Hiljade ljudi okupile su se u sredu u desetinama gradova i mesta širom Slovačke da obeleže šestu godišnjicu ubistava istraživačkog novinara Jana Kuciaka i njegove verenice Martine Kusnirove tokom tadašnjeg talasa antivladinih protesta.

Jan Kuciak i Martina Kusnirova, oboje 27 godina, ubijeni su iz vatrenog oružja u svojoj kući u gradu Velka Maca, istočno od Bratislave, 21. februara 2018.

Tri osobe su zbog tog zločina dobile stroge zatvorske kazne, uključujući bivšeg vojnika Miroslava Marčeka koji je priznao da je pucao u njih.

Marijan Kocner, biznismen koji je bio optužen za organizovanje ubistava, dva puta je oslobođen optužbi. Tužioci su izrazili uverenje da je Kocner platio Marčeku.

Novinarov otac Jozef Kuciak zahvalio je u sredu ljudima u Bratislavi, glavnom gradu Slovačke, „što nam pomažu u borbi za pravdu za našu decu“.

Ubistva su izazvala velike ulične proteste koji nisu viđeni od antikomunističke „plišane revolucije“ 1989. – razlaza Čehoslovačke.

Politička kriza koja je usledila dovela je do kolapsa koalicione vlade na čijem je čelu tada bio populistički premijer Robert Fico.

Fico se prošle godine vratio na vlast pošto je njegova levičarska partija Smer (Smer) pobedila na parlamentarnim izborima 30. septembra – jašući na proruskoj i antiameričkoj propagandi.

Poznat po tiradama protiv novinara, Fico je ponovo rekao da su velika televizijska mreža, dve nacionalne novine i internet sajt Kuciaka „radili za njegove neprijatelje“ i da neće komunicirati s njima.

Fico „ponovo pravi metu od novinara i ugrožava slobodu štampe“, rekao je Pavol Salai iz organizacije Reporteri bez granica okupljenima u sredu u Bratislavi.

„Iako je šest godina prošlo, još možemo čuti pretnje novinarima“, rekla je danas predsednica države Zuzana Čaputova pošto je zapalila sveću kod spomenika ubijenom paru u centru Bratislave.

U saopštenju koje su potpisali glavni urednici niza velikih slovačkih novina i drugih medijskih organizacija, navodi se: „Nikada nećemo ćutati“.

Hiljade ljudi su u više navrata izlazile na ulice širom Slovačke u znak protesta zbog Ficovog plana da izmeni Krivični zakon i ukine službu specijalnog tužioca koji se bavi krupnim kriminalom i korupcijom.

Mnogi povezani s premijerovom strankom, uključujući poslanike, suočavaju se s krivičnim gonjenjem zbog korupcije.

Izmene koje je Parlament već odobrio, uključuju i smanjenje kazne za korupciju i neka druga krivična dela. Uvode se mogućnost uslovnih osuda, znatno skraćenje roka zastarelosti, uključujući za krivična dela silovanja i ubistva.

Zakon je naišao na oštre kritike u zemlji i inostranstvu, a predsednica Zuzana Čaputova ga je osporila na Ustavnom sudu.

Izvor: Danas

Novinari koji su u Vranju učestvovali na sastanku Stalne radne grupe (SRG) za bezbenost novinara insistiraju na hitnom rušenju nelegalno izgrađenog objekta kojim je zazidan deo OK radija u Vranju, naveo je predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih medija (ANEM) Veran Matić u otvorenom pismu gradskim vlastima Vranja, saopštio je ANEM.

Matić je u pismu upućenom gradonačelniku Vranja Slobodanu Milenkoviću i načelniku Gradske uprave Dušanu Aritonoviću naveo da su novinari i članovi SRG odali priznanje tužiocima i sudijama u Vranju za efikasne istrage i pravične presude u rekordnom roku u slučajevima vezanim za nasilno ponašanje i ugrožavanje bezbednosti zaposlenih u OK radiju i prema imovini ovog medija.

Da bi pravda bila zadovoljena u ovom slučaju, nedostaje realizacija rešenja građevinske inspekcije vašeg grada, i podsećam da je rešenje o rušenju bespravnog objekta doneto u junu 2022. godine, ocenio je Matić.

