BEOGRAD, 27.06.2017. – Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine najoštrije osuđuju pretnju upućenu putem Fejsbuka novinarki i zamenici glavnog urednika Cenzolovke Mariji Vučić.

NUNS i NDNV očekuju da Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal po hitnom postupku ispita slučaj, ustanovi identitet autora preteće poruke i protiv njega pokrene krivični postupak. Takođe, novinarska udruženja ukazuju da i ovaj slučaj pokazuje koliko neadekvatna reakcija pravosudnog sistema i tolerancija govora mržnje i pretnji ohrabruje nasilništvo i ekstremizam.

Nakon što je u petak objavila tekst o tome kako su ekstremni desničari u Nišu sprečili projekciju filma „Albanke su naše sestre“, novinarki Mariji Vučić je preko Fejsbuka upućena pretnja: „Kamenjarko, ići ćeš pod mač ubrzo“. Pretnju je postavljena na lažnom profilu na kome je fotografija Miroljuba Petrovića, inače poznatog po izjavama da aktiviste pojedinih NVO, homoseksualce, ateiste… treba kažnjavati smrtnim kaznama – kamenovanjem i slanjem „pod mač“.

Koleginica Marija Vučić u izjavi za pravnu službu NUNS-a navodi da joj je preteća poruka upućena preko Fejsbuka u noći između prošlog petka i subote (23-24. juna), samo nekoliko sati nakon što je na sajtu Cenzolovke objavljen njen tekst „Pretnje niških ekstremista: Sad će doći Vučićevo obezbeđenje, oni znaju sa novinarima“.

“Nemam dokaza da je povod za pretnju sam tekst, ali ima indicije da je tako jer je tekst objavljen u petak u toku dana a pretnja je stigla tokom noći. Ne znam o kome se radi, slučaj sam odmah prijavila policiji i tužilaštvu. Sutradan su me obavestili da su počeli da rade po prijavi, da je slučaj uzet u rad po hitnom postupku i ja se nadam da će naći onoga ko je pretio”, izjavila je Marija Vučić. Objasnila je da joj je preteća poruka upućena u deo inboksa u koji stižu poruke onih koji nisu na njenoj listi Fejsbuk prijatelja.

BEOGRAD, 14.06.2017. – „Ako je režimu bio problem Ćuruvija ili bilo koji drugi novinar, mogli su potpuno legitimno da nas pošalju u rat, jer je apsurdno bilo pratiti i ubijati bilo koga. Više mi liči da je njegovo ubistvo bilo nečiji lični kapric, osveta zbog nečeg što je možda uradio“, rekao je na današnjem ročištu za ubistvo Slavka Ćuruvije Dragan Kojadinović, glavni i odgovorni urednik Studija B u vreme ubistva.

Kojadinović je naveo da je Ćuruviju poznavao, mada privatno nisu imali kontakata, te da je za njegovo ubistvo saznao ubrzo nakon što se ono dogodilo, kada je 11. aprila Studiju B telefonom to javio slušalac.

„Kolega koji je primio telefonski poziv saopštio mi je da smo dobili informaciju da je Ćuruvija ubijen ispred svoje zgrade. Odmah sam pozvao tadašnjeg vlasnika lista Svedok Vladana Dinića, koji se nalazio u blizini zgrade Borbe u Kosovskoj ulici, da to proveri. Otrčao je tamo i ubrzo mi javio da je to tačno – da Ćuruvija leži sam u lokvi krvi u tom prolazu“, rekao je Kojadinović.

Dinić mu je, kaže, kasnije ispričao da je uoči samog ubistva sreo Ćuruviju koji je sa Brankom Prpom išao na ručak, kao i da je dodatno bio iznenađen time što na mestu ubistva, kada je stigao, nije bilo nikog „osim dva mala Roma“.

„Oni su rekli da su ubice pobegle u obližnju Komercijalnu banku. Pričalo se da se u toj Komercijalnoj banci nalazi RDB“, ispričao je on.

Vest je, kako navodi, odmah objavljena na Studiju B, a program je zbog nje prekinut. Drugi mediji, međutim, prema Kojadinovićevim rečima, nisu to uradili.

„Kasnije će se ispostaviti da je Studio B jedini to objavio. U drugim medijima se tri dana kasnije u hronici pojavila vest od tri-četiri reda, kao da je u pitanju ubistvo nekog ‘beznačajnog’, a ne ono koje treba da bude na naslovnoj strani“, rekao je on i dodao da mu je čudno što je za svedoka pozvan on koji je to objavio, a „ne oni koji nisu, iako oni očito imaju više informacija“.

