Pogoršanje građanskog prostora u Bosni i Hercegovini je upozorenje na ono što dolazi

06/12/2023

CIVICUS Monitor je u novom izvještaju u srijedu objavio da je snizio ocjenu građanskog prostora u Bosni i Hercegovini na „opstruiran“ u svojem godišnjem rangiranju, jer sve gori napadi na aktiviste, novinare i LGBTQI+ grupe ugrožavaju koheziju ove države na Zapadnom Balkanu.

Izvještaj People Power Under Attack 2023 detaljno opisuje stanje građanskog prostora, odnosno sloboda udruživanja, okupljanja i izražavanja u 198 zemalja i teritorija. Bosna i Hercegovina je po njemu prešla iz kategorije relativno slobodnih, odnosno „suženih“ zemalja, u „opstruiranu“, gdje vlasti često ometaju ljudska prava. Ovaj pad je rezultat niza kršenja zabilježenih tokom prethodne godine, od napada na demonstrante do restriktivnog zakonodavstva.

Ovi incidenti su se uglavnom dešavali u Republici Srpskoj, jednom od entiteta Bosne i Hercegovine, ali su ugrozili slobode u cijeloj zemlji.

„Napadi na civilno društvo u Bosni i Hercegovini u toku 2023. su alarmantni“, rekla je Tara Petrović, istraživačica CIVICUS Monitora za Evropu. „Ali oni se ne dješavaju u vakuumu. Ovo urušavanje prava se dješava usred produbljivanja političke krize u kojoj vlasti u Republici Srpskoj prijete secesijom i potkopavaju mirovni sporazum.“

CIVICUS Monitor ocjenjuje uslove građanskog prostora u svim zemljama svijeta na osnovu podataka prikupljanih tokom cijele godine od aktivista civilnog društva koji u tim zemljama rade, regionalnih istraživačkih timova, međunarodnih indeksa ljudskih prava i vlastitih stručnjaka Monitora. Podaci iz ova četiri odvojena izvora se zatim kombinuju kako bi se svakoj zemlji dodijelila ocjena građanskog prostora koji može biti „otvoren“, „sužen“, „opstruiran“, „pod represijom“ ili „zatvoren“.

Ove godine gotovo trećina čovječanstva, 30,6% svjetske populacije, živi u „zatvorenim“ društvima, najrestriktivnijim mogućim okruženjima. Ovo je najveći postotak ljudi u „zatvorenim“ zemljama koji je CIVICUS Monitor zabilježio od svog prvog izvještaja 2018.

Sa druge strane, samo 2,1% ljudi živi u „otvorenim“ zemljama, gdje je građanski prostor i slobodan i zaštićen, što je najniži postotak do sada i gotovo upola manji u odnosu na onaj od prije šest godina. Zajedno, ove statistike ukazuju da je svijet u krizi.

„Svjedoci smo neviđenog globalnog gušenja građanskog prostora,“ rekla je voditeljica istraživanja CIVICUS Monitora Marianna Belalba Barreto. „Bosna i Hercegovina je dio ovog vrlo zabrinjavajućeg trenda, predvođenog političarima koji seju dalje podjele.“

Republika Srpska je 2023. godine doživjela nagli porast napada na LGBTQI+ grupe, uključujući napade na učesnice Osmomartovskog marša i Banjalučki socijalni centar zbog isticanja zastava duginih, policijsku zabranu projekcije filma LGBTQI+ organizacije i brutalni napad naoružanih nasilnika posle kojeg je troje aktivista završilo u bolnici. Vodeći političari u entitetu su potom raspirili vatru zalažući se za dalju zabranu LGBTQI+ događaja i najavljujući novi zakon za ograničavanje prava LGBTQI+ grupa.

„Napadi na LGBTQI+ osobe, u istočnoj Evropi i drugdje, često su najavljivali nastojanja desničarskih grupa da ograniče prava svima“, rekla je Tara Petrović. „Događaji u Republici Srpskoj podsjećaju na obrasce koje su ustanovili Putin i Orban.“

Ugrožena je i sloboda medija. Republika Srpska je u avgustu inkriminisala klevetu, uprkos domaćim i međunarodnim kritikama, ugrožavajući nezavisne medije koji su već u opasnosti od kampanja blaćenja i diskreditacije u zemlji u kojoj napadi na novinare obično prolaze nekažnjeno.

U 2023. godini je takođe došlo do bujanja zapaljive retorike u javnom prostoru, uključujući i istupe lidera Republike Srpske Milorada Dodika, koji negira genocid u Srebrenici i koji se optužuje za podrivanje mirovnog sporazuma kojim je okončan rat u Bosni.

Postoji opasnost da će se stvari pogoršavati. U Narodnu skupštinu Republike Srpske je ušao „zakon o stranim agentima“, nalik na zakone u Mađarskoj i Rusiji koji dozvoljavaju vladi da ograniči finansiranje i opstruira rad nezavisnog civilnog društva. Ako bude usvojen, to će imati katastrofal efekat na aktivizam.

