Prošle godine je prema podacima te nevladine organizacije na dužnosti stradao 61 novinar.

„Ovo ni na koji način ne umanjuje tragediju u Gazi, ali primećujemo pad, podaci su daleko od više od 140 ubijenih novinara u 2012, zatim 2013. godine“, uglavnom zbog ratova u Siriji i Iraku, rekao je generalni sekretar RSF Kristof Deloar.

On je dodao da su na smanjenje broja poginulih uticali borba protiv nekažnjivosti, rad međuvladinih organizacija, nevladinih organizacija i samih medija, kao i veći oprez među novinarima.

„Uzroci su višestruki i o njima se raspravlja“, naveo je.

Prema poslednjem izveštaju RSF, koji je objavljen zaključno sa 1. decembrom, značajno je manje smrtnih slučajeva među novinarima bilo u Latinskoj Americi, gde je tokom 2023. ubijeno šest novinara, u poređenju sa 26 u 2022.

U Meksiku, najsmrtonosnijem području za novinarsku profesiju posle Gaze, četiri novinara su stradala u 2023. u poređenju sa 11 u prethodnoj godini.

Od ukupno 84 nestalih novinara, skoro svaki treći je Meksikanac, navodi nevladina organizacija.

U izveštaju se skreće pažnja i na pritvaranje novinara u Belorusiji, Kini, Mjanmaru, kao i Iranu i Turskoj.

Izvor: Danas

Ta vodeća organizacija koja predstavlja novinare širom sveta izrazila je danas duboku zabrinutost zbog broja ubijenih novinara širom sveta tokom 2023. godine, koji su radili svoj posao, pri čemu je samo u ratu Izraela sa Hamasom poginulo više novinara nego u bilo kojem sukobu u poslednjih 30 godina.

Broj poginulih je za trećinu veći u odnosu na 2022. godinu, kada ih je bilo 67 i duplo je veći u odnosu na 2021. godinu kada je broj poginulih novinara bio 47.

IFJ je pozvao na bolju zaštitu za novinare i zahteva da njihovi napadači odgovaraju za svoje postupke.

Organizacija navodi da je od početka rata Izraela sa Hamasom 7. oktobra poginulo 68 novinara i da oni čine čak 72 odsto od celokupnog broja poginulih ove godine, kao i da su većinom palestinski novinari.

Ukrajina je takođe „ostala opasna zemlja za novinare“ skoro dve godine od početka ruske invazije, saopštila je ta organizacija.

U izveštaju se osuđuju ubistva novinara u Avganistanu, Indiji, Kini i Bangladešu.

Izražava se zabrinutost da zločini nad medijskim radnicima ostaju nekažnjeni i pozivaju vlade „da u potpunosti rasvetle ubistva i da uvedu mere kako bi osigurale bezbednost novinara“.

Uočen je pad broja ubijenih novinara u Severnoj i Južnoj Americi, sa 29 prošle godine na sedam do sada u 2023. godini.

Ukupno su do sada ove godine 393 medijska radnika bila zatvorena, saopštila je grupa, a najveći broj zatvorenih je u Kini i Hongkongu, 80 novinara, zatim u Mjanmaru 54, 41 u Turskoj, 40 u Rusiji, 35 u Belorusiji i 23 u Egiptu.

Izvor: N1

„Nikada u novijoj istoriji profesija nije doživela takav masakr u tako kratkom vremenskom periodu – ‘journacide’ (novinarocid, prim.ur). Najmanje 60 novinara ubijeno je od 7. oktobra, kada je Hamas izvršio smrtonosni napad na Izrael, na šta je izraelska vojska krvavo odgovorila u Pojasu Gaze, saopštila je Međunarodna federacija novinara (IFJ).

IFJ, krovna svetska organizacija novinara, koja predstavlja više od 600.000 članova, najavila je da će pokrenuti postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom (ICC) za zločine počinjene nad novinarima u Pojasu Gaze.