Novinarski pakao Miloševićevog režima

Kojadinović je u detaljnom, neometanom izlaganju podsetio na atmosferu koja je tih godina vladala u srpskim medijima i na „nakaradni Zakon o javnom informisanju“ donet 1998. godine, kada je ministar informisanja bio Aleksandar Vučić, a koji je bio „podloga za represiju prema medijima“.

Nezavisni i kritički mediji su po zloglasnom zakonu bili kažnjavani iz dana u dan, „Studio B čak šest puta, a Dnevni telegraf najviše, i to naročito nakon što se Ćuruvija vratio iz SAD“.

„U roku od 24 sata od podnošenja tužbe morala je da se donese presuda, a 24 sata od presude da se plati, bez mogućnosti odbrane. Plenili su im stvari u redakciji, to je bio progon od kojeg niste mogli da se zaštitite nikako“, rekao je on.

Jednom prilikom, kada je Dnevni telegraf bio kažnjen, Studio B je organizovao okrugli sto posvećen tome.

„Tu je bio sudija Ivošević, glavni urednik Blica, Ćuruvija, a ja sam vodio program. On je bio veoma nervozan sve vreme, čak i arogantan, a mi smo se tu okupili zbog njega. Pitao sam Ljiljanu Smajlović, tada njegovu novinarku, koja je došla s njim, o čemu se radi. Rekla je da ni ona ne zna. Možda je bio nervozan zbog svih tih pritisaka, a možda je posredi bilo nešto drugo“, kazao je Kojadinović.

Prisetio se i da je tada Ćuruvija na pitanje ko bi mogao da bude novi predsednik Srbije odgovorio: „Evo, ja bih mogao“.

„Ne verujem da je bio ozbiljan kada je pričao da hoće da bude predsednik. Bio je malo nadmen“, rekao je Kojadinović.

Nakon Ćuruvijinog ubistva je, kaže, bilo nemoguće organizovati živu debatu o tome, jer su kolege bile zastrašene i bilo je teško naći sagovornike.

Takođe je bilo nemoguće nastaviti novinarsko izveštavanje o ubistvu. Studio B je pokušavao da dođe do odgovora dokle se stiglo u istrazi, ali „policija i tužilaštvo nisu radili ništa“, a novinari bi u institucijama „nailazili na zid“.

„Strani plaćenici“ koji ne žele da napuste bombardovanu zemlju

Kojadinović je govorio i o tome kako je u to vreme desetak urednika vodećih medija osećalo da su mete, što je njemu, kako tvrdi, potvrdio lično i Ričard Holbruk, tadašnji zamenik državnog sekretara SAD.

„Na Studiju B je Holbruk gostovao 23. marta, pred poslednji razgovor sa Miloševićem nakon koga je usledilo bombardovanje. Upozorio me je da su novinari posebno ugroženi i ponudio mi pomoć da se moja žena i ja evakuišemo iz zemlje. Ja sam to odbio. I Ćuruvija je mogao da se skloni u Crnu Goru ili negde drugde, ali smo svi osećali da ovde imamo važnija posla“, rekao je on.

Odgovarajući na pitanja prvookrivljenog Radeta Markovića, Kojadinović je objasnio da sebe nikada nije smatrao neprijateljem svoje zemlje, iako je bio protiv režima Slobodana Miloševića, „ali da je verovao da svojim radom može nešto da promeni“.

„Petnaestak dana pred bombardovanje moja je TV ekipa bila u Solunu na nekom filmskom festivalu, kada su u solunskoj luci videli američke brodove i istovar oružja. Snimili smo to i te snimke dostavili nadležnim organima. Mi – koje vi nazivate ’neprijateljima’ i ’stranim plaćenicima’“, na šta je Marković odgovorio da „smo svi tokom rata bili na istoj strani“.

Teodorović: Nikčević odbio da primi poziv na saslušanje

Današnje ročište započeto je svedočenjem Miloša Teodorovića, nekadašnjeg načelnika Pete uprave RDB (tzv. Analitike), još jednog člana komisije koja je po nalogu tužilaštva u novembru 2000. godine sakupljala informacije u vezi sa pojavljivanjem takozvanog dosijea „Ćuran“ u medijima za koga Teodorović kaže da nije dosije već papir o tajnom praćenju Ćuruvije koji nije imao ni formu dokumenta.

