Institucionalni pritisci su oblik pretnje sa kojom se većina novinara i novinarki često i redovno susreće u svom radu (46,2 odsto), a slede ekonomski pritisci ili nesigurnost radnih mesta (40,2 odsto). 29,9 odsto novinara i novinarki često ili redovno se susreće sa problemom targetiranja i kampanjama blaćenja, a 30,5 odsto je prijavilo da se redovno ili često suočava sa verbalnim pretnjama. Strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) često ili redovno je iskusilo 17,1 odsto novinara i novinarki. Kada je reč o digitalnom nasilju, 39,2 odsto novinara i novinarki je izjavilo da su bile žrtve ovakve vrste nasilja. Natpolovična većina novinara i novinarki (53,8%) izjavila je da je jednom ili više puta bila u situaciji da ne izveštavaju o nekoj temi ili događaju, a novinarke iznadprosečno prijavljuju ovakvu situaciju.

Novi izveštaj o bezbednosti novinara i novinarki u Srbiji je pripremljen kroz zajednički projekat Evropske unije i Saveta Evrope, sa ciljem boljeg razumevanja i pomoći ka formulisanju politike, kroz identifikaciju nevidljivih pritisaka kao što su autocenzura, digitalni oblici nasilja i faktora koji dovode do ovih negativnih pojava. Istraživanje je sprovedeno u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije i Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, gde je učestvovalo 130 novinara i novinarki i zaposlenih u medijima.

Ovaj izveštaj teži ka dubljem razumevanju složene dinamike između bezbednosti novinara/novinarki, kao i okolnosti u kojima oni obavljaju svoju ulogu u medijskom prostoru Srbije. U savremenom digitalnom dobu, gde je sloboda izražavanja i dalje fundamentalna, ključno je prepoznati da nevidljivi pritisci poput autocenzure i digitalnog nasilja imaju dalekosežan, ali često potcenjen, uticaj na slobodu medija. Prepoznavanje i suprotstavljanje tim prikrivenim silama je od vitalnog značaja za očuvanje integriteta novinarstva i odbranu demokratskih vrednosti.

Projekat „Zaštita slobode izražavanja i medija u Srbiji (PROFREX)“ koji sprovodi Odsek za saradnju na slobodi izražavanja Saveta Evrope, deo je zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope “Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku”.

verzija na srpskom jeziku

verzija na engleskom jeziku

Izvor: COE

„Struktura tih pretnji je u 98 odsto slučajeva ugrožavanje bezbednosti novinara, a radi se o uvredama, lakšim telesnim povredama, zlostavljanju, proganjanju i nasilničkom ponašanju. Polovina pretnji od ovih 75 otvorenih predmeta je došlo putem interneta i to se potpuno usadilo kao fenomen i samo raste taj procenat“, rekao je Matić televiziji Insajder.

On dodaje da je Nezavisno udruženje novinara Srbije prošle godine registrovalo 183 incidenata, dok ih je Udruženje novinara Srbije registrovalo 120.

„Ova statistika govori da najveći deo u ovom registrovanom delu slučajeva pretnja ostaje u sivoj zoni nekažnjivosti, upravo izbog manjkavosti krivičnog zakona, koji ne obuhvata na pravi način sve ono što zaista ugrožava bezbednost novinara“, kazao je Matić.

Prema njegovim rečima, izmene Krivičnog zakonika kojim bi se olakšala pravna kvalifikacija pretnji i ugrožavanja bezbednosti novinara su jedan od preduslova da se poboljša situacija, ali nije jedini.

„Samo ako budemo imali nekažnjivost, to će delovati odvraćajuće za sve one koji svakoga dana prete novinarima“, istakao je i dodao da misli da za to ima političke volje.

Podsetio je da smo pre dve godine imali predlog za izmene krivičnog zakonika koji je prošao Vladu i ušao u javnu raspravu, ali su tada neke organizacije za ljudska prava i neki novinari imali primedbe, jer su smatrali da može ograničiti slobodu govora i on je povučen.

„Tada je Vlada pokazala da ima određeno razumevanje za ovo, ali uvek dolazimo do toga da li će se ti zakoni poštovati“, kaže Matić.

