Dinko Gruhonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, opet je ovih dana meta uvreda i pretnji zbog oštrijih i kritičnijih stavova prema nacionalizmu u Srbiji, koje često iznosi u javnosti. Zbog njegovog navodnog govora mržnje podneta je i krivična prijava protiv njega, a u osude su se uključili svi – tabloidi, ultradesničarski pokreti, bivši direktor BIA, pa čak i Studentski parlament fakulteta na kome radi. A sve zbog jednog manipulativno izrezanog snimka starog gostovanja u kome je Gruhonjić, između ostalog, pomenuo i komandanta koncentracionog logora Jasenovac Dinka Šakića, rekavši da ima lepo ime kao on. U pitanju je video koji menja suštinu Gruhonjićevog poređenja sa Šakićem – Gruhonjić je zapravo rekao da mu nije jasno zašto mu neistomišljenici daju pseudonime, kada već njegovo pravo ime zlobno mogu povezati sa zloglasnim Šakićem.

Izvorni članak je objavljen 15.03.2024. (NSuživo)

Na društvenim mrežama već nekoliko dana aktuelan je manipulativan video-kolaž gostovanja novinara Dinka Gruhonjića na prošlogodišnjem festivalu Rebedu u Dubrovniku.

On je tada, govoreći o ljudima „koji mu se penju po rodoslovnom stablu”, između ostalog ironično rekao: „Pa su mi čak izmislili ime Sabahudin, iako ja imam jedno lepo ime, Dinko, kao Dinko Šakić”, a zatim sledi rez videa i foto-prikaz ko je bio Šakić.

Ovaj deo snimka pojedini portali su iskoristili kako bi dokazali da je Gruhonjić „izjavio da je ponosan što nosi ime po Dinku Šakiću, ustaškom zločincu i zapovedniku logora Jasenovac”.

Ukoliko se pogleda ceo snimak tribine – istina je drugačija.

Ni u jednom trenutku Gruhonjić ne pominje da je „ponosan” što ima isto ime kao Šakić, već govori o imenu koje su mu maliciozno dali njegovi neistomišljenici – Sabahudin, a koje aludira na njegovo eventualno muslimansko poreklo – iako su, po njegovim rečima, mogli da se zadrže i na njegovom pravom imenu, Dinko, pošto se ono može zlobno povezati sa ozloglašenim hrvatskim komandantom.

Gruhonjić za Raskrikavanje kaže da ovo nije prvi put da ga „nacionalisti izvlače iz šešira” i spinuju njegove reči, te da on već decenima trpi pritiske i napade na svoj rad. „Zašto su to uradili sada, to je pitanje za njih. Čini mi se da targetiraju retke ljude koji imaju hrabrosti da govore o militantnom nacionalizmu u Srbiji”, izjavio je Gruhonjić za Rasrkikavanje.

Da je izjava stara nisu primetili brojni portali, između ostalih Republika, Srbija danas, NSuživo, Gradske info i 025. Oni su preneli saopštenje pokreta Naši i pogrešno naznačili da je Gruhonjić učestovao u ovogodišnjoj tribini hrvarskog festivala Rebedu pod nazivom „Kupi mi, mama, jedan mali rat”. Ipak, novosadski novinar nije učestvovao kao govornik u ovogodišnjoj ediciji dubrovačkog Rebedu, što može da se vidi i u programu festivala, ali i na prenosima uživo na Fejsbuku.

Nekoliko tabloida prenelo je i da su protiv Gruhonjića, ali i novinarke Ane Lalić Hegadiš koja je bila gošća ovogodišnjeg Rebedu festivala, podnete krivične prijave od strane „građanina Novog Sada” Luke Milanovića. Milanović smatra da su u govorima ovo dvoje vojvođanskih novinara na hrvatskom festivalu, postojali elementi krivičnog dela izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje.

Reakcije na manipulativno prikazanu Gruhonjićevu izjavu idu i dalje.

Konzervativni i kontroverzni pokret Naši traži njegovu smenu sa mesta profesora na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Doskorašnji direktor BIA Aleksandar Vulin rekao je da bi, da je on i dalje na tom mestu, Gruhonjić „morao da provede mnogo vremena u prostorijama nadležnih službi objašnjavajući šta je hteo da kaže kada je pričao o Srbima kao zločincima”.

Reagovali su i Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i student prodekan fakulteta na kom Gruhonjić radi.