„Ova kombinacija direktnih napada na osnovne slobode i toksične političke atmosfere znak je za uzbunu da Bosna i Hercegovina ide u pogrešnom smjeru“, rekla je Dajana Cvjetković iz sarajevskog Centra za promociju civilnog društva. „Međunarodna zajednica mora stati uz civilno društvo u Bosni i Hercegovini dajući prioritet osnovnim slobodama u svim angažmanima s vlastima.“

Ostale zemlje čija je ocjena snižena ove godine su Bangladeš (zatvoren), Njemačka (sužen), Kirgistan (pod represijom), Senegal (pod represijom), Šri Lanka (pod represijom) i Venecuela (zatvoren).

Za više informacija ili dogovor za intervju, molimo kontaktirajte: [email protected]

EU: Postignut dogovor o direktivi protiv SLAPP tužbi

IJAS

05/12/2023

slika: CASE

Države članice EU-a i Europski parlament postigli su u četvrtak politički dogovor o novim pravilima za zaštitu novinara i aktivista za ljudska prava od strateških tužbi protiv sudjelovanja javnosti (SLAPP), koje služe za zastrašivanje i ušutkavanje kritičara.

“Korištenje SLAPP tužbi za ušutkavanje ljudi koji govore o pitanjima od javnog interesa rastući je fenomen”, objavilo je španjolsko predsjedništvo.

Nova pravila odnose se na tužbe u građanskim predmetima s prekograničnim implikacijama, to jest kad se tužitelj, tuženik i sud ne nalaze u istoj zemlji ili kad je čin javnog sudjelovanja, primjerice članak, videozapis ili umjetničko djelo, od važnosti za više država članica.

Direktiva, između ostaloga, omogućava sucima da brzo odbace očito neutemeljene tužbe protiv novinara te uspostavlja nekoliko zaštitnih mjera i pravnih lijekova, poput naknada štete žrtvama SLAPP-tužbi ili odvraćajućih kazni za one koji podižu takve tužbe.

Tužbe za klevetu mogle bi se podnijeti samo sudu u matičnoj zemlji tuženika, dok države članice ne bi trebale priznavati presude trećih zemalja u SLAPP tužbama protiv pojedinaca i poduzeća koji borave ili imaju poslovni nastan na njihovu državnom području.

“Naša je demokracija u opasnosti kada bogati i moćni mogu ušutkati kritičare na sudu samo zato što govore o stvarima od javnog interesa. S novim zakonom, EU će štititi novinare i branitelje ljudskih prava od neutemeljenih sudskih postupaka”,rekao je španjolski ministara pravosuđa Felix Bolanos.

Nova pravila omogućit će pojedinicima protiv kojih su usmjerene SLAPP tužbe niz postupovnih jamstava i zaštitu. Između ostaloga, moći će od suda tražiti odbacivanje zahtjeva u ranoj fazi. Ako se zahtjev smatra očito neutemeljenim, sudac može odlučiti odbaciti zahtjev u najranijoj mogućoj fazi postupka. Također će moći tražiti financijsko osiguranje od osobe ili tvrtke koja podnosi tužbu, a sud može tražiti da tužitelj da jamstvo za pokrivanje troškova postupka.

“Novi zakon odvratit će one koji žele podnositi SLAPP tužbe da to učine i pomoći žrtvama tih tužbi. Želimo zaštiti one koji preuzimaju rizik kako bi građani bili informirani o stvarima od interesa za naša društva”, izjavila je potpredsjednica Komisije Vera Jourova.

Izvor: HND

Milan Jovanović: Nudili su mi novac da slučaj paljenja moje kuće „ode pod tepih“

IJAS

05/12/2023

Dizajn-bez-naslova-99-q3shlxomgyj50kt2lovu88c6kkjwsssrw03w9owoe4 — slika: canva

„Ako se ovoliko odugovlači postupak za Slavka Ćuruviju, zašto ne bi i za Milana Jovanovića“, kazao je za Danas Milan Jovanović, novinar portala Žig info, komentarišući to što još uvek nije poznato kada će Apelacioni sud u Beogradu početi razmatranje žalbi na presudu za paljenje njegove kuće, iako je formirano tročlano sudsko veće i predmet zadužen još 25. oktobra.

Jovanović kaže da se „zakasnela pravda može smatrati nepravdom“ i navodi da očekuje da svi okrivljeni budu osuđeni.

– Da nije bilo novinara i medija, ko zna šta bi bilo s ovim slučajem. Otišao bi pod tepih, kao što se od mene i tražilo. Nudili su mi da odredim bezobraznu cifru kako bi slučaj otišao pod tepih, na šta nisam pristao jer bih tako osramotio sve novinare i medije, navodi Jovanović.

Ipak, od izricanja druge osuđujuće prvostepene presude u Višem sudu Dragoljubu Simonoviću, bivšem predsedniku opštine Grocka, i još četvorici, na ukupnu kaznu od 17 godina zatvora, prošlo je osam meseci.

Portparolka Apelacionog suda u Beogradu Mirjana Piljić potvrdila je za portal Cenzolovka da je ovaj sud predmet protiv Simonovića i drugih zadužio 25. oktobra i dalje dodeljen u rad sudiji izvestiteljki Oliveri Anđelković.