On je ukazao da se Srbija već dve godine nalazi na 91. mestu globalnog indeksa medijskih sloboda Reportera bez granica i istakao da nije optimista da ćemo napredovati zbog odsustva pravosnažne presude za ubistvo Slavka Ćuruvije i odbijanja Tužilaštva za organizovani kriminal da se pozabavi ubistvom Milana Pantić.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) upozorava javnost i nadležne organe da je u toku organizovana orkestrirana masovna kampanja protiv čelnih ljudi ovog novinarskog udruženja koji svakodnevo dobijaju eksplicitne pretnje smrću.

Uz neprestane uvrede i pretnje koje već danima dobija predsednica NDNV Ana Lalić, juče je pokrenuta mašinerija zla i protiv programskog urednika NDNV Dinka Gruhonjića.

Najpre je na društvenim mrežama objavljen montirani snimak Gruhonjićevog javnog nastupa na tribini održanoj pre godinu dana, uz „prigodan“ huškači komentar, potom je „vest“ objavio ospkurni portal NS uživo a zatim preneli sa njim povezani portali, koji su se već brendirali kao propagandistička podrška režimu i vladajućoj nacionalističkoj ideologiji.

Upozoravamo tužilaštvo i druge institucije da zaustave nasilnike i spreče moguće tragične posledice na koje navodi ova hajka protiv „nepodobnih“ slobodnomislećih građana ove zemlje, koji se besprizorno etiketiraju kao „antisrbi“, „izdajnici“, „ustaše“, „neprijatelji“…

Poražavajuće je što su se u komentarima na društvenim mrežama na najprizemnije pretnje zasnovane na izmontiranom snimku upecali i pojedinci koji inače javno zagovaraju vrednosti građanskog društva, te da još uvek veruju vučićevskoj propagandi.

NDNV će podneti tužbe protiv svih portala i pojedinaca koji učestvuju u ovom pozivu na javni linč Dinka Gruhonjića, kao i Ane Lalić.

Zbog nereagovanja nadležnih organa Srbije na pretnje po fizičku bezbednost vodećih ljudi NDNV-a, prunuđeni smo da potražimo zaštitu i međunarodnih organizacija.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Novi Sad, 15. mart 2024.

Izvor: NDNV

„Pretnje stižu kontinuirano i bukvalno sa svih strana, ima ih preko hiljadu“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) novinarka iz Novog Sada Ana Lalić.

Preteće poruke sa pozivima na linč stižu joj poslednjih dana preko društvenih mreža, ali i na privatni i službeni telefon.

„Dirnula sam dve teme na koje su podjednako osetljivi i desničari i nacionalisti ali i vladajuća većina, a to su Srpska pravoslavna crkva i Autonomna pokrajina Vojvodina“, rekla je Lalić.

Izvršna direktorka Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i novinarka portala Nova Ana Lalić prethodnih dana iznela je stav da nije mesto crkvi u blizini Štranda, popularne novosadske plaže kraj Dunava.

Zbog namere gradske vlasti da se izgradi objekat Srpske pravoslavne crkve na toj lokaciji, 3. marta je protestovalo par stotina građana Novog Sada.

Osim toga, Lalić je na tribini „U raljama nacionalizma“ u Dubrovniku ocenila da se u Vojvodini gotovo svakodnevno dešava „dosrbljavanje“.

Takođe je na toj tribini održanoj 8. marta izjavila i da Vojvođani pokušavaju da se odbrane od „galopa srpskog nacionalizma“.

Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal prijavljene su direktne pretnje po život i bezbednost.

„Gde se vrlo jasno govori da će me ubiti i zaklati, da znaju gde živim, da će mi doći na adresu. Jedna osoba se čak ponudila da će mi lično ubiti supruga“, navela je ona.

Zbog svojih stavova Ana Lalić je na meti i tabloida u Srbiji.

Udarila na crkvu, zagovara separatizam, žestoki kritičar Srbije, svega srpskog, vladajuće Srpske napredne stranke, to su delovi tabloidnih tekstova o Ani Lalić.

Njeni stavovi se karakterišu kao „uvrede Srbiji“, a ona se kvalifikuje kao „tajkunska novinarka“ i „autošovinista“.

Pretnje i zbog izveštavanja

Pretnjama je izložena i novosadska novinarka TV N1 Ksenija Pavkov zbog izveštavanja sa protesta podrške majci čiju je decu Centar za socijalni rad izmestio, dok ona tvrdi da su joj oduzeta.