Studentski parlament zahtevaće, kako su saopštili, reagovanje Filozofskog fakulteta i osudu govora mržnje „u spornom videu, koji je objavljen pre nekoliko dana na društvenim mrežama”.

Student prodekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Nemanja Vujić za Raskrikavanje kaže da ceo Gruhonjićev govor nije poslušao, te da je video samo njene fragmente koji su dostupni na internetu.

Vujić je rekao i da je svestan da je snimkom možda manipulisano, ali da je nakon što ga je pogledao, pretražio internet i potvrdio neke sporne izjave Gruhonjića. On misli da će se studenti oglasiti ukoliko shvate da je njima manipulisano.

Sa druge strane, pismo podrške novosadskom profesoru potpisalo je više od 80 studenata, koji su rekli da nisu saglasni sa stavom Studentskog parlamenta. Oni su zatražili da imena studenata koji traže sankcionisanje Gruhonjića budu javna.

Podrška Gruhonjiću stiže i od njegovih kolega profesora i asistenata novosadskog Filozofskog fakulteta koji su osudili, kako kažu, prljavu kampanju koja se vodi protiv Gruhonjića, a koja mu ugrožava bezbednost.

Gruhonjić je za Raskrikavanje napomenuo da se članovi Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) ne osećaju spokojno, pošto ne postoji reakcija države na uvrede i pretnje novinarima. Zbog toga, napominje, njegovo udruženje se trudi da na vreme alarmira bar međunarodnu javnost.

Izvor: Raskrikavanje

Predstavnici Stalne radne grupe za bezbednost novinara upozorili su danas na sve veći broj slučajeva pretnji, napada i zastrašivanja novinara, naročito putem društvenih mreža.

Oni su na sastanku sa ministrom informisanja i telekomunikacija Mihailom Jovanovićem predstavili statističke podatke o postupanju Vrhovnog javnog tužilaštva u slučajevima napada na novinare, a koji se nalaze i na portalu bezbedninovinari.rs, istaknuto je u saopštenju Ministarstva.

Na sastanku je, kako je saopšteno, dogovoreno da se u narednom periodu intenzivira saradnja i komunikacija Ministarstva i Stalne radne grupe za bezbednost novinara, kao i da će predstavnici Stalne radne grupe pripremiti predlog konkretnih aktivnosti i inicijativa prema resornom Ministarstvu u naredne dve nedelje.

Ministar Jovanović je istakao nameru Ministarstva da dodatno podrži rad Stalne radne grupe za bezbednost novinara, posebno imajući u vidu uspešne aktivnosti na sprovođenju Medijske strategije i prošlogodišnjeg donošenja dva krovna medijska zakona: Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima.

Sastanku u Ministastvu su prisustvovali predstavnici Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Asocijacije onlajn medija (AOM), Asocijacije medija, Ministarstva unutrašnjih poslova i Misije OEBS-a u Srbiji.

Izvor. Boom 93

Opravdano sumnjam da ova hajka i pretnje smrću koje ne prestaju već danima, dolaze direktno sa vrha vlasti odnosno sa Andrićevog venca, kaže za Danas profesor na Filozofoskom fakultetu u Novom Sadu Dinko Gruhonjić, komentarišući pretnje koje je dobijao u poslednje vreme od kojih je poslednja ispisana na zidu zgrade u kojoj živi sa porodicom.

„Dinko-Šakiću za večni dom si spreman“, napisano je na ulasku u Gruhonjićevu zgradu sa potpisom „Srpska Vojvodina“.

„Očigledno sam postao legitimna meta, svašta je moguće i ja svašta očekujem. Nas institucije i ne štite na najbolji način, šalje se poruka da je nasilje pa čak i ubistvo novinara potpuno normalna stvar“, kaže Gruhonjić.

Povodom najnovije pretnje kaže da je još uvek „sveža“ i da je u procesu prijavljivanja policiji i tužilaštvu, preko mehanizama stalne radne grupe za bezbednost.

„Nadam se da će uslediti neki uviđaj. Važno je da se zna da je ulaz u našu zgradu pokriven kamerama jer smo u novembru 2020 godine imali sličnu situaciju, kada su ispisani šovinistički i proterivački grafiti. I tada i sada je pretnje prva videla naša maloletna ćerka“, priča Gruhonjić.

Kaže da je ovo još jedna direktna pretnja smrću koju je dobio, navodi i da su mu podršku pružile kolege sa odseka, mreža akademske solidarnosti i njegovi studenti.

