Najveći broj slučajeva, kako je ranije pisao UNS, iako pobrojan u saopštenjima UNS-a i drugih novinarskih i medijskih organizacija, nije prijavljen policiji.

Nezavisno udruženje novinara Srbije osuđuje napad na ekipu TV N1, ali pozdravlja izvinjenje koje su predstavnici firme „Aseko“ i „G4S Secure Solutions“ uputili i očekuje da će napadač odgovarati za nasilničko ponašanje.

Dana 23. septembra dok je ekipa TV N1 na terenu snimala zgradu firme Aseko za potrebe priloga, prišao im je radnik firme angažovane na obezbeđenju tog objekta, udario kameru i uputio pretnju: „Samo dođete tu ko neki indijanci, mislite da ako su vas iz Amerike poslali da možete da radite šta hoćete. Dosadan si. Dođi u moju kuću upucaću te ko zeca još kad te vidim odakle si doš’o.“

Vrlo brzo nakon što je javnost saznala za incident, kompanije „Aseko“ i „G4S Secure Solutions“ uputile su izvinjenje ekipi TV N1.

Podsećamo da su ovakva onemogućavanja obavljanja novinarskog posla u Srbiji nažalost postala svakodnevnica, što pokazuje i broj napada i pritisaka zabeleženih u bazi našeg udruženja koji od početka ove godine iznosi 148.

NUNS će ovaj slučaj pratiti i dalje i zabeležiti u domaćoj i regionalnoj bazi podataka napada na novinare (bazenuns.rs i safejournalists.net).

NUNS, 24. septembra 2020.

Prilikom pokušaja snimanja zgrade kompanije „Aseko“ za potrebe TV priloga, ekipu N1 napao je radnik firme koja je angažovana na obezbeđenju tog objekta, uz udaranje kamere i otvorene pretnje.

„Samo dođete tu ko neki indijanci, mislite da ako su vas iz Amerike poslali da možete da radite šta hoćete. Dosadan si. Dođi u moju kuću upucaću te ko zeca još kad te vidim odakle si doš’o“, rekao je radnik obezbeđenja ekipi N1.

Povodom incidenta ispred zgrade u kojoj se nalaze njene prostorije, kompanija Aseko uputila je izvinjenje televiziji N1.

„Radnik obezbeđenja koji je onemogućio snimanje zgrade nije zaposlen u našoj kompaniji, niti angažovan sa naše strane. Žao nam je zbog navedene situacije, pogotovo što kao kompanija ne podržavamo nijednu vrstu neprofesionalnog i nasilnog ponašanja“, poručuju iz kompanije Aseko.

Podsetimo, potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić ostavila je prethodno na pisarnici Republičkog javnog tužilaštva ugovore u kojima se, kako kaže, vidi da je kompanija „Aseko“, u kojoj radi brat premijerke Ane Brnabić, Igor Brnabić dobila 180 miliona dinara za projekat Kancelarije za IT upravu koja je u nadležnosti predsednice Vlade.

U reakciji firma Aseko navodi da više od jedne decenije posluje sa javnim sektorom i ima uspešnu saradnju sa više od 20 institucija.

http://https://www.youtube.com/watch?v=XmR2teFgQSg&feature=emb_title