Nelegalni objekat kockarnice u centru Vranja iza koje stoji osuđivani nasilnik Dejan Nikolić Kantar, ni posle skoro dve godine nije srušen, a prozori OK radija su i dalje zazidani. Stefan Ilić, direkor Colloseum gest, firme koja je izgradila taj objekat, ipak je osuđen, uz priznanje krivice
Osnovni sud u Vranju osudio je Stefana lića, direktora firme Colosseum gest, zbog nelegalne gradnje usled koje je zazidan prozor redakcije OK radija. Ilić je osuđen na godinu dana kućnog zatvora bez nanogice i novčanu kaznu od 400.000 dinara. Coloseum gest, kao pravno lice, treba da plati kaznu od pet miliona dinara.
Sud je prihvatio predlog Ilićevog advokata Novice Zdravkovića o zaključenju sporazuma o priznanju krivičnog dela uz spajanje još jednog predmeta koji je vezan za nelegalnu gradnju kod ove redakcije.
U junu 2022. godine firma Colloseum gest, iza koje stoji vlasnik kockarnica i osuđivani nasilnik Dejan Nikolić Kantar, počela je izgradnju bespravnog objekta za kladionicu u samom centru Vranja, pored OK radija i garaže koju koristi lokalna vlast.
Tim objektom kasnije je zazidan i prozor redakcije OK radija, što je bio pritisak koji je prethodio pretnjama zaposlenima u ovom mediju. Nikolić je osuđen zbog ugrožavanja sigurnosti vlasnice radija Olivere Vladković i finansijske direktorke Svetlane Ivanove.
Gradska uprava ni posle dve godine nije srušila nelegalni objekat kockarnice kojim su zazidane kancelarije Ok radija, iako je nadležna inspekcija donela rešenje za to.
U svetu je prošle godine poginulo 99 novinara ili zaposlenih u medijima, od kojih ogromna većina, njih 72, u izaraelskim napadima na Gazu, saopštio je danas Komitet za zaštitu novinara (CPJ).
To je jedan od najgorih rezultata u godišnjim bilansima te nevladine organizacije čije sedište je u Njujorku i koja već 40 godina izveštava o ubistvima, zatvaranjima, nasilju, cenzuri i pretnjama prema novinarima i medijskim radnicima.
U svom godišnjem izveštaju objavljenom danas CPJ je ukazao da je broj novinara ubijenih na svetu tokom 2023. godine porastao za 44 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Od 99 poginulih, ogromna većina (72) su bili palestinski novinari ubijeni u izraelskim napadima na Gazu, dok je, kontrasta radi, van tog konflikta tokom 2023. ubijeno 22 novinara u 18 zemalja, saopštio je CPJ.
„Novinari u Gazi su svedoci na prvoj liniji fronta“ rekla je šefica CPJ Džodi Ginzberg u izveštaju.
„Patnje palestinskih novinara u tom ratu će imati trajne efekte na novinarstvo, ne samo na palestinskim teritorijama već i dalje odatle. Svaki ubijeni novinar predstavlja napad na naše razumevanje sveta“, rekla je direktorka te nevladine organizacije koja je takođe zabeležila ubistvo tri libanska i dva izraelska novinara.
Prema CPJ do 7. februara ove godine 85 novinara i medijskih radnika ubijeno je od 7. oktobra 2023. godine, kada je napadom Hamasa na jug Izraela otpočeo rat. Od njegovog početka, u Gazi je poginulo 28.576 ljudi, prema podacima ministarstva zdravlja Hamasa.
CPJ se već 2023. zabrinuo zbog toga što se naslućivalo da su predstavnici medija postali meta izraelske vojske, sumnjajući da je desetak novinara ubijenih u Gazi ciljano namerno, što bi, kako je navedeno, moglo da predstavlja „ratni zločin“.
Van sukoba na Bliskom istoku Filipini i Somalija su zemlje gde je poginulo najviše novinara prošle godine, upozorio je CPJ, koji je istovremeno ukazao na značajno smanjenje broja novinara ubijenih u Meksiku i u Ukrajini.
Među poginulim u Ukrajini je video koordinator agencije Frans pres Arman Soldin (32) koji je ubijen tokom obavljanja svojih dužnosti 9. maja u tokom ruskih napada na grad Bahmut.
Komentarišući šestomesečni monitoring dnevnih novina, predsednik NUNS-a Željko Bodrožić smatra da Savet za štampu već devet godina pokazuje da je ovo, ako možemo nazvati novinarstvo, u „veoma jadnom, da ne kažem bolesnom stanju“.
Bodrožić je istakao da je dobra vest što u šest meseci posmatranog perioda, nema drastično povećanog broja prekšaja Kodeksa.
„Ovaj mnonotoring nam govori da je scena takva kakva jeste – veoma loša, veoma toksična. Znači oseti se u našem društvu, ovih deset godina, toksična delovanja tih najgorih tabloida, ne samo štampanih, nego i elekstronskih koji preplavljuju Srbiju. Nešto više od 90 odsto medija je pod kontrolom vladajuće stranke, svi ti mediji brutalno krše Kodeks, iz dana u dan, i sada imamo egzakne podatke za to“, rekao je predsednik NUNS-a u emisiji „Newsnight“.