„Još jednom su mi praktično došli na vrata i zna se šta je sledeći korak ukoliko se ova hajka na mene i koleginicu Anu Lalić ne zaustavi.“, kaže Gruhonjić.

Dodaje da su o pretnjama obaveštena sva predstavništva međunarodnih organizacija u Srbiji, i adrese u Evrospkoj uniji, kao i međunarodne organizacije novinara, asocijacije koje se bore za slobodu štampe i Amnesti internešnal.

„Mi smo prinuđeni na samoodbranu i mi ćemo se braniti svi mogućim sredstvima“, zaključuje Gruhonjić.

Izvor: Danas

Američko Ministarstvo pravde razmatra da li da dozvoli osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu da se izjasni krivim po blažoj optužbi za pogrešno rukovanje poverljivim informacijama, objavio je Vol strit džurnal, pozivajući se na izvore.

Kako se navodi, diskusije o potencijalnom dogovoru vode se već mesecima, ali i dalje postoji mogućnost da do sporazuma ne dođe. Asanžov advokat je rekao da nema naznaka dogovora, dok Ministarstvo pravde ne želi da komentariše.

Po uslovima sporazuma, Asanž bi imao priliku da se u Velikoj Brtitaniji, gde se sada nalazi, izjasni o krivici i da tako izbegne ekstradiciju, a vreme koje je proveo u pritvoru bi se računalo prilikom određivanja kazne, što znači da bi Asanžovoj dugoj pravnoj drami potencijalno mogao da dođe kraj, prenosi Media Ite.

Asanž je u SAD optužen za odavanje poverljivih informacija, čime je ugrozio živote američkih državljana, i ako bi bio proglašen krivim po svim tačkama preti mu kazna od 175 godina zatvora.

U februaru je u Višem sudu u Londonu razmatrana Asanžova žalba na odluku nižeg suda da bude izručen Americi. Očekuje se da će Visoki sud presudu saopštiti do kraja marta.

Izvor: N1

Savet EU 19. marta je usvojio zakon o zaštiti ljudi koji govore o stvarima od javnog interesa od uvredljivih tužbi koje imaju za cilj da ih ućutkaju.

Koristi od brojnih proceduralnih zaštita i mera u novoj direktivi imaće ljudi koji su mete strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), a obično je reč o novinarima i braniteljima ljudskih prava.

Kako se navodi u saopštenju Saveta, lica koja su mete u SLAPP slučajevima mogu da traže od suda da odbaci očigledno neosnovane zahteve u najranijoj mogućoj fazi.

Ako se utvrdi da je postupak uvredljiv, sud može da odluči da podnosilac zahteva plati troškove procedure. Takođe može da mu naloži, ako je u skladu sa nacionalnim zakonom, da nadoknadi štetu koju je pretrpeo tuženi.

Kako bi se obeshrabrilo podnošenje SLAPP tužbi, sudija može da odluči da onog koji je inicirao tužbu kazni, saopštio je Savet.

Direktivom je regulisano i pitanje prekograničnih slučajeva, uključujući kada je SLAPP pokrenut u trećoj zemlji protiv osobe koja živi u EU.

Navodi se i da članice EU moraju da uvedu pravila koja bi omogućila udruženjima, organizacijama i sindikatima da podrže optuženog ili pruže informacije u postupku.

U cilju dalje podrške žrtvama SLAPP, članice će obezbediti, na jednom mestu, informacije o proceduralnim zaštitama i dostupnim „lekovima“.

Direktiva će stupiti na snagu dvadesetog dana od dana objavljivanja u službenom glasniku EU a članice će imati dve godine da je prenesu u nacionalna zakonodavstva.

Izvor: Dnevni evropski servis

„Šta nam se to dogodilo u društvu, da mi iz lokalnog medija, koji izveštavamo o lokalnim temama na profesionalan način, postajemo meta nasilja i pretnji, što nas onemogućava da radimo svoj posao?“ upitala je sebe i nas Verica Marinčić, urednica portala INmedia iz Inđije na urgentnom sastanku sa članovima Stalne radne grupe za bezbednost novinara u petak u Novom Sadu.

Verica je 4. marta pratila protest meštana Čortanovaca ispred zgrade opštine Inđija. U zgradu je ušla zajedno sa ostalim novinarima. Tada ju je uočio šef kabineta predsednika opštine, snažno je stegao za ruku otimajući mobilni telefon, a odmah potom ju je, nasilno gurajući i stiskajući za mišice, iz zgrade izbacio predstavnik obezbeđenja, i pored činjenice da je ceo događaj snimala ekipa N1 televizije. Vericu je fizički napao i povredio predstavnik lokalne vlasti, oteo joj sredstvo za rad, naredio njeno fizičko izbacivanje iz zgrade pred celokupnom javnosti Srbije (i međunarodnih organizacija, pred očima sveta).

