Više međunarodnih organizacija zatražilo je od crnogorske policije i tužilaštva da hitno procesuiraju prijetnje silovanjem koje je dobilo pet novinarki.

Nepoznata osoba uputila je 12. decembra prijetnje na mail adresu urednice M portala Danice Nikolić. Prijetnjama su obuhvaćene i novinarke iz različitih medija Tamara Nikčević, Bojana Dabović, Mirka Dević i Slavica Kruščić Vasović.

Slučaj je odmah prijavljen Upravi policiji i podgoričkom Osnovnom državnom tužilaštvu.

„Ozbiljnost situacije je pojačana, jer su na meti eksplicitnih prijetnji silovanjem novinarke, što predstavlja masovnu prijetnju protiv pet žena. Hitna akcija nadležnih je imperativ da se ova alarmantna situacija zaustavi“, ističe se u saopštenju Medijske organizacije jugoistočne Europe (SEEMO).

SEEMO je regionalna organizacija čije su članice 33 zemlje centralne, istočne i južne Evrope.

A iz mreže Safe Journalists su saopštili da će o ovim prijetnjama obavijestiti relevantne domaće i međunarodne aktere.

Saopštenje potpisuju Udruženje novinara Kosova, Udruženje novinara Makedonije, Udruženje BH novinari, Hrvatsko novinarsko društvo, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Sindikat medija Crne Gore.

Predsjednik Sindikata medija Crne Gore Radomir Kračković istakao je da je ovo prvi put da se „dogodila ovako masovna prijetnja, čija meta su bile samo žene“.

Posebno je istakao da je Danici Nikolić više puta prijećeno. Nikolić je prošle godine prijavila prijetnje sa iste mail adrese.

„I koliko znamo ništa nije urađeno… apelujemo da se to promijeni“, navodi se u saopštenju Kračkovića.

Ministarka: Nadležni efikasnije da reaguju

Ministarka kulture i medija Tamara Vujović kazala je da očekuje brz odgovor nadležnih.

„Jer da bi pretnji bilo manje, ili ih ne bi bilo uopšte, potrebno je da institucije efikasnije reaguju i da oni koji prijete znaju da će takvo ponašanje biti sankcionisano“, rekla je ona.

Evropska komisija je u posljednjem izvještaju konstatovala da u Crnoj Gori nastavlja da poboljšava zaštitu novinara, ali da tek treba da budu postignuti „opipljivi rezultati na starim slučajevima“, uključujući ubistva glavnog urednika lista „Dan“ Duška Jovanovića iz 2004. i ranjavanja istraživačke novinarke Olivere Lakić 2018.

Sloboda izražavanja dio je jednog od dva ključna poglavlja u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom – 23 i 24.

Crna Gora je otvorila sva pregovaračka poglavlja, ali je zatvorila samo tri. Posljednje prije šest godina.

Evropski zvaničnici su poručili crnogorskim vlastima da je upravo ispunjavanje privremenih mjerila iz ova dva poglavlja, koja se odnose na vladavinu prava, uslov za zatvranje ostalih poglavlja.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Izuzetno je teško raditi novinarski posao na lokalu, naročito ako ste žena i ne želite da ćutite, kaže urednica Podrinskih Isidora Kovačević, kojoj je, zbog izjave o načelniku policije koji sedi u prvom redu na miting SNS-a u Šapcu, prećeno proterivanjem. Pre toga su po gradu za njom lepljene „poternice“ zbog pisanja o huliganima koji su napadali građane

Glavna i odgovorna urednica Podrinskih Isidora Kovačević pred izbore je dobila uvredljivu i preteću poruku sa profila na Instagramu sabacizbori2023 da bi zbog izjava o načelniku policije Aleksandru Vilotijeviću trebalo da ljušti krompir u Bogosavcu (zatvor u Šapcu) i da, zajedno sa Nebojšom Zelenovićem (bivši predsednik opštine Šabac), treba da se posle izbora iseli iz svog grada.

