Odgovorni urednik 021.rs Zoran Strika uputio je pismo novinarskim udruženjima i zaštitniku građana u kojem upozorava na pritiske kojima su izloženi novinari koji prate dešavanja ispred Centra za socijalni rad u Novom Sadu.

Strika je podsetio u pismu da se Udruženje novinara Srbije već oglasilo povodom napada na reporterke Tanjuga i Kurira zbog izveštavanja o protestu građana zbog oduzimanja dece Ani Mihaljici i naveo da, zbog prenošenja izjava njenog advokata Milana Bosika, pod konstantnim pritiskom radi i reporter 021 Žarko Bogosavljević.

Advokat je, navodi se dalje, optužio 021 da dezavuiše javnost, samo zbog toga što je portal preneo zvaničan stav institucije.

Takođe, jezive pretnje zbog jučerašnjeg izveštavanja u Telegram grupama dobila je i reporterka N1 Ksenija Pavkov, dodaje Strika.

„Zbog izveštavanja o ovoj osetljivoj temi, a radeći svoj posao profesionalno, odnosno prenoseći navode okupljenih, advokata majke kojoj su oduzeta deca, ali i zvaničnog stava institucije, bezbednost novinara je direktno ugrožena. ;Zaštitnik građana je reagovao povodom ovog slučaja, ali ne zbog ugrožavanja bezbednosti novinara, te ga pozivam da to ovom prilikom uradi“, poručio je Strika.

Ocenjuje da će se ono čemu svedočimo u poslednjih nekoliko dešavati sve češće – novinari će biti na meti raznoraznih grupa, pojedinaca, samo zbog toga što prenose izjave iz zvaničnih izvora.

„Siguran sam da u ovakvim stvarima medijska zajednica mora da radi zajedno, voleo bih za početak da vidim to, a isto tako da to zajedništvo bude vidljivo u javnosti, u institucijama, među nadležnima, donosiocima odluka i političkih aktera, jer se nadam da bi tako pritisak bio jači, a naš glas snažniji i jasniji“, naveo je Strika.

Izvor: N1

Mesec dana od kada je Apelacioni sud doneo oslobađajuću presudu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije zbog nedostatka dokaza, bivši pripadnici Državne bezbednosti kojima se godinama sudilo u ovom slučaju, prestali su da skrivaju svoju moć. Ratko Romić ili profil koji se na fejsbuku predstavlja kao on, javno vređa novinare, a Miroslav Kurak, koji se godinama nalazio u bekstvu, sada javno i bukvalno pokazuje mišiće. Za to vreme, policijskom inspektoru u penziji na osnovu čije krivične prijave je podignuta optužnica protiv bivših pripadnika Državne bezbednosti, a koji je javno rekao da mu je zbog rada na slučaju Ćuruvija život ugrožen, država poručuje da je prepušten sam sebi.

Miroslav Kurak, bivši pripadnik Državne bezbednosti, koga je optužnica teretila da je pucao u novinara Slavka Ćuruviju, a koga nadležne institucije Srbije godinama nisu uspele da lociraju, nedavno se pojavio. I to na Instagram profilu svog sina. Iako ne može da se utvrdi da li su fotografije nastale u Srbiji, ono što može da se vidi jeste da se Miroslav Kurak više se ne skriva. Umesto toga, javno pokazuje mišiće i, po svemu sudeći, reklamira porodični biznis.

Izvor: Insajder

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) prijavilo je pretnje smrću koje je predsednica tog udruženja Ana Lalić nadležnom Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, od kojeg očekuje najbržu reakciju u cilju otkrivanja učinioca krivičnog dela i njegovog daljeg procesuiranja, saopštio je NDNV.

Naveli su da je Ana Lalić, zbog javno iskazanog stava o gradnji crkve na novosadskom naselju Liman, dobila niz najgorih uvreda i pretnje da će biti zaklana u centru Novog Sada.

“Upozoravamo javnost da je u toku izazivanje namernih tenzija u Novom Sadu, koje je inicirano od strane gradske vlasti, pred održavanja lokalnih izbora u Novom Sadu, gde se kao povod koristi izgradnja crkve na Limanu, kako bi se građani koji su protiv izgradnje predstavili kao protivnici vere, srpstva i pravoslavlja. Smatramo da su pretnje upućene Ani Lalić upravo posledica ovog opasnog narativa koji dolazi sa samog vrha lokalne vlasti i Srpske pravoslavne crkve, naveo je NDNV.

Ana Lalić je sinoć na tribini u Dubrovniku pročitala pretnje smrću koje je dobila putem društvenih mreža.

“Ovo su samo neke od pretnji koje sam dobila od juče”, kazala je ona na tribini “Strani plaćenik a domaći izdajnik”.

Uz pretnje smrću upućen joj je i veliki broj psovki i teških šovinističkih uvreda na njen račun.

