„U 2020. godini sud je primio 397 novih predmeta, u 2021. godini 637, a prošle godine 618“, odgovorili su UNS-u iz ovog suda. Najmanje tužbi je, pokazuju podaci, bilo u godini korona virusa.

Poređenja radi, pravdu u postupcima sa oznakom P3, onima koji se vode po ZJIM, između ostalog za naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni duševni bol, povredu ugleda, časti i/ili prava na privatnost … u 2018. godini tražilo je 626 tužilaca, a u 2019. godini njih 572.

Iz Višeg suda objašnjavaju da je ukupno primljenih predmeta sa oznakom P3 po godini i veći.  To je zato što se broj predmeta odnosi na sve one koji su u određenoj godini stigli do Višeg suda. Među njima su i oni predmeti koji su vraćeni iz drugih sudova, a kojima se dodelio novi broj.

„U tom slučaju, ukupan broj predmeta koje je sud primio sa oznakom P3 u 2020. godini je 476, u 2021. godini 726, a prošle godine 732“, kažu u Višem sudu.

Prema podacima koje je UNS dobio, sudije godišnje rešavaju prosečno trećinu od ukupnog broja predmeta po ZJIM.

Kako se navodi u odgovoru UNS-u, od ukupnog broja predmeta u radu sa oznakom P3, u 2020. godini rešeno je njih 541, odnosno 33.94 odsto. U 2021. godini rešeno je 552 predmeta, odnosno 31.03 odsto ukupnog broja, a prošle godine 632 odnosno 32.26 odsto predmeta.

U sve tri navedene godine, najviše predmeta rešeno je delimičnim usvajanjem tužbe (2020. godine 202, u 2021. godini 250, a 2022. godine 299).

Povlačenje tužbe sledeći je najčešći način rešavanja spora, pa je tako na ovaj način u 2020. godini rešeno 157 slučajeva, u 2021. godini 110, a prošle godine 121. Ostali predmeti, naveli su UNS-u iz Višeg suda, rešeni su na druge načine (videti tabelu).

Na dan 31.12.2022. godine pred Višim sudom ostalo je nerešeno 1.327 predmeta.

U odgovoru Višeg suda UNS-u navodi se i da u P3 materiji koja sudi i naknade nematerijalne štete radi 21 sudija.

Ovakvom statistikom dolazi se do podatka da je po sudiji na kraju 2022. godine ostalo nerešeno prosečno 63.19 predmeta.

„Iz 2013, 2014. i 2015. godine ostala su nerešena po dva predmeta, iz 2016. njih 12, zatim 2017. godine 27, iz 2018. godine 74 predmeta, 2019. godine 87, iz 2020. godine 124, a iz 2021. godine 426. Prošle godine ostao je nerešen 571 predmet“, navode za UNS u Višem sudu.

Podaci iz Višeg suda ranije dostavljeni UNS-u pokazuju da je na kraju 2019. godine na predmetima iz upisnika P3 radilo 12 sudija.

„Po sudiji je na kraju 2019. godine ostalo nerešeno prosečno 93,17  predmeta“, naveo je tada Viši sud. Povećanje broja sudija, pokazuju podaci, doprinelo je smanjenju broja zaostalih nerešenih predmeta.

U odgovoru UNS-u navodi se da je Apelacioni sud ukinuo 32, a preinačio 20 presuda Višeg suda donetih 2020. godine.

Isti sud ukinuo je 35 presuda koje je Viši sud doneo 2021. godine, a preinačio 9.

Prošle godine Apelacioni sud ukinuo je 56, a preinačio 11 presuda Višeg suda.

Izvor: UNS

N1: Novi premijer Slovačke najavio je promene prema, kako je rekao, „neprijateljskim medijima“ da nisu dobrodošli u predsedništvo i izjavio je da ti otvoreno iskazuju pretnju prema njegovoj stranci. Da li smo videli bilo kakvu reakciju EU i kako sve ovo utiče na medije u Slovačkoj?

„Nažalost, slovački premijer Robert Fico je napravio politički program na napadima novinara, misli da mu to donosi političku korist. Nismo videli direktnu reakciju EU. Siguran sam da Komisija i Evropski parlament prate situaciju. Oni su se ranije oglašavali u vezi sa slobodom medija u Slovačkoj. Mi ćemo dostaviti naš doprinos izveštaju o vladavini prava u Slovačkoj i taj izveštaj će biti objavljen sledeće godine, o svim zemljama članicama. Prijavićemo pretnje novinarima kao i zabranu pristupa informacijama jer to sve predstavlja napad na njih, kao i na nezavisnost javnog servisa“.