Teodorović je svedok odbrane. Iako su u toku saslušanja svedoka tužilaštva, sudija Snežana Jovanović je zbog racionalnosti postupka napravila izuzetak i pozvala Teodorovića da da izjavu, jer su pre njega na istu temu svedočila druga dva člana iste komisije, Aleksandar Gak, nekadašnji načelnik RDB za Novi Sad, i Radiša Roskić, nekadašnji načelnik Desete uprave RDB.

Teodorović je ponovio da je bio pozvan u četvoročlanu komisiju koju su pored njega činila još tri načelnika RDB, pomenuti Gak i Roskić, te šef komisije (ili grupe kako su ih još nazivali) Ljubomir Ristić, načelnik RDB za Niš i tadašnji zamenik načelnika RDB.

„Na sastanku kod Nikole Ćurčića, zamenika načelnika RDB, upoznat sam da smo članovi komisije koja treba da postupa po nalogu Okružnog tužilaštva. Podeljena su nam rešenja, dodeljene prostorije i mi smo pristupili realizaciji naloga. U stvari, bila su dva naloga, u prvom je trebalo da odgovorimo na izvestan broj pitanja, mislim da ih je bilo između 12 i 15, gde se od nas tražilo da obavimo razgovore sa svim pripadnicima Devetog, pratećeg odeljenje CRDB Beograd, koji su primenjivali meru tajnog praćenja Slavka Ćuruvije. Trebalo je da razgovaramo ne samo sa radnicima već i sa njihovim rukovodiocima, dežurnim načelnicima, načelnikom Centra, zamenikom načelnika itd., i da nam te izjave svojeručno potpišu. U drugom delu tražilo se da sakupimo činjenice i okolnosti pod kojima je došlo do toga da jedan dokument iz CRDB Beograd. U novinama čitam da je to dosije – a nije to nikakav dosije – dospeo u javnost. Reč je o tajnom praćenju ‘objekta Ćuran’“, ispričao je Teodorović koji će kasnije više puta ponoviti da se ne radi ni o kakvom dosijeu, pa čak ni o dokumentu, već o prikupljenom materijalu od kojeg je tek trebalo sačiniti izveštaj, odnosno dokument.

Odgovarajući na pitanja advokata odbrane Zore Dobričanin Nikodinović, Teodorović je rekao da je rad komisije trajao dvadesetak dana. Rekao je, kao i njegovi prethodnici, da nisu saslušali tadašnjeg koministra unutrašnjih poslova Stevana Nikčevića, u vreme ubistva Slavka Ćuruvije zamenika Milana Radonjića, ali je dao bizaran razlog:

„Koliko sam ja čuo, odbio je da primi poziv jer na koverti nije pisalo da je ministar. Čuo sam to od predsednika komisije Ristića. Ja sam siguran da je koverta bila ispravno adresirana.“

Teodorović je u vezi s Nikčevićem još rekao da je upravo on, kako se izrazio, tek pristiglom Milanu Radonjiću dao dokument sa obaveštenjem da Slavka Ćuruviju treba pratiti. Posle toga je, kaže Teodorović, Milan Radonjić potpisao nalog za meru tajnog praćenja i osmatranja novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina.

Na pitanje zamenika tužioca Milenka Mandića da li je video dokument koji je Nikčević dao Radonjiću sa sugestijom da se baš prema Ćuruviji počnu primenjivati mere, Teodorović je rekao da nije.

On je rekao da je ove činjenice komisija utvrdila u razgovoru sa Radonjićem, dok sa Nikčevićem razgovor iz pomenutih razloga nije obavljen. Potvrdio je da nisu svi koji su imali veze sa pratnjom Slavka Ćuruvije tih dana saslušani, niti su od svih uzete izjave. Neki su, kaže, bili bolesni ili nedostupni, među njima i tadašnji načelnik Petog odeljenja CRDB Beograd Vladimir Nikolić.

Vođen pitanjima advokata odbrane, Teodorović je rekao da je dokument koji se u javnosti pojavio kao dosije „Ćuran“ sastavio Ratko Ljubojević, u dva primerka, i da je oba primerka predao Vladimiru Nikoliću.

Teodorović je još rekao da je prema onome što je utvrdila komisija, Slavko Ćuruvija praćen „šest meseci do godinu dana“ pre atentata, da je bio pod stalnim merama tajnog praćenja telefonskih razgovora, dok je mera praćenja i osmatranja na terenu bila retka i povremena.

Teodorović je, kako je rekao, od 1994. do 2004. godine bio na čelu tročlane komisije RDB koja je bila zadužena za uništavanje dokumentacije.