Ukazao je da Savet za štampu, koliko postoji, već devet godina pokazuje da je ovo, ako možemo nazvati novinarstvo, u „veoma jadnom, da ne kažem bolesnom stanju“.
„Mi ovde imamo problem da su generatori mržnje, koji se posle izliva kroz medije, upravo političari, oni koji su na vlasti pre svega, koji koriste medije kako bi targetirali, kriminalizovali svoje političke protivnike, kritičare u javnom prostoru“, ocenio je Bodrožić.
Prema njegovim rečima, zakoni su dobri, ali se ne primenjuju ili se traže rupe najpre od strane onih koji bi prvi trebalo da ih poštuju.
„Mi imamo zarobljene institucije koje ne mogu u svom punom kapacitetu da rade svoj posao, kada bi one bile oslobođene, verovatno bi scena bila bolja“, konstatovao je.
Kako je naveo, ovde imamo masovnu pojavu da se i građanska prava gaze.
„Neophodno je da država uradi nešto da se u školski sistem uvede medijska pismenost kao obavezan predmet, jer je to danas jedna od stvari koje preti čovečanstvu. Danas čovečanstvo zbog viška loših i fejk informacija samo sebe urušava“, ocenio je sagovornik N1.
Objasnio je zašto je edukacija važna.
„Da bi ljudi prepoznali laž od istine“, zaključio je Bodrožić.
Birodijev monitoring informativnih emisija televizija sa nacionalnim frekvencijama, praćen od 8. februara, na dan kada je Evropska komisija usvojila Rezoluciju o sprovođenju međunarodne istrage decembarskih izbora u Srbiji, pokazao je nagli zaokret u izveštavanju i zaoštravanje retorike prema Evropskoj uniji.
„Vučić je počeo medijski rat protiv članstva Srbije u EU i demokratije u Srbiji“, naveo je Birodi (Biro za društvena istraživanja, u komentaru podataka.
U tri dana monitoringa praćene su centralne vesti RTS, Pinka, Prve, Hepija, B92 i N1, upravo da bi se videlo kako će se donošenje Rezolucije i najavljena nezavisna međunarodna istraga neregularnosti na decembarskim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u Srbiji, sa posebnim akcentom na beogradske izbore, odraziti na izveštavanje televizija koje su bliske vladajućoj stranci, a usmereno prema domaćoj publici, s obzirom da vladajuća stranka i dalje odbija da prizna izborne mahinacije i odbija autoritet evriopske zajednice po tom pitanju.
Najviše vremena, čak sat i tri minuta zastupljen je bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, od čega 55,3 odsto pozitivno, a 37,7 odsto ekstremno pozitivno. Evropska unija, pak, zastupljena je bila 42 minuta, od čega 34,1 odsto ekstremno negativno, a 18,2 odsto negativno.
Rusija je imala oko osam i po minuta, od čega neutralno 43,8 odsto, pozitivno 42,3, a ekstremno pozitivno 13,9 odsto.
Lista „Srbija protiv nasilja“ bila je zastupljena 11 minuta, od čega 35,3 odsto ekstremno negativno, a 45,2 odsto negativno.
– Razlika je evidentna, jer raniji nadzor pokazuje da se u prvih 15 dana posle izbora, o Evropskoj uniji izveštavalo uglavnom negativno, da bi u drugih petnaest dana o njoj izveštavano na granici neutralnog i negativnog. Taj negativni pristup je bio ublažen. Inače, ranije je uvek Evropa bila dominantno pozitivno- neutralno predstavljana. Posle donete Rezolucije EK došlo je do promene kursa izveštavanja, i ono što je najinteresantnije, to se dešava paralelno, u isto vreme na svim provučićevim televizijama. Što govori da radom tih medija upravlja nevidljiva uređivačka ruka. To je ista priča kao ona u kojoj 20 televizija prenosi Vučićevo obraćanje, kaže za Danas sociolog i šef Birodija Zoran Gavrilović.
On dodaje da je Vučić, gostujući u ponedeljak na Hepiju, objašnjavajući hibridni rat, lepo nacrtao mete i dao uputstva šta njegovi mediji treba da rade.
– O ozbiljnoj temi, on je govorio uz neke pseudočinjenice, poluistine, neistine, spinova, i faktički podelio svet na “nas” i “njih”. I sada kada pogledate koji je raspored snaga, negativno se izveštava o Evropi, opoziciji i kosovskim Albancima. Negativna je i priča o Bajdenu, dok su Rusija, Putin i Kina predstavljeni pozitivno. Mi polako ovde dobijamo Severnu i Južnu Koreju, smatra Gavrilović.
On dodaje da, ukoliko bismo imali REM koji radi svoj posao, on bi sankcionisao sve TV sa nacionalnim pokrivanjem.
– Jer ovo je primer kršenja članova od 4 do 8 Pravillnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, odnosno kršenje člana 51 Ustava Republike Srbije kojim je regulisano pravo na istinito, potpuno i blagovremeno informisanje građana. Ovakvo „informisanje“ je propaganda i reklama i nema veze sa navedenim normativnim okvirom, jasan je Gavrilović.