Načelnik policije na mitingu SNS 

Pretnja je stigla dan nakon što je dala izjavu za Danas povodom teksta u kojem je objavljeno da je načelnik Policijske uprave Šabac Aleksandar Vilotijević prisustvovao završnoj predizbornoj konvenciji Srpske napredne stranke u Šapcu.

Vilotijević je sedeo u prvom redu, uz najviše funkcionere ove stranke, dok je u redu iza njega bio  jedan od predvodnika huligana sa fantomkama i maskama, koji su 2021. godine tukli Šapčane u njihovom gradu.

Posle napada batinaša, urednica Podrinskih je osvanula na poternici izlepljenoj po gradu, očigledno zato što je pisala o batinjanju građana i objavljivala fotografije onih koji su učestvovali u razbijanju blokade puteva. Za Cenzolovku je tada izjavila da joj je ugrožena bezbednost.

Kovačević je za Danas izjavila da se, nakon što je videla fotografiju sa mitinga SNS na kojoj se nalazi načelnik šabačke policije, oseća još nebezbednije, pošto slučaj lepljenja poternica posle napada huligana na šabačkom mostu još uvek nije rešen niti su pronađeni svi nalogodavci i inspiratori.

Isidora Kovačević za Cenzolovku kaže da je izuzetno teško raditi novinarski posao na lokalu, naročito ako ste žena i ne želite da ćutite. Ona dodaje da je pojavljivanje načelnika Policijske uprave Šabac u prvom redu na skupu vladajuće stranke vid zastrašivanja svih u Šapcu koje nepoznati počinioci proganjaju i targetiraju, dok policija ne reaguje.

„Jasno je da načelnika policije nije sramota da se pojavi na takvom predizbornom događaju iako slučaj ‘poternice’ dve godine nije rešen, niti su pronađeni nalogodavci, koordinatori, distributeri, a ne zna se ni koja štamparija je štampala. Jasno je i da ga nije sramota što policija sedam meseci traži jedinog osumnjičenog za taj slučaj na kućnoj adresi, dok se on nalazi zatvoru. I jasno je da policija i tužilaštvo ne žele da rade svoj posao, a razlog samo možemo da naslutimo s obzirom da sedi u prvom redu na mitingu vladajuće stranke“, kaže Isidora Kovačević.

Podneću krivične prijave

„Nakon te izjave stigla je poruka da se selim iz Šapca nakon izbora, upozorenje, pretnja… I opet, policija nije uradila ništa, a iz tužilaštva kažu da je to uvreda. Slučaj je prijavljen policiji, a nakon konsultacije sa advokatom podnećemo i krivične prijave protiv stranica koje me upozoravaju da se selim iz rodnog grada, ali i drugih koje koriste moje privatne fotografije i iznose neistine pokušavajući da diskredituju moj rad“, naglašava novinarka.

Povodom najnovijih pretnji koje su upućene Isidori Kovačević, na mreži X oglasila se i međunarodna organizacija za zaštitu i podršku novinarki Women In Journalism, koja u svojoj objavi osuđuju napade, pretnje i zastrašivanja upućena Isidori, pozivajući vlasti Srbije da preduzmu najhitnije mere kako bi se osigurala bezbednost ovoj novinarki, kao i da počinioci što pre budu pronađeni.

NUNS: Tužilac mora da sagleda širi aspekat kada su novinari u pitanju

Rade Đurić, član Stalne radne grupu za bezbednost novinara ispred Nezavisnog udruženja novinara Srbije smatra da je u pitanju mnogo ozbiljnija stvar od prostog shvatanja direktnog ugrožavanja nečije sigurnosti.

„Ovo je jedan od jasnih primera u kojima javni tužilac mora da sagleda širi aspekt samog događaja, ispita i druga krivična dela osim ugrožavanja sigurnosti. Na to upućuje i obavezujuće uputstvo za javne tužioce“, kaže Đurić.