Predsednik tročlanog sudskog veća je sudija Milimir Lukić, koji je medijskoj zajednici poznat kao predsednik veća koje je na apelaciji oborilo prvu prvostepenu presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije, zbog prekoračenja optužnice. Članica veća je i sutkinja Maja Ilić, koja je široj javnosti najpoznatija po osudi biznismena Miroslava Miškovića.

Nemanja Todorović, advokat urednika portala Žig info Željka Matorčevića, kaže da „nema više manevarskog prostora za odugovlačenje“.

– Eventualno sud može da zakaže ročište još jednom, ukoliko se neko neopravdano ne pojavi. Čak i ako se ne pojavi, to nije neophodan uslov da se po žalbama odlučuje. Da li će biti još jednog ili dva ročišta, to je to, nema više prostora za odugovlačenje. Pitanje je koliko će Apelacionom veću trebati vremena da odluči, razmotri, izveća, i da izradi drugostepenu presudu. To je vezano isključivo za rad tog Veća, tužilac i branilac nemaju više tu nikakvu ulogu, kaže Todorović.

Sa druge strane, advokat Viktor Gostiljac koji zastupa okrivljenog Simonovića navodi da „činjenice govore suprotno, jer je ovo jedan od najbržih postupaka“.

– U prvostepenom postupku su suđenja bila zakazivana na sedam dana, pa na deset dana. To je specifično u ovom postupku u odnosu na sve druge postupke. Nema postupka u krivičnom pravu koje se zakazuje na deset dana. To je nešto što sve treba da nas zabrine jer je reč o obećanoj brzini, navodi Gostiljac.

Dodaje da očekuje da će Apelacioni sud „otvoriti neka pitanja“, s obzirom na to da prvostepeni sud nije uradio ništa od onoga što je odbrana zahtevala.

– Stalno insistiramo na pitanju koje prolazi ispod radara i medija, a to je pitanje zakonitosti pribavljanja dokaza. Od Mihajlovića je obmanom uzet iskaz, što glavni tužilac na glavnom pretresu nije ni sporio. Zakonom je zabranjeno uzimati iskaze obmanom. Tužilac je obećao Mihajloviću šest meseci nanogice i da će zadržati posao ukoliko da izjavu kakvu je dao. Na glavnom pretresu postupajući tužilac je rekao da je to tačno, čime je potvrđena naša teza da je okrivljeni poverovao državnom organu i da se zato tereti Simonović. Prvostepeni sud je stao na stranu da je to nevažno, da sporazum nikad nije sklopljen u formalnom smislu, a naša teza je ispravna jer obmana nikad nije formalna, nikad nije u zapisniku. Takođe, okrivljeni Novaković je tajno izvođen iz Centralnog zatvora, što svi učesnici ovog postupka znaju, kaže Gostiljac.

Prema optužnici i prvostepenoj presudi koja ju je potvrdila, napad na Jovanovića je naredio tadašnji predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović, nezadovoljan što Jovanović i redakcija portala Žig info pišu o njegovim navodnim zloupotrebama. Sa Simonovičem optuženi su i policajac Vladimir Mihailović, Igor Novaković i Aleksandar Marinković, koji je u bekstvu. Svi osuđeni negiraju krivicu, te su podneli žalbe.

„Nudili su mi novac da slučaj gurnem pod tepih“: Novinar portala Žig info o žalbi na presudu za paljenje kuće

KRIK oslobođen po Karićevoj tužbi: Reč je o istraživačkom novinarstvu i temi od javnog interesa

IJAS

05/12/2023

sud-tuzba-presuda-poxxcreiw6x3zkvzhlrfks65sudm0aw9xn6t7os38k — slika: Daniel Bone/Pixabay

Novinari KRIK-a obavili su novinarski posao sa dužnom pažnjom i nisu naneli štetu poznatom srpskom biznismenu Bogoljubu Kariću kako je on tvrdio u tužbi koju je podneo protiv njih, odlučio je sudija Višeg suda u Beogradu Nebojša Đuričić. Karić je tvrdio da navodi teksta „Veze Lukašenka i Karića: Poklonjeni milioni i neuspešni projekti u Belorusiji“ nisu tačni, ali je sudija Đuričić istakao da su u tekstu predstavljene „istinite činjenice koje nisu osporene tokom postupka”, kao i da novinari u tekstu nisu izneli neadekvatne tvrdnje.

„Treba imati u vidu da je ovde reč o istraživačkom novinarstvu”, navodi sudija Đuričić u presudi i dodaje da je reč o temi koja je od interesa za javnost.

„Sud je imao u vidu da se radi o licu (Bogoljubu Kariću) koje je aktivni učesnik u političkom i javnom životu već dugi niz godina, da se bavi privrednim aktivnostima u Srbiji i inostranstvu, kao i cela njegova porodica, te da je između ostalog… osnovao prvu privatnu televiziju, univerzitet, kompaniju mobilne telefonije”, navodi sudija i ističe da Karić zbog ovoga „mora imati veći stepen tolerancije prema informacijama i kritikama koje se na njega odnose.”