Politikolog Nemanja Todorović Štiplija, glavni urednik portala European Western Balkans, ocenjuje za naš list da nije neuobičajeno da kada EU i njene institucije kritikuju vlast u Srbiji, da ona onda kreće u antievropsku retoriku, “jer očigledno misli da njihovo biračko telo pozitivno reaguje na tako nešto”.
– Ekspertska zajednica već duže vreme primećuje da nasuprot tendencijama u drugim državama Evrope, gde postoji ruski medijski uticaj, dezinformacije se šire iz ruskih medija, dok se u Srbiji te dezinformacije i takav narativ dolaze iz domaćih medija koji su pod kontrolom režima. Evropska komisija u svojim izveštajima često kritikuje Srbiju zbog antievreopske retorike, naročito od samita u Zagrebu 2020. godine, kada je to postala jedna od značajnih tema, iz razloga što u državama Zapadnog Balkana postoji tendencija da se EU kritikuje zbog možda neke vrste pritiska na brže i dublje reforme u oblasti vladavini prava i demokratije, siguran je Štiplija, koji zaključuje da ovde kritika funkcioniše po potrebi.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, navodi da o Rusiji i Putinu nije ni prestajalo pozitivno izveštavanje, a što se tiče Evropske unije to samo pojašnjava da navedeni mediji odražavaju isključivo stavove SNS-a.
– To zapravo nisu mediji već megafoni vladajuće stranke, bez obzira imaju li ili ne nacionalnu frekvenciju. Iz toga se vidi i da je vrh države spreman da krene u konfrontaciju sa EU na prvu loptu, pre nego što je spreman da prihvati kritiku i da je uhvaćen u nečemu u čemu nije smeo da bude, kaže Međak za Danas.
On dodaje da je pitanje do kada će se to nastaviti, ali svakako može da se preokrene u trenutku kada vlast proceni da je potrebno. Ali, prvi odgovor je uvek onaj iskonski radikalski, a to je da nas “Zapad mrzi”, da je u pitanju “svetska zavera protiv nas”, da se to radi “sve zbog Kosova”, “hoće da unište Srbiju”. Oni iz tog šinjela ne mogu da izađu, i to će se nastaviti sve dok po njihovoj proceni ne bude štetno ili dok ne naprave neki dogovor za sebe, kako bi sebe abolirali i izvukli ili smanjili štetu po sebe, jasan je Međak.
On zaključuje da takvo lansiranje propagande po potrebi državi nanosi ozbiljnu štetu i ubija ono malo kredibiliteta što ima.
O predsedniku sve najbolje
Inače, osim što je ova tendencija primećena na svim televizijama, zanimljiva je i pojedinačna slika. Na RTS-u je Aleksandar Vučić u posmatrana tri dana bio prisutan skoro devet sati, i to u 94,3 odsto vremena predstavljen ekstremno pozitivno. Na Pinku je predsednik bio tema 17 sati, u 50,6 odsto slučajeva pozitivno, a u 49,4 izuzetno pozitivno predstavljen. Na Hepiju je “boravio” skoro15 sati, i to pozitivno predstavljen u 84,3 odsto priloga. Na Prvoj je Vučić bio nešto više od sedam sati, 26,6 odsto hvaljen a 73,4 odsto vremena hvaljen iznad proseka. Na B92 bio je čak 14 sati, od toga 82,7 odsto pozivtivno pominjan, a u ostatku izuzetno pozitivno.
Šider: U EU se ozbiljno bave organizacijom nezavisne istrage
Evroposlanik i jedan od međunarodnih posmatrača izbora u Srbiji Andreas Šider izjavio je juče da su Evropska komisija i Evropski savet ozbiljno shvatili Rezoluciju Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji i da se ozbiljno bave time kako da organizuju nezavisnu istragu. Na pitanje da li će Evropska unije formirati tim koji će se baviti izborima u Srbiji i da li su tačni navodi da Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, podržati taj predlog, Šider je rekao da može samo da kaže da je dobio jasne signale iz EK da su ozbiljno shvatili rezoluciju.
„Dobio sam mnogo jasnih signala iz Evropske komisije i Evropskog saveta da su Rezoluciju Evropskog parlamenta shvatili veoma ozbiljno i da se veoma ozbiljno bave time kako da organizuju nezavisnu istragu“, rekao je Šider za Nova.rs.
Prema saznanjima Nova.rs, u naredne dve nedelje u Briselu bi trebalo da počnu razgovori o Rezoluciji koju su doneli poslanici EP, a očekuje se da EU, nakon izveštaja ODIHR-a o izborima u Srbiji, imenuje i specijalnog izaslanika koji bi se bavio istragom izbora u Srbiji. Nakon Rezolucije EP, očekuje se i da ODIHR objavi izveštaj o izborima održanim 17. decembra.
Uoči druge godišnjice rata u Ukrajini koji u toj zemlji traje od 24. februara 2022., Reporteri bez granica (RSF) su evidentirali da je više od sto domaćih i stranih novinara bilo žrtva nasilja.
Brojni slučajevi nasilja nad novinarima, kako navode, uključuju ubistva, hapšenja i nestanke novinara od strane ruskih vojnih snaga. Prema podacima RSF-a, u Ukrajini je u prethodne dvije godine ubijeno 11 novinara, najmanje 35 ih je ranjeno, dok je najmanje 12 novinara privedeno.