Ovaj primer jasno opisuje odnos vlasti prema novinarima i medijima. Ovog puta, novinarka i ekipa N1 nisu bili meta, što je veoma čest slučaj.

Objektivno i nepristrasno je postalo u našoj zemlji nenormalno i nepoželjno

„Verujte mi, kada se ujutro spremam da krenem na konferenciju za štampu lokalne samouprave Novog Sada, osetim stres, jer me očekuje sigurno neko šikaniranje od onih koji organizuju ovaj javni događaj, u institucijama vlasti i od strane vlasti“, rekla je Ksenija Pavkov, nagrađivana novinarka N1 televizije. Naravno, taj stres se pojačava na samom događaju, kroz izrazito neprijateljski odnos organizatora. Ponovo, država na delu, protiv novinara i medija.

Mlada novinarka Tanjuga, Saška Drobnjak, fizički je ometana prilikom uključenja uživo u televizijski program. Sprečavana je u radu uz brojne uvrede i agresivno ponašanje od strane organizatora i učesnika protesnog okupljanja ispred Centra za socijalni rad u Novom Sadu. Isto je doživeo i izveštač Kurira.

Ksenija Pavkov, koja je vrlo profesionalno i balansirano izveštavala sa ovog događaja, birajući reči i strogo se držeći etičkog kodeksa novinara, takođe je doživela uznemiravanje, ometanje i vređanje na vrlo osetljivom zadatku, tokom uključenja uživo u program, dakle na radnom mestu.

Brutalni verbalni napadi i pretnje nastavili su se na društvenim mrežama. Pretnje, vrlo vulgarne, užasavajuća pominjanja svih odvratnih nasilnih radnji koje će joj prirediti, pokušaji unižavanja, vređanja, u talasima su sejane po grupama na internetu bez ijedne činjenice, bez ijednog jasnog razloga.

Na protestima, novinari sve češće postaju meta samo zbog toga što su novinari, ili samo zbog toga što nisu deo protesta, što nisu zauzeli stranu.

Istovremeno, među učesnicima protesta, uočeni su i izveštači koji su se priklonili protestu, ili oni koji svoje uradke postavljaju na društvene mreže, promovišući sam protest, zahteve i stavove često nasilnih učesnika.

U Novom Sadu, ovaj skup obezbeđivala je policija. Sigurno su uočili i ove nemile scene. Niko od njih nije reagovao kako bi sprečio ometanje novinara koji su se bavili javnim poslom na javnom mestu.

Važna je podrška, pre svega novinarkama

Sastanak Stalne radne grupe za bezbednost novinara (koju smo reprezentovali Dragana Bjelica iz UNS-a i ja) u Novom Sadu, sa ugroženim novinarima i novinarkama, održan je zbog primetne eskalacije pretnji i nasilja koje tamošnje koleginice i kolege doživljavaju poslednjih dana.

Ana Lalić Hegediš, novinarka nova.rs i predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine, doživljava linč na društvenim mrežama i u tabloidima od 7. marta, kada je tokom Rebedu festivala u Dubrovniku govorila na panelu o ekstremnom nacionalizmu. Iako se erupcija vrlo vulgarnih nasilnih pretnji, posle snažne kritike ekstremnog nacionalizma mogla očekivati, ona uvek šokira. Nemoguće je navići se. Ana je učinila ono što svi kojima se preti, treba da učine. Na licu mesta, tokom panela je pročitala užasavajuće pretnje, što je bila još jedna potvrda opasnosti koje dolaze od strane sve bronijih, sve glasnijih i nasilnijih ekstremista. To ogoljavanje kao da je dalo dodatni podsticaj besu ekstremista, ali i onih koji očigledno imaju zdravstvenih, mentalnih problema, koji su zarobljenici nelečenih patologa…. I ta erupcija još traje. U pitanju su stotine pretnji i užasavajućih uvreda, pretnje po osnovu pola, pretnje profesiji, porodici, organizaciji koju vodi, mediju za koji piše, pretnje postojanju Ane Lalić Hegediš.

