NOVI SAD, 02.03.2017. – Novosadska novinarska škola je, tokom proteklih mesec dana, svakodnevno pratila izveštavanje u centralnim informativnim emisijama RTS, RTV, Pinka i TV N1.

Kako je saopšteno, najveći balans kada je u pitanju dužina izjava predstavnika vladajućih stranaka i opozicije uočena je na N1 televiziji, a najmanji na Pinku.

„Predstavnici SNS-a su na televiziji Pink pričali gotovo 16.000 sekundi, odnosno 260 minuta, to jest zbirno posmatrano čitavih devet „Nacionalnih dnevnika“. U jednom od njih (17. februar) emitovana su tri minuta i 46 sekundi aplauza Aleksandru Vučiću, bez ikakvog pratećeg verbalnog sadržaja“, navela je Novosadska novinarska škola.

SKOPLJE, 01.03.2017. – Regionalna platforma za zagovaranje slobode medija i bezbednosti novinara osuđuje napad na kolege iz Skolja sa televizije A1, novinara Alelsandra Todevskog i kamermana Vladimira Želčevskog koji su prethodne večeri pretučeni od strane učesnika protesta koji je otrganizovala građanska inicijativa „Za zajedničku Makedoniju“

Očekujemo da Ministarstvo unutrašnjih poslova Makedonije brzo identifijkuje nasilnike i da podnese odgovarajuće prijave.

Nasilje nad novinarima predstavlja najozbiljniji napad na slobodu medija i negira pravo javnosti da bude obaveštena. Politika nekažnjivosti nasasilja nad novinarima koju vlada jača u poslednjih pet godina direktno ohrabruje ovakve napade.

Pozivamo lidera VMRO-DPMNE Nikolu Gruevskog da javno osudi jučerašnji napad na novinare i pozove svoje pristalice da, u ovom slučaju na protestima, ne napadaju novinare.

U znak protesta, zbog čestih napada, mi pozivamo novinare iz Makedonije da ne izveštavaju sa večerašnjeg protesta inicijative „Za zajedničku Makedoniju“. U budućnosti naša pozicija kada je reč o ovakvoj vrsti događaja će zavisiti od spremnosti organizatora protesta i Ministarstva unutrašnjih poslova da obezbede radne uslove za novinare.

Udruženja i sindikat novinara Zapadnog Balkana

BEOGRAD, 24.02.2017. – Koliko je državnog novca za nekoliko meseci 2016. godine dobila novinska agencija Tanjug za sada je tajna. Sama računica je, kako se zaključuje iz odgovora Uprave za trezor, toliko komplikovana i zahtevna da bi maltene cela država morala da stane, a to bi imalo dalekosežne posledice po ekonomiju zemlje.

Istinomer je krajem prošle godine od Uprave za trezor Ministarstva finansija tražio podatke o uplatama svih direktnih i indirektnih budžetskih korisnika na račune novinske agencije Tanjug u periodu maj-oktobar 2016. kako bismo ustanovili da li Tanjug i dalje opstaje zahvaljujući “pomoći države”. Samo nekoliko meseci ranije uredno smo dobili podatke na identičan način, takođe za agenciju Tanjug. Međutim, ovoga puta naš zahtev je odbačen uz niz, blago rečeno, problematičnih argumenata.

Naime, Uprava za trezor u odgovoru Povereniku za pristup informacijama od javnog značaja, kome se Istinomer žalio, navodi da bi potraga za tim podacima u njihovim bazama čak mogla da ugrozi ekonomiju zemlje.

Ponavljamo, Istinomer je potpuno isti zahtev slao u maju i podatke smo dobili bez ikakvih problema, a deluje da je i srpska ekonomija, kakva takva je, preživela.

U Upravi za trezor pozivaju se i na član 13 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pa se tako zaključuje da Istinomer ovim zahtevom zloupotrebljava slobodan pristup.

I dok Istinomer “zloupotrebljava” slobodan pristup informacijama koje bi trebalo da budu javne, javnost ne zna kako se finansira Tanjug, da li i dalje dobija novac od različitih ministarstava, javnih preduzeća i dugih korisnika budžetskih sredstava.

Poverenik za informacije od javnog značaja je, nakon žalbe Istinomera, naložio Ministarstvu finansija da nam tražene informacije dostavi u roku od pet dana.

I dok čekamo odgovore, ne možemo da se ne zapitamo kako je moguće da ista institucija različito odgovara na iste zahteve, jednom dostavi podatke, drugi put ne dostavi. Ne možemo da se ne zapitamo da li se kriju samo podaci o “pokojnom” Tanjugu – koji je odlukom Vlade trebalo da bude ugašen pre više od godinu dana – ili je to postala ustaljena praksa, budući da je više kolega iz Istinomera, ali i drugih redakcija, tražilo različite podatke, ali je odbijeno uz sličan izgovor.

I na koncu, ne možemo da se ne zapitamo da li je naš sistem toliko krhak da može da ga uruši samo jedan običan zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

NOVI SAD, 17.02.2017. – Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić ukupno je 45 puta prekinuo voditeljku kada je pokušavala da mu postavi pitanje tokom emisije „Upitnik“ na Radio-televiziji Srbije (RTS), pokazala je analiza Novosadske novinarske škole.