Karim Kan, glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (ICC) već je posetio Ramalu 2. decembra, gde ga je predsednik Palestinskog novinarskog sindikata (PJS) Naser Abu Baker upoznao sa tragičnom situacijom u Gazi i na Zapadnoj obali za novinare i podsetio na dve prethodne žalbe Međunarodnom krivičnom sudu koje su IFJ i PJS podneli u aprilu 2022. i septembru 2022 godine.

„Potreba da se posveti pažnja zločinima nad novinarima u Zapadnoj obali i Gazi ne može biti jasnija. Palestinskim novinarima i onima koji cene svoj rad potreban je jasan signal da ih međunarodno pravo štiti i da će se primenjivati i na one koje su oduzeli toliko života”, poručio je Baker.

Međunarodna federacija novinara je druga uticajna međunarodna mreža koja će podneti krivičnu pritužbu za ubistva novinara u poslednjem sukobu Izraela i Hamasa, a nakon što su Reporteri bez granica (RSF) to učinili 1. novembra ove godine.

„Biće to dug proces, kao što je i sa druge dve već podnete žalbe. Ali naša je dužnost da to uradimo, za žrtve i njihove porodice. Angažman Karima Kana je od vitalnog značaja. Predugo se činilo da ICC ima vremena za druge sukobe, ali ne i za ovaj. Nadam se da će sastanak ubrzati proces istrage po pritužbama koje su prethodile aktuelnoj krizi, kao i užasnih događaja koji su se desili u Gazi od 7. oktobra”, ističe u razgovoru za Cenzolovku Entoni Belandžer, generalni sekretar Međunarodne federacije novinara (IFJ).

On dodaje i da je ovo „dobar trenutak da se istakne da Ujedinjene nacije moraju usvojiti Konvenciju IFJ za zaštitu i bezbednost novinara”.

Istrage Komiteta za zaštitu novinara (CPJ) pokazale su da je od 7. oktobra do 3. decembra ubijen najmanje 61 novinar i medijski radnik, 54 palestinska, četvoro izraelskih i troje libanskih novinara. Prema podacima CPJ, 11 novinara je povređeno, a troje se vode kao nestali. Više od 14.800 ljudi je stradalo na palestinskim teritorijama Gaze i Zapadne obale i oko 1.200 u Izraelu.

„Novinari su civili koji obavljaju važan posao u vreme krize i ne smeju biti meta zaraćenih strana. Mnogi su izgubili kolege, porodice i bežali tražeći sigurnost u situaciji u kojoj nema utočišta ili izlaska”, rekao je Šerif Mansur, koordinator programa CPJ-a za Bliski istok i Severnu Afriku, podsetivši na ogromnu žrtvu koju novinari podnose da bi izveštavali o ovom sukobu.

„Ne brinite, neće da boli”

U ratu koji je počeo napadom Hamasa na Izrael, možda kao ni u jednom sukobu do sada, jezivu tragediju civila podelili su i novinari, fotografi i svi medijski radnici čiji je posao da izveste javnost o tome šta se dešava.

Fotografije umotanih tela prekrivenih plavim pancir prslucima sa znakom „press” česte su uvom ratu. Među duboko potresnim slikama i snimcima u etru su i oni na kojima novinari u rukama nose svoju mrtvu decu, stradalu dok su oni obavljali posao, izveštavali javnost.

Osmoro članova porodice fotoreportera Jasera Kudiha (Yasser Qudih) ubijeno je 13. novembra kada su četiri projektila pogodila njihovu kuću u južnoj Gazi, saopštila je agencija Rojters. Kudih je preživeo napad.

Članovi porodice novinara Vaela el Dadoua stradali su kada je 13. oktobra bombardovan izbeglički kamp Nuserait.

„Da li osetimo bol ili samo umremo odjednom?” To je pitanje na koje novinarka Al Džazire na engleskom Jomne Elsajed mora da odgovara svojoj deci. Ona sa porodicom živi i izveštava iz Gaze. Kroz suze bi im odgovorila: „Ne brinite, neće da boli.”