Među ubijenim novinarima su i dva novinara koji su ubijeni tokom izvještavanja u blizini linije fronta u Ukrajini 2023. godine, dok je devet novinara ubijeno godinu ranije. RSF navodi da je među ubijenim novinarima iz 2023. i francuski novinar Arman Soldin, rođen u Sarajevu, koji je radio za novinsku agenciju Agence France-Presse (AFP), a koji je poginuo 9. maja prošle godine.
Dvije sedmice prije toga, ubijen je ukrajinski novinar i fikser Bohdan Bitik. Bitik je ubijen 26. aprila iz vatrenog oružja na periferiji Hersona u Ukrajini dok je zajedno sa kolegom italijanskog lista La Repubblica Corradom Zuninom izvještavao sa tog područja.
Od februara 2022., u Ukrajini je, prema podacima RSF-a, ranjeno 35 ukrajinskih i stranih novinara koji su izvještavali o ratu. Oni su, kako se navodi, bili ciljane mete napada ili su bili žrtve napada na mjestima koja posjećuju civili i novinari, uključujući dva hotela u gradu Harkov, te TV i medijske kuće.
Na okupiranim ukrajinskim teritorijama, u navedenom periodu je, kako bilježi RSF, privedeno najmanje 12 novinara. Iz RSF-a navode da je riječ o novinarima koje ruski predstavnici privode zbog toga što odbijaju da sarađuju s njima. Progon nezavisnih novinara je prethodne dvije godine pojačan na Krimu, a RSF piše da je Irynu Danilovych, freelance novinarku sa Krima koja izvještava za nekoliko lokalnih medija, otela ruska Federalna služba sigurnosti (FSB) u aprilu 2022. godine. Ona je u julu te godine prebačena u zatvor u Rusiji. Nekoliko novinara koji izvještavaju za informativni kanal Telegram kojim upravlja ukrajinska novinska stranica RIA-Melitopol, kako piše RSF, uhapšeno je u okupiranom gradu na jugoistoku Ukrajine, Melitopolju. Oni su uhapšeni u avgustu 2023. zbog “špijuniranja” i od tada su u zatvoru.
Evidencija RSF-a je pokazala da je nestalo dvoje novinara. Riječ je o Victoriji Roshchyna, ukrajinskoj freelance novinarki koja izvještava za medije Ukrayinska Pravda, Hromadske i Radio Slobodnu Evropu, a koja je nestala u avgustu 2023. kada je preko Rusije odlazila u okupirane teriotirije. Istraga RSF-a je pokazala da je nestao i novinar ukrajinske online novinske agencije Unian kojeg su ruske snage uhapsile i pritvorile u Rusiji.
Uprkos degradiranom bezbjednosnom okruženju, hiljade ukrajinskih i akreditovanih međunarodnih novinara su, kako piše RSF, nastavili da izvještavaju o ratu od februara 2022. godine.
Mediji u Ukrajini su, istuče RSF, direktne žrtve ruske invazije na Ukrajinu.
“Odajemo počast hrabrosti ovih profesionalaca, koji nastavljaju da prate rat, i tražimo da se počinioci zločina nad njima privedu pravdi”, poručuju iz RSF.
U protekle dvije godine, RSF je podnio po osam tužbi za ratne zločine Međunarodnom krivičnom sudu (ICC) i ukrajinskom glavnom tužiocu, te dvije žalbe francuskim sudovima. U sklopu tužbi, RSF je dokumentovao preko 50 napada na više od 100 novinara koji su ubijeni, ranjeni, kidnapovani, uzeti za taoce, mučeni ili bili zahvaćeni bombaškim napadima.
Kao rezultat ruske okupacije na Ukrajinu, te kolapsa tržišta oglašavanja, nedostatka osoblja zbog mobilizacije medijskog osoblja i uništenja opreme i resursa tokom bombardovanja, u toj zemlji su zatvorena 233 medija, pokazali su podaci Instituta za masovne informacije (IMI), lokalnog partnera RSF-a.
Novinara iz Subotice Branka Žujovića somborska policija pozvala je da u vezi sa njegovim istraživanjima o zloupotrebi novca za projektno sufinansiranje „Milioneri iz konkursnog blata“ da izjavu, i to godinu i po dana nakon što je objavio tekstove o tome, saopštilo je Udruženje novinara Srbije (UNS).
Žujović je istakao da se policija, od svih od svih zlouptreba o kojima je pisao, interesovala samo za one u opštini Odžaci.
Sredinom 2022. godine Žujović je na portalu Suboticke.rs objavio seriju tekstova u kojima je otkrio kako pojedini mediji „isisavaju“ novac iz budžeta opština i gradova za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja.
Između ostalog, pisao je o tome da u Subotici godinama unazad najviše novca na gradskom konkursu za sufinansiranje projekata medijskih projekata dobijaju mediji čiji je vlasnik Vladan Stefanović.