Voditeljka je Vučiću postavila ukupno 52 pitanja, dok je premijer njoj postavio 27 pitanja, navodi se u analizi.

Dodaje se da je Vučić tokom emisije 29 puta izneo optužbe na račun RTS-a i voditeljke.

Raspodela tonskog učešća bila je 74 prema 9,5 minuta u korist Vučića naspram voditeljke, piše u analizi.

NOVI SAD, 09.02.2017. – Istraživanje Novosadske novinarske škole sprovedeno je od 1. do 7. februara.

Srpska napredna stranka (SNS) najzastupljenija je u centralnoj informativnoj emisiji na Prvom programu Radio-televizije Vojvodine, u poređenju sa Radio-televizijom Srbije, Pinkom i N1.

Predstavnici SNS-a dominiraju Dnevnikom RTV-a sa 84 odsto zastupljenosti, spram 12 odsto predstavnika drugih vladajućih stranaka i četiri odsto predstavnika opozicije.

SNS je potom najzastupljeniji na Nacionalnom dnevniku Televizije Pink, sa 74 odsto, dok su predstavnici drugih vladajućih partija prisutni sa udelom od 18 odsto, a opozicije sa osam odsto.

Na Drugom dnevniku RTS-a odnos je 76 prema 23 prema 10, u korist SNS-a, a spram drugih vladajućih partija i opozicije.

U Dnevniku Televizije N1 “naprednjaci” su bili zastupljeni 50 odsto, druge vladajuće partije sa šest odsto, a opozicione stranke sa 44 odsto.

Na Drugom programu RTV-a, koji emituje na jezicima nacionalnih manjina, SNS je zastupljen sa 39 odsto, druge vladajuće stranke 21 odsto, a opozicija sa 40 odsto.

BEOGRAD, NOVI SAD, KRAGUJEVAC, 26.01.2017. – Koalicija novinarskih i medijskih udruženja smatra da najnovije presude Višeg suda u Beogradu protiv novosadskog portala 021 pokazuju da sudska praksa u Srbiji ozbiljno dovodi u pitanje opstanak medija, pogotovo lokalnih i regionalnih, a visine kazni potpuno su neusklađene sa njihovim finansijskim mogućnostima.

Sve češće smo, osim toga, svedoci i „neobičnih“ presuda za koje se može reći da ugrožavaju medijske slobode i medijski pluralizam i da svakako nisu usklađene sa sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

Koalicija podseća da sudska praksa ovog suda, koja bi trebalo da bude sastavni deo našeg pravosudnog sistema, ima razvijene mehanizme zaštite slobode izražavanja, a oni između ostalog podrazumeva i to da visoke kazne koje mogu da uguše medij predstavljaju – direktan udar na tu slobodu.

Koalicija smatra da i ove presude portalu 021, koji je kažnjen sa čak 785.000 dinara u kratkom vremenskom periodu u dva odvojena postupka, zahtevaju ozbiljno preispitivanje uloge pravosuđa u sferi medija, odnosno široku javnu raspravu koja bi trebalo da ima cilj zaštitu koncepta medijskih sloboda, kao i izmenu sudske prakse i, eventualno, zakonskih rešenja.

Za neovlašćene objave fotografije, za koju je portal 021 prvobitno imao usmenu saglasnost dopisnice Kurira iz Novog Sada, novosadski medij je kažnjen sa 164.000 dinara, što sa sudskim troškovima iznosi oko 250.000 dinara.

Za istraživački tekst o policajcima koji rade kao privatno obezbeđenje u novosadskim klubovima, a po tužbi dva policajca, čija imena nisu navedena u tekstu, već su se u njemu prepoznali, sud je 021 kaznio sa maksimalnih 400.000 dinara, što uključujući sudske troškove ukupno iznosi 535.000 dinara.

Nezavisno udruženje novinara Srbije – NUNS

Udruženje novinara Srbije – UNS

Nezavisno društvo novinara Vojvodine – NDNV

Asocijacije nezavisnih elektronskih medija- ANEM

Asocijacija lokalnih nezavisnih medija Lokal pres

BEOGRAD, 05.01.2017. – Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine najoštrije osuđuju divljački napad na snimatelja novinske agencije Anadolija Nihada Ibrahimkadića i pozivaju policiju da najhitnije otkrije napadače i motive napada.

Nihad Ibrahimkadić, snimatelj agencije Anadolija (Anadolu Agency) napadnut je rano jutros u blizini železničke stanice u Beogradu. Prema saopštenju agencije Anadolija, Ibrahimkadić je teško povređen, a nakon napada pronašli su ga pripadnici žandarmerije i prebacili na Vojnomedicinsku akademiju.

Neidentifikovana lica Ibrahimkadića su napala s leđa, bez ikakvog povoda. Napadači nisu govorili niti su snimatelju odneli predmete od vrednosti, saopštila je agencija Anadolija.

Ibrahimkadić je napadnut rano ujutro po povratku iz Bosne i Hercegovine gde je proveo novogodišnje praznike.

O napadu na snimatelja agencije Anadolija obavešteni su nadležni organi Republike Srbije, kao i amabasade Bosne i Hercegovine i Turske.