N1: U Slovačkoj smo već videli slučaj ubistva jednog istraživačkog novinara. Koliko je teško nezavisnim novinarima u Slovačkoj, kada uporedite na primer sa Srbijom, jer pratite situaciju i ovde?

„Da, Jan Kučijak je ubijen još 2018. Videli smo napredak u tom slučaju. Danas imamo jednu osuđenu osobu, koja je bila mozak operacije i još jednu osobu koja je optužena da je naručila ubistvo i sad čeka odluku apelacionog suda posle osolobađajuće presude, što je bila loša vest. Optimista sam da ćemo videti pravdu u punoj snazi u ovom slučaju.

Posle ubistva, za vreme prethodnih vlada, bezbednost novinara je popravljena i policija je sprovela mere da pridobije poverenje novinara. I u tome je suštinska razlika sa Srbijom. U Srbiji imamo slučajeve nekažnjivosti, kao što je slučaj ubistva Slavka Ćuruvije. U Srbiji vidimo to nepoverenje novinara u policiju i vidimo slabost institucija, njihovu nemogućnost da se odupru političkom pritisku, policiji, tužiocima i sve je to na mnogo nižem nivou nego u zemljama članicama Unije kao što je Slovačka. Znam da policija i tužilaštvo sada sa većom pažnjom pristupaju ovim slučajevima, ali je sve to potpuno poništeno verbalnim napadima i drugim merama protiv slobode medija od strane Vlade Srbije“.

N1: U isto vreme sa Slovačkom videli smo promenu Vlade u Poljskoj. Da li se bilo šta promenilo u odnosu političara prema novinarima ili je još rano da vidimo promenu?

„Istina je da je stranka Pravo i Pravda izgubila vlast i jedan od razloga za to je problem vladavine prava uključujući medijske slobode kao i preuzimanje javnog servisa od kog su napravili propagandnu mašineriju. Pokušali su da utiču i na slobodu privatnih medija i jako su daleko otišli u tome. Sada je neki prelazni period. Čekamo novu Vladu koju će verovatno voditi Donald Tusk. Mi kao organizacija smo politički neutralni, ali ovo sad vidimo kao novu šansu za progresom u Poljskoj po pitanju slobode medija. Tusk je kritikovao prethodnu vladu upravo po tim pitanjima, pa imamo velika očekivanja . Mi smo tu da ih podsetimo na ta obećanja i da nadgledamo reformu, pogotovo po pitanju javnog servisa“.

N1: Ima čitav niz populističkih lidera koji vladaju istočnom i jugoistočnom Evropom, Mađarskom, BiH, Hrvatskom… Kako je njihov dolazak na vlast uticao na slobodu medija? Rekli ste da ste politički neutralni, ali to je nešto što je primetno…

„Naravno i to nije slučaj samo u ovim zemljama već i u SAD i drugim delovima sveta. Imamo te populističke političare koji napadaju novinare i to je deo njihove političke agende. Kad vidimo kako se ponašaju primećujemo da su prve žrtve javni mediji jer su oni lak plen u odnosu na privatne medije. Dakle, to je za nas uvek lakmus test kako se neka vlada odnosi prema javnim servisima.

Ujedno ti političari koriste društvene mreže, Fejsbuk, mrežu X da napadaju novinare i tamo iznose vrlo opasne izjave, jer tamo neka te uživo, lične konfrotacije s novinarima. Niko tu ne može da im iznese činjenice. Način na koji rade društvene mreže im olakšava posao i oni to koriste i ne žele da menjaju.

Digitalni prostor danas je veoma opasan za novinare jer političari mogu da koriste lažne vesti, propagandu, to isto koriste i pojedini mediji bliski političarima. Političarima misle da im to odgovara, ali napadajući profesionalne medije oni štete svojim građanima jer oni onda nemaju pristup informacijama, jer su neki mediji ili sprečeni da uopšte dođu do tih političara i suočavaju se sa neravnopravnom borbom – na društvenim mrežama. Sve to gura one najvažnije vesti na margine“.

U Bosni smo videli nešto veoma slično kao u Slovačkoj, sad ćemo videti kako je Milorad Dodik napao novinarku TV N1 .

Dakle videli smo kako je Dodik napao novinarku N1, rekao kako će razmisliti da li N1 može u državne institucije. Rekao je i da službe prate novinare. Kako vi sve to vidite, kao pretnju, kao trend pogoršanja situacije i dokle sve to može da ide.