On se ne slaže sa kvalifikacijom tužioca da je u pitanju samo obična uvreda.

„Nažalost, jezik govora mržnje i proterivanja se očigledno dopušta i daje zamah onima koji bi da zastrašuju. Ovo nikako nije uvreda, već ozbiljan primer zastrašivanja i direktna poruka onima koji se kritički odnose prema predstavnicima vlasti. Upravo zbog toga javni tužioci i policija moraju da budu dovoljno senzibilni i prepoznaju potencijalna ugrožavanja, pa čak i preventivno reaguju u ovakvim slučajevima, jer jedino tako mogu da spreče širenje ovakvih incidenata. Ovo je primer poruka koje često imaju težu posledicu od direktnih pretnji“, smatra Đurić.

Izvor: Cenzolovka

Od početka rata u Gazi ubijeno je najmanje 73 novinara i medijskih radnika, nekoliko ih je ranjeno, a drugi se vode kao nestali. IFJ blisko sarađuje sa svojom filijalom, Palestinskim novinarskim sindikatom (PJS) na verifikaciji informacija u realnom vremenu.

Do 18. decembra IFJ je dokumentovao ubistva 66 palestinskih novinara i medijskih radnika, 4 iz Izraela i 3 iz Libana.

Imena ubijenih novinara i medijskih radnika možete videti na stranici ifj.org.

Međunarodna federacija novinara (IFJ)podseća novinare na terenu da preduzmu mere predostrožnosti, nose profesionalnu bezbednosnu opremu i da ne putuju, a da im njihove novinske platforme ne obezbede svu profesionalnu bezbednosnu opremu potrebnu za praćenje događaja. Nijedna priča nije vredna života novinara.

IFJ i njene podružnice širom sveta pozvale su 13. oktobra Unesko da učini sve što je u njegovoj moći da zaštiti novinare i zahteva od zaraćenih strana da deeskaliraju nasilje, koje će rezultirati samo civilnim žrtvama, posebno novinarima.

Pored toga, borba protiv dezinformacija je jedan od stubova Globalne etičke povelje za novinare IFJ-a. Njegove odredbe moraju ostati okosnica profesionalnih principa novinara; biti dobro informisan je jedno od prvih prava građanina.

U ranim satima 7. oktobra, Hamas je pokrenuo užasan napad bez presedana na jugu Izraela. Kao odgovor, Izrael je uzvratio vazdušnim napadima na opkoljeni pojas Gaze i zvanično objavio rat Hamasu. U noći 13. oktobra, izraelska vojska je uputila više od milion Palestinaca na severu Pojasa Gaze da se presele na jug teritorije, u očekivanju bombardovanja i moguće invazije. Gubitak života na obe strane je već tragičan. Međunarodna federacija novinara (IFJ) ozbiljno brine za dobrobit kako civila, tako i novinara.

Izvor: IFJ

Obezbeđenje zgrade Skupštine Srbije u Kralja Milana u Beogradu, u kojoj se nalazi sedište Republičke izbone komisije (RIK) i u kojoj poslanica Marinika Tepić štrajkuje glađu, zatražilo je od ekipe televizije N1 da napusti objekat, iako je naša ekipa prethnodno puštena uz sve obavljene bezbednosne provere. Posle razgovora s narodnim poslanikom Srđanom Milivojevićem iz hodnika zgrade, našoj ekipi je ipak dozvoljeno da ode na 3. sprat gde je nalazi Marinika Tepić.

Kako je javio reporter N1, ekipa televizije N1 je uz urednu akreditaciju i bezbednosnu proveru puštena u malu zgradu Skupštine u Kralja Milana.

Ekipa je u holu sačekala narodnog poslanika Srđana Milivojevića, da bi obezbeđenje pet minuta pre uključenja uživo u program reklo da se naš novinar i snimatelj vrate u deo kod ulaza, a potom da napuste zgradu.