Ona se izvinila publici na doslovnim citatima i kazala da je želela na taj način da pokaže s kakvim pretnjama žive novinari i slobodnomisleći ljudi u Srbiji.

Izvor: NDNV

Koalicija za slobodu medija je zabrinuta je zbog činjenice da je, prilikom vršenja inspekcijskog nadzora, povodom postupanja načelnika beogradske policije Veselina Milića na konferenciji za novinare 3.5.2023. godine, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštutu podataka o ličnosti  utvrdio da nije bilo propusta načelnika beogradske policije, nego da su za iznošenje podataka o maloletnim licima krivi mediji koji su izveštavali sa te konferencije. Na ovaj način institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokazala je duboko nerazumevanje novinarske profesije kao i uloge medija u demokratskom društvu.

Podsećamo javnost da novinari do spiska dece koje je maloletni K.K. hteo da ubije novinari nisu došli na protivpravan način, nego je spisak učinio dostupnim javnosti upravo načelnik beogradske policije koji je spisak pokazao na konferenciji za novinare. Stav Poverenika prema kojem su zakon prekršili novinari i mediji koji su izveštavali sa konferencije za medije, ne samo da je suprotan osnovim postulatima slobode izražavanja, nego je suprotan osnovnim pravilima logike.

Postavljamo pitanje Povereniku kako je moguće da onaj ko informaciju učini dostupnom javnosti ne bude odgovoran, nego da je odgovoran onaj ko je preneo informaciju i to informaciju koju je javnosti učinio dostupnom načelnik beogradske policije lično na konferenciji za medije? Zašto su se na konferenciji za medije pojavile informacije i spiskovi koje novinari ne bi trebalo da prenesu?

Pozivamo Poverenika da, kada to već nije učinio novinarima BIRN-a, odgovori javnosti do kojih je saznanja do sada došao prilikom obavljanja inspekcijskog nadzora, da li se iz zapisnika o do sada sprovedenom inspekcijskom nadzoru zaista može zaključiti da su zakon prekršili mediji koji su izveštavali sa konferencije za novinare, a ne onaj ko je spisak pokazao i na taj način ga učinio dostupnim javnosti i da koristeći sopstvena ovlašćenja okonča inspekcijski nadzor, bez obzira na postupak unutrašnje kontrole, jer smatramo da Poverenik ima dovoljno informacija kako bi doneo odluku da li je u konkretnom slučaju prekršen zakon ili nije.

Koaliciju za slobodu medija čine: Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Slavko Ćuruvija Fondacija i GS KUM Nezavisnost.

„U javnim tužilaštvima u Srbiji je, na osnovu podnetih krivičnih prijava ili izveštaja, u 2023. godini formirano 75 predmeta vezanih za ugrožavanje novinara, a od toga je rešeno 23 – i to devet predmeta sudskom odlukom i osam odlukom tužilaštva“, piše u Godišnjem izveštaju Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG).

Od 2016. godine, od kada tužilaštvo vodi bazu podataka, do kraja prošle godine u svim tužilaštvima u Srbiji formirana su 522 predmeta, na osnovu prijava za krivična dela protiv novinara, navodi se u Izveštaju SRG.

U Izveštaju SRG se konstatuje i da je, prema statističkim podacima Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), za ovaj period, rešeno 308 predmeta, odnosno 59 odsto slučajeva, dok su 41 odsto, odnosno njih 214, još uvek aktivni i nerešeni predmeti u različitim fazama postupka.

U 2023. godini, kako navodi SRG, nerešena su 52 predmeta iz evidencije tužilaštva, od čega je za tri u toku sprovođenje dokaznih radnji, a u 38 predmeta podnet je zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja. U Izveštaju piše i da za šest predmeta ni nakon preduzimanja mera u predistražnom postupku potencijalni učinilac nije identifikovan.

Kada je u pitanju struktura prijavljenih krivičnih dela protiv novinara, i ove godine su, kako se navodi, dominantne pretnje.

To, kako podsećaju iz SRG, potvrđuje i Izveštaj Evropske Komisije o Srbiji za 2023. godinu u kome se zaključuje da slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost.

Ipak, dodaju i da se u Izveštaju EK konstatuje i da su policija i tužilaštvo brzo reagovali u nekoliko slučajeva napada i pretnji novinarima, radeći u okviru mehanizma SRG.

Susreti sa lokalnim novinarima, tužiocima i policajcima

Osim statističkih podataka o pretnjama i napadima na novinare, u Izveštaj za 2023. godinu su uvrštene i aktivnosti Stalne radne grupe za bezbednost novinara na terenu.

„Samo tokom 2023. godine predstavnici SRG posetili su Niš, Novi Sad, Čačak, Novi Pazar, Suboticu i Pančevo gde su se sastali sa više od sto lokalnih novinara, tužilaca i policajaca i razgovarali o slučajevima i opštoj bezbednosnoj situaciji u kojoj medijski profesionalci rade“, navodi SRG.