„Ranije smo im govorili, ne brinite, biće sve u redu. Sada im govorimo, ne brinite, zajedno smo. Ako umremo, umrećemo zajedno. Smrt je postala realnost sa kojom živimo čekajući kada i kako će se dogoditi”, ispričala je Jomne Elsajed.

Noćna mora 

Entoni Belandžer, generalni sekretar Međunarodne federacije novinara (IFJ), nedavno je posetio Ramalu. Zapitao se da li je gore od onog što je video i čuo moguće.

“Sitacija je toliko loša da se pitam da li je gore moguće. Potreban nam je trajni prekid vatre kako bi civili mogli da prežive, a takođe moramo da dozvolimo stranim novinarima da uđu u Gazu. Ali ovo je početak dugog perioda nedoumica i krize, jer je gotovo sve uništeno”, kaže Belandžer za Cenzolovku i insistira:

„Važna je solidarnost svih novinara sveta pred onim što se može opisati samo kao masakr.”

IFJ je u saradnji sa Uneskom u Gazu poslao pancir prsluke, šlemove, medicinske setove za prvu pomoć, eksterne baterije, obezbedio kuću u Kan Junisu. Sve to, prema brojnim svedočenjima novinara, nije ni blizu bilo dovoljno da pruži zaštitu u ovom ratu.

„Osim vitalnih aspekata, koji su od suštinskog značaja, i katastrofalne ekonomske situacije i na Zapadnoj obali i u Gazi, pristup informacijama za palestinske građane je ogroman problem. Mnoge medijske zgrade su uništene i više nema uslova za izveštavanje. Palestina je prava noćna mora, pogođene su generacije, društvo je potpuno uništeno. To je strašno”, zaključuje Belandžer.

Izvor: Cenzolovka

Mondo INC, odnedavni izdavač Kurira tužio je KRIK pred Privrednim sudom u Beogradu zbog analize Raskrikavanja u kojoj je izbrojano skoro 1.200 manipulativnih tekstova na naslovnim stranama pet dnevnih novina tokom 2022 godine. Pored analize, Mondu smeta i drugi tekst koji je Raskrikavanje objavilo istog dana, u kome je izračunato da je istovremeno više od 800 hiljada evra izdvojeno iz budžeta za medije koji su bili predmet analize.Ovo je druga tužba Kurira protiv KRIK-a.

Pored KRIK-a, Mondo je tužio i izdavače portala Cenzolovka, N1 i Danas, zatim Nedeljnik, agenciju Fonet i Media Daily iz Zagreba zbog prenošenja ovog istraživanja.

Mondo tvrdi da je Raskrikavanje u dva teksta objavilo neistinite i uvredljive tvrdnje, te da je reč o nepoštenoj tržišnoj utakmici čime mu je narušen poslovni ugled. Izdavač Kurira traži da mu KRIK sa drugim medijima koje je tužio, a koji su preneli ove tekstove, isplati 11 miliona dinara.

„Evidentno je da je analiza samo paravan za objavljivanje uvredljivih i neistinitinih informacija koje narušavaju poslovni ugled tužioca, a da su tvrdnje koje je prvooptuženi naveo u svojim tekstovima iznete paušalno, uz primenu subjektivištičkog pristupa i doživljaja tužiočevog rada bez ikakvog dokaznog utemeljenja”, navodi Mondo u tužbi.

Urednica portala Raskrikavanje, Vesna Radojević kaže da analize Raskrikavanja nisu paušalne jer za svaku ocenu postoji argumentacija. Napominje da je suština Raskrikavanja da podseti da je suština novinarskog posla da kontroliše vlast i istinito obaveštava javnost, a ne da služi za manipulaciju i obračun sa političkim protivnicima.