Kako su objasnili, od trenutka ulaska u zgradu do uključenja u program – promenile su se bezbednosne procedure.

Naš reporter se ipak uključio uživo u emisiju Novi dan i to iz dela zgrade kod njenog ulaza, odbijajući da je napusti.

Narodni poslanik Srđan Milivojević kaže da je očigledno da su se promenile procedure uoči današnje završne sednice RIK-a i poslednjeg roka za predaju prigovora.

On naglašava da obezbeđenje i policija samo postupaju prema uputstvima koja su dobili.

„Neverovatno je da je lakše ući u zgradu Specijalnog suda i doturiti im pet telefona nego pustiti ekipu medija kod narodnih poslanika. Moram da vidim sa generalnim sekretarom Skupštine o čemu se radi, ovo je neuobičajena procedura i praksa. Mi ćemo svakako uputiti zahtev sa pitanjem da li je ovo postala privatna zgrada Vladimira Orlića i da li je upisao u imovinsku kartu kao ličnu i privatnu svojinu, ili je ovo Dom Narodne skupštine“, rekao je Milivojević.

Prema njegovim rečima, ubrzano se menja slika onoga što se desilo u izbornom danu i navodi da se u se oglasili i američki senatori, koji su rekli da izborni proces nije bio ni fer ni pošten.

Upitan da li je rešenje ove situacije pravno ili političko, odgovara da će lista Srbija protiv nasilja ovaj proces voditi na dva koloseka.

„Nećemo odstupiti od onoga što su pravni mehanizmi. Institiraćemo da se i GIK i RIK, koji ima nadležnost da ovo prekine, da postupi po zakonu i Ustavu. Ali nećemo odustati ni od političkih zahtev, a neko sve ovo hoće da prebaci na teren politike“, rekao je Milivojević.
Ističe da to više nije pitanje ni politike, već odbrane dostojanstva ljudi i navodi da se izborna krađa desila i u drugim gradovima gde su se održali lokalni izbori, ali da je u Beogradu dostigla „frapantne razmere”.

Pogledajte video na N1

Evropska federacija novinara upozorava na prijetnje upućene listu Domani

Podsekretar italijanskog Ministarstva rada i socijalne politike Claudio Durigon uputio je službenu opomenu dnevnom listu Domani u kojoj je tražio veliku odštetu zbog pisanja ovog lista o njemu, javila je Evropska federacija novinara (EFJ). Nacionalna italijanska novinarska federacija i EFJ osudile su ovaj potez koji dolazi iz Ministarstva rada i socijalne politike.

“Vjerujemo da italijanska vlada prijeti listu kako bi ometala njegove aktivnosti istraživačkog novinarstva”, navela je EFJ.

Durigon je navodno, piše EFJ, zaprijetio listu treći put i to nakon upita o navodnoj kupovini njegove imovine u Rimu po sniženoj stopi. Imovinu je navodno kupila Agencija za poljoprivredno socijalno osiguranje ENPAIA.

Domani je, podsjeća EFJ, 12. decembra izvijestio da je Durigon tražio isplatu od 200.000 eura plus 500 eura dnevno dok se predmetni članci objavljeni od februara 2023. godine ne povuku i uklone sa web stranice lista. Također je zabranio da medij ponovo piše o ovoj temi.

“Novinarima se mora omogućiti da nesmetano izvještavaju o bilo kojoj temi. Zaštita novinara od bilo kakvog političkog uplitanja jedan je od naših ključnih prioriteta”, kazala je Maja Sever, predsjednica EFJ.

“Ponovo podsekretar Durigon pokušava ušutkati medij Domani. Nakon arhivirane tužbe, i službe za provođenje zakona poslate u redakciju, sada dolazi zahtjev za 200.000 eura i nalog za zabranu da se o njemu prestane pisati. No, još jedan pokušaj gušenja neće uspjeti”, navodi se u izjavi predsjednika FNSI-a Vittorija Di Trapanija koju prenosi Domani.