Da ste uspeli da zaustavite radove kojim je zazidan deo OK radija, bespravno, kako bi se proširila kladionica Koloseum gejm, ne bi bilo direktnog ugrožavanja bezbednosti zaposlenih u tom mediju i nasilničkog ponašanja Dejana Nikolića Kantara, istakao je Matić.

On je ukazao da je zahvaljujući efikasnoj sinergiji odgovornih tužilaca, članova SRG za bezbednost novinara i hrabrih i efikasnijih sudija „ruka pravde stigla počinioce tih krivičnih dela“.

Dodao je da je gradska uprava Vranja u potpunosti ignorisala te kazne i ocenio da su u potpunosti neprihvatljiva pravdanja u vezi sa izborom preduzeća koje će rušiti objekte i sa problemima sa mehanizacijom.

Izvor: N1

Osnivač portala Vikiliks Džulijan Asanž je krivično gonjen zbog objavljivanja imena izvora, a ne zbog njegovih političkih stavova, saopštili su advokati koji predstavljaju SAD na ročištu na kojem se odlučuje o njegovom izručenju Sjedinjenim Državama.

Američki advokati dodaju da je optužba za špijunažu protiv novinara „zasnovana na vladavini prava i dokazima“.

„Ovo krivično gonjenje je možda bez presedana, ali ono što je on uradio bilo je bez presedana“, rekla je advokatica Kler Dobin, koja zastupa interese SAD, tokom drugog dana saslušanja.

Asanž je „neselektivno i svesno objavio imena pojedinaca koji su služili kao izvor informacija za SAD“, istakla je Dobin i dodala da je to ono što čini objektivnu osnovu za krivično gonjenje Australijanca.

Asanž danas, kao ni juče, nije bio prisutan u sudnici i pratio je saslušanje na daljinu, jer tvrdi da se ne oseća dobro, prenosi Rojters.

Sudu su se u utorak, prvog dana saslušanja, prvi obratili Asanžovi advokati koji su rekli da je reč o politički motivisanom slučaju, dodavši da su njihovom klijentu prekršena ljudska prava, navodi BBC.

Oni su istakli da imaju dokaze o zaveri američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) da ubije Asanža tokom predsedničkog mandata Donalda Trampa.

SAD traže izručenje Asanža zbog odavanja tajnih vojnih dosijea 2010. i 2011. godine, a Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva odlučio je da Asanž bude izručen, odbacujući tvrdnje da bi zbog lošeg mentalnog zdravlja mogao da izvrši samoubistvo u američkom zatvoru.

Asanžov portal „Vikiliks“ objavio je 2010. godine video-snimak američke vojske kako u napadu helikopterima „Apač“ u Bagdadu 2007. godine ginu desetine ljudi, među kojima i dva novinara Rojtersa.

Nakon toga objavljene su hiljade tajnih poverljivih dokumenata i diplomatskih izveštaja u kojima SAD kritikuju svetske vođe, od ruskog predsednika Vladimira Putina do članova saudijske kraljevske porodice.

Asanž se u SAD tereti za špijunažu po 17 tačaka, a ako bude osuđen mogao bi da dobije i do 175 godina zatvora, prema tvrdanjama njegovih advokata, dok američki tužioci tvrde da kazna ne bi bila duža od 63 meseca.

Ako Asanž dobije slučaj, biće održano novo žalbeno ročište kako bi se ponovo razmotrilo pitanje izručenja u SAD, piše Rojters.

U slučaju da izgubi, preostala opcija za Asanža bi bila na Evropskom sudu za ljudska prava, a njegova supruga Stela Asanž je rekla da će se njegovi advokati obratiti evropskim sudijama ukoliko bude bilo potrebno.

Izvor: N1

Aktivista Danijel Mirkov i novinari Sara Mikić i Sava Majstorov, optuženi za organizaciju blokada na protestima protiv Rio Tinta u Somboru, pravosnažno su oslobođeni.

Kako je saopštio Pokret slobodnih građana (PSG), protiv njih je vođen postupak zbog toga što su na društvenim mrežama pozivali građane na proteste protiv kompanije Rio Tinto u decembru 2021. godine, koji su se odvijali u više od 50 gradova u Srbiji, odnosno zato što su u svojstvu novinara izveštavali sa skupa u Somboru.

Sudija Snežana Nikolajev je u presudi napisala da se okrivljeni oslobađaju odgovornosti, „jer nije dokazano da su učinili prekršaj za koji je protiv njih podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka“.