Sudija Đuričić istakao je i da su urednici KRIK-a Bojana Jovanović i Stevan Dojčinović uverljivo svedočili na sudu.

„Dojčinović na uverljiv način opisuje da su pre objavljivanja informacija u vezi sa tužiocem (Karićem) i poslovanjem u Belorusiji sa dužnom novinarskom pažnjom proverili istinitost, tačnost i verodstojnost ovih informacija.”

Karić je, sa druge strane, u delovima svog iskaza bio neubedljiv, dok je na određena pitanja izbegao da da jasne odgovore. On je tvrdio da je netačno ono što su novinari KRIK-a objavili u tekstu – da je porodica Karić bliska sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom, kao i da su njihove kompanije dobile državno zemljište vredno oko 800 miliona evra, uživaju poreske olakšice i dobijaju velike državne građevinske projekte.

„Sve navedene okolnosti predstavljaju istinite činjenice koje nisu osporene tokom postupka, a koje su, po oceni suda, davale dovoljno osnova za formiranje uverenja i vrednosnog suda da je tužilac i njegova porodica Karić ‘u bliskim odnosima sa predsednikom Lukašenkom’”, istakao je sudija u presudi.

Đuričić se u presudi pozvao na više domaćih i međunarodnih zakona i konvencija prilikom objašnjavanja prava i obaveza novinara. Tako, naveo je da prema Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih i manjinskih prava, sloboda izražavanja ne podrazumeva da su informacije koje se iznose uvek pozitivne i neuvredljive, već da vređaju, šokiraju i uznemiravaju, jer bez takvih informacije i ideja ne može postojati demokratsko društvo.

On je istakao i da domaći zakoni propisuju da novinari nemaju obavezu da utvrde da su informacije koje objavljuju apsolutno istinite, već da je dovoljno da ih primereno provere u skladu sa mogućnostima i okolnostima.

Takođe, navodi sudija, međunarodni propisi daju novinarima i slobodu na određeni stepen preterivanja, odnosno da koriste hiberbolu, satiru i šaroliko figurativno izražavanje.

Ono što je osnov za sva ova prava novinara jeste da su informacije koje objavljuju od interesa za javnost da ih sazna, što je u ovom slučaju neosporno postojalo, utvrdio je sudija Đuričić.

Presuda kojom je odbačena Karićeva tužba protiv KRIK-a je prvostepena i Karić ima pravo da se na nju žali, a ukoliko to i učini, o žalbi će odlučivati Apelacioni sud u Beogradu.

Karić je tužbu podneo u novembru 2021. tvrdeći da su neistiniti navodi iz KRIK-ovog teksta i da je zbog njega trpeo duševne bolove. Istakao je tada i da su zbog ovog teksta, koji je osim na sajtu KRIK-a objavljen i na sajtu međunarodne novinarske mreže OCCRP, njegov sin i kompanije povezane sa njihovom porodicom stavljene pod sankcije Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država. Tužbom je tražio 600.000 dinara, ali i da tekst bude uklonjen sa sajta.

Ovo je jedna od 12 tužbi koje su u poslednje dve godine podnete protiv KRIK-a. Novinari KRIK-a, ali i predstavnici domaćih i međunarodnih novinarskih udruženja, smatraju da su SLAPP tužbe, odnosno tužbe koje su podnete sa ciljem da novinare iznure, zastraše i spreče u daljem izveštavanju javnosti o korupciji i kriminalu. Više o tome pročitajte ovde.

Izvor: KRIK

Slobodan Cvejić: Metodologija REM-a namerno pogrešna tokom izborne kampanje

IJAS

04/12/2023

0103foto-medoija-centar-e1676969331690-1000x560-1-q2hmvqb5vgesl574mommhrnz8qkkwuusczrpc4bqm4 — slika: Medija centar

Metodologija Regulatornog tela za elektronske medije (REM) za praćenje izbora namerno je postavljena pogrešno kako bi se omogućilo pristrasno izveštavanje o ponašanju medija tokom izborne kampanje, izjavio je danas potpredsednik stranke Srbija centar Slobodan Cvejić, saopštila je ta stranka.

On je naveo da će REM pratiti sve kanale sa nacionalnom frekvencijom i četiri kablovska.

„Realnu sliku ko je kako izveštavao možemo da imamo samo ako analiziramo programe unutar pojedinačnih kanala, ali oni hoće da saberu ovo što prate kroz varijablu koju zovu ‘ukupni predizborni program’. Da bi bilo ‘ukupno’ trebalo bi sve televizije da uđu u to merenje, a ne da se spajaju babe i žabe kako njima odgovara“, ocenio je Cvejić.

On je ukazao da su ubačeni kanali koji nemaju nacionalnu pokrivenost i TV N1 koja ima isključivo informativni program i da je sve to pomešano sa zabavnim programima Pink ili Radio-televizije Srbije.

„Naravno da će na N1 da se više priča o izborima kad ima više informativnog programa. Tako se pravi veštački balans između jedne i druge grupe televizija“, zaključio je Cvejić.