EFJ podsjeća da prijetnja dolazi nakon što je italijanska premijerka Giorgia Meloni 2022. godine podnijela tužbu protiv italijanskog lista zbog izvještavanja o navodnom slučaju nepotizma, te nakon prijetnje tužbe ministra ekonomije i finansija Giancarla Giorgettija zbog izvještavanja o navodnom sukobu interesa u njegovoj stranci Lega.

Nevladina organizacija Ossigeno per l’informazione reagovala je na prijetnje izražavajući solidarnost sa listom Domani. Podsjetili su na druga zastrašivanja te vrste protiv lista. Organizacija je izrazila nadu da će će Domani moći da se odupre ovoj, kako je naglašeno, zabrani koja ugrožava finansijsku stabilnost novina i finansije pojedinih novinara.

Podsjetili su na podatke koje su zabilježili od januara do 31. oktobra 2023. Podaci pokazuju da je u regiji Lazio bilo prijavljeno 78 prijetnji i zastrašivanja protiv novinara i medijskih radnika.

Izvor: Media.ba

U Hrvatskoj podnošenje tužbi protiv medija i novinara očito spada u kategoriji omiljenih disciplina: skoro 1000 postupaka vodi se pred tamošnjim sudovima protiv izdavača medija, urednika i novinara. A sasvim je moguće da ih je i (značajno) više – ovakvim, naime, podacima raspolaže Hrvatsko novinarsko društvo (HND) na osnovu nepotpune ankete sprovedene među tamošnjim medijima.

Ne sporeći zabrinutost nad bujanjem „kulture tužakanja“ u toj državi, predsednik HND Hrvoje Zovko u tom kontekstu posebno ipak naglašava jedan drugi, po njemu mnogo sporniji podatak: ko su tužioci i koje su im zapravo namere.

„Tužbe, a posebno one SLAPP, novi su model napada na naše kolegice i kolege“, kaže Zovko za Autonomiju.

„Tužitelji su političari, razni tajkuni, suci, sutkinje, javne institucije, jednom riječju – svi! ’Običnog čovjeka’ u svemu tome nema jer on niti ima vremena niti novaca za takvo što.“

Znane su po zlu kao, oficijelno, Strateške tužbe protiv učešća javnosti (Strategic lawsuit against public participation – SLAPP), ali ih novinari širom sveta s pravom smatraju novim, suptilnijim i neretko pogubnijim oblikom pritiska na njih i njihov rad.

Ipak, nigde takav utisak nije došao do izražaja kao u susednoj Hrvatskoj.

Neslavni rekordi

„Ako vas netko tuži, poput suca Ivana Markovića, s 26 tužbi, a on je čovjek na poziciji moći, to je SLAPP i tu nema govora. Jasna je tu namjera. Ili kad je 2019. Hrvatska radio-televizija (HRT) pod vodstvom tadašnjeg direktora Kazimira Bačića u jednom trenutku imala 36 tužbi protiv vlastitih zaposlenika, HND-a i drugih kolegica i kolega i medija“, napominje Zovko.

Zvaničan podatak o broju SLAPP tužbi u Hrvatskoj ne postoji: tim podatkom ne raspolaže ni Ministarstvo pravosuđa i uprave niti Ministarstvo kulture i medija. Sudovi koji imaju sve te predmete ne objavljuju broj predmeta koji bi se mogli nazvati SLAPP-om, niti takve tužbe posebno izdvajaju i klasificiraju, kao ni odštetne zahteve koji se potražuju u tim tužbama.

„Primjerice, HND od 2019. svake godine objavljuje anketu o broju tužbi protiv novinara, novinarki i medija i u tu anketu stavljamo i brojke koje dobijemo od Ministarstva pravosuđa i uprave za proteklu godinu, a oni ovise o tome hoće li im i kada ti podaci za kalendarsku godinu biti dostavljeni sa sudova“, kaže Zovko.