Jedan od tekstova koje je objavio, pokazao je da je iz opštinske kase opštine Odžaci za 2020. godinu dato oko 900.000 dinara za izradu „scenografije i najam igrajućih i scenskih rekvizita“ kojih u medijskim prilozima uopšte nema, piše UNS.
Značajan deo tog novca, prema saznanjima Branka Žujovića, naplatila je firma Vladana Stefanovićeva i to za „izradu skice i idejnog rešenja nepostojeće scenografije“.
Početkom februara Srbiju je potresla vest o oslobađajućoj presudi Apelacionog suda za okrivljene u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Naime, nakon 25 godina od ubistva, skoro devet godina od početka suđenja i dve osuđujuće prvostepene presude, Apelacioni sud je, u drugostepenom postupku, pravosnažno oslobodio okrivljene, nekadašnje pripadnike Državne bezbednosti.
Mediji u Srbiji preneli su ovu vest u skladu sa svojom uređivačkom politikom. Tako su naslovi uglavnom dali informaciju da su okrivljeni pravosnažno oslobođeni od optužbi, što je odgovaralo sadržaju teksta, međutim, u nekim medijima izostalo je kratko obrazloženje koje može bitno da utiče na rasuđivanje čitalaca.
Bilo je obmanjujućih naslova, ali ipak ne krše profesionalni kodeks
Neki od naslova u najčitanijim onlajn medijima bili su: „Apelacioni sud oslobodio okrivljene za ubistvo Slavka Ćuruvije“ (Blic, Euronews), „Pravosnažno oslobođeni za ubistvo Slavka Ćuruvije“ (Politika), „ČETVORKA OSLOBOĐENA ZA UBISTVO ĆURUVIJE: Apelacioni sud u Beogradu doneo drugostepenu presudu“ (Novosti), „Oslobađajuća presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije“ (Informer), „OSLOBAĐAJUĆA PRESUDA ZA SVE OKRIVLJENE ZA UBISTVO SLAVKA ĆURUVIJE“ (Republika), „PRAVOSNAŽNO OSLOBOĐENI OPTUŽENI ZA UBISTVO SLAVKA ĆURUVIJE! Apelacioni sud u Beogradu doneo presudu“ (Mondo).
Kurir je ipak u ovom slučaju otišao dalje. Sa naslovom koji glasi: „APELACIONI SUD DONEO OSLOBAĐAJUĆU PRESUDU ZA UBISTVO ĆURUVIJE: Optuženi pripadnici DB-a nisu učestvovali u likvidaciji novinara“, jasno su čitaocima saopštili tvrdnju koja se ne pominje u saopštenju Apelacionog suda.
Nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero kaže da ovakav naslov može da dovede građane u sumnju i da pogrešno shvate da je Sud utvrdio da oni nemaju nikakve veze sa krivičnim delom.
„Samo laici bi mogli tako olako da kažu da to znači da oni nisu učestvovali u likvidaciji. Sud to nije napisao. Sud to nije rekao, a novinar koji prenosi događanja iz suda i komentariše sudsku odluku mora imati potrebno znanje kako da obrazloži narodu šta se to desilo“, navela je Vida Petrović Škero.
Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, novinarka Tamara Skrozza kaže da mediji u naslovima nisu prekršili Kodeks novinara Srbije.
„Oni možda mogu u nekim situacijama da se nazovu ne baš profesionalnim ili da ih smatramo nekorektnim i da nisu u skladu sa nekim našim svetonazorima, ali to je već uređivačka politika i profesionalni Kodeks ne može u to da se meša“, navela je Tamara Skrozza.
U većini tekstova nije navedeno obrazloženje Apelacionog suda
Iz tekstova koje su objavili Kurir, Mondo, Blic, Informer i Republika (portal Srpskog telegrafa) čitaoci nisu mogli da saznaju zašto je Apelacioni sud doneo takvu odluku, odnosno, nije preneto kratko obrazloženje Suda koje je objavljeno na sajtu.
Naime, Apelacioni sud je naveo da tokom postupka nije utvrđeno postojanje organizovane kriminalne grupe, niti je utvrđeno ko je, kada i gde učestvovao u sačinjavanju dogovora i plana za ubistvo Slavka Ćuruvije, a nije dokazano ni da je takav nalog dat od strane NN lica iz najviših struktura vlasti, kako stoji u dispozitivu optužnice.
„Apelacioni sud, u odsustvu neposrednih i posrednih dokaza koji bi pouzdano potvrdili da su okr. Marković, Radonjić, Kurak i Romić izvršioci ovog krivičnog dela, nalazi da nisu na nesumnjiv način dokazani navodi optužbe, te je usvajanjem žalbi odbrane i delimičnim usvajanjem žalbe Tužilaštva, preinačio prvostepenu presudu tako što je oslobodio od optužbe okr. Markovića da je izvršio krivično delo teško ubistvo u podstrekivanju, a okr. Radonjića, Kuraka i Romića da su kao saizvršioci izvršili krivično delo teško ubistvo“, stoji, između ostalog, u kratkom obrazloženju drugostepene odluke koju je objavio Apelacioni sud.
Euronjuz i Politka detaljno su preneli delove iz saopštenja Suda, dok su Novosti izdvojile samo jedan deo obrazloženja.