U Izveštaju piše i da je od početka 2023. godine SRG, uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji realizovala 15 aktivnosti, od kojih su neke zahtevale višemesečne pripreme poput studijske posete Norveškoj.

Još jedan od rezultata rada SRG je i potpisivanje Zajedničke izjave o bezbednosti žena.

„U ovom dokumentu države učesnice su se saglasile da će osuditi sve incidente protiv novinarki, uključujući rodno zasnovano nasilje na internetu i rodno zasnovane dezinformacije koje predstavljaju jednu od najozbiljnijih pretnji njihovoj bezbednosti i slobodi medija uopšte“, obrazložila je SRG u Godišnjem izveštaju.

Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara čine predstavnici Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP), Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacije medija (AM), Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Asocijacije onlajn medija (AOM).

OEBS, koji učestvuje u radu SRG od njenog osnivanja, u decembru 2016. godine, do sada je, kako se navodi u Izveštaju, omogućio realizaciju više od 40 aktivnosti u sprovođenju tri akciona plana.

“Podrška koju Misija OEBS-a u Srbiji pruža SRG zasnivaće se na doslednoj primeni Odluke o bezbednosti novinara koju je 2018. godine u Milanu usvojio Ministarski savet OEBS-a, a potpisale svih 57 država učesnica, uključujući i Srbiju“, piše u Izveštaju SRG.

Ceo izveštaj možete pronaći u prilogu.

Godišnji izveštaj SRG (na srpskom jeziku)

Godišnji izveštaj Stalne radne grupe za bezbednost novinara (na engleskom jeziku)

Izvor: UNS

Nezakonito postavljanje špijunskog softvera protiv novinara, upotreba zlonamernih tužbi protiv novinara da bi se ometao njihov istraživački rad (SLAPP) i nesigurna situacija mnogih novinara u egzilu, posebno iz Rusije i Belorusije, neke su od glavnih zabrinutosti koje su izrazile Evropska i Međunarodna federacija novinara (EFJ-IFJ) i druge partnerske organizacije Platforme Saveta Evrope koja promoviše zaštitu novinarstva i bezbednost novinara u svom godišnjem izveštaju za 2024. godinu.

Izveštaj objavljen pod naslovom „Sloboda štampe u Evropi: Vreme je za preokret“, procenjuje glavna pitanja koja podrivaju slobodu štampe – ​​uključujući pretnje i zastrašivanje, pritvor, restriktivno zakonodavstvo, zlonamerne tužbe, zarobljavanje medija i napade na medije javnih servisa– i daje preporuke za njihovo rešavanje.

Partneri platforme su 2023. objavili 285 upozorenja o ozbiljnim pretnjama ili napadima na slobodu medija u Evropi u poređenju sa 289 upozorenja u 2022*. Iako je 2023. broj ubijenih novinara i ulično nasilje nad njima smanjen, upozorenja na platformi pokazuju rastuću raznolikost pretnji, pritisaka i ograničenja pod kojima novinari moraju da rade svoj posao.

Reagujući na objavljivanje izveštaja, generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić je rekla: „Izveštaj Platforme za bezbednost novinara pokazuje sve veće rizike i prepreke sa kojima se novinari i mediji u Evropi suočavaju. Potrebna nam je odlučna akcija država da zaštitimo novinare i da se suprostavimo pretnjama slobodi medija, kao što su tužbe protiv zloupotrebe i nezakonit nadzor. Da bi poboljšale bezbednost novinara, naše države članice treba da pokažu snažnu posvećenost poštovanju standarda slobode medija i da promovišu kampanju Saveta Evrope „Novinari su važni“ na nacionalnom nivou.”

U izveštaju se naglašava da su sloboda medija i digitalna bezbednost novinara i dalje ugrožene kontinuiranom upotrebom špijunske tehnologije za praćenje novinara i medijskih aktera, a odgovornost za prijavljene zloupotrebe i dalje se izbegava.

Na predstavljanju izveštaja u Solunu, u Grčkoj, generalni sekretar EFJ Rikardo Gutijerez osudio je pasivnost javnih vlasti u slučaju slučajeva nezakonitog praćenja novinara i ponovljenog kršenja zaštite novinarskih izvora: „Dokumentovane su stotine slučajeva, ali do sada nije osuđena nijedna osoba odgovorna za postavljanje špijunskog softvera protiv novinara”.

Izveštaj takođe ukazuje na neviđeni broj medijskih radnika u Evropi – posebno iz Rusije i Belorusije – koji su oterani u izgnanstvo u inostranstvo zbog fizičkog rizika po život i slobodu, sudskog gonjenja, pretnji i zastrašivanja, koje se često nastavljaju  protiv njih i njihovih porodica i nakon što odu u egzil.