„HND-ova anketa se odnosi na aktivne predmete neovisno kada su počeli. I upravo se HND jedini sustavno bavi problemom tužbi protiv medija. Anketa koja je objavljena u 2023. pokazala je da u Hrvatskoj postoji najmanje 945 tužba protiv novinara, novinarki i medija s odštetnim zahtjevima, prema našoj procjeni, od oko 10 milijuna eura. Treba napomenuti kako je ta brojka u stvarnosti puno veća jer je na anketu odgovorilo oko dvadesetak medija. Dakle, nisu svi. Podaci iz ankete koju radimo već petu godinu postali su relevantni u Hrvatskoj i inozemstvu. Od ukupno 945 tužbi, 910 se odnosi na parnične postupke za naknadu štete zbog povrede časti i ugleda koji se vode protiv nakladnika, njihovih urednika i novinara zbog objavljenih tekstova i priloga. Kada je riječ o kaznenim postupcima, 9 medija je prijavilo ukupno 35 takvih postupaka“, navodi naš sagovornik.

Najduži sudski spor – vodi se čak 33 godine!

Osim pojedinaca nepoznatih široj javnosti, među onima koji podnose tužbe protiv medija i novinara najčešće su osobe iz javnog i političkog života, među kojima i političari na vlasti, zatim pravna lica, ali – i sudije. Prema rezultatima ranijih anketa, među izdavačima najviše tužbi ima Hanza media (izdavač Jutarnjeg lista, Globusa, Slobodne Dalmacije…) – 421 parnični postupak i 11 krivičnih. Druga po broju tužbi je Styria, koja samo za Večernji list i 24sata ima 190 parničnih postupaka i 6 krivičnih. Najduži sudski spor, prema podacima HND, traje 33 godine i vodi se protiv Večernjeg lista.

„Da je velikom broju tužbi cilj zastrašivanje medija i poticanje cenzure te autocenzure kod novinara, pokazuju i sami iznosi inicijalnih tužbenih zahtjeva u građanskim postupcima koji su često puno veći od pravomoćno dosuđenih. Unatoč tome, nisu sve ove tužbe SLAPP i nije poznato koliki bi broj od ovih tužbi to mogao biti. U Ministarstvu pravosuđa i uprave su pregledom predmeta koji se vode protiv novinara iz 2021. i 2022, a na temelju kriterijima Preporuke Europske komisije 2022/758, utvrdili da bi se na SLAPP tužbe moglo odnositi 68 parničnih i 11 kaznenih predmeta. Što se tiče te brojke o SLAPP-u koje je objavilo Ministarstvo pravosuđa i uprave, voljeli bismo kada bismo znali kako su došli do nje. Uvjereni smo s razlogom kako je brojka puno veća i da je jako veliki broj tužbi iz naše ankete SLAPP“, ističe predsednik HND.

„Primjerice, imamo samo suca Županijskog suda u Zadru Ivana Markovića koji ima, ako se ne varam, 26 tužbi protiv medija, od čega je pola protiv Hanza medije, zatim predsjednik Županijskog suda u Osijeku sudac Zvonko Vrban koji ima seriju tužbi protiv portala Telegram.hr i kolege Drage Hedla Evo, samo ta dva navedena primjera su vam preko 30 SLAPP tužbi, a da ne govorimo sve ostale slučajeve. Hrvatska je najgora zemlja u EU po SLAPP-u. Nažalost, ali to je istina. Zadnje dvije godine sramotnu nagradu za najveće europske ovisnike o tužbama osvajaju osobe ili institucije iz Hrvatske, poput HRT-a i moćnog suca Vrbana.“

Osvrćući se na podatak CASE koalicije, prema kojem je s početka 2022. u Hrvatskoj bilo (svega) 33 SLAPP tužbe, Zovko, ne preterano srećan, ističe da su ti podaci – a HND je inače, članica te koalicije – na neki način naškodili i tom udruženju i borbi protiv „kulture SLAPP tužbi“ u Hrvatskoj.