„Ta komisija je osnovana 1992. godine, a ja sam postao njen predsednik 1994. Načelnik je tada bio Jovica Stanišić, dve godine kasnije za načelnika dolazi Radomir Marković, a posle 5. oktobra Goran Petrović. Za sve to vreme ja sam na čelu komisije, do mog penzionisanja 2004. godine i odgovorno tvrdim da je dokumentacija uništavana uvek po pravilima rada u Službi i uz pisani nalog načelnika.“

Teodorović je ispričao i da je nakon objavljivanja dosijea „Ćuran“ u medijima, na svoju ruku, celokupnu dokumentaciju Pete uprave RDB (Analitika) preselio iz zgrade Ineksa, gde se uprava nalazila, u zgradu Instituta za bezbednost na Banjici. Ovaj podatak je zainteresovao sudiju Snežanu Jovanović koja ga je pitala zašto je to uradio, da li je nekog o tome obavestio ili je to uradio na svoju ruku, gde je premestio dokumentaciju, da li iz nje nešto nedostaje, da li ju je kasnije vratio u Petu upravu itd. Teodorović je odgovorio da je on sam doneo takvu odluku jer mu je dokumentacija bila poverena, da je samo obavestio nadležnog zamenika načelnika RDB te da ništa od dokumentacije Pete uprave nije izgubljeno ili nestalo u tim selidbama. Sve je to preduzeo u strahu da se Petoj upravi ne desi nešto slično kao što se desilo CRDB Beograd sa dokumentom o Ćuruviji.

BRISEL, 07.06.2017. – Evropska federacija novinara (EFJ) se pridružuje Regionalnoj platformi Zapadnog Balkana za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednosti novinara u osudi verbalnih i fizičkih napada na novinare iz produkcije Insajder, portala VICE, Radio Beograda i dnevnog lista Danas za vreme inauguracije Predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji su se desili 31. maja u Beogradu.

Do napada je došlo dok su se Vučićeve pristalice i opozicioni aktivisti sukobili ispred Skupštine Srbije. Prema izveštajima iz medija, novinarka Danas-a Lidija Valtner je uzimala izjavu jednog od demonstranta kada su je odvukla dva lica držeći je za vrat, pokušavajući da joj uzmu mobilni telefon. Ona je objasnila da su policajci u civilu posmatrali napad ali nisu pritekli u pomoć. Nasilje i verbalni napadi su takođe korišćeni da spreče novinare portal VICE, Radio Beograda i Insajdera da izveštavaju sa protesta.

„Platforma zahteva od nadležnih organa da se utvrdi ko je odgovoran za propuste policijskih snaga da deluju i zaštite novinare,“ navodi se u saopštenju potpisanom od strane  šest novinarskih udruženja  i sindikata u zemljama Zapadnog Balkana. Evropska federacija novinara poziva srpske vlasti da sprovedu brzu istragu.

EFJ i IFJ će prijaviti slučaj Platformi za bezbednost novinara Saveta Evrope.

BEOGRAD,  02.06.2017 – Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednosti novinara, koja zastupa više od 7800 članova najoštrije osuđuje fizičke i verbalne napade na novinare koji su se desili 31. maja u Beogradu.

Novinari dnevnog lista Danas, produkcije Insajder, portala VICE i Espresso i Radio Beograda napadnuti su dok su izveštavali sa javnog skupa povodom obeležavanja inauguracije novog predsednika Republike Srbije. Posebno zabrinjavaju svedočenja napadnutih kolega da pripadnici policije nisu ništa preduzimali dok su grupe huligana vređale novinare, pretile im i fizički ih uklanjale sa mesta javnih dešavanja.

“Tužna je činjenica da su svim jučerašnjim incidentima svedočili policajci: u civilu ili uniformi. Neki su okretali glave, neki slegali ramenima, a treći se, prema tvrdnjama napadnutih novinara, pravdali govoreći kako im policija ne može pomoći”, izjavio je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Slaviša Lekić.

Napad na novinare je direktan napad na slobodu izražavanja i na pravo građana da budu informisani. Još više zabrinjava činjenica da policija, koja treba da štiti sve građane, nije reagovala. Takvo ponašanje nije prihvatljivo i država treba da snosi punu odgovornost.

Platforma će se tim povodom obratiti vlastima u Srbiji i zahtevati da policija i tužilaštvo sprovedu hitnu istragu kako bi se temeljno ispitale sve činjenice u vezi sa jučerašnjim napadima na novinare koji su brutalno sprečavani da izveštavaju sa javnih skupova. Pored toga, Platforma će zahtevati od nadležnih organa da se utvrdi ko je odgovoran za propuste policijskih snaga da deluju i zaštite novinare.