Pretnje da će biti ubijena ili prebijena počele su da stižu najpre sa ultradesničarskih kanala na Telegramu, a zatim su se prelile na druge društvene mreže.

Ksenija Pavkov je za RSE rekla da se u uključenju uživo trudila da napravi izbalansiran izveštaj, a da se po mrežama deli završni deo od dvadesetak sekundi.

„Gde sam rekla da protest organizuju udruženja koja su poznata po tome što se protive obaveznoj vakcinaciji. Svodi se na to da su počeli da me napadaju zbog toga što sam rekla da rade ono što oni zaista i rade“, kaže Pavkov.

Ona je objasnila da je prenela zvanični stav Centra za socijalni rad, kao i tvrdnje koje su organizatori protesta izneli na skupu – da je reč o „široj međunarodnoj zaveri otimanja i prodaje dece u inostranstvu“.

Centar za socijalni rad u Novom Sadu saopštio je 12. marta da je u ovom slučaju, koji prate od 2015. godine, napravljen ozbiljan roditeljski propust.

Ksenija Pavkov kaže da se u ovom slučaju bes građana prema institucijama prelio na novinare.

„Građani već godinama slušaju kako nas napadaju oni koji bi trebalo da nas brane – a to su predstavnici državnih institucija. Stvara se atmosfera linča u kojoj je najlakše napadati novinarke i novinare jer znate da ćete proći bez sankcija“, smatra Pavkov.

Zbog izveštavanja sa istog protesta, novinar novosadskog portala 021 Žarko Bogosavljević bio je izložen prozivkama.

„Pokazivali su rukom na mene, uz reči: ‘To je taj novinar koji piše ovako i onako’. Tu su bila dobacivanja. Dakle, nisu me targetirali na internetu, već na licu mesta“, kaže za RSE Bogosavljević.

Kako je rekao, organizatori protesta smatraju da novinari treba da prenose samo njihovu verziju priče.

„Oni iznose teorije koje se tiču otmica dece i slično, za šta ne postoji nijedan dokaz ili činjenica koja bi išla u prilog tome. Bilo bi to već prenošenje nekih teorija zavere“, kaže Bogosavljević.

Na istom skupu je, prema saopštenju Udruženja novinara Srbije, reporterka TV Tanjug ometana u izveštavanju, dok su vređani fotoreporter te agencije i dopisnica Kurir televizije.

Šta kažu u vlasti na pretnje novinarima?

Miloš Vučević, prеdsеdnik vladajuće Srpske napredne stranke i ministar odbrane, izjavio je da niko nikomе nе možе da prеti i da počinioci trеba da sе pronađu.

Vučević, koji je nekadašnji gradonačelnik Novog Sada, istovremeno je dodao da se nе slažе ni sa jеdnim stavom Ane Lalić.

„Ona o našim crkvama i hramovima priča kao o trafikama. Hoćеtе da zabranitе mali molitvеni prostor na livadi gdе nikada ništa nijе bilo za pokoj duša žrtava fašizma“, rekao je Vučević 11. marta za Informеr TV.

Međutim, poslanik SNS-a Vladimir Đukanović se priključio uvredama na račun Ane Lalić.

On je na društvenoj mreži X 11. marta napisao, između ostalog, da bi ona trebalo da bude „smeštena na psihijatriji“.

Reakcije novinarskih udruženja

Novinarska udruženja osudila su pretnje i napade kojima su novinari izloženi poslednjih dana zahtevajući hitnu reakciju nadležnih organa i institucija.

Najnovija targetiranja novinarki i novinara, za Tamaru Filipović Stevanović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), predstavljaju eskalaciju napada na predstavnike medija koji traju već godinama.

„Godinama unazad upozoravamo da negativan, osuđujući i neprimeren govor dolazi od nosilaca državnih funkcija. To otvara prostor i običnim građanima da se na isti ili još gori način ponašaju prema novinarima“, kaže Filipović.

Reagovala je i Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO) osudivši brojne pretnje smrću koje su upućene predsednici Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ani Lalić i pozvala vlasti da otkriju i sankcionišu počinioce.

„Pretnje Ani Lalić vidimo kao ozbiljan napad na slobodu medija i nezavisno novinarstvo u Srbiji“, navela je ova organizacija 12. marta.

