U Srbiji su novinari izloženi zastrašivanju i pritiscima, zakon je omogućio državnim kompanijama da kupuju privatne medije i tako ih nacionalizuju, a Srbija je i dalje samo delimično dekriminalizovala klevetu, saopštio je Savet Evrope.

U godišnjem izveštaju za 2024. koji je sastavila partnerska organizacija Savet Evrope, Platforma za promociju zaštite novinarstva i bezbednost novinara, navodi se da su prošlu godinu u članicama Saveta Evrope obeležili nezakonito korišćenje špijunskog softvera protiv novinara i zlonamerne SLAPP tužbe sa ciljem da se spreči pravo javnosti da zna i istraživačko novinarstvo.

Među glavnim razlozima za zabrinutost bila je vrlo nesigurna i neizvesna situacija mnogih novinara u egzilu, posebno onih iz Rusije i Belorusije.

Pa iako je 2023. zabeležen nešto manji broj, 285, ozbiljnih pretnji i nasilnih napada na novinare i na slobodu medija nego 2022, kada je iznosio 289, istraživanje Platforme ukazuje na diverzifikaciju pretnji i na sve veća ograničenja pod kojima novinari obavljaju svoj posao.

Prošle godine zvanično je prijavljen 41 fizički napad ili napad na integritet novinara, a među tim slučajevima tri su bila u Srbiji.

Prednjače ukrajinske teritorije koje je okupirala Rusija i Ukrajina sa 11 slučajeva, a slede Francuska i Italija sa po četiri i Turska i Srbija sa po tri.

Zastrašivanje i maltretiranje novinara takođe su redovna pojava, prošle godine ih je bilo 68, od čega najveći broj u Rusiji.

Kada je reč o takozvanim SLAPP tužbama kojima je cilj da isključe učešće javnosti i širenje informacija, u izveštaju se spominje tužba gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića protiv Balkanske istraživačke mreže Birn, koja je objavila da nije prijavio nekretninu vrednu 820.000 evra.

U izveštaju se navodi i da u Srbiji novi zakon „omogućava državnim kompanijama da kupe medije kao indirektni oblik nacionalizacije“.

„Zakon je legalizovao medijsku imovinu Telekoma, koju je stekao suprotno zakonu iz 2014. Taj zakon otvara puta državi za dalje direktno preuzimanje privatnih medija“, navodi se u izveštaju.

Kao razlog za zabrinutost u izveštaju se navodi i porast tenzija na Kosovu koje, kako se navpdi nije član Saveta Evrope. Ipak, Udruženje novinara Kosova prijavilo je prošle godine 63 slučaja napada ili incidenata, od kojih se 30 dogodilo na severu Kosova.

Kao primer se navodi da je u vreme protesta u Zvečanu najmanje jedan albanski novinar povređen i da su albanski novinari morali da se kriju u jednom kafiću da bi izbegli napad.

Istovremeno, kako se dodaje, i novinari medija na srpskom jeziku takođe su prijavili slučajeve diskriminacije prilikom izveštavanja i zastrašivanje od lokalnih partijskih predstavnika.

„Nezavisno udruženje novinara Srbije objavilo je 3. avgusta 2023. saopštenje u kojem je osudilo video snimke i izveštaje uperene protiv Kosova onlajn, Radija kontakt plus, Radija Kosovska Mitrovica, TV Most i portala Kossev, koji objavljuju i emituju na srpskom jeziku“, piše u izveštaju.

Te su medijske kuće na kanalu Zečevi KiM na društvenoj mreži Telegram označene kao „neprijatelji srpskog naroda i Srbije koji su pod uticajem NATO i Zapada“.

U izveštaju se navodi da se od 1990. godine ubrzao i proces ukidanja zakona u kojima je difamacija definisana kao krivično delo, u okviru kampanje „Novinarstvo nije zločin“. U 2023. godini grupi članica Savet Evrope koje su u potpunosti eliminisale klevetu kao krivično delo pridružilo se 13 zemalja. Među zemljama koje su to delimično učinile, je uz Bugarsku, Kipar i Litvaniju i Srbija.

Izvor: N1

Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije osuđuje ponašanje lokalnih vlasti u Inđiji i Loznici koji zabranjuju novinarima da prisustvuju događajima od interesa za javnost, kao i ponašanje visokih funkcionera Srpske napredne stranke Aleksandra Šapića i Ane Brnabić koji odbijaju da odgovaraju na pitanja novinara. Podsećamo predstavnike vlasti da je diskriminacija novinara i medija zakonom zabranjena i da treba da obezbede uslove za njihov nesmetan rad.