Regionalna platforma snažno podržava Nezavisno udruženje novinara Srbije i druge novinarske i medijske organizacije u naporima da zaštite novinare i slobodu govora. Platforma poziva međunarodne organizacije koje se bave zaštitom medijskih i novinarskih sloboda i prava da od srpskih vlasti zahtevaju da istraže jučerašnje napade na novinare i o tome obaveste javnost.

Samo u prvih pet meseci ove godine, računajući i jučerašnje incidente, u Srbiji je evidentirano 39 slučajeva direktnih pritisaka, verbalnih pretnji i fizičkih napada na novinare.

Udruženje/udruga BiH novinari

Sindikat medija Crne Gore

Hrvatsko novinarsko društvo

Udruženje novinara Kosova

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Društvo novinara Makedonije

Sarajevo – Podgorica – Zagreb – Priština – Beograd – Skoplje,  1. juna 2017. godine

BEOGRAD, 09.04.2017. – Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine najoštrije osuđuju pretnje upućene poznatoj tv novinarki i voditeljki Tatjani Vojtehovski i pozivaju policiju da hitno preduzme sve radnje kako bi utvrdila ko je autor preteće poruke.

Na stablu neposredno pored Crkve Svetog Marka juče je pronađena rukom ispisana poruka Vojtehovskoj „koliko te Zajev i Tači plaćaju da rušiš zid sa srpskim mučenicima“. U nastavku poruke i jeziva pretnja: „Ustaška kopilad ću streljati iza prve krivine!“

NUNS i NDNV će o pretnji obavestiti MUP i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal u skladu sa mehanizmom uspostavljenim Sporazumom o saradnji i podizanju bezbednosti novinara, koji su krajem prošle godine potpisali Policija, Tužilaštvo i novinarska i medijska udruženja.

SARAJEVO, 06.04.2017. – European Western Balkans je razgovarao sa Dejvidom Mekalisterom, nemačkim poslanikom u Evropskom parlamentu, predsednikom Odbora za spoljne poslove i izvestiocem za Srbiju jedine institucije Evropske unije čiji su članovi izabrani na neposrednim izborima. Govorio je o samitu premijera država Zapadnog Balkana u Sarajevu, svom radu u Evropskom parlamentu, rušenju objekata u Savamali, slobodi medija i skorašnjoj poseti Federike Mogerini zemljama Zapadnog Balkana.

European Western Balkans: Šta mislite o samitu šest premijera Zapadnog Balkana u Sarajevu? Smatrate li da tenzije među balkanskim zemljama mogu biti umanjene nakon održanog samita?

Dejvid Mekalister: Premijeri su naglasili svoju posvećenost perspektivi integracije u EU i istakli da je iskrena privrženost procesu pomirenja suštinska za stabilnost njihovog zajedničkog regiona. Konstantne razmene mišljenja među liderima ovih šest zemalja su važne za rešavanje bilateralnih pitanja. Ovo je bio koristan simbol koji nam je bio potreban u ovom trenutku.

EWB: Da li činjenica da ste postali predsednik Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) može uticati na vaš rad kao izvestioca za Srbiju? Da li ćete pratiti dešavanja u Srbiji sa istom preciznošću?

DM: To što sam postao predsednik Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) nema negativan uticaj na moj rad kao izvestioca za Srbiju. Važi i obratno. Znanje koje sam stekao kao izvestilac za Srbiju imalo je pozitivan uticaj na moj rad kao novog predsednika AFET-a.

EWB: Slučaj Savamale se konačno našao u nacrtu Rezolucije Evropskog parlamenta o Izveštaju o Srbiji. Koliko smatrate bitnim ovaj slučaj za Srbiju i njen evropski put?

DM: Evropska Unija je oduvek bila jasna da je vladavina prava u srcu procesa pristupanja Srbije. Implementacija akcionih planova za poglavlja 23 i 24 ostaju ključna. U ovom kontekstu, poslanici u Evropskom parlamentu su uzeli u obzir kontroverzna dešavanja u beogradskoj četvrti Savamala i ohrabrili srpske vlasti da ovaj slučaj što pre razreše.

EWB: Organizacije civilnog drušva iz Srbije su zabrinute zbog slobode medija i ljudskih prava u zemlju, uprkos činjenici da Srbija ostvaruje napredak u pristupnim pregovorima. Koje je vaše mišljenje po ovom pitanju?