„Vlastima su ti podaci došli kao naručeni da kažu: evo, vidite, HND ne govori istinu, nismo najgori i nema puno SLAPP tužbi u Hrvatskoj. Naravno da to nije bila namjera CASE koalicije, niti to mislimo, ali njihovo istraživanje, kada navode te 33 tužbe, obuhvaćalo je tek nekoliko medija i taj podataka o SLAPP-u ne može biti toliki“, ukazuje Zovko.

Novi mehanizam pritiska na novinare

Kad je reč o postupanju sudija u slučajevima za koje se veruje da spadaju u kategoriji SLAPP tužbie, Zovko navodi da su iskustva različita.

„S jedne strane, imamo sjajne sutkinje i suce koji itekako razumiju ovaj problem i poziciju novinara, novinarki i medija, a s druge strane imamo ozbiljan broj sudaca koji su i sami tužitelji protiv novinara, novinarki i to s tužbama koji su čisti SLAPP i koje imaju velike odštetne zahtjeve – po recimo sto tisuća eura. I Hrvatska je i po tome najgora u EU jer niti jedna zemlja nema tu situaciju da su suci tužibabe, ali, ono, ozbiljne. Postoji u Bugarskoj situacija, u jednom ili dva takva slučaja, ali u Hrvatskoj mi sada generalno imamo kulturu tužakanja medija i novinara, a ozbiljna prijetnja u takvim slučajevima dolazi i iz sudačkih redova. Kao HND, pozdravljamo napore predsjednika Vrhovnog suda RH Radovana Dobranića koji je u više navrata dao do znanja kako mu je takva praksa od dijela sudaca i sutkinja neprihvatljiva“, kaže on.

Predsednik HDN-a primećuje da su SLAPP tužbe, na izvestan način, zamenile druge vidove napada i pritisaka na novinare.

„Više ne morate čekati da netko fizički napadne novinare već ih se sustavno maltretira i financijski iscrpljuje putem ovakvih tužbi koje su same po sebi zastrašujuće. To je, naravno, i pokušaj nametanja cenzure.“

Ministarstvo kulture i medija je pre dve godine, dajući makar formalno na značaju problemu SLAPP tužbi, formiralo za to posebnu radnu grupu. Do danas, međutim, ta radna grupa još nije izradila nikakav mehanizam za sprečavanje takvih tužbi.

Kada su iz HND upitali izdavače na koji bi se način mogao rešiti problem SLAPP-a, najviše njih sugerisalo je korišćenje mehanizma ranog odbacivanja takvih tužbi, dok je značajan broj njih odgovorio da bi se to moglo postići ograničavanjem iznosa odštetnih zahteva, izmenama u Krivičnom zakonu, uklanjanjem krivične odgovornosti za povredu časti i ugleda i odvraćajućim kaznama i odštetama tuženima.

Hrvatsko novinarsko društvo, kaže Zovko, odmah je pozdravilo osnivanje te radne grupe „jer nam je stalo do toga da se ovaj problem riješi“, a dobru volju su iskazali time što su imenovali predstavnicu u toj radnoj grupi.

„Sada čekamo konkretne poteze, odnosno rezultate. Ono što mi tražimo već godinama i od čega nećemo odustati jest dekriminalizacija svih kaznenih djela protiv časti i ugleda, jer smatramo da bi to smanjilo pritisak tužbi protiv novinarske profesije“, zaključuje Hrvoje Zovko, predsednik Hrvatskog novinarskog društva.

Ekipa Autonomije

Evropska federacija novinara (EFJ) pozdravlja usvajanje u petak Evropskog zakona o slobodi medija (EMFA), čija se konačna verzija više ne odnosi na mogućnost špijuniranja novinara na osnovu nejasnih imperativa „nacionalne bezbednosti“. Ovo je pobeda za sve branioce slobode štampe i demokratije.