Iako je preuzeo vest sa sajta Euronjuza, Blic nije preneo obrazloženje Suda.
Tamara Skrozza kaže da je, prema Kodeksu potrebno da se navedu svi podaci koji bi mogli da utiču na stav čitalaca, gledalaca i slušalaca, tako da se u tom smislu nenavođenje informacija koje se nalaze na veb sajtu Apelacionog suda može smatrati kršenjem Kodeksa.
„Dakle, da bi jedan tekst, jedna vest bila potpuna, mora da postoje sve informacije koje bi mogle da utiču na naš stav o tome o čemu se radi. Dakle, to bismo mogli da im zamerimo. U svakom slučaju, ako to nedostaje, onda bi se moglo reći da je taj deo kršenje Kodeksa novinara Srbije. Ali nekako mi se čini da ovi mediji nisu ulazili u dubinu stvari i držali su se samo odluke Apelacionog suda, a to nije kršenje profesionalnog Kodeksa, već jedna specifična uređivačka politika kojoj bismo mogli da nađemo milion i jednu manu kada je u pitanju profesionalno izveštavanje, ali nije kršenje Kodeksa“, objasnila je Tamara Skrozza.
Vida Petrović Škero smatra da izostavljanje informacija u javnosti stvara potpuno drugačiju sliku o odluci Suda.
„Prema Kodeksu novinar ima obavezu da izveštava tačno, objektivno i potpuno. I perćutkivanjem određenih činjenica, kada se govori o novinarskoj pažnji, koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju, može se zaključiti da imaju želju i nameru da iskrivljuju određeni događaj… U ovakvoj situaciji u kojoj postoji javni interes da se sazna zašto je takva odluka posle 25 godina otkad se desilo ubistvo doneta, postoji zaista mogućnost potpuno pogrešne slike o tome zašto je sud takvu odluku doneo“, zaključila je Vida Petrović Škero.
Ovaj tekst je deo regionalnog projekta „Jačanje medijskih sloboda u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji“, koji finansira Kraljevina Holandija, a sprovode holandski Helsinški komitet i Free Press Unlimited u partnerstvu sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci autora izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Kraljevine Holandije, niti stavove organizacija koje sprovode projekat ili stavove njihovog lokalnog partnera.
Koalicija za slobodu medija poziva rukovodstvo Radio-televizije Vojvodine da se izjasni o namerama u vezi sa daljim funkcionisanjem Omladinskog radija pokrajinskog javnog servisa.
Apsolutno je neprihvatljivo da zaposleni u redakciji O radija o “planu” generalnog direktora RTV-a da ukine taj medij saznaju iz drugih medija, a da im se niko od rukovodstva prethodno nije obratio niti obrazložio takvu “odluku”.
Plasiranje u javnost navodnih odluka rukovodstva RTV-a o gašenju Omladinskog radija RTV-a preko trećih lica je neprofesionalno, neozbiljno, ali i opasno – jer podseća na metode svojstvene autoritranim sistemima sklonih samovlašću.
Ukoliko je takva odluka zaista doneta, način njenog saopštavanja neprihvatljiv je i sa stanovišta odgovornosti rukovdstva RTV-a prema građanima koji finansiraju pokrajinski javni servis.
Takva odluka, ukoliko je doneta, u suprotnosti je i sa zakonskom ulogom javnih servisa, javnim interesom i ugrožava medijske slobode.
Podvlačimo da je Zakonom o javnim medijskim servisima posebno istaknuta uloga javnog servisa u ostvarivanju javnog interesa, a O radio je upravo primer medijskog sadržaja koja je u funkciji javnog interesa, primer koji bi trebalo da slede i drugi medijski programi RTV-a, a pre svega kada su u pitanju informtivni sadržaji.
O radio je multimedijalna platforma namenjena mladima, koji promoviše najviše standarde etike i profesije, koji ne šmnika stvarnost i ne glorifikuje političke i druge moćnike – dakle upravo ono što i treba da radi javni servis i što bi trebalo da rade i ostale programske celine u sklopu Javne medijske ustanove Vojvodine (RTV).
Posebna vrednost O radija jeste u tome što se obraća mladoj publici, populaciji koja je apsolutno marginalizovana u javnom prostoru, što potvrđuju brojna relevantna istraživanja.
Ovaj najmlađi medij u sastavu RTV-a ove godine trebalo je da obeleži deset godina od osnivanja, a u prvoj deceniji rada bili su više nego uspešni, što je prepoznala i profesionalna zajednica.
Pobedili su ma međunarodnom takmičenju evropskih javnih servisa Radio battle 2016. Dva puta novinarke O radija dobijale su nagradu Novosadske novinarske škole za najboljeg mladog novinara/novinarku.
Dva puta dobijali su nagradu „Refleksija“ za etičko izveštavanje o siromaštvu, a više puta su nagrađivani za etičko izveštavanje o mentalnom zdravlju. Dobili su i nagradu „Hilda Dajč“ za 2023. godinu.
O radio je i deo međunarodne mreže podunavskih radio stanica “Danube streamwaves”, koju čine mediji iz Nemačke, Austrije, Mađarske i Srbije.