„Kao što Kurir to već zna i u analizi ali i u drugim tekstovima kojima se bavimo njihovim izveštavanjem, jasno stavimo do znanja šta je argumentacija iza naših tvrdnjii. Da to nije tako, Kurir ne bi u više navrata ispravljao svoje tekstove upravo zbog naših tekstova”.

„Kurir i po oceni Saveta za štampu, ali i po oceni drugih medija za proveru tvrdnji, često ne poštuje novinarske standarde i krši Kodeks novinara Srbije. Te činjenice mogu da se promene samo drugačijim i profesionalnijim izveštavanjem, a ne tužbama”, smatra Radojević.

Dodaje i to da činjenica da su ovim tužbama obuhvaćeni i neki mediji koji su preneli anailzu Raskrikavanja, govori o tome da Kurir želi da obeshrabri sve koji bi želeli da ova istraživanja prenose.

Raskrikavanje godinama unazad objavljuje analizu naslovnih strana dnevnih novina u Srbiji, prema metodologiji ocenjivanja koja je dostupna na sajtu. Tokom prošle godine na naslovnim stranama Informera, Srpskog telegrafa, Aloa, Večernjih novosti i Kurira, kako kažu, pronašli su najmanje 1.174 manipulativna naslova, najčešće u vidu neutemeljenih ili pristrasnih tvrdnji, dezinformacija ili manipulacija činjenicama. Raskrikavanje je na naslovnim stranama Kurira izbrojalo najmanje 122 neutemeljene, pristrasne i manipulativne tvrdnje.

Izdavači ovih medija su istovremeno iz državnog bužeta, preko konkursa za sufinansiranje medijskih projekata i preko ugovora koje su sklapali sa državnim institucijama dobili više od 800 hiljada evra tokom prošle godine. Među njima se nalazi i donedavni izdavač Kurira, kompanija Adria Media Group koja je na konkursima za projektno sufinansiranje medija i preko javnih nabavki dobila ukupno 141 hiljadu evra, piše Raskrikavanje.

Adria Media Group, bivši izdavač Kurira je i 2021. tužila KRIK Privrednom sudu zbog nelojalne konkurencije, takođe nakon analize Raskrikavanja u kojoj su izbrojali najmanje 163 lažne, neutemeljene ili manipulativne vesti na naslovnim stranama Kurira. Adria Media Group je i tada tužila medije koji su preneli analizu Raskrikavanja i tražila 11 miliona dinara za naknadu štete. Postupak je u toku pred Privrednim sudom u Beogradu.

Izvor: Raskrikavanje

„Ja sam to uradila iz čiste provokacije“, odgovorila je Zekić na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) zašto je za ličnu fotografiju postavila sebe u nacističkoj SS uniformi.

SS – Schutzstaffel, odnosno takozvani „Jurišni odred“ prvobitno je bila elitna garda Rajha i nacističkog vođe Adolfa Hitlera.

„Kao što znate ja volim da provociram. Mogla sam da okačim i neke Koraksove i Petričićeve karikature koje su mnogo gore. To je fotomontaža sa Tvitera i ja sam je okačila“, izjavila je Zekić za RSE, pominjući imena dvojice poznatih karikaturista iz Srbije.

Dodaje, takođe da se nije bavila time koji je tip uniforme u pitanju.

„To je neko drugi napravio pre par godina na Tviteru“, objašnjava ona.

Kroz Google image reverse pretragu, RSE nije uspeo da pronađe na internetu ili društvenoj mreži X (bivši Twitter) ovu fotomontažu sa likom Olivere Zekić.

Koja je i čija uniforma?

Internet pretragom, može se zaključiti da je na originalnoj fotografiji nacista Rajnhard Hajdrih (Reinhard Heydrich).

Bio je jedan od glavnih tvoraca „Konačnog rešenja“, eufemizma korišćenog za progon i istrebljenje Jevreja iz Evrope tokom Drugog svetskog rata.

Arhiv američkog Muzeja holokausta u njegovoj biografiji navodi da je Hajdrih bio šef Glavne kancelarije za bezbednost Rajha, SS-a i policijske agencije koje su bile najdirektnije uključene u sprovođenje nacističkog plana ubijanja Jevreja u Evropi.