Još jedan trend istaknut u izveštaju je da je sloboda medija bila ometana zloupotrebom pravnih radnji, uključujući Stratešku tužbu protiv učešća javnosti (SLAPP), koju su pokrenuli političari i poslovni akteri na osnovu nacionalnih zakona o zaštiti ugleda, sa ciljem da uznemiravaju novinare i medije  izlažući ih krivičnim osudama, plaćanju visoke naknade štete i velikih novčanih kazni.

Godine 2023, ruski agresivni rat protiv Ukrajine nastavio je da ima značajne efekte na slobodu medija i bezbednost novinara. Dva novinara – Bohdan Bitik i Arman Soldin – poginuli su dok su izveštavali u Ukrajini, a nekolicina drugih novinara je povređena. U napadu na TV stanicu Top Channel u Albaniji poginuo je još jedan medijski radnik, obezbeđenje Pal Kola.

Od 31. decembra 2023. godine, 55 novinara i medijskih radnika bilo je u pritvoru u državama članicama Saveta Evrope – uključujući ukrajinske teritorije koje je okupirala Rusija – i 65 u Rusiji i žBelorusiji, gde je napad na nezavisne novinare intenziviran. Rusija se vratila praksi institucionalizovanog uzimanja talaca hapšenjem američkih novinara Evana Gerškoviča i Alsu Kurmaševe. Na listi od 120 novinara u zatvoru u Evropi nalaze se Džulijan Asanž u Velikoj Britaniji i Pablo Gonzales u Poljskoj.

U 2023. Platformi je dodato pet slučajeva nekažnjivosti za ubistva novinara, oni koji se tiču Sokratisa Gioliasa i Giorgosa Karaivaza (Grčka), Aleha Bjabenjina (Belorusija), Milana Pantića (Srbija) i Jurija Ščekočihina (Rusija). Do kraja godine bilo je 30 dojava o nekažnjavanju za ubistvo u vezi sa 49 medijskih radnika aktivnih na platformi. Slučaj ukrajinskog novinara Vjačeslava Veremija proglašen je zatvorenim.

U izveštaju, partneri, uključujući EFJ i IFJ, izražavaju svoju podršku Kampanji Saveta Evrope za bezbednost novinara „Novinari su važni“, pokrenutoj u oktobru 2023. godine, i pozivaju države članice da sprovedu reforme policijskog i pravosudnog sistema da u potpunosti budu u skladu sa Preporukom Komiteta ministara iz 2016. o zaštiti novinarstva i sigurnosti novinara i drugih medijskih aktera.

Pročitajte izveštaj ovde. (engl.)

* Izveštaj Platforme obuhvata 46 država članica Saveta Evrope, kao i Rusiju, nakon njenog izbacivanja iz Saveta Evrope 2022. godine, i Belorusiju.

Izvor: EFJ, preod: NUNS

Odlukom Prvog osnovnog suda u Beogradu Draganu J. Vučićeviću novčana kazna od 200.000 dinara zbog uvreda u produženom trajanju zamenjena je kaznom zatvora u trajanju od 180 dana. Vučićević nije platio državi kaznu iz krivičnog postupka, koji je protiv njega pokrenula novinarka N1 Žaklina Tatalović.

Još u septembru 2021. godine Dragan J. Vučićević proglašen je krivim zbog krivičnog dela uvrede u produženom trajanju.

Kažnjen je novčano sa 200 hiljada dinara koje je bio dužan da uplati u srpski budžet. Međutim, to se nije dogodilo. Presuda Vučićeviću duže od godinu dana stajala je u fioci sudije Prvog osnovnog suda Dragiše Kesara. Posle niza reakcija advokata tužilje Srđana Dugonjića i Dragana Maravića, prošle nedelje oglasila se uprava Prvog osnovnog suda. Utvrđeno je da su pritužbe advokata osnovane i “da sudija Kesar neopravdano odugovlači postupak i gura krivičnu kaznu u zastarelost” koja bi nastupila 3. marta 2024. Traženo je i izjašnjenje sudije Kesara, koji je odmah nakon toga, ipak, dostavio sve spise krivičnom veću. Krivično veće odlučilo je da preinači presudu.

Vlasnik Informera u aprilu prošle godine tvrdio je da zbog novinarke N1 mora u zatvor. Ispred CZ u Beogradu pokazivao je poziv koji međutim nije mogao da bude zbog tužbe Žakline Tatalović koja je tek donesena 24.2.2024. godine.

Podsećamo da je Dragan Vučićević otišao u zatvor na osnovu druge presude, koju takođe nije platio. Nakon jedne noći ipak izlazi iz Centralnog zatvora, a kaznu mu je kako je rekao tada, platila supruga.

Izvor: N1