Danas je novinarka portala In medija iz Inđije Verica Marinčić izbačena iz zgrade opštine Inđija jer „nije bila na spisku“ za praćenje konferencije povodom protesta meštana zbog ukidanja železničke stanice u Čortanovcima. Na snimku koji je objavila televizija N1 vidi se kako pripadnik obezbeđenja primenom fizičke sile izbacuje novinarku iz zgrade.

Verica Marinčić kaže da je došla da isprati protest koji je najavljen ranije i kada je videla da inđijski novinari  ulaze u zgradu krenula je za njima, ali ju je na ulazu dočekao šef kabineta predsednika opštine koji joj je rekao da ne može da ide na konferenciju.

„Uzela sam telefon da snimim to što mi govori i on me je uhvatio za levu nadlakticu jer mi je u toj ruci bio telefon i stegao me ne bi li mi telefon ispao iz ruke. Pošto nisam htela da pustim, on mi je oteo telefon. Kada je video da sve to snima novniarka sa N1, onda se  povukao. Posle je izašao čovek iz obezbeđenja koji je počeo da me gura da izađem napolje“, navela je Verica Marinčić i dodala da je ceo slučaj prijavljen nadležnim organima.

Slično se dešava i novinarima portala Pakt info iz Loznice. Naime, od konstituisanja novog saziva Skupštine opštine Loznica, zabranjeno im je da prisutvuju sednicama iako je rad Skupštine javan, a akreditaciju imaju od 2012. godine i redovno dobijaju materijal za praćenje Skupštine.

Novinar ovog portala Miroslav Mijatović kaže da su 28. januara dobili poziv da prisustvuju  konstituisanju novog saziva skupštine, ali da im je ulaz tada zabranjen.

„Pojavili smo se tamo i na vratima nas je sačekalo obezbeđenje, rekli su nam da ne posedujemo akreditaciju i da nas ne mogu pustiti. Mi smo odmah sutradan tražili da vidimo tu odluku kojom je nama zabranjen ulazak, odnosno, odluku nekog organa opštinske uprave da je potrebno akreditovati se za skupštinu. Pozvali smo se na statut koji obezbeđuje javnost u radu skupštine. Međutim, odgovor nismo dobili i vodimo postupak pred Poverenikom“, kaže Mijatović i dodaje da im se isto desilo 29. februara kada je na dnevnim redu bilo imenovanje gradonačelnika.

Visoki funkcioneri Srpske napredne stranke Aleksandar Šapić i Ana Brnabić ne zabranjuju novinarima da prate događaje na kojima učestvuju, ali odbijaju da odgovaraju na pitanja „nepodobnih“ novinara. U svakom slučaju oni koji su dužni da za svoj rad odgovaraju javnosti, to odbijaju da čine.

Praksa zabrane novinarima da prisustvuju javnim događajima, kao i odbijanje javnih funkcionera da odgovaraju na novinarska pitanja moraju odmah prestati. Nosioci vlasti moraju svim novinarima obezbediti nesmetano izveštavanje sa događaja koji su od javnog interesa.

Pored toga, najoštrije osuđujemo primenu sile nad novinarkom Vericom Marinčić i pozivamo nadležne organe da je zaštite i da reaguju u skladu sa svojim ovlašćenjima.

Mediji ne smeju biti politički pamfleti koji će samo prenositi političke izjave. Posao novinara je da postavlja pitanja, a na funkcionerima je da odgovore, bez obzira da li im se pitanje sviđa ili ne. Predstavnici svih nivoa vlasti treba da znaju da novinari postavljaju pitanja u ime javnosti.

Nezavisno udruženje novnara Srbije apeluje na članove komisije zadužene za ocenjivanje predloga projekata za sufinansiranje medijskih sadržaja u Novom Pazaru da sredstva raspodele srazmerno, na pravičan način, poštujući zakonska pravila i omogućavajući medijski pluralizam. Takođe, pozivamo nadležne iz Gradske uprave Novi Pazar da ne vrše pritisak na članove komisije i da omoguće zakonom predviđene uslove za rad nezavisnih komisija.