Prema oceni advokata Aleksandra Petrovića i Žakline Radojković iz pravnog tima PSG, „ovakvi postupci služe isključivo zastrašivanju kako građana, tako i medija, čime vlast pokušava da spreči masovnija okupljanja građana za nepočinstva koja svakodnevno vrši“.

„Posebno je problematično što su u ovom slučaju optuženi bili novinari, tako da možemo da zaključimo da bi vlast da zabrani čak i izveštavanje sa skupova protiv nje“, konstatovao je PSG.

Kako navode, „nije čak uvek cilj ni sama presuda, već sam pritisak da se nevini ljudi pravdaju pred sudom što su učestvovali na protestima“.

Izvor: 021.rs

U Apelacionom sud danas je održano ročište u slučaju beloruskog novinara, reditelja, aktiviste Andreja Gnjota koji je u beogradskom centralnom zatvoru već četiri meseca. Njega Belorusija traži za utaju poreza. Gnjot se danas prvi put obratio sudu i rekao da nije saglasan da se izruči Belorusiji jer mu prete progon i mučenje, a strahuje, kaže, i da ne završi kao ruski aktivista Aleksej Navaljni.

Tužilaštvo je tražilo da sud odbije njegovu žalbu.

„Četiri meseca čekam ovo ročište kako bi izneo vrlo važne i delikatne informacije koje ćete sada prvi put čuti“, rekao je pred sudskim većem Apelacionog suda, beloruski novinar i reditelj Andrej Gnjot koji je u centralnom zatvoru u Beogradu već četiri meseca i kome preti izručivanje Belorusiji, prenosi N1.

Njega ta zemlja tereti za utaju poreza, a on i njegova odbrana navode da je to politički proces, zato što je Gnjot učestvovao u protestima 2020. godine tokom predsedničkih izbora u Belorusiji.

„Novinar i aktivista Gnjot ne može biti gonjen za poresko delo koje mu se stavlja na teret od 2012. do 2018. godine, jer je taj zakon stupio na snagu tek 1. januara 2019. godine, navodi njegov advokat i nada se da će Apelacioni sud ukinuti prvostepeno rešenje, kao i da će se postupak ponoviti.

„Naš zahtev se temelji pre svega na formalnom razlogu, a to je da Viši sud u Beogradu nije saslušao Andreja Gnjota kada je to trebalo da uradi kada su stigla dokumenta iz Belorusije, kada je stigao zahtev za izručenje Belorusiji. Smatramo da postoje dokazi da on tamo neće imati human tretman i da nas sud treba da donese drugačiju odluku“, istakao je advokat Filip Sofijanić.

Nehumanog postupanja, mučenja, a na kraju i smrti u beloruskom zatvoru plaši se i sam Andrej Gnjot. A među tim informacijama koje sada iznosi prvi put, Gnjot je rekao da on zaista stoji iza organizacije SOS By koja okuplja profesionalne sportiste i da su oni završavali u zatvoru zato što su sarađivali sa njim koji je ukazivao na korupciju i probleme u beloruskom sistemu.

Tako je, kao primer, pomenuo advokata koji je radio sa njima, a koji je u zatvoru od 2020. godine. Rekao je i da je jedna poznata košarkašica iz te organizacije u zatvoru mučena, a izneo je svedočenja još nekih pritvorenika koji su govorili o surovom tretmanu u beloruskim zatvorima.

Gnjot kaže da su svi ti procesi paravan za politički progon.

Presuda Apelacionog suda očekuje se u narednih mesec dana, a ukoliko ovaj sud odluči da država Srbija ne treba da ga izruči Belorusiji ići će se na ponovno suđenje pred Višim sudom gde će on dati izjavu.

Odbrana će tražiti i da mu se zatvor zameni kućnim pritvorom.

Izvor: Danas

„Tekuće krivično gonjenje Džulijana Asanža ugrožava slobodu medija svuda u svetu“, navode Međunarodna federacija novinara (IFJ) i Evropska federacija novinara (EFJ), u zajedničkom saopštenju uoči njegovog žalbenog ročišta u Londonu 20. i 21. februara. IFJ i EFJ, koji predstavljaju skoro 200 novinarskih sindikata i udruženja, protivili su se Asanžovom izručenju od objavljivanja američkog podstrekavanja prema američkom Zakonu o špijunaži.