U godišnjim izveštajima Krovne ogranizacije mladih Srbije (KOMS) više puta su istaknuti kao omladinski medij koji se objektivno i profesionalno bavi mladima i temama koje zanimaju mlade, pre svega iz oblasti ekologije, aktivizma i mentalnog zdravlja. Posebno je istaknuto da više od 90 odsto njihovog sadržaja čini medijska inicijativa, odnosno, sadržaji i teme koje sami pokreću.
Za nepunih deset godina kroz O radio je prošlo oko pedesetak mladih novinara, od kojih najveći broj nažalost zbog “politke zapošljavanja” nije dobio priliku da ostane na O radiju i RTV-u, već su bili prinuđeni da napuste pokrajinski javni servis i danas rade u brojnim drugim medijima.
Koalicija za slobodu medija očekuje odgovor rukovodstva RTV-a o daljem statusu O radija i zaposlenih u toj redakciji.
O dešavanjima u pokrajinskom javnom servisu i najavi gašenja medija namenjenog mladima – čime se uskraćuje ostvarivanje javnog interesa ove populacije i urušavaju medijske slobode – obavestićemo OEBS, Delegaciju EU u Srbiji, te sve relevantne novinarske i medijske međunarodne organizacije.
Koaliciju za slobodu medijia: Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Slavko Ćuruvija Fondacija i GS KUM Nezavisnost.
o i da EU obustavi finansiranja Srbije ukoliko vlasti u Beogradu ne budu spremne da sprovedu ključne izborne preporuke ili ako nalazi istrage ukažu na to da su srpske vlasti bile direktno umešane u prevaru birača, navodi se u usaglašenom tekstu rezolucije o kojoj će poslanici EP glasati u četvrtak.
Evropski parlament, u finalnom nacrtu rezolucije, izražava žaljenje zbog toga što su srpski parlamentarni i lokalni izbori odstupili od međunarodnih standarda i opredeljenja Srbije za slobodne i poštene izbore, zbog, kako se navodi, uporne i sistematske zloupotrebe institucija i medija od strane zvaničnika kako bi stekli nepravednu i neopravdanu prednost.
EP smatra da se ovi izbori ne mogu smatrati održanima u pravednim uslovima, i uznemiren je izveštajima o široko rasprostranjenim i sistematskim prevarama koje su ugrozile integritet izbora u Srbiji.
U nacrtu rezolucije se napominje da je izborni dan protekao glatko, ali da su ga obeležili brojni proceduralni nedostaci, uključujući nedoslednu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i prebrojavanja, česte slučajeve prenatrpanosti, kršenja tajnosti glasanja i brojne slučajeve grupnog glasanja.
EP stoga poziva na nezavisnu istragu uglednih međunarodnih pravnih stručnjaka i institucija o neregularnostima na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima, sa posebnim osvrtom na izbore za Skupštinu grada Beograda, kao i pojedinim navodima, uključujući i one u vezi sa organizovanim migracijama birača na lokalnom nivou, koji prevazilaze delokrug obuhvaćen izveštajima OEBS/ODIHR-a.
EP podržava brzo raspoređivanje ad hoc misije za utvrđivanje činjenica u Srbiji, uz učešće Evropskog parlamenta i poziva Evropsku komisiju da pokrene inicijativu za slanje ekspertske misije u Srbiju kako bi procenila situaciju sa nedavnim izborima i postizbornim dešavanjima u nastojanju da se olakšaju preduslovi za uspostavljanje neophodnog društvenog dijaloga koji bi, kako se navodi, doveo do ponovnog uspostavljanja javnog poverenje u institucije i za procenu i rešavanje sistemskih pitanja vladavine prava u Srbiji, posmatrajući primer „Pribeovih izveštaja” u Severnoj Makedoniji i BiH.
Evropski parlamentarci ponavljaju svoj stav da pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju samo ako zemlja ostvari značajan napredak u reformama koje se odnose na EU, uključujući punu primenu preporuka OEBS/ODIHR-a i Venecijanske komisije.
Stoga se Evropska komisija (EK) i Savet EU pozivaju da primenjuju stroge uslove, kao i da EK detaljno prati izveštaje Revizorskog suda i odmah započne reviziju sredstava koja su pružena Vladi Srbije u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III (IPA III) i drugih finansijskih instrumenata.
EP podvlači, da ukoliko srpske vlasti nisu spremne da sprovedu ključne izborne preporuke ili ako nalazi ove istrage ukazuju da su srpske vlasti bile direktno umešane u prevaru birača, EU treba da obustavi finansiranja Srbiji, na osnovu teških kršenja zakona u vezi sa izborima.
Osuda orkestriranih napada na evropske posmatrače, bez pominjanja Vučića i Brnabić
U nacrtu rezolucije se osuđuju orkestrirani napadi srpskih zvaničnika na posmatrače izbora, uključujući članove Evropskog parlamenta, i poziva se na povratak uvažavajućim i konstruktivnim diskursima, naglašavajući važnost međusobnog poštovanja u demokratskom procesu.