Čitajući te pretnje, bilo me je sramota od tog patološkog odnosa prema ženama.  Kao da im smeta to što je žena, što ima svoje mišljenje i stavove i iznosi ih javno. Tek uzgred, neko od nasilnika eventualno pročita neki stav, po pravilu istrgnut iz konteksta ili montiran…

Iako je odnos prema novinarkama prepoznat kao poseban problem, mislim da je neophodno mnogo više raditi na ovoj temi, kao posebno dramatičnom problemu u kojem se nalazi naše novinarstvo. Prema nekim procenama, u redakcijama radi više od 60% novinarki. Dakle, nasilje i pretnje su u većoj meri raspostranjene prema ženama. Ako se ne učini mnogo više u prevenciji, osudi takvog ponašanja i presuđivanju nasilnicima – brojevi će samo nastaviti da rastu.

Lažni profili, montaže laži, ali pretnje prave

Još nismo ni stigli do Novog Sada na sastanak sa napadnutim novinarkama, a započeo je novi talas pretnji i uvreda prema Dinku Gruhonjiću, novinaru, profesoru novinarstva i programskom direktoru Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Veljko Milić, advokat NDNV i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, poslao mi je prve prijave povodom ovih pretnji. I on je na terenu, obilazi poverenike NDNV, preko kojih lokalni novinari prijavljuju probleme sa kojima se suočavaju.

Okidač za pretnje Dinku predstavljala je montaža njegovog nastupa na istom festivalu u Dubrovniku. Montaže i laži često se prave kako bi inicirali napade, dolaze iz iste kuhinje odakle i organizovana armija napadača, koja je najčešće zaklonjena iza lažnih profila ili anonimnosti. Seju mržnju na takav način da se žrtvi zaledi krv u žilama, da doživi nemerljiv strah za sebe i svoju porodicu, da kao okidači podstaknu sve agresivne da učine i fizičko zlo.

I pre nego što smo stigli na mesto susreta u Radio kafe Radija 021, koji decenijama odoleva kao ostrvo slobodnog novinarstva, razgovarao sam sa tužiocem oko istraga i dobio ohrabrujuću informaciju da su povodom velikog broja pretnji već izdati nalozi za prikupljanje obaveštenja od strane Odeljenja za visokotehnološki kriminal u MUP-u.

Pretnja je pretnja, kako god da je upakovana

Dan ranije, ANEM je započeo kampanju „Pretnja je pretnja“. Tim povodom, štampali smo Leksikon pretnji sa pretnjama koje su dobijali novinari i mediji u proteklom periodu. Ubacili smo ovu publikaciju kao dodatak u novine, kako bi informisali javnost o brutalnosti i drastičnosti pretnji koje novinari svakodnevno dobijaju. Dramatično, rekla mi je poznanica kada je pročitala. Na ovom linku nalazi se i ta publikacija, u elektronskom obliku. Podelio sam je na početku razgovora, svestan da je u samo nekoliko dana, na račun Ane Lalić, Ksenije Pavkov i Dinka Gruhonjića, stiglo mnogo više pretnji od onih koje smo izdvojili i izabrali. I to je najbolji dokaz koliko su kampanje kao ova, i susreti sa novinarima pod pretnjama, bitni za osmišljavanje načina zaštite novinara, prevencije, bržih i efikasnijih reakcija nadležnih organa.

Ogroman deo pretnji koje sadrže ove poruke, prema tužilačkoj i sudskoj praksi i tumačenju Krivičnog zakonika, ne podleže krivičnom gonjenju po službenoj dužnosti, čime ostaju nevidljivi u stvarnosti. Od više od hiljadu pretnji koje je dobila Ana, po zakonu je moguće goniti samo nekoliko, u kojima je direktno izrečena pretnja: prvi – da će je zaklati na ulici, drugi – da će je zaklati uskoro, treći – da će je ubiti, ali i da će joj ubiti muža, i to naglašava, lično… Najveći deo ostalih poruka, uključujući veći deo užasavajućih radnji vezanih za njen pol, ostaje van mogućnosti sankcionisanja po službenoj dužnosti. Zbog toga insistiramo na obnavljanju inicijative za izmene i dopune Krivičnog zakonika.

Ovakve brutalne i učestale pretnje i napadi imaju snažan uticaj na mentalno zdravlje novinara. Život u stresu je nešto što novinari obično ne prihvataju kao razlog da pauziraju, da potraže stručnu podršku, a često i nemaju tu zonu komfora zbog obima posla, česte potplaćenosti i nedostatka besplatne podrške adekvatnih terapeuta.