Optužbe se odnose na objavljivanje ratnih dnevnika u Iraku i Avganistanu na Vikiliksu 2010. Ovi dnevnici su pružili izuzetno detaljan prikaz američkih vojnih akcija između 2004. i 2009. Dnevnici su uključivali epizode ​​poput one sada poznate kao video ‘Kolateralno ubistvo’, u kojem su američki vojnici u helikopteru pucali na nenaoružane civile, ubivši njih 12. SAD optužuju Asanža da je snimak  nabavljen sredstvima koja krše Zakon o špijunaži – kao i druge zakone.

Dominik Pradalije, predsednik IFJ, kaže: „Dva puta sam se sreo sa Džulijanom Asanžom u Belmaršu i jasno mi je da je predugo teško patio. U aprilu će biti pet godina kako je u britanskom zatvoru iako nije osuđen ni za šta. Radnje za koje SAD traže krivično gonjenje su očigledno novinarske. Osuda Džulijana Asanža bi nas sve ugrozila”.

Maja Sever, predsednica EFJ, rekla je: „Novinari i njihovi sindikati su od samog početka prepoznali da je Džulijan Asanž na meti zbog obavljanja zadataka koji su svakodnevni posao mnogih novinara – traženja uzbunjivača i razotkrivanja kriminala. Stojimo uz novinare svih političkih ubeđenja i nacionalnosti i kažemo da Asanža treba odmah osloboditi”.

Saslušanje će se održati u Kraljevskom sudu pravde u Londonu 20. i 21. februara. Razmotriće žalbu na odluku ministra unutrašnjih poslova Velike Britanije da izruči Asanža, kao i odluku sudije Barajcera da odbije veći deo tužbe protiv ekstradicije, koja je izrečena u januaru 2021. Ako Asanžova molba bude prihvaćena, onda će biti podneta puna žalba kasnije tokom godine. Moguća je i rasprava u Evropskom sudu za ljudska prava, iako su takva saslušanja u diskreciji tog suda i retko se odobravaju.

Izvor: EFJ

Priručnik za bezbednost novinara predstavlja nacionalne instrumente i inicijative iz celog regiona OEBS-a i čini ih dostupnim zainteresovanim stranama. To je praktičan instrument za prikazivanje postojećih mera za bezbednost novinara iz celog regiona OEBS-a i na taj način podstaći dalje delovanje. Priručnik je rezultat rada sprovedenog u okviru OEBS-ovog RFoM projekta o bezbednosti novinara | OEBS i nadovezuje se na dugogodišnje obaveze OEBS-a. On pruža pristupačan i jednostavan skup alata za usmeravanje ne samo država učesnica, već i medija, novinara i civilnog društva o tome kako da sprovedu relevantne obaveze OEBS-a i eventualno razviju nacionalne akcione planove za bezbednost novinara.

Usvajanjem Odluke Ministarskog saveta OEBS-a 3/18 o bezbednosti novinara 2018. godine, države članice su se obavezale da će svoje zakone, politike i prakse koje se odnose na slobodu medija u potpunosti uskladiti sa svojim međunarodnim obavezama i obavezama OEBS-a i promovisati okruženje za novinare gde mogu da obavljaju svoj posao samostalno i bez nepotrebnog mešanja. Nacionalni instrumenti i inicijative uključene u ovaj set alata uzimaju u obzir postojeće politike i mere u državama članicama OEBS-a za promovisanje i obezbeđivanje bezbednosti novinara, sa pristupom koji je okrenut budućnosti, uzimajući u obzir moguća poboljšanja i postojeće nedostatke.

Paket alata će se redovno ažurirati kako bi uključio nova dešavanja i mere koje su usvojile države članice OEBS-a u vezi sa bezbednošću novinara. Kancelarija RFoM planira različite aktivnosti kako bi alate upoznali relevantni akterim, uključujući medije, novinare i državne organe (uključujući policiju, pravosuđe, tužilaštvo, itd.) širom regiona OEBS-a. Ovo će, između ostalog, biti urađeno u partnerstvu sa terenskim operacijama i njihovim mrežama, kao i sa drugim ključnim partnerima OEBS-ove RFoM, kao što su UNESCO, Savet Evrope i druge međunarodne ili regionalne organizacije i civilno društvo.

Priručnik možete pronaći ovde.

Izvor: EFJ