EP je, kako se dodaje, duboko zabrinut zbog pokušaja diskreditacije i zastrašivanja posmatrača, i poziva srpske vlasti da preduzmu sve neophodne korake da izbegnu bilo kakve dalje kampanje dezinformacija protiv posmatrača izbora i da uspostave uslove koji omogućavaju domaćim i međunarodnim posmatračima da efikasno obavljaju svoj posao, da ih zaštite od bilo kakvog nasilja, pretnji, odmazde, štetne diskriminacije, pritiska ili bilo koje druge samovoljne radnje kao posledice njihovog legitimnog ostvarivanja svojih prava i sloboda.
Za razliku od radnog dokumenta, gde su posebno osuđeni napadi na evropske posmatrači koji su dolazili od predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, u finalnoj verziji se njihova imena ne pominju.
U radnom dokumentu je stajalo i podsećanje da je predsednik Srbije posle izbora najavio da će do kraja 2023. godine objaviti pismo o „brutalnom mešanju važne zemlje u izbore” u izborni proces u Srbiji, što se nikada nije dogodilo, ali je i taj deo izostao iz usaglašenog teksta.
EP je u finalnom nacrtu, međutim, pohvalio rad domaćih posmatrača iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).
Neetičko i pristrasno medijsko izveštavanje, REM ne radi svoj posao
U nacrtu rezolucije se osuđuje i odsustvo medijskog pluralizma tokom predizborne kampanje, dezinformacije i obilje neetičkog i pristrasnog medijskog izvještavanja u korist vladajućih stranaka, i sa zabrinutošću napominje da je veliki broj medija pod uticajem ili kontrolom vlade, što je rezultiralo nejednakim terenom za opozicione kandidate tokom kampanje.
EP osuđuje napade koje su mediji bliski vladi podstakli na kritički nastrojene novinare, i izražava žaljenje zbog velike eksponiranosti predsednika Srbije u javnosti pre i tokom kampanje, brisanjem granice između institucije predsednika, države i političke stranke na vlasti.
Evropski parlamentarci su dalje izrazili zabrinutost što su se, uprkos novim zakonima o elektronskim medijima i javnom informisanju i medijima, uslovi i pluralizam u medijima pogoršali.
Pritom se izražava, kako se navodi, duboko žaljenje što je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) zanemarilo svoje zakonske obaveze da pažljivo prati kampanju u medijima, izveštava o njenim nalazima i sankcioniše medije koji su kršili zakon, širili govor mržnje i kršili novinarske standarde.
U nacrtu rezolucije se izražava zabrinutost zbog slučajeva uvredljivih napada i jezika u kombinaciji sa uznemiravanjem novinara, aktivista za ljudska prava i organizacija civilnog društva, koji u nekim slučajevima dolaze od vladinih zvaničnika, posebno pre izbora.
EP poziva srpske vlasti da se suprotstave stranom mešanju i kampanjama dezinformacija, da snažno unaprede zaštitu nezavisnog novinarstva i da obezbede transparentan medijski pejzaž, i naglašava da institucije EU moraju učiniti više kako bi osigurale zaštitu prava i sloboda srpskih novinara i medija.
Ističe se i da pristup pretpristupnom finansiranju treba koristiti kao sredstvo za zaustavljanje daljeg pogoršanja situacije sa slobodom medija.
Nesrazmerna upotreba sile na protestima
EP je takođe osudio nesrazmernu upotrebu policijskog nasilja protiv mirnih demonstranata koji protestuju protiv izborne prevare, i zabrinut je zbog navoda da su se agenti provokatori infiltrirali na proteste da bi izazvali intervenciju policije.
Evropski parlamentarci su, kako se dodaje, zabrinuti zbog procena da su neki učesnici protesta od 24. decembra 2023. bili izloženi nesrazmerno oštrom tretmanu policije i pravosuđa u oštroj suprotnosti sa praksom srpske policije u prethodnim slučajevima protesta u zemlji, i poziva EU i diplomatske misije država članica da nastave da prate tekuće pravne slučajeve u vezi s protestima.
U rezoluciji se oštro osuđuju, kako se navodi, nepotkrepljene tvrdnje srpskih vlasti da su države članice EU bile umešane u organizovanje postizbornih protesta, i izražava se žaljenje što su protesti iskorišćeni kao povod za širenje anti-EU narativa u medijima bliskim vladajućoj stranci.
Obezbediti demokratske garancije za sledeće izbore
EP poziva EU da učestvuje u unutrašnjem dijalogu u Srbiji između vlade i opozicije kako bi se prevazišla trenutna klima duboke političke polarizacije, a Evropski parlament smatra se najpogodnijom institucijom koja može da deluje kao konstruktivan fasilitator.
Srpske vlasti se pritom pozivaju da obezbede dovoljno demokratskih garancija za održavanje sledećih redovnih lokalnih izbora 2024, kao i budućih izbora.
Evropski parlament, međutim, napominje da su svi, osim jednog srpskog parlamenta u proteklih 12 godina, raspušteni prevremeno i da kontinuirani nepotrebni vanredni izbori ne doprinose političkoj stabilnosti.
Naglašava se da stalni prevremeni izbori, stalni način kampanje i duga odlaganja u formiranju vlada ne doprinose efikasnoj demokratskoj upravi zemlje, već slabe parlament, kao i da dovode do nedostatka parlamentarnog zakonodavnog nadzora i legitimiteta.