I misija OEBS-a u Srbiji pozvala je na brzu reakciju vlasti povodom „neprihvatljivih i uznemirujućih“ pretnji koje dobija predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić.

„Nastaviću da radim“

Ministarstvo unutrašnjih poslova i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal nisu odgovorili na upit RSE šta su preduzeli povodom pretnji novinarkama Ani Lalić i Kseniji Pavkov.

Ksenija Pavkov poručuje da je napadi neće zaustaviti.

„Nastaviću da radim precizno i tačno i da teme stavljam u kontekst. Dakle, na moj rad neće uticati, ali na psihičko zdravlje i osećaj bezbednosti i te kako hoće“, kaže ona.

Televizija N1 prijavila je nadležnima pretnje koje njihova novinarka dobija.

Njena koleginica Ana Lalić nada se da će barem jedna od nekoliko podnetih prijava nadležnima uroditi plodom.

„Ne toliko da se zaštiti Ana Lalić nego da institucije pokažu, da koliko god se neslagali, klanje i ubijanje neistomišljenika nije rešenje i da nije zakonom dozvoljeno“, poručila je.

Ana Lalić je dala izjavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, a za RSE je opisala sa čim se u međuvremenu suočava.

„Ja sam danas došla u redakciju, prošla sam kroz tri ulice u Novom Sadu, troje ljudi mi se obratilo, ne pretnjom ali psovkama. Ne znam da li sam uplašena ili iznenađena da mi se to dešava“, rekla je Lalić.

Novinar Žarko Bogosavljević navodi da njegova kuća još uvek nije odlučila hoće li podneti prijavu policiji povodom cele situacije.

„Ne bih rekao da sam uplašen, ali više ću da se okrećem oko sebe“, zaključuje Bogosavljević.

(Ne)kažnjivost napada na novinare

U NUNS-ovoj godišnjoj bazi podataka napada na novinare, navedeno je da je u prva tri meseca 2024. zabeleženo 17 napada, od čega je jedan fizički i devet verbalnih pretnji.

Toj statistici, međutim, još uvek nije pridodato 10 deset novih slučajeva koji su zabeleženi u poslednjih nekoliko dana, kaže Tamara Filipović Stevanović.

„Telefoni svih naših udruženja su usijani poslednjih dana i to je jako zabrinjavajuće“, kaže generalna sekretarka NUNS-a.

U Srbiji funkcioniše Stalna radna grupa za bezbednost novinara i uspostavljen je mehanizam za brzo prijavljivanje napada na predstavnike medija. Međutim, procenat procesuiranih napada na novinare je nizak.

Prema rečima Tamare Filipović Stevanović 2023. je od 75 prijavljenih slučajeva pretnji ili fizičkih napada doneto svega 12 odsto osuđujućih presuda.

Fondacija „Slavko Ćuruvija“ objavila je 13. marta izveštaj o napadima prorežimskih tabloida na medije i novinare koji kritički izveštavaju o vlasti u Srbiji.

Prema podacima tog monitoringa, pet tabloida bliskih režimu objavilo je tokom prošle godine najmanje 628 tekstova u kojima su čak 884 puta na meti bili nezavisni novinari ili mediji.

Krivični zakonik predviđa kazne za ugrožavanje sigurnosti novinara pretnjom „da će napasti na život i telo“ i za to delo predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Nakon što danima dobija pretnje zbog svog obraćanja na tribini „Strani plaćenik, a domaći izdajnik“, u progon novinarke Ane Lalić uključio se i narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović. Ona u izjavi za Nova.rs kaže da je ne bi iznenadilo da je upravo iz tog kružoka javno objavljen i njen broj telefona, kako bi bili sigurni da će svaka pretnja smrću doći na pravu adresu.

Posle brojnih pretnji i najstrašnijih uvreda koje se poslednjih dana upućuju novinarki Ani Lalić, na stranu onih koji targetiraju Lalić svrstao se i narodni poslanik i visoki funkcioner SNS Vladimir Đukanović.

On je na društvenoj mreži Iks napisao da ona „slobodno šeta okolo oko bez ludačke košulje i baljezga gluposti“.