Godinama unazad Televizija Novi Pazar u tom gradu dobija nesrazmerno visoke sume novca putem medijskih konkursa u odnosu na druge medije učesnike na konkursu. Naime, svake godine više od  80 odsto sredstava predviđenih za medije dobije ova televizija.

Ovakva praksa ne samo da ugrožava medijski pluralizam i raznolikost glasova u javnom prostoru, već i dovodi u pitanje samu svrhu projektnog sufinansiranja, koje bi trebalo da bude usmereno na podsticanje kvalitetnog novinarstva i široke palete medijskih sadržaja.

Grad Novi Pazar među prvima je ove godine raspisao konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja i očekuje se da će među prvima odlučiti o raspodeli planiranih sredstava za tu namenu u iznosu od 39 miliona dinara. Kako je najveći iznos koji može dobiti jedan projekat ograničen na 32.5 miliona dinara, očekuje se da i ove godine taj ili priblžni iznos dobije upravo Televizija Novi Pazar.

Pozivamo nadležne u Gradskoj upravi u Novom Pazaru da prekinu sa praksom neravnomerne i nepravedne distribucije sredstava i da profesionalno izveštavanje i javni interes budu na prvom mestu prilikom raspodele sredstava.

Obezbeđenje Opštine Inđija izbacilo je novinarku lokalnog onlajn portala IN medija Vericu Mariničić iz zgrade u kojoj je održava sastanak povodom protesta meštana zbog ukidanja železničke stanice u Čortanovcima.

Na snimku na portalu N1 se može videti kako radnik obezbeđenja izbacuje novinarku Vericu Mariničić uz navode da „nije na spisku“.

Izvor: N1

Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su novu direktivu kojom se novinari, aktivisti i njihove organizacije štite od tužbi koje imaju za cilj smanjivanje sloboda govora, takozvanih SLAPP tužbi, objavio je danas EU Info centar.

Evropski parlament je sa 546 glasova za, 47 protiv i 31 uzdržan, usvojio novu direktivu, kako bi se osiguralo da pojedinci i organizacije koji rade na pitanjima od javnog interesa, kao što su osnovna prava, optužbe za korupciju, zaštita demokratije ili borbe protiv dezinformacija, dobiju zaštitu EU od neosnovanih i uznemirujućih tužbi.

Zaštitne mere će se primenjivati na sve prekogranične predmete, osim kada su i tuženi i tužilac iz iste zemlje EU kao i sud ili kada je predmet relevantan samo za jednu državu članicu.

Poslanici Evropskog parlamenta su obezbedili da žrtve budu snažnije zaštićene uvođenjem dve zaštitne mere – prevremenog odbacivanja ako je slučaj neosnovan, i mogućnosti da se od tužioca traži da plati procenjene troškove postupka, uključujući pravno zastupanje okrivljenog i naknadu štete.

Ako tuženi zatraži prevremeno izuzeće, na tužiocu je da dokaže da postoje razlozi za nastavak postupka.

Sud, takođe, može da izrekne druge kazne podnosiocima zahteva, koji su često političari, korporacije ili lobi grupe, poput toga da im naloži da plate odštetu za štetu, navodi se u obrazloženju.

Kako bi se izbegla „kupovina nadležne institucije“, odnosno kada podnosilac zahteva izabere jurisdikciju u kojoj su mu šanse za uspeh najveće, nova pravila obezbeđuju da presude trećih zemalja u neosnovanim ili uvredljivim postupcima protiv pojedinaca ili institucija iz EU neće biti priznate.

Direktiva će stupiti na snagu dvadesetog dana nakon objavljivanja u Službenom listu EU, a države članice imaće dve godine da prenesu pravila u svoje nacionalne sisteme, dodaje se.

Izvor: Danas

Više od 50 novinara poslalo je otvoreno pismo pozivajući Izrael i Egipat da svim stranim medijima obezbede slobodan i nesmetan pristup Gazi.

U pismu se navodi da je potreba za sveobuhvatnim izveštavanjem na terenu „imperativ“, prenosi BBC.

Palestinski novinari i medijski radnici izveštavaju iz Gaze od početka rata između Izraela i Hamasa u oktobru, ali na desetine ih je ubijeno, povređeno ili nestalo.

U pismu 55 novinara ukazuje da se „stranim reporterima i dalje uskraćuje pristup Gazi, osim retkih putovanja sa izraelskom vojskom pod pratnjom“, koja su veoma kontrolisana i često samo da bi se pokazali tuneli za koje vojska kaže da ih koristi Hamas.