DM: Sloboda medija je sastavni deo demokratije. Posmatrači u Beogradu i Briselu sa kojima razgovaram su zabrinuti zbog pogoršanja uslova za potpuno slobodno praktikovanje slobode izražavanja u Srbiji. Pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara ostaju pitanje za zabrinutost. Evropski parlament je bio jasan o potrebi stvaranja okruženja koje je naklonjeno medijima u svih šest država Zapabnog Balkana.

EWB: Smatrate li da je poseta visoke predstavnice/potpredsednice Evropske komisije Federike Mogerini Balkanu imala uticaj na trenutnu političku situaciju u regionu? Kako biste ocenili ovu posetu?

DM: Zemlje Zapadnog Balkana se suočavaju sa teškim političkim izazovima. Njenom posetom, visoka predstavnica/potpredsednica Mogerini je podvukla snažnu podršku Evropske unije regionu. Ostanak na evropskom putu znači stabilnost i bezbednost za Zapadni Balkan. Federika Mogerini je pronašla prave reči u njenom obraćanju studentima u Skoplju: „Govorim vam – Budite nestrpljivi! i pitajte ono što želite i pokušajte da radite ono što želite. Ne govorim vam da čekate bolja vremena; govorim vam da se uključite, ostanete pozitivni, pozitivni i dosledni i da ne dozvolite da se frustracija pretvori u cinizam, nasilje ili podele“. Ne bih imao da dodam ništa više.

BEOGRAD, 22.03.2017. – Dok se Vučić takmiči sam sa sobom, pa se jednog dana u elektronskim medijima pojavljuje 60 odsto kao premijer a 40 odsto kao kandidat za predsednika, drugog dana obrnuto, a svih dana kampanju mu vode i to državnim resursima ministri u vladi i, naravno, koalicioni partneri, desilo se ono što je do sada bilo nezamislivo “u novijoj srpskoj istoriji,“ ! U dnevniku sabijenom na trideset, Vučić traje četrdesetpet minuta! Ova dosetka verodostojno odslikava prilike u kojima se održavaju predsednički izbori proleća 2017. i koji, sve ukazuje, zbog enormnog favorizovanja Vučića, ne mogu da budu fer, a zbog raznih ucena i pritisaka na zaposlene da glasaju za njega, naročito u državnim firmama, ne mogu biti slobodni. Kad na javnom servisu, RTS, trećinu dnevnika zaposeda Vučić sa više tonskih inserata, a ostalih deset kandidata biva spakovano u po petnaestak sekundi, onda je đavo odneo šalu. RTS, barem, na drugom kanalu daje ista vremena svim kandidatima za predsednika, a na tv PINK mogu da se pojave samo ako podržavaju Vučića ili u negativnom kontekstu.

Jedna od veoma bitnih nezavisnih institucija koja je do sada svojim nadzorom nad elektronskim medijima unosila reda i vodila brigu da ti mediji budu ravnopravno dostupni u predizbornim kampanjama svim političkim takmacima, za vreme Vučićeve vlade srozala se na najniže grane. Umesto da štiti interes javnosti, neskriveno štiti njegov interes.

Sve je to u bliskoj korelaciji sa jačanjem Vučićeve vlasti. Analize koje je pravio regulator  pokazuju da što je Vučić postajao jači REM je slabio, što je Vučić više prisvajao poslove institucija, to je REM postajao zavisniji od njega. Tako se došlo do apsurdne situacije da Regulatorno telo za elektronske medije, odbija da objavi izveštaj o zastupljenosti političkih partija i njihovih lidera na prošlogodišnjm izborima, i lakše mu je da plati kaznu nego da po nalogu poverenika za informacije taj izveštaj pokaže NUNS-u.  NN, neimenovano, lice, povrh svega, protura informaciju da REM ove godine neće pratiti predizbornu kampanju, uz notornu laž da nemaju softver za to, čime se ozbiljno krši zakon i dovodi u pitanje svrsishodnost ove institucije. Time je javnost Srbije, uz svu dobru volju i angažman alternativnih istraživača suštinski osuđena na „haotičnu proizvodnju utisaka“ kako konstatuje jedna nova organizacija, Centar za elektronske medije (CEM) koja otkriva da je prvog dana raspisivanja izbora, Vučić dobio 1000 a Aleksandar Popović nula sekundi. Nešto bolje su se kotirali ostali kandidati sa po deset ili  petnaest sekundi. Hiljadu naprama nula do sad nezamisliva disproporcija i disbalans, kakav nije bio ni u vreme Miloševića. Ali ko to može da potvrdi ili opovrgne kada Regulator ćuti i pravi se lud.