U očekivanju detaljne analize teksta sporazuma i preciznih garancija koje on daje za zaštitu novinarskih izvora, EFJ želi da se zahvali ključnim akterima u pregovorima o trijagu, potpredsednici Evropske komisije Veri Jurovoj, španskom ministru kulture Ernestu Urtasun, te poslanice EP Sabine Verheien (EPP) i Ramona Strugariu (Renev), koje su ozbiljno shvatile zahtjeve EFJ i reprezentativnih medijskih organizacija u Evropi.

Savet EU i Evropski parlament postigli su u petak privremeni sporazum o novom zakonu EU za zaštitu slobode medija, medijskog pluralizma i uređivačke nezavisnosti. Ovo je prvi integrisani zakon o slobodi medija koji će odmah biti primenljiv na svih 27 država članica Evropske unije. Ovonedeljni sporazum tek treba da potvrdi Komitet stalnih predstavnika vlada država članica pri Evropskoj uniji (Coreper), u sredu.

Privremeni sporazum utvrđuje obavezu država članica da garantuju efikasnu zaštitu novinara i medijskih provajdera u obavljanju njihove profesionalne delatnosti i zabranjuje državama članicama da koriste prinudne mere za dobijanje informacija o izvorima novinara ili poverljivim komunikacijama, osim u određenim slučajevima.

EFJ i njeni partneri vodili su intenzivnu kampanju zagovaranja sa svojim saveznicima, u Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji i sa španskim predsedništvom, koje je odigralo suštinsku ulogu u napuštanju odredbi, koje su promovisale Francuska, Italija, Malta, Grčka, Kipar, Švedska i Finska, koja je imala za cilj da legalizuje postavljanje špijunskog softvera protiv novinara, na osnovu jednostavne sumnje u pretnju nacionalnoj bezbednosti.

„Tekst EMFA, u celini, više ne pominje nacionalnu bezbednost i to je pobeda demokratije“, insistirala je Ramona Strugariu. „Član 4.4 EMFA jednostavno se odnosi na postojeće evropske ugovore, što je dobar kompromis“, rekla je Sabine Verhejen. „Simbolično, bilo bi dramatično povećati mogućnost špijuniranja novinara na osnovu pretnji nacionalnoj bezbednosti.

Vera Jourova je, sa svoje strane, insistirala na snažnim zaštitnim merama navedenim u članu 4.2 EMFA za zaštitu izvora novinara od bilo kakve zloupotrebe. Tekst predviđa, na primer, potrebu da se prethodno dobije ovlašćenje od nezavisnog sudskog organa pre bilo kakvih represivnih mera iz člana 4 (pritvor, sankcija, pretres i zaplena, pristup šifrovanim podacima, korišćenje tehnologija za nadzor, špijunski softver, itd.) .

„EMFA štiti slobodu izražavanja, nezavisnost i pluralizam medija u Evropskoj uniji, a špansko predsedavanje EU poziva sve vlade zemalja članica da potvrde sporazum u sredu“, rekao je Ernest Urtasun.

„Ovaj privremeni sporazum je istorijski“, reagovala je Maja Sever, predsednica EFJ. „Žesto smo se borili da postignemo ovaj rezultat, protiv država koje su pokušale da unesu posebno represivne odredbe. Dobro je videti da slogan EFJ – Novinarstvo je javno dobro – nije samo ćorsokak u rečenici.

„Pokrenuta sam svom ujedinjenom snagom da se ovaj sporazum ostvari“, dodala je Renate Schroeder, direktorka EFJ. „U vremenima kada su novinarstvo i novinari napadnuti sa svih strana, dobro je videti da je još uvek moguće ubediti političke donosioce odluka u našu dobru volju i našu posvećenost javnom interesu. Zajedno smo jaki. I nastavićemo borbu, koja nije završena, ni za EMFA ni za druge izazove koji ugrožavaju slobodu štampe u Evropi.

Izvor: EFJ