Želim da osudim Dodikov napad na Snežanu Mitrović, želim da joj pružim podršku i N1. To je užasan napad na profesionalan medij. Cilj je da gurne nju i njene kolege u autocenzuru. Ne treba da podlegnu pritisku i ovome razgovaramo i sa novinarima u Slovačkoj. Kada Dodik ili Fico napadnu jednog novinara, oni u stavri napadaju sve novinare. Zanimljivo je da se Fico susreo sa Dodikom u septembru i čine se inspirišu jedan drugog, nažalost na štetu slobode medija i demokratije. Ono što oni rade je da se sudaraju s demokratijom. Evropske institucije moraju tu da uskoče i da brane nezavisno novinarstvo. Nadam se da Komisija prati sve ovo i da će vrlo dobro razmisliti o slobodi medija u Bosni tokom pristupa EU“.

N1: I u Holandiji je ojačala desnica, dobili su novu Vladu. I tamo smo videli ubistva novinara, kakva je perspektiva tamo?

„Znate, monopol nad napadima na novinare nemaju ni desnica ni levica. To je nešto što vidimo na eksteremima političkog spektra. Hert Vilders je poznat po verbalnim napadima na novinare za koje se nikad nije izvinio. Često je pisao vrlo zabrinjavajuće tvitove. Ono što nas još brine je da u programu njegove stranke piše da će prekinuti finansirajne javnih medija.

Dakle mediji u javnom vlasništvu su prve žrtve političara koji imaju neprijateljski stav prema slobodi medija. Ali situacija je ovde mnogo drugačija. Institucije u Holandiji, način na koji policija sarađuje sa novinarima, sudovi, parlament onemogućava da se utiče na slobodu medija, za razliku od Srbije, Bosne koje imaju slabe institucije. Dakle, moramo da podsećamo druge stranke koje će ući u Vladu sa Vildersom, kao i evropske institucije na obaveze zemlje prema slobodi medija. Situacija u Holadiji je dakle neuporediva sa Srbijom i Bosnom. Holandija je šesta po indeksu slobode medija“.

Izvor: N1

U takvim opasnim uslovima, IFJ podseća novinare na terenu da preduzmu mere predostrožnosti, nose profesionalnu bezbednosnu opremu i da ne putuju, a da im njihovi mediji ne obezbede svu profesionalnu bezbednosnu opremu potrebnu za praćenje događaja. Nijedna priča nije vredna života novinara.

U ranim satima 7. oktobra, Hamas je započeo napad bez presedana na jugu Izraela. Kao odgovor, Izrael je uzvratio vazdušnim napadima na opkoljeni pojas Gaze i zvanično objavio rat Hamasu. IFJ blisko sarađuje sa PJS na verifikaciji informacija u realnom vremenu i dokumentovanju svih ubistava. Imena novinara i medijskih radnika ubijenih od početka rata u Gazi možete videti na sajtu IFJ.

On je reagujući na pitanje reportera N1 u vezi sa problemima Jedriličarskog kluba „Zemun“ rekao da je to krivica nadležnih u tom klubu.

Inače, Jedriličarski klub „Zemun“ je uputio pitanje Šapiću šta da rade u vezi sa licitacijom za plutajuće objekte , jer je na mestu gde se oni nalaze Urbanističkim planom predviđeno da tu budu privredni objekti, i oni kao sportski klub ne mogu da konkurišu, iako su 20 godina na tom mestu.

Šapić je konstatovao da pomenuti klub proteklih 20 godina nije plaćao to mesto koje je korišćeno, kao i da širom Srbije mnogi sportski klubovi plaćaju zakup.

„I Partizan kao košarkaški klub plaća Arenu. Znači, svi sve plaćaju. A ja pitam kome su oni plaćali prostor za Jedriličarski klub koji su koristili? Pretpostavljam da nisu, jer ako je neko naplaćivao, onda je to napalaćivano suprotno zakonu, jer nije imao pravo da naplaćuje, osim Grada Beograda. A Grad nije mogao da dođe u posed svoje obale do sad. I oni su koristili taj prostor kao i splavovi, bez ikakve naknade 20 godina. A trebalo bi da bude obrnuto“, rekao je Šapić.

Na konstataciju reportera N1 da je promenjena vodna namena, i da klub uopšte ne može da učestvuje na licitaciji, Šapić je rekao da na tom mestu ne mogu da licitiraju, ali da postoji drugo mesto na kojem mogu to da urade.

„Ne mogu ja njima da nađem rešenje za nešto što je do sada bilo nedefinisano. Mi sada postavljamo pravila, i oni moraju da se uklope u ta pravila“, poručio je Šapić, i dodao da Jedriličarski klub zna o svom problemu već osam meseci.

„Setili su se dva dana pred licitaciju da odu na vašu licitaciju i da pitaju: ‘A šta sada mi da radimo’? Pošto su im puna usta dece, pitam koliko im je stalo do te dece“, zapitao je Šapić.

Napominje i da je prvo obaveštenje o planovima za uređenje obala poslato svima na potezu na kome se nalazi i Jedriličarski klub Zemun.