„Dotična Ana Lalić je živi dokaz da zdravstvene institucije ne rade dobro. Umesto da je smeštena negde na psihijatriji, ta nesrećnica šeta slobodno bez ludačke košulje i baljezga gluposti“, napisao je Đukanović na društvenoj mreži.

https://twitter.com/adv_djukanovic/status/1767322769480462448?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1767322769480462448%7Ctwgr%5Eff4342fd3dd48f820c536ae7e4df00d1d7ba8b60%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fnuns.rs%2Fposlanik-vladimir-djukanovic-na-drustvenim-mrezama-poziva-na-linc-novinarke-ane-lalic-ona-sumnja-da-je-odatle-procureo-i-njen-broj-telefona%2F

Time se pridružio hordi onih koji danima prete, vređaju i ugrožavaju bezbednost novinarke Ane Lalić.

Komentarišući ovu izjavu Đukanovića, novinarka Lalić kaže za Nova.rs da su sve pretnje koje neprestano dobija, kao i drugi novinari, generisane ovakvim opasnim i vrlo zlonamernim ponašanjem političara i nosilaca javnih funkcija.

„Živeti u društvu čije političke, moralne i društvene norme nameću gospodin Đukanović i slični mu, zaista može ozbiljno da utiče na mentalno zdravlje i da, kod osoba nežnijeg zdravlja ostavi trajne posledice. Stoga, predlažem mu blagovremeno jednu netransparentnu javnu nabavku tih košulja. I, ako mogu da zamolim, moja da bude u boji jorgovana, ističe mi oči. Ne bi me iznenadilo da je upravo iz istog kružoka javno objavljen i broj mog telefona, valjda kako bi bili sigurni da će baš svaka pretnja smrću stići na pravu adresu“, kaže Lalić.

Ona dodaje da je svesna da sa njenim javno iznetim stavovima o crkvi na Limanu i porastu nacionalizma većina nije saglasna, ali da „klanje“ ljudi koji misle drugačije nije baš najbolja zamena za pristojan politički dijalog.

„Ne samo što preklanom sagovorniku tako onemogućuje da učestvuje, već što Srbija tim manirom neće nikada postati zdravo okruženje za život, ma koliko ko veliki Srbin bio. Kolike su posledice širenja mržnje i huškanja na ‘nepodobne’ videli smo devedesetih. Šta to prizivaju nosioci javnih funkcija i predstavnici vladajućih stranaka u Srbiji? Ima li institucija koje bi mogle da ih spreče u podsticanju novih zločina?“, pita Lalić.

Podsetimo, nakon nedavnog gostovanja na jednoj tribini u Dubrovniku, na kojoj je ocenila da je u Vojvodini na delu „dosrbljavanje i galop srpskog nacionalizma“, novinarka Lalić dobila je brojne pretnje i uvrede.

U njima između ostalog piše da će je „zaklati u Novom Sadu“, uz veliki broj psovki i šovinističkih uvreda.

Izvor: Nova.rs

Misija OEBS-a u Srbiji osudila je danas kao „neprihvatljie i uznemirujuće“ pretnje koje dobija predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić Hegediš.

„Pozivamo na brzu reakciju vlasti i preduzimanje efikasnih mera, kako bi se odgovorni za ove pretnje priveli pravdi u skladu sa srpskim zakonodavstvom“, navela je Misija OEBS-a u saopštenju.

Podsetili su da Odluka OEBS-a o bezbednosti novinara, koju je 2018. godine usvojilo 57 država učesnica uključujući i Srbiju, poziva sve države učesnice da javno i nedvosmisleno osude sve napade i nasilje nad novinarima, posebno novinarkama.

Ta Misija je dodala da je obezbeđivanje bezbednog i povoljnog okruženja za novinare, a posebno za novinarke, jedan od ključnih prioriteta Malte kao predsedavajuće OEBS-a.

Dodali su da Stalna radna grupa za bezbednost novinara, koju podržava Misija OEBS-a u Srbiji, igra ključnu ulogu u povezivanju medijske zajednice i državnih institucija i treba da ostane platforma za razmenu informacija i podršku svim stranama.

Izvor: Danas

Novinarka N1 Ksenija Pavkov dobila je desetine uvreda i pretnji klanjem i lomljenjem kostiju zbog izveštavanja sa protesta podrške majci kojoj je Centar za socijalni rad oduzeo troje dece. Na ovim skupovima nepoželjni su svi novinari – i prorežimskih i kritičkih medija. Bes se sa institucija preusmerio na medije, onemogućen im je normalan rad

Ime novinarke TV N1 Ksenije Pavkov se već 24 sata na najgori način razvlači po grupama na Telegramu, odakle se prenelo i na druge društvene mreže.