Od kako je ustanovljena Republička radio difuzna agencija (RRA), do promene imena u Regulatorno telo za elektronske medije ( REM, ) jedine analize koje su kontinuirno rađene i o kojima postoje izveštaji su o nadzoru emitera tokom predizborne kampanje. I 2003. kada su bili prevremeni izbori, i 2004, predsednički, i 2008. kada su bili opšti, republički, pokrajinski, lokalni i predsednički izbori, svaki od tih segmenata je posebno praćen i analiziran. I 2012, kada su opet bili opšti i predsednički izbori i 2014. kada su održani bili republički i lokalni izbori… Programi emitera analizirani su kvantitativnom i kvalitativom metodom. Ne samo što je mereno ukupno vreme posvećeno određenom učesniku izbornog procesa već su svi podaci, pojedinačno i uporedno, razvrstavani za svaki elektronski medij a analizirao se način i kontekst pojavljivanja učesnika izbora, da bi se utvrdilo  da li je bio jednak tretman izbornih lista ili kandidata. Savet REM-a je, na primer, 2012 tokom predsedničke kampanje kampanje bio u neprekidnom zasedanju, održao je 20 vanrednih i 3 redovne sednice, stručnim službama za nadzor je dostavljeno 78 predstavki i prigovora protiv 18 emitera. Od ovog broja polovina predmeta je procesuirana po službenoj dužnosti, tako da su se reakcije Saveta u velikom postotku podudarile sa predstavkama građana. Savet je izrekao 54 mere emiterima, koji su, u to vreme, mora se priznati, poštovali preporuke ovog tela i vrlo brzo otklanjali nepravilnosti. Dve godine kasnije, za vreme ustoličenja aktuelne vlasti, još se relativno benigno kršilo medijsko zakonodavstvo, u odnosu na današnje vreme, te ovo telo, tada, izriče mnogo manje mera uz završnu konstataciju da „nisu evidentirane nepravilnosti takvog obima koje bi zahtevale reakciju Saveta RRA“.

Danas kada se u informativnim emisijama TV„PINK“  flagrantno krše predizborna pravila, kada se otvoreno navija za Vučića, a njegovi protivkandidati pominju samo da bi se blatiti i rušilo njihovo dostojanstvo, REM ne reaguje i gola je laž proturanje informacije da to nije njegova obaveza. Svi ovi izveštaji mogu se naći na sajtu REM–a i samo potvrđuju da po prvi put, a poklapa se sa Vučićevim dolaskom na vlast, Savet REM menja dugogodišnju praksu i ignoriše zakonom propisane dužnosti i zahteve javnosti.

Novim zakonom o elektronskim medijima, ma koliko rogobatan i u mnogim segmentima znatno lošiji od predhodnog, vrlo se jasno, u članovima 5 i 22 kaže da REM kao samostalno i nezavisno telo vrši javna ovlašćenja u cilju „ unapređenja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosi očuvanju, zaštiti, i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti“ i vrši analize i istraživanja  štiteći te interese. Dakle i mimo predstavki građana, članovi Saveta pojedinačno mogu da pokrenu pitanje kršenja pravila predizborne kampanje jer je nadzor nad elektronskim medijima u skladu sa demokratskom evropskom praksom. Niko, dakle, nema pravo da zaustavi istraživanje Agencije REM-a, pogotovo da zabrani objavljivanje rezultata u javnosti. Oglašavanje REM-a krajem treće nedelje kampanje i zabranom emitovanja naprednjačkog spota u kome se čuje „Vučiću pederu“ a sam Vučić za skupštinskom govornicom, na konferencijama za štampu, u brojnim intervjuima, ne propušta da to isto sočno citira, još je veća uvreda ne samo za LGTB populaciju već za sve pristojne ljude. Spot je, naime, zabranjen jer krši Zakon o oglašavanju kojim se precizira da „oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim“ . Uvredljivo je što REM ne poštuje član 50 Zakona o elektronskim medijima, u kome se eksplicitno navodi da se „Regulator stara da se u svim programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti i ljudska prava,“ Tako, sasvim suprotno poželjnom, doprinosi  skandaloznom kršenju ne samo normativnih već i moralnih normi omiljene Vučićeve televizije PINK.