„U ovom momentu nemam rešenje, ali ću svakako gledati da im pomognem, da vidimo gde bi mogli da budu, i kome će da plaćaju“, izričit je bio Šapić.

Upozorio je da može i da dođe da problema da kada se nađe novi prostor za ovaj klub, da neće želeti da se presele.

Na primedbu reportera N1 da su dobili rešenje da se isele sa tog mesta, Šapić je ponovio pitanje: ‘Šta su radili prethodnih osam meseci’?

Koliko ima beskućnika u Beogradu?

Nakon toga je Šapić uputio primedbu da je to isto „kao kad je N1 optužio njega da beskućnici nemaju gde da borave“, kao i da ga je nakon toga „napala čitava mašinerija N1 televizije“.

„Evo, jutros sam gledao prilog na vašoj televiziji, gde razgovarate sa čovekom iz Crvenog krsta i gde ga pitaju da li oni svi imaju gde da budu? On odgovara da imaju gde da budu, jer kapaciteti nisu popunjeni još uvek. Vi ste meni pre dva i po meseca rekli da Beograd ima problem sa beskućnicima, i ja sam se upecao kao šaran. Moram da priznam. I vi ste tu temu izbacili“, naveo je Šapić.

Optužio je ponovo N1 televiziju da je zlonamerno montirala izjavu o beskućnicima.

„Nije tačno da Beograd ima problem sa beskućnicima. I nije tačno da su nedovoljni kapaciteti koje imamo. I nije tačno da ima njih 5.000 na ulicama“, istakao je on.

N1: Koliko ih ima?

Šapić: Mi ne možemo da znamo koliko ih ima. Ali, možemo na osnovu naših kapaciteta koji nisu puni, da vidimo koliki su. To je 102 ležaja za trajni smeštaj, 31 ležaj za noćni smeštaj i još 60 ležaja u Lominoj. I nikada kapaciteti nisu puni… Ja sam pitao Sekretarijat šta možemo da uradimo za njih, oni su mi rekli: „Ništa“!

Usledila je rasprava predsednika Privremenog organa Grada Beograda sa reporterom N1 oko toga ko je šta rekao na jednom od obraćanja medijima Šapića.

Na izjavu reportera N1 da ne želi da se ubeđuje sa njim, Šapić je uzvratio: „Hoćemo da se ubeđujemo, jer mnogo lažete. Hoćemo da se ubeđujemo jer nanosite veliku štetu vašim lažima. Nismo u parkiću u „Paviljonima“, pa da nećemo da se ubeđujemo. Da, hoćemo! Vi imate odgovornost za izrečenu javnu reč“.

N1: Postoji snimak onoga što ste rekli.

Šapić: Hoćemo da se ubeđujemo, jer postoji snimak koji ste vi izmonitrali…

Video prilog N1

Kako se navodi u saopštenju, oni su razgovarali o medijskim slobodama nakon usvojenih zakona o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima, a pre svega o donošenju podzakonskih akata i o njihovom sprovođenju.

Sagovornici su se saglasili da će se time medijska scena dodatno regulisati, u skladu sa najvišim standardima članica Evropske unije i Saveta Evrope, kao i OEBS-a.

Bratu je izjavio da je usvajanjem medijskih zakona načinjen veliki napredak u sprovođenju Medijske strategije, kao i da kredibilni regulatorni okvir ostaje ključan za funkcionisanje medijske scene u Srbiji, navodi se u saopštenju.

On je izrazio spremnost OEBS da i dalje podržava proces reformi u medijskoj sferi, dok ne budu ostvareni svi ciljevi Medijske strategije.

Miščević je obavestila Bratua o prioritenim aktivnostima u procesu evropske integracije u narednom periodu, kao što je procena dostignutosti prelaznih merila u poglavljima 23 i 24.

Ona je rekla da Ministarstvo za evropske integracije radi na pripremi sveobuhvatnih aktivnosti kako da do 2030. Srbija bude spremna da prihvati obaveze iz članstva u EU, posebno na planu zakonodavnog usklađivanja, zatim programiranja i upravljanja sredstvima iz EU fondova, uz izradu Plana razvoja države.

Miščević je naglasila da sve te aktivnosti mora da prati i otvorena javna debata, u kojoj će učestvovati svi delovi društva, kako bismo skupa iskoristili političku volju koja postoji u EU za ubrzanim proširenjem Unije.

Miščević i Bratu razgovarali su i o programima i projektima koje OEBS sprovodi u Srbiji i regionu.

Posebno su se saglasili da se Ministarstvo za evropske integracije uključi u program profesionalne prakse za mlade iz južne i jugozapadne Srbije, koji u našoj državi sprovodi ova međunarodna organizacija.

Izvor: UNS