U pismu srpskim vlastima, Međunarodna i Evropska federacija novinara (IFJ-EFJ) pridružuju se partnerima organizacije Media Freedom Rapid Response (MFRR) u pozivanju da se pozabave pretnjama smrću sa kojima se suočavaju novinari Ana Lalić Hegediš i Dinko Gruhonjić u Srbiji. Duboko smo zabrinuti što nije preduzeta odlučna radnja za sprovođenje temeljne istrage, hapšenje počinilaca i pružanje adekvatne zaštite novinarima.
Pismo možete pročitati ovde.
Izvor: EFJ
Ekipa N1 obišla je ponovo Malu Krsnu. Ulica u kojoj u kojoj žive interno raseljeni sa Kosova i Metohije, a među kojima su i lica koja su pre tri nedelje organizovano prevožena u Beograd, sumnja se radi promene prebivališta, dobila je asfalt. Nakon godina molbi da se postavi, radovi su završeni za nekoliko dana. Zašto baš sada? Pokušao je da sazna to naš reporter, ali je umesto odgovora od jednog od lokalnih naprednjaka dobio – fizički napad.
Nit’ manje ulice, nit’ veće medijske pompe zbog njenog asfaltiranja. Nije cela Srbija čula za ovaj put jer je napravljen od nekog skupocenog materijala, niti zato što je završen rekordno brzo.
Zanimljiv je momenat kada su počeli radovi, s obzirom na to da meštani ovog naselja u kom žive interno raseljeni sa Kosova i Metohije godinama mole da im se problem reši.
Baš negde u vreme kada je 20-ak stanovnika naselja organizovano išlo u Beograd, sumnja se da bi promenili prebivalište pred predstojeće beogradske izbore, stigle su mašine. Naravno da svako zaslužuje da ima sređenu ulicu, ali zašto je baš sad odlučeno da se ovih 500 metara asfaltira nakon toliko apela i molbi. Da li je reč o nekakvoj nagradi?
Odgovor bi mogla da da gradonačelnica Smedereva, koja je u petak obišla radove, a koja je, tokom prošlog susreta izbegla pitanja N1.
“Tog dana kada je bila mene je lično nazvala lažove”, kaže jedan meštanin.
N1: To je povezano sa onim „Mala Krsna-Beograd relacija“…
„Naravno, naravno, „Seoba Srba“. Od nje je poteklo da sam ja zvao Žaklinu Tatalović“, dodaje.
N1: Od gradonačelnice?
„Tako je“.
N1: Otkud njoj to da je neko nekog zvao nekoga preko Žakline Tatalović?
„Ne znam, rekoh, moraš mi dostaviti dokaz“, navodi meštanin Male Krsne.
Tvrde meštani, bila je gradonačelnica i jutros, ali smo se mimoišli. Umesto nje zatekli smo člana Srpske napredne stranke Dejana Milenkovića.
N1: Šta ste sada rekli?
„Ma „skini“ taj mikrofon, bre“, poručio je našem reporteru Milenković.
N1: Ne, ne, ne, zvaću policiju budete li me dotakli.
Milenković: Ma zovi, ja ti kažem da ću da ti uzmem, bre.
N1: Hoćete tako?
Milenković: Šta ti mene ima da snimaš?
N1: Na javnoj površini smo. Pa sam Vas pitao.
Milenković: Pa i ja sam na javnoj površini. Šta tebe zabole šta ja… skidaj kameru.
N1: Neće niko skidati kameru…
Milenković: Polupaću ti kameru…
N1: Nećete nam polupati kameru, zato što ćemo ići na suđenje.
Milenković: Šta ćeš da idemo na suđenje?
N1: Sad ću zvati policiju.
Milenković: Ma možeš da zoveš koga hoćeš, ne možeš da me slikaš.
N1: Sad ću zvati policiju.
Nakon napada, Milenković je prišao opet. Sada smirenijim tonom pokušao je da se „opravda“. Ne otkrivajući zašto je tu gde jeste.
„Samo da ti kažem, nisam se tebi direktno obratio“, rekao je Milenković.
N1: Ali Vi ste mene, gospodine fizički napali. Sve je snimljeno.
Milenković: Svako radi svoj posao i radi za platu, ali.
N1: Jeste Vi iz opštine?
Milenković: Šta? Ne, ne, nisam više, radio sam pre.
Do pre samo mesec dana Milenković je bio član Gradskog veća za infrastrukturu. Ne otkriva zašto sada nadgleda radove koje su meštani ovog dela Male Krsne dugo čekali.
„Hvala vam puno“.
N1: Je l’ to nama „hvala puno“?
„Ne, ne, svima koji su učestvovali u tome“.
„Sve što je obećano, urađeno je“.
N1: A šta je rekla gradonačelnica kad je bila?
„Srećan put“.
Neki među njima dele radost sa ostalima, ali sumnjaju da je reč o kompenzaciji, a ne iskrenoj brizi za građane.
„Ovo sada što se radi, što se asfaltira, 99% mogu da tvrdim da je zbog ove situacije zbog koje su ljudi bili u Beogradu i što kažu – bili ljudi iz Krsne da glasaju za gradonačelnika Beograda Šapića i dobili asfalt“.
N1: Inače, ne biste dobili asfalt?
„Pa, najverovatnije da ne bismo još“.
N1: Koliko ste dugo čekali?
„Pa čekali bismo još godinu, dve“.
„Još 50 godina bismo čekali, ne bi ni bilo. Glasam za Aleksandra Vučića, može da dođe sto televizija i to je to“.
Izvor: N1
Pevač Vlado Georgiev je ovog vikenda na društvenoj mreži „X“ uputio pretnje redakciji Danasa, napisavši, između ostalog, „zapaliti vas treba koliko Danas“.
Dragoljub Petrović, glavni i odgovorni urednik Danasa, kaže da je redakcija pretnje Vlade Georgieva prijavila advokatima NUNS-a u ponedeljak, a oni su prijavu prosledili dalje nadležnim organima.
„Redakcija lista i portala Danasa je navikla da dobija pretnje od uglavnom anonimnih “patriota” sa društvenih mreža, i to smo redovno prijavljivali tužilaštvu i policiji kada procenimo da pretnja ugrožava bezbednost naših novinara. Sada je u pitanju popularni pevač, javna ličnost i mislimo da je to mnogo ozbiljnija stvar jer vi kao neko ko kreira javno mnenje na taj način dajete ideju raznim manijacima da se obračunaju sa članovima naše redakcije„, kaže Petrović.
On dodaje da su u septembru prošle godine stigle pretnje Danasu na Fejsbuku, kao komentar na tekst “Kakva je uloga SPC u tragičnim događajima na Kosovu”.
„Tada su nam takođe pretili spaljivanjem, pa je policija uhapsila čoveka koji je to radio. Ako je jedan građevinski radnik iz Kruševca uhapšen i procesuiran zato što je na Fejsbuku napisao da će Danas biti spaljen, ne vidim razlog da policija i tužilaštvo isto ne postupe i sa Vladom Georgievim čije su pretnje mnogo gore. Važno je da država pošalje jasan signal da novinarima niko ne sme da preti, ni ludaci, ni političari, ni građevinski radnici, a ni popularni pevači“, kaže Petrović.
Glavni urednik Danasa ukazuje i da svi koji se ne slažu sa nekim tekstom na portalu ili u listu Danas uvek mogu poslati svoje reagovanje koje će uredništvo objaviti.
„Mi smo poznati kao slobodan i otvoren medij, ko god na pristojan način želi da nas kritikuje ili polemiše može to da uradi i na našim stranicama, ali pretnje ne želimo da tolerišemo i nadamo se da će svi oni, pa i Georgiev, odgovarati po zakonu“, kaže Petrović, podsećajući da do današnjeg dana nije razrešeno ko je u novembru 2022. godine poslao preteću imejl poruku u kojoj se pretilo zaposlenima u Danasu da će završiti kao pariski Šarli Ebdo.
Advokat NUNS-a Rade Đurić, koji je sastavio krivičnu prijavu protiv Georgieva, kaže da pretnja upućena našoj redakciji ima dovoljno elemenata da se ispita.
„Ostalo je na tužilaštvu. Jezik je jako grub, iako nema direktne pretnje deluje mi da je to dosta ozbiljno. Neki termini se vezuju i za govor mržnje, ali svakako s obzirom na to ko izjavljuje, na uticaj koji ima ta osoba, ovaj slučaj jeste za postupanje – makar da se proveri“, kaže Đurić.
Veran Matić, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i predsednik Upravnog odbora ANEM-a, kaže da Vlado Georgiev u svojim pretnjama upućenim Danasu upotrebljava i izraze koji se mogu podvesti pod govor mržnje.
„‘Ustaše obične“ – takav govor pojačava snagu preteće poruke, odnosno poziva na lomaču od redakcije Danasa“, kaže Matić.
Dodaje da „Zapaliti vas treba koliko ‘Danas’“ predstavlja poruku kojom se može ugroziti bezbednost novinara.
„Na kakav god način izrečeno, da bi se izbegle odredbe Krivičnog zakonika, ova poruka se može pročitati kao poziv na paljenje redakcije i samim tim ugrožavanje života zaposlenih“, napominje Matić.
Činjenica da je u pitanju javna ličnost sa velikim brojem pratilaca, kako kaže naš sagovornik, dodatno povećava opasnost od ove pretnje.
„Ova pretnja može i podstrekački delovati na nasilne i osobe za psihičkim problemima“, navodi Matić.
Kod ovakvih pretnji je, ističe, važno da ih redakcija prijavi regularnim putem preko kontakt tačaka tužilaštvu i MUP-u.
„Mislim da je važno da tužilaštvo sasluša Georgieva, o tome šta je mislio kada je pisao ovu pretnju“, kaže Matić.
Kaže i da novinari sve više postaju meta samo zbog toga što su novinari.
„Dodatno, kada se novinari i mediji targetiraju, optužuju od strane političkog establišmenta, tabloida, ekstremista, vrlo brzo se pretapaju u pretnjena društvenim mrežama, ili putem elektronske pošte obično anonimno ali i otvoreno, kao što je ovde reč. Osećaju se silno, jer računaju na nekažnjivost“, kaže Matić.
Slobodan Ćirić, potpredsednik Udruženja novinara Srbije, kaže da ovo udruženje zastupa principijelni stav da niko nema pravo da vređa i preti novinarima.
„Svako ima pravo da svoje nezadovoljstvo medijskim sadržajima manifestuje na civilizovan način, koristeci postojeće institucinalne okvire ili bar pristojan rečnik“, kaže Ćirić, komenatrišući pretnje koje je Vlado Georgiev na mreži „X“ uputio našoj redakciji.
On dodaje da uvrede novinarima koje dolaze od poznatih ličnosti svakako imaju veću težinu.
„One nose i veću opasnost po novinarski rad, jer su poznate ličnosti često osobe na koje se mnogi ugledaju, bez obzira da li su u pravu ili ne“, kaže Ćirić.
Prema njegovom mišljenju Georgiev je pokazao elementarnu nepristojnost u svojim pretnjama na mreži „X“.
Vlado Georgiev, sjajni muzičar, pevač, kompozitor, ovakvim istupom, pod uslovom da je sve tačno preneto u medijima, pokazao je najpre elementarnu nepristojnost, potom i neznanje o osnovnim elementima novinarskog posla u kojem neproverena informacija može biti vrlo opasna i u kom se svaka reč proverava“, priča Ćirić.
Odgovor na pitanje šta doprinosi ovakvom raspoloženju prema novinarima i medijima, kako kaže naš sagovornik, verovatno leži u pogledu koji sistem ima na novinarstvo.
„Sistem novinarstvo vidi kao drustveno politički rad u službi države i vlasti, a ne kao kritičko sagledavanje stvarnosti u traganju za istinom“, zaključuje Ćirić.
Podsećanja radi, Vlado Georgiev je za vikend izneo niz pretnji i uvreda na račun Danasa, jer u vesti o terorističkom napadu u Moskvi on nije okarakterisan tako, već kao „pucnjava“. To je bila prva vest o ovoj tragediji i nije bilo dovoljno dokaza da bi se ona nazvala „terorističkim napadom“.
Georgiev je ispod vesti teksta ostavio komentar: “Da bog da vas rak pojeo. Sram vas bilo, zapaliti vas treba koliko Danas“.
Izvor: Danas
Reporteri bez granica pozvali su vlasti u Srbiji da privedu one koji prete novinarima iz Novog Sada Ani Lalić i Dinku Gruhonjiću.
„Nakon više uzastopnih klevetničkih izjava lidera skupštinske većine Milenka Jovanova, novinari Dinko Gruhonjić i Ana Lalić dobili su mnogo pretnji smrću“, naveli su Reporteri bez granica na društvenoj mreži X.
Pozvali su predsednika Srbije Aleksandra Vučića da osudi ove izjave, a nadležne da privedu pravdi i procesuiraju počinioce.
Novinar i univerzitetski profesor u Novom Sadu Dinko Gruhonjić i predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić mete su pretnji smrću i uvreda, dok je kraj ulaznih vrata zgrade u kojoj živi Gruhonjić u četvrtak osvanuo grafit mržnje. Nakon akcije njegovog uklanjanja, ispisan je novi grafit.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine zatražilo je od tužilaštva i policije da hitno procesuiraju odgovorne za „otvorene pretnje ubistvom“ Gruhonjiću.
Izvor: Insajder
Šef Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Jan Bratu poručio je danas da se mora okončati nekažnjivost za zločine nad novinarima u Srbiji, ukazujući da je posebno problematično ono što se događa u Novom Sadu i pretnje kojima su izloženi brojni novinari.
Bratu je, na konferenciji za medije Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, ukazao da svi prisutni shvataju važnost slobode medija i bezbenosti za novinare i OEBS je spreman da pomogne Vladi Srbije u ispunjavanju obaveza i međunarodnih konvencija koje je sama prihvatila.
Prema njegovim rečima, podaci Evropske federacije novinara ukazuju da u Evropi postoji 48 nerešenih slučajeva ubistva novinara, od kojih su tri iz Srbije – Slavko Ćuruvija, Milan Pantić i Dada Vujasinović.
Ne želim da komentarišem pravosudni ishod slučaja Ćuruvija, ali radi se o problematičnoj odluci koja otvara ozbiljna pitanja, naveo je Bratu i dodao da su svi svedoci eskalaciji pretnji nad novinarima.
Pretnji i nasilja, nažalost, ima u svim državama EU i tamo ima nekažnjivosti, ali to nije opravdanje za Srbiju. Nedavno smo videli porast pretnji novinarima u Novom Sadu, u proteklih deset dana skoro sedmoro novinara je dobilo pretnje i to nas navodi da se upitamo – šta se pobogu događa u tom gradu, kazao je Bratu.
Bratu se posebno osvrnuo na pretnje koje dobijaju Ana Lalić Hegediš i Dinko Gruhonjić, lideri Nezavisnog društva novinara Vojvodine.
„Ne govorim ovde da li se slažem ili ne sa njenim izjavama u Dobrovniku, to je njeno mišljenje, nije moje mišljenje, niti misije OEBS. Ja komentarišem da u slobodnom društvo možete da dajete izjave sa kojima se drugi ne slažu, ali da ne dobijate pretnje smrću“, naglasio je Bratu.
Pretnje koje dobija Gruhonjić, kao i grafiti na ulazu zgrade u kojoj živi, neodoljivo podsećaju na slučajeve Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, upozorio je Bratu.
Komentarišući sutrašnju sednicu Apelacionog suda posvećenu slučaju paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, Bratu je rekao da se taj incident dogodio pre šest godina, da postoje prvostepene presude, ali je potrebna pravda i odgovornost za taj zločin.
Ne sme biti nekažnjivosti za zločine nad novinarima, ponovio je.
Bratu je, govoreći o radu Stalne radne drupe za bezbednost novinara, napomenuo da se radi o mehanizmu kojem nema alternative i koji je na slučaju u Vranju pokazao koliko je važno zajedničko delovanje i angažovanost policije, tužilaštva i medijske zajednice.
Ambasador OEBS je dodao da u primeni Medijske strategije i nedavno usvojenih medijskih zakona vidi korake napred, ali i izazove.
Prema njegovim rečima, potrebno je da Regulatorno telo za elektronske medije ispunjava svoj mandatm, da se imenuju novi članovi Saveta REM.
Kada je reč o raspisivanju konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, problem je što skoro polovina opština u Srbiji to nije učinila do roka do kada je morala, dodao je.
Posao ne može da radi međunarodna zajednica i promene neće doći spolja, potrebno je da dođu iznutra, od građana ove zemlje, rekao je Bratu.
Upitan o da li postoje medijski uslovi za održavanje lokalnih izbora kako bi ljudi doneli informisane odluke, Bratu je rekao da ima uslova za izbore, da ljudi iznesu svoje misljenje, iako ima stvari koje nisu savršene.
Na to smo ukazivali, postoje preporuke u skladu sa najboljim međunarodnim praksama. REM bi trebalo da radi prema svom mandatu i ODIHR je to naveo u ranijim preporukama, ali to ne znači da nema uslova za izbore, rekao je Bratu.
Izvor: N1
Muzičar Vlado Georgiev obrušio se sinoć na redakciju Danasa iznoseći niz uvreda, kletvi ali i pretnji, izražavajući nezadovoljstvo pisanjem našeg portala, gde je u prvim tekstovima teroristički napad u Moskvi označen kao “pucnjava“.
Georgiev nije štedeo reči, pa je ispod našeg teksta ostavio komentar: “Da bog da vas rak pojeo. Sram vas bilo, zapaliti vas treba koliko “Danas””.
Potom je sa svog X naloga poručio da “Ko kupi Danas, ruke mu otpale, sram da vas bude dok je svijeta i vijeka. Sram vas bilo životinje antisrpske. Gorili u sopstvenoj vatri. Ustaše obične, to ste, kukavikce i pi*ke obične. Jadovi prodani, bruke“.
Ко купи @OnlineDanas руке му отпале, срам дс вас буде док је свијета и вијека. Срам вас било животиње антисрпске
Горили у сопственој ватри
Усташе обичне, то сте, кукавкце и пичке обичне
Јадови продани, бруке
— Vlado Georgiev – Barba (@VladoGeorgiev) March 23, 2024
Izvor: Danas
Nedavni izveštaj baca svetlo na bezbroj izazova sa kojima se novinari u Srbiji susreću u svom poslu.
Novinari u Srbiji reagovanje državnih organa u slučajevima prijavljenih bezbednosnih pretnji ocenjuju neadekvatnim (90%), a 75% ispitanika kaže da je odnos državnih organa prema njima (kada su prijavili pretnje) bio manje-više negativan. Među novinarima koji su doživjeli prijetnje zbog svog rada u proteklih godinu dana, najveći broj prijetnji dolazi ili od anonimnih pošiljalaca (14,1%) ili od lica koja se izjašnjavaju kao pristalice neke političke stranke (14,1%), slede prijetnje od strane javnih funkcionera (13,1%) i običnih građana (13,1%), a 12,1% novinara kojima je prećeno primilo je ove pretnje od političara.
Među onima koji su bili izloženi pretnjama, napadima i pritiscima, svaki četvrti je potvrdio primetan uticaj na njihovo fizičko zdravlje (25%). Pored toga, 40% je prijavilo primetne modifikacije u ponašanju, koje karakterišu pojačana stanja anksioznosti, nelagodnosti i strepnje. Štaviše, 20% je priznalo da nije zadovoljno poslom usled toga.
Prema nalazima, institucionalni pritisci su najčešća pretnja, koja pogađa 46,2% novinara, a zatim slede ekonomski pritisci i nesigurnost posla sa 40,2%. Kampanje targetiranja i klevetanja pogađaju 29,9% novinara, dok se 30,5% redovno suočava sa verbalnim pretnjama. Šokantno, 17,1% novinara je iskusilo strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP). Digitalno nasilje je uticalo na 39,2% anketiranih novinara. Naime, više od polovine novinara (53,8%) se uzdržalo od izvještavanja o određenim temama zbog straha, pri čemu su novinarke izvještavale o višim instancama.
39,5% novinara je priznalo da je više puta odlučilo da ne izveštava o nekoj temi ili događaju, a još 14,3% je izjavilo da je jednom bilo u takvoj situaciji. To znači da je većina novinara (53,8%) izjavila da je bila u situaciji da o nekoj temi ili događaju nije izveštavala jednom ili više puta, a 43,7% novinara nije prijavilo takvo iskustvo. Na ovo pitanje nije odgovorilo 2,5% novinara. Žene novinarke natprosečno navode da su bile u ovoj situaciji jednom ili više puta.
Nasuprot tome, značajna većina novinara (68,7%) tvrdi da je autocenzura uticala i na njihove profesionalne poduhvate i na kvalitet informacija koje se prenose javnosti, od kojih se 28,1% uzdržava od objavljivanja nameravanih priča, 26,6% je izjavilo da je autocenzura ograničila obim i značaj priče, a za 14,1% autocenzura je rezultirala odsustvom vitalnih informacija za javnost.
Ceo izveštaj možete pročitati ovde.
Izveštaj je izrađen u okviru akcije „Zaštita slobode izražavanja i medija u Srbiji (PROFREKS)“ u okviru Odeljenja Saveta Evrope za saradnju na slobodi izražavanja i pripremljen uz podršku Saveta Evrope i Evropske Unija. Izveštaj je rađen u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije (UNS) i Nezavisnim udruženjem novinara Srbije (NUNS). U anketi je učestvovalo 130 novinara i zaposlenih u medijima. Udubljivanjem u ovu složenu dinamiku, izveštaj nastoji da unapredi razumevanje izazova sa kojima se novinari suočavaju u medijskom okruženju Srbije. U eri u kojoj dominira digitalna komunikacija, očuvanje slobode izražavanja je najvažnije. Prepoznavanje i rešavanje prikrivenih pritisaka poput autocenzure je od suštinskog značaja za održavanje novinarskog integriteta i očuvanje demokratskih vrijednosti.
Izvor: SEEMO
Na ulazu u zgradu univerzitetskog profesora i novinara Dinka Gruhonjića iz Novog Sada noćas je ponovo ispisan grafit, nakon što su građani sinoć prekrečili grafit koji je sadržavao pretnju smrću Gruhonjiću.
Na zidu crvenom farbom piše: „Džabe si krečio! Liman“.
Očevici, koji su učestvovali u prethodnoj akciji prekrečavanja pretećeg grafita, su rekli da su se vraćali iz izlaska oko 1.30 sati noćas i da su videli novi grafit.
Osetio se još uvek smrad farbe, spreja, čime već to rade, što znači da je to bilo nedavno urađeno“, rekao je jedan očevidac.
Očevici su dodali da se vrlo brzo pojavio i policijski automobil, sa dva policajca u njemu, kojima su ispričali šta se desilo.
„Policajci su zvali svog komandira. On je došao drugim policijskim vozilom i, vidno iznerviran, rekao da je prošao pored Gruhonjićevg ulaza 10 minuta pre toga i da je zid bio čist“, ispričao je očevidac.
Gruhonjić je na meti nekoliko dana i dobija veliki broj pretnji smrću i uvreda.
Izvor: Danas
Kancelarija „Amnesty international“ (AI) za EU uputila je danas apel liderima EU da apeluju na srpske vlasti da stanu na put ozbiljnim pretnjama novinarima, jer bi u protivnom njihovi životi mogli biti dovedeni u pitanje. Misija OEBS u Srbiji osudila je pretnje smrću Dinku Gruhonjiću, novinaru i programskom direktoru Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) koje su jutros ispisane na zgradi u kojoj živi u Novom Sadu.
Kancelarija AI je na društvenoj mreži „Iks“ (X.) navela da bi „lideri EU trebalo da apeluju na srpske vlasti da istraže uporne klevetničke kampanje i ozbiljne pretnje po bezbednost novinara“.
„Nereagovanje bi ugrozilo živote“, navodi se u objavi.
Kancelarija AI je podsetila da su novinari u Novom Sadu nedeljama suočeni sa pretnjama smrću i žestokim zlostavljanjem na internetu.
Najviše pretnji dobili su predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Ana Lalić i programski direktor Dinko Gruhonjić.
Kraj ulaznih vrata zgrade u kojoj živi Gruhonjić danas je osvanuo grafit sa pretnjom smrću.
„Dinko-Šakiću za večni dom si spreman“, napisano je na zidu, uz potpis „Srpska Vojvodina“.
Misija OEBS u Srbiji osudila je pretnje smrću Dinku Gruhonjiću koje su jutros ispisane na zgradi u kojoj živi u Novom Sadu.
„Ova zastrašujuća poruka predstavlja direktnu pretnju po život Gruhonjića i zahteva hitnu i temeljnu reakciju tužilaštva i policije i privođenje pravdi. Razlike u mišljenju ne mogu biti razlog za pretnje i zastrašivanje“, ocenila je u saopštenju Misija OEBS.
Pozvali su političke lidere, javne zvaničnike i sve relevantne organe da nedvosmisleno osude sve slučajeve nasilja nad novinarima, u skladu sa Odlukom Ministarskog saveta OEBS-a o bezbednosti novinara, koju je 2018. godine potpisalo svih 57 država učesnica, uključujući i Srbiju.
„Misija pohvaljuje brzu reakciju Stalne radne grupe za bezbednost novinara u razmeni vitalnih informacija o ovom napadu i traženju naknadnih akcija“, dodaje se u saopštenju.
Izvor: N1
Regional Platform for advocating media freedom and journalists’ safety is a network of journalist associations and media trade unions in Western Balkans countries established in January 2016 with the financial assistance of the European Union and within the EU Support to Regional Thematic Networks of Civil Society Organisations Program
Contact us: [email protected]
This project is funded by
the European Union
This website was created and maintained with the financial support of the European Union. Its contents are the sole responsibility of the Independent Journalists’ Association of Serbia and do not necessarily reflect the views of the European Union.