Da će biti zaklana, da će joj polomiti kosti, da je „smeće, nato kmet, ustaška drolja i kurveštija sa zapada”, da saučestvuje u zločinu, da je treba šikanirati na svakom koraku – samo su neke od uvreda i pretnji upućenih Kseniji Pavkov. I to, zato što je radila svoj posao.

Novu turu pretnji i govora mržnje izazvao je izveštaj sa protesta koji je četvrti put održan u znak podrške Ani Mihaljici, kojoj je Centar za socijalni rad iz Novog Sada oduzeo troje dece. Kako je Pavkov izvestila, „ono u šta veruje većina učesnika i organizatora ovih protesta je da se deca u Srbiji oduzimaju roditeljima kako bi bila data na usvajanje, odnosno prodata u inostranstvo”.

Pavkov: Posebnu pažnju sam posvetila balansiranju priloga

Njen prilog je zasmetao demonstrantima i onima koji ih na mrežama podržavaju, zbog čega su usledile desetine jezivih pretnji i brutalnih komentara:

„U uključenju sam rekla šta sam videla ispred zgrade suda, ono što je mogao da vidi svako ko je bio tamo – zbog čega se protestuje, šta je zvaničan stav Centra za socijalni rad, kao i ko podržava građane koji protestuju”, objašnjava Pavkov za Cenzolovku.

Kaže da je, s obzirom na osetljivost teme, posebnu pažnju posvetila tome da prilog bude izbalansiran.

„Procenila sam da je javnost nedovoljno informisana o ovom slučaju i da je zbog toga važno objasniti kontekst: ko su ljudi koji su podržali i organizovali okupljanje i šta zameraju Centru za socijalni rad. Konkretno, veruju da je slučaj deo međunarodne zavere otimanja dece, zbog čega su protiv Centra podneli i krivičnu prijavu i to tokom skupa sa kog sam izveštavala. Prenela sam i šta je zvaničan stav Centra, ali i ostavila mogućnost da je ta institucija u konkretnom postupku zaista napravila propuste.“

Pavkov kaže da se dosad nije susrela sa ovako užasavujućim i uznemirujućim pretnjama, zbog čega se oseća veoma uplašeno i nebezbedno. Ipak će, dodaje, nastaviti da radi svoj posao onako kako veruje da mora da se radi.

N1 je prijavio nadležnima pretnje, ali Pavkov od institucija „ne očekuje mnogo, s obzirom na pređašnja iskustva sa ugrožavanjem sigurnosti prilikom rada”.

„Upravo to ’neočekivanje’, odnosno nepoverenje u institucije jeste jedan od razloga zbog koga se dešava sve ovo u vezi sa protestom zbog odluke Centra za socijalni rad u Novom Sadu.“

Nepoverenje koje se slama na novinarima

Novinarima kritičkih i profesionalnih medija nije neobično da ih sagovornici izbegavaju i da negde budu nepoželjni. Neobično je kada su na istom skupu nepoželjni i novinari kritičkih i novinari prorežimskih medija.

Upravo to se dešava na protestima podrške Mihaljici, kažu za Cenzolovku novinari koji sa tog događaja izveštavaju. Oni objašnjavaju da građani koji protestuju ne žele da daju novinarima izjave iz kog god medija da dolaze i da ih pride etiketiraju kao lažove koji zaluđuju javnost i ne dozvoljavaju da se čuje istina, onakva kakvom je oni vide.

Ksenija Pavkov kaže da je velika zainteresovanost za slučaj Ane Mihaljice direktan proizvod nepoverenja građana u institucije.

„Problem je u tome što se to nepoverenje slama na nama novinarkama i novinarima, jer smo glineni golubovi i najlakše mete. Građani vide da nas svakodnevno napadaju oni koji bi trebalo da nas brane ili koji bi, ako ništa drugo, trebalo da osećaju neku vrstu straha od novinara kao kontrolora rada nadležnih.”

Sada je, kaže, situacija drugačija – „bes se sa institucija preusmerio na novinare i to odgovara svima osim onima koji su na meti”.

Izvor: Cenzolovka