Samo jednom stranom novinaru je odobren ulazak u Gazu preko Egipta i to pod pratnjom. Klarisa Vord iz CNN-a, koja je među potpisnicima pisma, uspela je da provede samo nekoliko sati u južnom pograničnom gradu Rafa sa medicinskim timom Emirata u decembru.

Novinari su izraelsku vladu pozvali da dozvoli međunarodnim novinarima da rade u Gazi, a od egipatskih vlasti traže da omoguće stranim medijima da koriste prelaz Rafa.

„Od vitalnog je značaja da se poštuje bezbednost lokalnih novinara i da njihovi napori budu podržani prisustvom međunarodnih medija. Potreba za sveobuhvatnim izveštavanjem o sukobu na terenu je imperativ“, navodi se u pismu.

Pismo su potpisali britanski novinari koji rade za Bi-Bi-Si, ITV, Kanal 4 i Skaj njuz, i američke kuće ABC, CBS, CNN i NBC.

Izvor: N1

Evropska federacija novinara (EFJ) pozdravila je danas usvajanje „Direktive protiv SLAPP-a“ u Evropskom parlamentu, te navela da žali zbog „značajnog prostora za manevar“ koji je ostavljen državama članicama po nekoliko ključnih tačaka.

Evropski parlament usvojio je „Direktivu protiv SLAPP-a“, većinom glasova (546 za, 47 protiv, 31 uzdržan), sa ciljem zaštite novinara i medijskih kuća od zloupotrebljivih tužbi.

„SLAPP tužbe“ su strateške tužbe protiv učešća javnosti i predstavljaju zloupotrebu prava pošto im cilj nije zadovoljenje pravde nego „zatrpavanje“ medija i aktivista tužbama kako bi ih finansijski i vremenski iscrpili i onemogućili da se bave svojim poslom.

U saopštenju EFJ piše da usvojena Direktiva pruža zaštite novinarima koji su meta očigledno neosnovanih zahteva ili zloupotrebljivih sudskih postupaka, u civilnim stvarima, i sa prekograničnim implikacijama.

„To uključuje ubrzani postupak za odbacivanje slučajeva u najranijoj fazi, podršku trećih strana ciljevima tokom sudskih postupaka, kazne za tužioce i kompenzacijske štete za žrtve“, dodaje se.

Precizira se da će se direktiva primenjivati samo na SLAPP slučajeve sa prekograničnom dimenzijom, tj. kada su obe stranke domicilirane u različitim državama članicama.

Dodaje se da je definicija „prekograničnog“ proširena tokom završnih faza pregovora da bi, kako je ukazano, takođe uključila „druge elemente relevantne za situaciju“, bez obzira na korišćena sredstva komunikacije.

„Na primer, informacija od javnog interesa objavljena u jednoj zemlji mogla bi se smatrati ‘prekograničnim’ elementom u drugoj zemlji prema ovoj direktivi“, dodaje se.

Na nacionalnim sudovima i državama članicama, precizira se iz EFJ, „će biti da široko primene ovu definiciju na slučajeve“.

Takav dodatak, iako nepotpun, bio je ključni zahtev koalicije „CASE“ koja je mapirala SLAPP slučajeve širom Evrope od 2011. do danas, ocenjuje se.

Prema istraživanju, manje od 10 odsto identifikovanih i proverenih slučajeva su klasični prekogranični slučajevi, dodaju iz EFJ.

Naveli su da stroga definicija, prema kojoj bi direktiva važila samo za mete SLAPP-a tužene u čisto domaćem kontekstu, ne bi uspela da se suprotstavi rastućem problemu SLAPP-ova u EU.

„Države članice će imati dve godine da se usklade sa direktivom i nadamo se da ćemo videti transponovane anti-SLAPP zakone na vreme u svim zemljama i da idu dalje od minimalnih garancija koje ovaj tekst pruža“, rekla je direktorka EFJ-a Renate Šreder.

Takođe, kako je dodala EFJ „očekuje se da predstojeća Preporuka Saveta Evrope pruži dalje smernice“, piše u saopštenju na sajtu EFJ.

EFJ je najveća organizacija novinara u Evropi koja predstavlja više od 320.000 novinara u 73 sindikata i profesionalnih asocijacija u 45 zemalja Evrope.

Izvor: Danas