Reinhard Heydrich bio je jedan od glavnih tvoraca „Konačnog rešenja“, eufemizma korišćenog za progon i istrebljenje Jevreja iz Evrope tokom Drugog svetskog rata (datum nastanka fotografije nepoznat).

Navodi se takođe da je šef SS-a Hajnrih Himler (Heinrich Himmler) bio toliko impresioniran Hajdrihovim idejama da ga je u avgustu 1931. doveo u SS i zadužio da razvije Službu bezbednosti (Sicherheitsdienst, SD).

Do januara 1933. SD pod Hajdrihovim rukovodstvom postala je najznačajnija obaveštajna agencija u okviru Nacističke partije.

Za istoričarku Branku Prpu isticanje simbola nacističke Nemačke sporno je „po svim linijama“, najpre zbog funkcije koju obavlja Olivera Zekić.

„Svi oni koji nose nacističke simbole iz egzibicionističkih, političkih ili bilo kojih drugih razloga zapravo reafirmišu te ideje“, rekla je Prpa u razgovoru za RSE.

Ona je istakla da simboli nacističke Nemačke „nisu simboli sa kojima možete da paradirate ni u jednoj evropskoj državi“.

„Zato što je nacizam sam po sebi najveća trauma evropskog kontinenta, što je odneo toliki broj života i što je kao ideologija ništila ideju čoveka i čovečanstva“, dodala je Prpa.

„Ja zaista mislim da je to apsolutno neprihvatljivo“, zaključila je Prpa.

Na to bi, smatra, trebalo da reaguje javnost i državni organi koji su verifikovali njenu funkciju u REM-u.

Osporavan rad REM-a

Regulatorno telo za elektronske medije je nezavisna organizacija koja kroz zakonske regulative treba da radi na unapređivanju kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, doprinosi očuvanju i zaštiti, razvoju slobode mišljenja i izražavanja.

Regulator je funkcionalno i finansijski nezavisan od državnih organa i organizacija, pružalaca medijskih usluga i operatora. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Regulator je odgovoran Skupštini Srbije.

Rad REM-a na čelu sa Zekićevom kritikovan je i od strane međunarodnih institucija.

Prilikom nedavnog usvajanja seta medijskih Zakona Evropska komisija (EK) između ostalog saopštila je da očekuje da medijski regulator REM „počne u potpunosti da ispunjava svoj mandat“.

To nije prvi put da EK traži da REM postupa nezavisno i skladu sa zakonom. Poslednji put se to dogodilo 2022. godine u izveštaju Evropske komisije o Srbiji, zbog kršenja zakonskih obaveza.

Sa druge strane, Olivera Zekić, često je ulazila u polemiku sa liderima opozicionih stranaka koji kritikuju njen rad. U jednoj takvoj raspravi ispred sedišta REM-a u Beogradu kritike opozicije ocenila je kao „čist fašizam“.

Isticanje nacističkih simbola krivično delo u Srbiji

U Srbiji je od 2009. godine na snazi Zakon o zabrani neonacističkih ili fašističkih manifestacija i zabrani upotrebe neonacističkih i fašističkih simbola.

Prema Članu 3. tog zakona, zabranjena je „proizvodnja, umnožavanje, skladištenje, prezentacija, veličanje ili na bilo koji drugi način širenje propagandnog materijala, simbola ili obeležja kojima se izaziva, podstiče ili širi mržnja ili netrpeljivost, propagiraju ili opravdavaju neonacističke i fašističke ideje i organizacije ili se na drugi način ugrožava pravni poredak“.

Kazne za kršenje ovog zakona su prekršajne i kreću se u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara (od 40 do 430 evra) za fizičko lice, te od 100.000 do 1.000.000 dinara (od 850 do 8.500 evra) za pravno lice.

Izvor: Radio Slobodna Evropa