Izvor: Danas

INTERVJU Maja Sever: Veštačka inteligencija ne može da zameni novinara na terenu

IJAS

04/12/2023

maja-sever-pq060mzds2nlfoegm4trsiq3zo1uto6949er0xutt0 — Maja Sever, Snimak ekrana: Jutjub/N1

Prevara i lažnih vesti bilo je uvek, i pre interneta ili veštačke inteligencije. Novinarstvo je uvek novinarstvo bez obzira na razvijenost tehnologija.

Samo je pitanje društvene odluke i odluke onih koji odlučuju kome će prepustiti da informiše javnost.

Ljudima koji su se školovali i koji su u obavezi da poštuju profesionalne norme, pravila i novinarsku etiku, ili algoritmima koji pumpaju profite vlasnika ogromnih kompanija.

Kroz istoriju čovečanstva noviteti su uvek izazivali strah, pa se ne bih junačila i tvrdila da se ne bojim veštačke inteligencije. Pratim šta se događa i vidim da mnogo pametniji naučnici upozoravaju da je razvoj veštačke inteligencije velika nepoznanica.

Ali razvoj se ne može zaustaviti, pa je sigurno pametnije pratiti razvoj i koristiti ga kao alat za poboljšanje rada i uslova rada. Nadam se da ćemo upravo na taj način delovati kada je reč o veštačkoj inteligenciji.

Tako Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ), vidi nagli, eksponencijalni razvoj veštačke inteligencije i njenu sve širu upotrebu, koji su pobudili globalnu brigu: koliku opasnost donosi veštačka inteligencija?

O tome je raspravljano na nedavno održanom prvom međunarodnom Samitu o bezbednosti veštačke inteligencije, gde je čak 28 zemalja pristalo da radi na obuzdavanju rizika koje ona nosi.

*Koji su rizici od upotrebe veštačke inteligencije, s obzirom da se ona razvija veoma brzo, a nema razrađen i usvojen okvir normi i pravila kojima bi bila uređena i koji bi bili brana zloupotrebi?

– Najveći rizik je zloupotreba i to je naravno ono što možemo očekivati i već i u našem novinarsko-medijskom svetu svedočimo takvim primjerima. Recimo, samo dva dana pre nedavnih izbora u Slovačkoj na Fejsbuku je objavljen audio snimak navodnog razgovora Michala Šimečke, koji vodi liberalnu Progresivnu slovačku stranku, i Monike Tódove iz dnevnih novina Denník N. Činilo se da raspravljaju o tome kako lažirati izbore, delimično kupovinom glasova od marginalizovane romske manjine u zemlji. Šimečka i Denník N odmah su proglasili audio zapis lažnim. Odeljenje za proveru činjenica novinske agencije AFP potvrdio je mogućnost manipulacije pomoću veštačke inteligencije. Međutim, snimak je objavljen tokom predizborne tišine i nisu mogli to demantovati. Na izborima je pobedio protivkandidat. Naravno, ne možemo dokazati da je razlog tome lažni snimak, ali će to uvek ostati otvoreno pitanje.

*Da li se slažete sa zaključcima međunarodnih organizacija da su neophodni mehanizmi za kontrolu veštačke inteligencije?

– Da. Iako sam ceo život novinarka i veoma cenim slobodu, i mi novinari ceo život radimo prema pravilima. Znamo šta je pravo novinarstvo i prema kojim pravilima novinari mogu i moraju da rade, isto tako za upotrebu veštačke inteligencije u novinarstvu treba imati pravila. Evropska federacija novinara jedna je od potpisnica Pariške povelje o veštačkoj inteligenciji i novinarstvu. Prva takve vrste, ova povelja definiše etiku i načela koja će novinari, redakcije i medijske kuće širom sveta moći da usvoje i primene u svom radu s VI. Povelju je pripremila komisija koju je okupio RSF, a kojom je predsedavala Maria Ressa, novinarka dobitnica Nobelove nagrade za mir.

*Pojedina stanovišta su da se na taj način, veštačka inteligencija može od „najgore stvari koja se desila čovečanstvu“ pretvoriti u „najbolju“, samo ako se strogo ograniče njeni okviri i upotreba. Da li se slažete?

– Da, smatram da VI treba da gledamo i koristimo kao alat koji služi čovečanstvu. Veštačka inteligencija nam otvara nove perspektive, naravno i opasnosti, ali VI moramo regulisati kako bismo pronašli konstruktivan pristup i iskoristili je za napredak demokratije i novinarstva.

*Kako veštačka inteligencija može da se upotrebljava u novinarstvu i koji su dometi, bilo pozitivni ili negativni, te upotrebe?

– Već je upotrebljavamo. Pa ispravljanje teksta i prevodi takođe su deo priče, mislim da će VI teško zameniti kvalitetnog novinara na terenu, ali mu može pomoći u prikupljanju podataka, pripremi i svakodnevnom novinarskom radu. Negativnim efektima takođe već svedočimo. Nemački tabloid Bild, najprodavanije novine u Europi, najavio je program smanjenja troškova u vrednosti 100 miliona evra koji će dovesti do otpuštanja oko 200 radnika, te je upozorio osoblje da očekuje dalje uredničke rezove zbog „mogućnosti veštačke inteligencije“. Izdavač Bilda, Axel Springer, pre nekoliko meseci najavio je u poruci zaposlenima da će morati da se raziđu s kolegama koji imaju zadatke koje obavljaju u digitalnom svetu.

*Kako sa „problemom“ veštačke inteligencije u novinarstvu stoji naš region?

– Kao i mnoge druge zemlje, Hrvatska se suočava s izazovima i prilikama koje donosi VI u novinarstvu i medijskoj industriji. Neki od ključnih načina na koje Hrvatska može da se nosi s ovim „problemom“ u novinarstvu uključuju najpre edukaciju i osposobljavanje. Dakle, potrebno je ulagati u edukaciju novinara, urednika i medijskih profesionalaca o upotrebi i implikacijama VI u novinarstvu. To uključuje razumevanje alata za automatizaciju sadržaja, analizu podataka i primenu AI tehnologija u procesu novinarstva…
Ovaj je odgovor napisao ChatGPT!! Dakle, i veštačka inteligencija zna da je opet ljudski faktor taj koji je ključan u hvatanju trke s razvojem VI.

* Do kakvih posledica može da dovede zloupotreba VI u novinarstvu?

– O gubitku radnih mesta sam već govorila, o proizvodnji lažnog sadržaja takođe, to su sigurno najveći izazovi, i upravo zato nam treba regulativa ali i zajednički stav, društvena odgovornost i solidarnost.

*Šta je definisano Pariskom poveljom o VI?

– Pariska povelja o veštačkoj inteligenciji i novinarstvu definiše načela za očuvanje integriteta informacija i očuvanje društvene uloge novinarstva. Najpre, etika mora upravljati tehnološkim izborima unutar medija. Zatim, ljudsko delovanje mora ostati centralno mesto u uredničkim odlukama. Mediji moraju pomoći društvu da s pouzdanjem razlikuje autentični i sintetički sadržaj. Dalje, mediji moraju učestvovati u globalnom upravljanju veštačkom inteligencijom i braniti održivost novinarstva kada pregovaraju s tehnološkim kompanijama. I konačno, vlasnici sistema veštačke inteligencije moraju navesti izvore, poštovati prava intelektualnog vlasništva i osigurati pravednu naknadu nositeljima prava, uključujući novinare, što je bio poseban zahtev EFJ-a.

Izvor: Danas

Milosavljević: Mediji pod kontrolom vlasti u Srbiji neviđeno vulgarni i agresivni

IJAS

01/12/2023

man-gc10b45935_1920 — Photo: Pixabay.com

Medijski pejzaž Srbije krasi neviđeni nivo vulgarnosti, u čemu prednjači moćna mreža medija koje podržava država, a usred predizborne kampanje uoči izbora 17. decembra koje je sazvao autokratski predsednik zemlje Aleksandar Vučić kako bi ponovo potvrdio svoju kontrolu nad zemljom, piše sajt IntelliNews.com.

Eklatantna upotreba vulgarnosti i agresivnosti u srpskom medijskom okruženju pojačala se kako se približava 17. decembar, a ne bi bila moguća bez skoro potpunog potčinjavanja medijskog okruženja volji vlasti, što je duže vreme karakteristika srpskih medija, piše IntelliNews.com.

Marko Milosavljević, član Komiteta eksperata za održivost medija (MSI-RES) pri Savetu Evrope i šef Odseka za komunikacije Univerziteta u Ljubljani, kaže u intervjuu za Intellinews da je medijska situacija u Srbiji „veoma sumorna“ i da „medijski pejzaž gotovo u potpunosti kontroliše vlada“.

„Tabloidi u Srbiji nemaju nikakva ograničenja i nisu podložni bilo kakvoj kaznenoj akciji bilo kog regulatornog tela ni za štampane, ni za elektronske medije, ni za etičke regulatore“, rekao je Milosavljević.

Dodao je i da ne može da zamisli kiosk u nekom glavnom gradu u EU na kom bi stajale novine sa naslovnim stranama koje vređaju na taj način, ili pozivaju na nečije ubistvo, ili na nasilje na mestima kao što je Kosovo.

On je podsetio na slučaj legendarnog pevača Đorđa Balaševića, koga je tabloid Informer u naslovu nazvao „panonski g*vnar”, u odgovoru na Balaševićeve kritike na račun Vlade Srbije.

„Kada govorimo o agresivnosti i vulgarnosti ovih tabloida i TV stanica, vidimo da nema granica“, rekao je Milosavljević.

Ton i sadržaj srpskih provladinih medija naročito su kritikovani tokom talasa masovnih protesta u leto 2023. godine, kada su dve masovne pucnjave izvele hiljade građana na ulice da traže „Srbiju bez nasilja“. Uoči opštih izbora u decembru, opozicione stranke su najavile da će raditi zajedno pod imenom „Srbija bez nasilja“, iako se očekuje da će vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) ostvariti još jednu pobedu, piše IntelliNews.

Režim neprekidne kampanje

Na pitanje o uzavreloj atmosferi predizborne kampanje, Milosavljević je odgovorio da je „kampanja u Srbiji neprekidna, a važnu ulogu u tome imaju svakodnevni Vučićevi govori, koji se emituju nekoliko puta dnevno“.

Time vladajuća stranka ne da ljudima i medijima u Srbiji da odmore ni jedan dan, objasnio je Milosavljević.

Srpsko društvo je „neprestano izloženo tome da gleda i sluša kako se njihov predsednik i vodeći političari ‘bore’ za narod Srbije, ‘spasavaju’ Srbiju od Kosovara i muslimana, ‘štite’ srpske interese, ‘bore’ se za Rusiju, ‘borbe’ protiv ‘divljeg Zapada’ – ako vlasti odluče da se tako predstave, jer se mogu postaviti i kao pozitivno nastrojene prema EU kada treba da predstave da su prijatelji, u kontekstu članstva u EU”, govori Milosavljević.

On je podsetio na istraživanje NVO Crta koje pokazuje da je na privatnim TV stanicama pod kontrolom vlasnika naklonjenih vlasti, uključujući TV B92 i TV Pink, oko 78 odsto bilo kakvog pominjanja i izveštavanja o opoziciji – negativno.

S druge strane, o celoj opoziciji se u tim medijima izveštava manje nego o samom Vučiću, ne uključujući Vladu, ministre, poslanike vladajuće većine i članove vladajuće stranke.

Potpuna dominacija nad društvom i medijima

Milosavljević, koji takođe radi na EU projektu Diacomet.eu, tako što priprema kodeks za digitalne komunikacije i pokušava da poveća odgovornost regulatornih tela i političara, veoma je zabrinut za odgovornost srpskih regulatora, posebno Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

„[REM] je sada potpuno pod kontrolom vlade i nema bilo kakve konstruktivne i vidljive rezultate jer nema nameru da preduzima bilo kakve kaznene mere protiv medija naklonjenih vlasti“, rekao je Milosavljević.

On je ukazao na „brojne pritužbe u poslednjih godinu dana na sadržaj nekih od vodećih televizijskih kanala”, poput TV Pink i TV Hepi, zbog „vulgarnosti, nasilja, seksualnog i opscenog grafičkog sadržaja”.

„Srpska država kao institucija, odnosno kao korporacija, je poslednjih godina zaista u potpunosti dominirala svim aspektima društva, uključujući privredu i sve druge oblasti koje bi trebalo da budu nezavisnije i koje treba da budu više usklađene sa civilnim društvom i građanima“, objasnio je Milosavljević.

On je rekao da je „za međunarodne posmatrače to najvidljivije u medijima, gde više od 90 odsto scene u potpunosti kontrolišu provladini ljudi“.

„Odnosno ljudi koji imaju jasnu vezu sa ključnim vladajućim ličnostima u Srbiji“, nastavio je Milosavljević i dodao da oni koji prate situaciju u medijima upozoravaju da je pluralizma zapravo manje nego devedesetih godina za vreme vladavine Slobodana Miloševića.

„Koliko god njegova vladavina bila nedemokratska, ipak je bilo nekih nezavisnih medija poput B92, Vremena i niza drugih koji su kritikovali vlast” tokom vladavine predsednika čija je politika srpskog nacionalizma doprinela izbijanju krvavih ratova koji su razbili Jugoslaviju, piše IntelliNews.

„Ono što se dešavalo poslednjih godina za vreme vladavine Aleksandra Vučića jeste da je vlast, uz podršku državnog biznisa i svojih saveznika, preuzela većinu ovih nekada nezavisnih medija“, objasnio je Milosavljević.

IntelliNews piše da Vučićeva politička karijera „seže još od godina Miloševića, kada je kao ministar informisanja bio zadužen za propagandu“.

Od nezavisnih do provladinih

B92 je sada provladin medij zavistan od vlasti, nastavio je Milosavljević, a „isto važi i za većinu medija u Srbiji, jer to je bila politika prema medijima u Srbiji u poslednjih nekoliko godina – da se stekne potpuna kontrola nad medijskom scenom i da ne ostane gotovo ništa van kontrole vlasti.”

On je dodao da „ovaj nivo kontrole vlasti uključuje javne servise kao što je Radio-televizija Srbije“, ističući da je RTS i dalje najpopularnija TV stanica u Srbiji i glavni izvor informacija za većinu građana Srbije.

Štaviše, Vlada je odlučila da uđe i kontroliše medijsko tržište preko kompanije Telekom Srbija u većinskom državnom vlasništvu. Telekom Srbija je, kako navodi, „zvanično javno akcionarsko društvo, ali ga državna politika u potpunosti kontroliše”.

Telekom Srbija pomnju i kritičari, uključujući opoziciju i posmatrače poput Koalicije za slobodu medija, koji negoduju zbog usvajanja novih medijskih zakona u oktobru.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope je u saopštenju posle oktobarske posete svog izvestioca Srbiji Aksela Šafera izrazila zabrinutost zbog „državnog monopola nad većinskim medijima, kao i uznemiravanja novinara koji iznose kritičke stavove ili istražuju slučajeve korupcije i organizovanog kriminala”.

Milosavljević je izrazio nadu da agresivnost predizborne kampanje koju pojačavaju državni mediji neće izmaći kontroli i da neće „pasti krv“.

On je podsetio na tenzije između Telekoma Srbije i telekomunikacione kompanije SBB, dela Junajted grupe, koja je i matična kompanija preostalih kuća kritičnih prema vladi, poput N1.

Podseća da su prodavci Telekoma Srbija postavljali ulične štandove direktno ispred kancelarija SBB-a.

„Ako se to već desilo na nivou korporativne borbe, nije teško zamisliti moguće fizičke posledice (izborne) kampanje na terenu“, izjavio je Milosavljević i dodao da je unutrašnjost Srbije izostavljena iz međunarodnog izveštavanja i da je „potpuno pod kontrolom vladajuće stranke“.

Izvor N1

Koalicija za slobodu medija: Poslednji je trenutak da REM radi svoj posao i kazni TV PINK

IJAS

01/12/2023

Koalicija za slobodu medija pozdravlja odluku REM-a da pokrene postupak protiv TV PINK, zato što je u jutarnjem programu objavila privatni snimak neprimerenog sadržaja poslanika Đorđa Miketića.

Koalicija ukazuje da je krajnje vreme da REM počne da vrši svoju ulogu i da konačno počne da kažnjava emitere koji se ne pridržavaju Zakona.

Na svojoj vanrednoj sednici Savet REM-a je odlučio da se postupak pokrene zbog osnovane pretpostavke da je došlo do povrede članova 65 i 70 Zakona o elektronskim medijima, kao i da su prekršeni pravilnici o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga i zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga.

U Zakonu o eletronskim medijima piše da se naročito teškom povredom zakona smatra objavljivanje programskih sadržaja kao što je „prikazivanje pornografije, scena brutalnog nasilja i drugih programskih sadržaja koji mogu teško da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika”.

S obzirom na to da je ovo treći put, prema analizi Slavko Ćuruvija Fondacije, da je televizija Pink grubo prekršila novi Zakon o elektronskim medijima, mesec dana nakon usvajanja, zahtevamo od Regulatornog tela za elektronske medije i drugih nadležnih organa da reaguju u skladu sa zakonom i ovoj televiziji oduzmu dozvolu za naconalno pokrivanje.

Podsećamo da je Pink televizija dobila nacionalnu frekvenciju iako nije emitovala program koji je navela u elaboratu, dok su analize REM-a pokazale da nije ispunjavala ni zakonski minimum u pogledu emitovanja obaveznog programa, pre svega obrazovnog i naučnog.

Koaliciju za slobodu medija čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija.

Izveštaj EU: Većina govora mržnje na internetu usmerena protiv žena

IJAS

30/11/2023

Žene su glavne mete govora mržnje na internetu, uključujući pogrdne reči, uznemiravanje i podsticanje na seksualno nasilje, objavljeno je u izveštaju Evropske unije. To bi trebalo podstaknuti EU i društvene mreže da obrate pozornost na karakteristike poput roda i etniciteta pri moderiranju sadržaja, rekla je Evropska agencija za temeljna prava (FRA) u svom izvješću.

Istraživanje je provedeno na YouTubeu, Telegramu, Redditu i X-u, ranije poznatom kao Twitter, u četirima europskim zemljama između siječnja i lipnja 2022. godine. Rezultati su pokazali da su žene glavne mete na svim promatranim platformama i u svim četirima državama. Druge pogođene skupine uključuju osobe afričkog porijekla, Rome i Židove.

Broj objava s govorom mržnje usmjerenim prema ženama tri puta je veći od objava protiv ljudi afričkog porijekla u Bugarskoj, Njemačkoj, Italiji i Švedskoj, četirima promatranim zemljama, rekla je FRA.

„Puka količina mržnje koju smo identificirali na društvenim medijima jasno pokazuje da EU, njegove zemlje članice i internetske platforme mogu pojačati svoje napore kako bi se stvorio sigurniji internetski prostor za sve“, kazao je čelnik FRA-e Michael O’Flaherty u priopćenju.

Prema europskom Aktu o digitalnim uslugama, koji je prošle godine stupio na snagu, velike tehnološke platforme i internetski pretraživači moraju učiniti više kako bi suzbili štetan ili nezakonit sadržaj jer bi u protivnom mogli plaćati kazne.

Europska komisija je u listopadu započela službene istrage Mete, kojoj pripada Facebook, TikToka i X-a, odnosno njihovih napora da sa svojih platforma uklone štetan sadržaj.

Tehnološki se divovi u posljednje vrijeme suočavaju sa sve većim nadzorom s obzirom na porast štetnog sadržaja i dezinformacija nakon izbijanja rata između Izraela i palestinske islamističke organizacije Hamas.

FRA je objavio da za potrebe istraživanja nije uspio dobiti pristup podacima Facebooka i Instagrama.

Izvor: HND

1...363738...158 Page 37 of 158

Safejournalists.net