„Tim napadima, pretnjama, tom silom, oni mene teraju da postanem nešto što nisam, teraju me da uzvratim, teraju me da budem ista ili gora od njih. Neću, ne želim, ne dozvoljavam, ali neću ni da se povučem, da odustanem. I upravo zbog toga što neću da budem kao oni, da u meni stvore agresiju, potrebna mi je podrška da se izborim sa tim i nastavim da radim“, rekla je Verica Marinčić.

Solidarnost i podrška svake vrste

U redakciji INmedia rade samo Verica i još jedan kolega. I to je najčešći slučaj u većini lokalnih medija. I ako bi Verica odustala, čitava jedna sredina bi ostala bez profesionalnog informisanja. Iz jednog drugog mesta, stiže poruka sledećeg sadržaja: „Uglavnom sam sâm. Nemam podršku kolega… Mislim da neće udariti na mene, ali pazim gde se krećem: u dva kafića, malo stadion i onda kancelarija. Kad moram, idem po terenu. Ima situacija koje su neprijatne, kada me kojekakvi tipovi upadljivo gledaju, ali sam navikao na to….“

I ovo je ubedljiva slika položaja novinara u lokalnim sredinama.

Važno je da te koleginice i kolege podržimo upravo tamo gde rade, da se solidarišemo u situacijama kada su ugroženi, da im se pridružimo na mestima koja su opasna za njih. Naravno, i da insistiramo na njihovoj zaštiti od strane nadležnih. Takođe i da međunarodna podrška bude efikasnija i ubedljivija – i politička, ali i ekonomska. Prostori bez slobodnih medija, bezbednosni su rizik u svim segmentima.

Žarko Bogosavljević iz Radija 021 takođe je česta meta uvreda, ometanja i pretnji. Naglašava koliko je važno da se koleginice i kolege obuče i za bezbedno izveštavanje sa rizičnih skupova, jer je to ključno za prevenciju. „Nije da sam uplašen, ali više ću da se okrećem oko sebe“, govori novinar koji najviše vremena provodi upravo na terenu.

U samo desetak dana, hiljade pretnji i uznemirujućih poruka dobile su dve novinarke i jedan novinar iz samo jednog grada. I taj opasni otrov i dalje truje. Na nama novinarima je da učinimo sve što možemo da o tome informišemo javnost, da trajno imamo kampanju o pretnjama i nasilju, jer ono traje i čini se da će ga biti sve više. Da stvaramo mehanizme za što konkretniju podršku.

A u međuvremenu su stigle i preporuke ODIHR, koje treba da ispuni Vlada:

Nadležni organi treba da ispune svoju obavezu da obezbede zaštitu i bezbednost medijskih radnika kroz delotvorne i blagovremene mere, uključujući hitnu istragu i privođenje pravdi umešanih u napade i maltretiranje novinara i drugih medijskih aktera, te da javno osude sve pretnje novinarima.

Izvor: Bezbedni novinari

Prvi vebinar na temu borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji održan je juče u organizaciji Evropske federacije novinara (EFJ) i Udruženja novinara Srbije. Na vebinaru su učestvovali novinari iz Srbije, kao i predstavnici domaćih i međunarodnih novinarskih udruženja.

Na početku vebinara o pravosnažnoj presudi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije govorila je Ivana Stevanović, izvršna direktorka „Slavko Ćuruvija fondacije“.

Veran Matić je predstavnike međunarodnih organizacija upoznao sa radom Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Takođe, govorio je i o trenutnom stanju kada je bezbednost novinara u Srbiji u pitanju. On je pomenuo skorašnje slučajeve u kojima su napadane novinarke Verica Marinčić, Ksenija Pavkov i Ana Lalić.

Na vebinar se uključila i Ana Lalić, protiv koje se poslednjih deset dana vodi orkestrirana kampanja. Ona je govorila o pretnjama i pritiscima sa kojima se suočava. Rekla je da se ne oseća bezbedno i da razmišlja da se sa porodicom preseli u drugu državu.

Situacija po bezebdnost novinara u Srbiji je toliko eskalirala da nisu dovoljna saopštenja i otovrena pisma domaćim i međunarodnim institucijama, već je potrebna konkretna akcija, zaključili su učesnici vebinara. Oni su se složili da je potrebno da se izvrši konkretan međunarodni pritisak na vlast i institucije u Srbiji kako bi obezbedili sigurnije okruženje za rad novinara.

Predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) Maja Sever pružila je podršku novinarima iz Srbije.