Da nije bilo ove zabrane ne bi se ni znalo da li REM uopšte postoji. Na zvaničnom sajtu stoji da je poslednja redovna sednica Saveta održana 25. januara, vanredna još ranije, 22 decembra, a poslednja mera upozorenja upućena je 7 novembra prošle godine. Za zabranu emitovanja spota glasalo se na telefonskoj sednici.

Sve ovo što se sada dešava sa Regulatorom i oko njega, posledica procesa započetog 2014, koji se, rekoh već, podudara sa dolaskom na vlast presvučenih radikala, to jest naprednjaka. Tada je, izmenama medijskih zakona, o kojima se vodila formalna i površna debata, status nezavisne institucije REM-a ugrožen i mnogi, čak medijski ljudi, nisu shvatali šta se priprema i kakve će biti posledice .A posledice su takve da je medijska scena, čast retkim iznimkama, pod kontrolom i u podaničkom statusu prema toj istoj vlasti. Šta se drugo moglo očekivati od ministra poznatom po inkvizitorskom Zakonu o informisanju?

Krhka  demokratija i njeno razvijanje, stvaranjem, između ostalog, nezavisnih tela kao kontrolora vlasti, od Saveta za borbu protiv korupcije i istoimene agencije, do nezavisnog regulatora, započeta petog oktobra, sada se iz dana u dan ruši i obesmišljava.

Kakva je nezavisnost REM kada nije nezavisan ni finansijski ni u donošenju odluka? Iako se ne finansira iz budžeta, već ga finansiraju „pružaoci medijskih usluga“ to jest elektronski mediji, godišnje finansijski planove „ nezavisne institucije“ odobrava Vlada, po pravilu sa zakašnjenjem od 12 meseci.  Zahtev Saveta REM –a da se smanji nadoknada koju su radijske i televizijske kuće dužne da uplate, krčka se duže od tri godine po Vladinim fijokama. Bez mišljenja Ministarstva za kulturu i informisanje REM ne može da promeni ni jedan svoj akt. Stručne službe i službe za nadzor odnosno Agencija REM proglašene su državnim službenicima iako nisu na jaslama državne kase, pa imate neverovatnu situaciju da predsednik Saveta koji je ujedno i direktor Agencije malo izigrava državnog ćatu, malo nezavisnog člana Saveta. I to je ta šizofrena situacija. Ono što je najgore, više od godinu dana, Savet Regulatora  nema predsednika a dužnost istog obavlja Goran Petrović kao zamenik. I to piše na zvaničnom sajtu REM-a. Nedavno je, ponovo u drugom mandatu, izabran za člana Saveta, pa s razlogom sumnjam, da zbog lojalnosti vlasti koja ga je izabrala, ni on ni REM ne radi svoj posao. Ako se ima u vidu da od osnivanja RRA, kassnije REM, nikada nije raspisivao javni konkurs za zapošljavanje, sedamdeset ljudi, a čujem da ih sada ima sto, primili su Cekić, Porfirije, Karađžić i sada Petrović, prema preporukama, kojim i kakvim dade se naslutiti!?..

Kao članica Saveta, sa kolegom Božom Nikolićem, otkrila sam kako se baždario i dogovarao izbor članova Upravnih odbora javnih servisa, ne naravno po direktivama EU, već tadašnjeg predsednika Karadžića koji se hvalio linkom sa Vučićem. Izbegavanje REM-a da radi svoj posao i odgovori na brojna pitanja postavljena u javnosti, samo je deo sve vidljivije prakse vraćanja na autoritarno društvo, da bi se zaštitio vođa i njegova „izuzetnost“ u elektronskim medijima. REM, dubiozno izabrani članova Saveta u parlamentu i Upravni odbori javnih servisa, samo su forma koja krije vrlo neprijatnu suštinu.

Prema tome, nije dovoljno slati samo predstavke REM-u, već i Ministarstvu kulture i Vladi. Potrebno je, čim Skupština Srbije proradi, pokrenuti postupak za promenu zakona, posebno načina  izbora članova Saveta ovog regulatornog tela, uključujući i postupak za smenu v.d. čelnika REM–a, kao najodgovornijeg lica, koji je, zajedno sa ostalim ćutolozima u Savetu, jednu dobru ideju o demokratskoj i nezavisnoj instituciji pretvorio u sprdnju, opasno kršeći zakon.

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta Regionalna platforma za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednosti novinara na Zapadnom Balkanu uz finansijsku podršku Evropske Unije. Sadržaj ovog tekst je isključiva odgovornost Nezavisnog udruženja novinara Srbije i autora i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije.