adatku na protestu ispred Skupštine Grada.

Lazarević je za N1 ispričao da od početka prati proteste ispred sedišta Republičke izborne komisije (RIK). On objašnjava da je do incidenta u nedelju uveče došlo kada je kordon Žandarmerije počeo da potiskuje građane ispred gradske Skupštine.

Lazarević se tada nalazio u grupi građana koja se povlačila pred kordonom, kada je od pripadnika Žandarmerije dobio udarac pendrekom u ruku. Kaže da su građani bili mirni i da nije bilo nikakvog razloga da Žandarmerija u tom trenutku primenjuje silu.

Dodaje da je pokušao da se izvuče odatle preko ulice Dragoslava Jovanovića, gde je video povređene građane i jednog aktivistu kako leži na pločniku s polomljenom nogom.

Kasnije je saznao da se radi o članu Stranke slobode i pravde Željku Vagiću.

Lazarević kaže da su se pripadnici Hitne pomoći izvinjavali Vagiću što mu nisu ranije pružili pomoć, navodeći da nisu znali da je povređen.

„Morali smo da se evakuišemo preko Bulevara kralja Aleksandra, jer su pripadnici Žandarmerije bili sve do turske ambasade“, ističe Lazarević.

Upitan da li je bilo straha, odgovara da je situacija bila neprijatna jer su ljudi na relativno malom prostoru bili okruženi kordonima sa svih strana.

Izvor: N1

Dok je sinoć nekoliko demonstranata lomilo stakla na zgradi Skupštine pokušavajući da uđe, a policija ljude zasipala suzavcem, tukla i hapsila, na javnom servisu su emitovani rijaliti programi, kvizovi i serija „Selo gori a baba se češlja“. Samo oni koji su imali kablovske kanale poput N1 ili Al Džazire, mogli su da steknu osećaj o atmosferi na ulicama: u uključenjima reportera se čula lomljava stakla, videlo se da se pale baklje, lete jaja i kamenice, ljudi brišu oči od suzavca, a kamere su zabeležile i kako policija tuče i hapsi građane. RTS je o svemu izveštavao kratko u informativnim emisijama, ne prekidajući redovni zabavni program, i sve vreme izbegavajući da spomene sintagmu „izborna krađa“. Zato je, sa druge strane, reporter ustvrdio kako opozicija baca suzavac na policiju.

Jučerašnji protesti, na koje je pozvala opozicija zbog sumnji da je vlast pokrala izbore, počeli su ispred Republičke izborne komisije u centru Beograda od 18 sati, da bi se ubrzo premestili nedaleko odatle, ispred Skupštine Grada. Opozicija je zahtevala da uđe u Skupštinu koja je, međutim, bila puna policije s opremom za razbijanje demonstracija.

Prvi incidenti su krenuli već u 19 sati i scene su narednih sati bile dramatične – okupljeni su zastavama i letvama lomili prozore u pokušaju da uđu, neki su probali da razvale vrata telom, upaljene su i baklje, a ljudi su skandirali i pozivali policiju da izađe napolje i pridruži se protestima. Pripadnici policijskih snaga su ih iz zgrade u više navrata prskali suzavcem. Letela su jaja i kamenice. Došla je i hitna pomoć jer se neko u masi srušio.

To su mogli da vide, recimo, gledaoci N1, čiji su reporteri bili na licu mesta. Nešto pre 22, policija je počela da rasteruje ljude, tuče i hapsi, što je zabeležila i kamera AL Džazire koja je takođe čitave večeri pratila dešavanja. Bilo je brutalnosti i prema medijima – snimatelja ove televizije je jedan policajac, kako je rekla reporterka Jelena Glušac, uhvatio za vrat i sklonio sa lica mesta kako ne bi snimao scene hapšenja. Još neko vreme je centar grada, kako smo videli na snimcima kablovskih TV kanala, bio pun policije i policijskih vozila.

Ništa od toga nismo videli na RTS-u, ali jesmo čuli da je reč o nasilju i šta o svemu tome ima da kaže vlast.

Vaše pravo da znate šta kaže vlast

U vreme kada su protesti počinjali i masa se okupljala, RTS je emitovao zabavni šou „Svadba iz mog kraja“. Dok su gledaoci potom u blaženom neznanju pratili popularni kviz Slagalica, demonstrant je drškom zastave Republike Srbije udarao iz sve snage u staklo ulaznih vrata Skupštine, koje su pripadnici policije zabarikadirali. Vrata su već bila zasuta jajima.

Kada se Slagalica završila, voditeljka RTS-a je ležerno prezentovala vremensku prognozu. Ko je tada prebacio na Pink video je da ide repriza Vučićeve jutarnje konferencije na kojoj je gledaocima štapom pokazivao geografske mape, govorio o saobraćajnicama i investicijama, šta smo sve uradili i šta ćemo tek da uradimo.

Dok su TV gledaoci čekali Dnevnik i menjali kanale na daljinskom potpuno neinformisani o bilo čemu, ljudi na platou ispred gradske Skupštine u centru Beograda palili su baklje i vikali policajcima da izađu i stanu u odbranu slobodnih izbora. Prema procenama organizacije Arhiv javnih skupova, u tom trenutku je na skupu bilo više od 7.000 ljudi.

Da se nešto u gradu dešava, moglo je da se čuje tek u Dnevniku 2 i to ne čak ni na samom početku kao udarna vest. Udarna vest je bila šta je Vučić govorio na konferenciji za medije tog jutra, koju su već prenosili uživo.

Sam Dnevnik otvoren je najavom voditeljke Milice Nedić da je „predsednik Vučić upoznao građane sa najvažnijim temama i planovima“, kao i da je „zamolio sve da prestanu sa štrajkom glađu“, ne precizirajući ni ko ni zašto štrajkuje.

Onda je usledilo sedam minuta Vučićevih izjava, a ko štrajkuje saznajemo tek na kraju njegovog obraćanja, osam minuta od početka Dnevnika, koji su uređivali Dušan Ubović i Bojana Mlađenović.

„Predsednik je pozvao predstavnike opozicije da prekinu štrajk glađu, kao i Uglješu Grgura sa liste Srbija ne sme da stane koji, kako kaže, štrajkuje zbog izborne krađe opozicije“, rečeno je u prilogu.

Šta sa izbornom krađom vlasti? O tome je naredni prilog – voditeljka je pročitala saopštenje RIK-a o tome da je „proverom utvrđeno“ kako su optužbe opozicije neutemljene.

U 19:39 prvi put čujemo detaljnije o protestima kada se u Dnevnik uključio reporter Zoran Slepčević. Kamera RTS-a je uglavnom snimala skup sa strane, tako da gledaoci nisu videli šta se dešava na samom ulazu niti su mogli da steknu pravu sliku o broju prisutnih. Ne samo da se držao podalje od lica mesta, već je ustvrdio da u stvari opozicija zasipa policiju suzavcem.

„Situacija je napeta, ako smem tako to da kažem, s obzirom na to da je došlo, pošto pokušavaju nasilno da uđu u zgradu Skupštine, polupana su stakla na ulaznim vratima. Ono što smo takođe videli jeste da pristalice ove koalicije ubacuju suzavac u skupštinu, a jake policijske snage koje se nalaze unutra vraćaju taj suzavac, tako da je izuzetno, izuzetno, kao što sam već rekao, napeto“, izgovorio je reporter.

Nijednom, tokom par minuta uključenja, nije spomenuo sintagmu „izborna krađa“ niti iole pojasnio razloge okupljanja.

„I dalje je dramatično, oni pokušavaju nasilno da uđu. Kao što od ponedeljka govore, njihovi zahtevi, zašto organizuju protest, a to je poništavanje rezultata sa izbora jer ne prihvataju kao što su rekli rezultate oko kojih se još uvek vodi polemika“, rekao je i njegovo uključenje bilo je gotovo već u 19:42.

Protestima je sve ukupno bilo posvećeno oko tri minuta.

U vreme dok je Slepčević stajao van skupa i prepričavao šta se dešava, kamere nekih drugih kanala su bile ispred ulaza gde se odvijala najveća drama, a novinari tih televizija razgovarali i sa predstavnicima opozicije.

Onda se prešlo na druge teme, da bi oko 20 sati RTS uživo preneo Vučićevo obraćanje iz Predsedništva, kada je obavestio građane da ne brinu jer nikakva revolucija nije u toku. Vučiću je dato četiri minuta.

Dnevnik se završio, beogradski nadbiskup je potom pročitao Božićnu poslanicu, emitovan je blok reklama, a onda je još jednom, po drugi put u 20 minuta, emitovano isto Vučićevo obraćanje.

Potom je počela serija „Selo gori a baba se češlja“ nešto posle pola devet. U tim minutima je demonstrant motkom kroz polomljena vrata Skupštine udarao policiju, a policija izbacivala suzavac. Jedan od lidera opozicije, Aleksandar Jovanović Ćuta, davao je izjavu za N1 jedva držeći oči otvorenim.

Priliku za popravni ispit, RTS je imao u vestima od 22 sata. Ali nije iskorišćena. Tada se reporter Slepčević opet uključio da saopšti da je policija rasterala skup i da je stvar praktično gotova. Onda je opet emitovano Vučićevo obraćanje, pa saopštenje MUP-a, pa saopštenje tužioca Nenada Stefanovića koji kaže da neće tolerisati nasilje. Vesti su ubrzo završene, a RTS se vratio redovnom programu – emitovao se kviz „Ja volim Srbiju“.

Ništa bolje nije izgledao ni Dnevnik 3, s tim što je tada dešavanjima, kada su već završena, posvećeno više vremena. Ali iz ugla vlasti. Voditeljka je ispričala da se dešavalo nasilje na ulicama, a onda su ponovo ređali izjave predstavnike vlasti i državnih organa.

Dok su ranije kamere RTS-a stajale po strani, sada kada se gužva razišla, ekipa je pokazala više inicijative – pušteni su u zgradu Skupštine da snime nered, polupano staklo i kamenice i uzmu izjavu od Aleksandra Šapića. Sa druge strane, nije bilo izjava nikog iz opozicije, a i u ovom dnevniku su izbegli da spomenu izborne neregularnosti, pa se iz svega stiče utisak samo da je opozicija naprosto nezadovoljna rezultatima izbora i da želi da preuzme vlast nasilno i bez legitimiteta.

Inače, praksa RTS-a da o protestima protiv vlasti izveštava minimalno i jednostrano, postala je očekivana. Zabeležili smo takve slučajeve u više navrata: 2019. godine, 2020, kao i u martu i maju 2023.

Izvor: Raskrikavanje

Osoba koja je pretila smrću novinaru lista Danas Vojinu Radovanoviću na Instagramu osuđena je uslovno na godinu dana zatvora i izrečena joj je zabrana prilaska i komuniciranja sa novinarom, izjavila je danas portparolka Višeg suda u Beogradu Milica Veličković.

Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je da je Viši sud prihvatio sporazum o priznanju krivice sa okrivljenim L.B. i da je presuda postala pravosnažna.

Veličković je za UNS kazala da se kazna zatvora neće izvršiti ako u naredne tri godine osuđeni ne učini novo krivično delo.

„Uz to, naredne dve godine nakon pravnosnažnosti presude osuđeni ima zabranu približavanja i komunikacije sa oštećenim, odnosno zabranjeno je da mu prilazi na manje od 100 metara, da ga dalje uznemirava i komunicira sa njim“, rekla je Veličković.

Preteća poruka novinaru Danasa stigla je na privatni Instagram profil nakon što je podelio UNS-ov tekst „Prošao mesec od napada na novinara Vojina Radovanovića, policija nije saslušala predloženog svedoka“.

Da podsetimo, neposredno pre ove pretnje, Radovanovića je u noći između 24. na 25. jun, na beogradskom splavu “Šlep”, napao nepoznati muškarac mlađih godina. On mu je agresivno prišao, uhvatio za rame, obratio imenom i rekao da radi za “plaćenički medij Danas”.

Izvor: Danas

Zaključeni sporazum o novom zakonodavstvu odnosi na slobodu medija, koji nastoji povećati transparentnost vlasništva medijskih kompanija i institucionalnog oglašavanja.

Evropska unija želi bolje zaštititi novinare i medijske kompanije od političkog utjecaja, zbog čega je dogovorila takozvani Evropski akt o slobodi medija.

Iako su zaštitne mjere koje nudi zakon uglavnom pozdravljene, on nije bez nedostataka, a problemi širom evropskog medijskog pejzaža ostaju, prenosi Tanjug.

Unija je zaključila sporazum o novom zakonodavstvu koje se odnosi na slobodu medija, koji nastoji povećati transparentnost vlasništva medijskih kompanija i institucionalnog oglašavanja, bolje zaštititi novinare i njihove izvore te ojačati nezavisnost javnih medija.

Naročito u zemljama poput Mađarske i Poljske, gde država ima direktan utjecaj na medije, EU smatra da je to postao veliki problem posljednjih godina, pa to želi ispraviti novim zakonima.

‘Ne regulira medije, već prostor za medije’

“Postignuti sporazum je svedočanstvo naše posvećenosti njegovanju slobodnih i pluralističkih medija. Po prvi put će postojati zaštitne mjere u evropskom zakonu”, rekla je njemačka eurozastupnica Sabine Verheyen (Evropska narodna stranka – EPP).

Potpredsjednica Evropske komisije za vrijednosti i transparentnost Vera Jurova je kazala da EU “ne regulira medije, već prostor za medije”.

Njemački izdavači novina i časopisa zadržali su ranije kritički stav.

Savezno udruženje digitalnih izdavača i novinskih izdavača (BDZV) i Medijska asocijacija slobodne štampe (MVFP) rekli su da “dok se mediji bore s ekonomskim, regulatornim i konkurentskim izazovima, EU steže steznik koji se ne bavi nijednim od problema i, umjesto toga, ugrožava slobodu medija”.

Glavni kamen spoticanja zbog kojeg su se pregovori produžili na posljednje sedmice španskog predsedavanja Vijećem EU-a bilo je uključivanje klauzule koja bi uvela zabranu špijuniranja novinara ili njihovih izvora iz razloga “nacionalne bezbjednosti”, što je član koji je Evropski parlament odbacio.

Garancije za zaštitu nezavisnosti javnih medija

Prema sporazumu, države članice EU-a moraju garantirati efikasnu zaštitu novinara u budućnosti, a posebno treba spriječiti špijuniranje novinara.

Nekoliko država članica je ranije insistiralo na dopuštanju izuzetaka od zabrane špijuniranja u ime nacionalne bezbjednosti, što je izazvalo veliku zabrinutost među profesionalnim udruženjima i drugim zagovornicima slobode medija.

Verheyen je rekla da bi svaki nadzor, kao što je upotreba špijunskog softvera u uređajima novinara, bio moguć samo za teške zločine i ako postoji sudska odluka.

Zakon o slobodi medija također sadrži neke garancije za zaštitu nezavisnosti javnih medija, kao što je zahtjev da kriteriji za imenovanje i razrješenje visokih funkcija, trajanje njihovog mandata i dovoljno sredstava za ispunjavanje njihove misije moraju biti unaprijed utvrđeni zakonom.

U Sloveniji je, naprimjer, dugo očekivani zakon o reformi medija trenutno u javnoj raspravi.

Važna nova karakteristika je transparentnost vlasništva, što bi također trebalo dovesti do jačeg medijskog pluralizma.

Medijski pejzaž doživio značajne transformacije

Ministrica kulture Asta Vrečko je istakla da je prijedlog zakona u skladu s Evropskim zakonom o slobodi medija i Zakonom o vještačkoj inteligenciji, koji će ubuduće biti temelj medijske regulative.

Uprkos dogovorenim zaštitnim mjerama, medijski pejzaž u nekoliko drugih zemalja EU-a nedavno je doživio značajne transformacije.

Nova poljska proevropska Vlada u srijedu je pokrenula reformu državnih medija i otpustila njihovo rukovodstvo, pošto su desničarski zastupnici organizirali sjednicu u znak protesta zbog promjena, a javni prenos je prekinut.

Švicarska medijska kompanija Ringier – koja je vlasnik rumunskog dnevnika Libertatea i publikacije Gazeta Sporturilor (GSP), ranije ovog mjeseca objavila je planove za otpuštanje radnih mjesta u Libertateai, navodeći sve veći prelazak na online medije.

Novinari pogođenih dnevnih listova tvrde da su bili pod pritiskom rukovodstva da predaju na provjeru prije objavljivanja bilo kakve članke o online kladionicama, koje su moćne na Balkanu i glavni su izvor prihoda od reklama.

Jasnija pravila prema velikim online platformama

Komentirajući dogovoreni zakon EU-a o slobodi medija, predsjednik Odbora za pitanja Unije u Zastupničkom domu rumunskog Parlamenta Stefan Musou podsjetio je da su u Rumuniji sloboda izražavanja i sloboda medija nastali revolucijom 1989. godine, nakon velikih žrtava, koje su omogućile ljudima da imaju koristi od sve obećavajućih izgleda unutar EU-a i NATO-a.

Još jedna ključna tačka u zakonodavstvu je pitanje moderiranja novinarskog sadržaja na online platformama.

Također bi trebala postojati jasnija pravila za odnos između medijskih kompanija i velikih online platformi, poput Facebooka, koji pripada Meta grupi, ili Googlea.

Na sastanku s predstavnicima Reportera bez granica (RSF) u Briselu u oktobru, bugarski premijer Nikolaj Denkov kazao je da su među glavnim problemima u Bugarskoj dezinformacije, a ne nedostatak slobode govora, jer je u tom pogledu u posljednjih nekoliko godina ostvaren značajan napredak.

“Pored promjena u bugarskim zakonima, evropsko zakonodavstvo može nam mnogo pomoći u tom pogledu”, dodao je Denkov.

Odgovornost za izdavanje neobavezujućeg mišljenja

Službe EU-a će sada nastaviti prikupljati dokaze, obavljati intervjue i vršiti inspekcije prije nego što odluče da li da traže od platforme X nove pravne lijekove ili da pronađu put kompromisa.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, dogovoreni zakon o slobodi medija također predviđa uspostavljanje novog Evropskog vijeća za medije, sastavljenog od predstavnika nacionalnih regulatornih tijela 27 država članica EU-a, kako bi se obezbijedio stroži okvir za spajanja u ovom sektoru.

Ovo tijelo bi bilo odgovorno za izdavanje neobavezujućeg mišljenja o ovim operacijama sa stanovišta njihovog utjecaja na pluralizam.

Nacrt Evropskog zakona o slobodi medija postat će zakon kada ga EP i države članice zvanično usvoje, a članice EU-a mogu uvesti stroža ili detaljnija nacionalna pravila od onih u zakonu.

Izvor: AlJazeera

Centar za istraživačko novinarstvo mora platiti firmi „Lager“ štetu zbog klevete za navode iz „Žurnalovih“ tekstova

Radmila Mandić, sutkinja Općinskog suda u Širokom Brijegu, nepravomoćnom presudom iz decembra 2023. godine je odlučila da je Centar za istraživačko novinarstvo (CIN) dužan nadoknaditi 4.000 KM štete „Lageru“ iz Posušja zbog klevete te ukloniti sa portala istraživačke priče „Lagerova roba s greškom“ i „Lagerovanje koncesija“ koje govore o načinu poslovanja ove firme. CIN se žalio na presudu Kantonalnom sudu u Širokom Brijegu.

Nasuprot kratkom osvrtu na tekst koji je i bio predmet „Lagerove“ tužbe, CIN piše da se sutkinja Mandić u većem dijelu svoje odluke referiše na sadržaje koje CIN nije ni objavio: videoreportažu online magazina „Žurnal“ „Rudnik Kamengrad – zagađenje rijeke Blihe i okolnih sela“ te dijelova iz povezane priče o kopanju uglja lošeg kvaliteta u općini Sanski Most, zagađenju okolnih sela, rijeke i zraka: „Firma Lager ugrožava stanovništvo Kamengrada: Ako bageri počnu da rade, ova brda počeće da lete“ i „Iako je Lager pod istragom USKOK-a: EP BIH platit će firmi iz Posušja 105 miliona maraka za nabavku uglja“.

Sutkinja Mandić tako navodi da: CIN „napada ‘Lager’ klevetničkim informacijama“ i prikazuje ovu firmu u negativnom kontekstu, „obilježavajući ga kao gospodarsko društvo koje je pod istragom USKOK-a radi davanja mita“ i koje „loše i neprofesionalno obavlja svoju djelatnost (iskapanja uglja) (…) te mu pored svih tih ‘činjenica’ javno preduzeće Elektroprivreda dodjeljuje ugovor za nabavku uglja velike vrijednosti“.

Mandić na osnovu ovoga, piše CIN, zaključuje da se „temeljem izvedenih dokaza“ ne može utvrditi istinitost tvrdnji iz članaka. Međutim, „izvedenih dokaza“ na koje se poziva sutkinja Mandić nije ni bilo. Osim što nisu bili ni predmet tužbe, jer je riječ o sadržaju drugog medija, ovi tekstovi nisu bili ni spomenuti tokom sudskog postupka.

Pokušavajući shvatiti niz nerazumljivih i nelogičnih navoda iz presude Općinskog suda u Širokom Brijegu, redakcija CIN-a je, kako se navodi, utvrdila da je ovaj sud tri mjeseca prije donošenja odluke protiv CIN-a donio i nepravomoćnu odluku protiv „Žurnala“. „Lager“ je ovaj portal tužio za klevetu u jednom od tekstova koji je sutkinja Mandić citirala u odluci protiv CIN-a.

Poređenjem presuda novinari su pronašli da je sutkinja Mandić u značajnom dijelu kopirala presudu sutkinje Snježane Parlain čiji su zaključci tako završili u presudi CIN-u.

CIN podsjeća da je sutkinja Parlain odlukom iz septembra 2023. godine proglasila „Žurnal“ odgovornim za klevetu „Lagera“, naloživši da plati 1.000 KM štete firmi i ukloni priču sa portala. „Žurnal“ se žalio Kantonalnom sudu u Širokom Brijegu na ovakvu odluku.

Sudovi u Širokom Brijegu su od septembra do decembra 2023. godine, osim ove dvije nepravosnažne, donijeli i pravosnažnu presudu protiv portala „Inforadar“ koji je, također, pisao o ovoj posuškoj firmi. Presudu sutkinje Parlain iz 2021. godine, prema kojoj mora platiti 2.000 KM štete „Lageru“ i ukloniti članak sa portala, potvrdio je i Kantonalni sud u Širokom Brijegu u novembru 2023. godine.

„Iskreno, od početka ovog parničnog postupka upozorio sam svog klijenta, a čega je isti donekle bio i svjestan, da, s obzirom na sve okolnosti, ne treba nešto previše da očekujemo pred redovnim sudovima i da ćemo svoja prava najvjerovatnije morati da štitimo pred Ustavnim sudom BiH. Ovo se, nažalost, potvrdilo kao tačno”, kaže za CIN advokat „Inforadara” Njegoš Petrović.

I dijelovi iz ove presude su se našli u presudama protiv „Žurnala“ i CIN-a dvije godine kasnije.

„Potpuno je jasno da predmetna presuda (protiv CIN-a, prim.a.) ne može o(p)stati na snazi. (…) Neupitno je da je predmetna presuda rezultat copy/paste tehnike donošenja presuda, tj. da je neka ranija presuda korištena kao urnek prilikom donošenja predmetne presude, što je rezultiralo time da predmetna presuda obiluje sadržajem koji se uopšte ne odnosi na meritum predmetnog spora“, zaključuje advokat Ahmet Efendić.

Ostatak teksta dostupan je na ovom linku.

Izvor: Mediacentar Sarajevo

Više novinara ubijeno je u Gazi tokom 10 nedelja rata Izraela i Hamasa, nego za godinu dana u svim drugim državama, saopštio je danas Komitet za zaštitu novinara (CPJ).

„Do 20. decembra 2023. godine najmanje 68 novinara i medijskih radnika ubijeno je od početka konflikta 7. oktobra. Među tih 68 novinara bilo je 61 Palestinaca, četiri Izraelca i tri Libanca“, navodi se u saopštenju CPJ.

Komitet je naveo i da je zabrinut što izralska vojska napada i novinare i njihove porodice.

Najmanje jedan novinar ubijen je u mestu gde se nisu vodile borbe iako je nosio jasna medijska obeležja.

Dva novinara su prijavila da su im izraelski zvaničnici i oficiri izraleskih odbrambenih snaga (IDF) pretili, pre nego što su im ubijeni članovi porodica.

U saopštenju CPJ navodi da dalje istražuje okolnosti smrti svih 68 novinara, ali da je istraga otežana zbog stravičnog razaranja u Gazi.

Izraelske odbrambene snage su saopštile da ne mogu garantovati bezbednost novinara dok izveštavaju iz Gaze.

Izvor: Danas