Urednik portala Ozonpress u Čačku Nebojša Jovanović rekao je da je prijavio čačanskoj policiji pomoćnika gradonačelnika tog grada Miroslava Petkovića zbog pretnji koje mu je uputio na instagramu.

Jovanović je rekao agenciji Beta da su pojedini mediji u Srbiji u ponedaljak tokom celog dana objavljivali vest da su on, i Ozon media u čijem sastavu radi Ozonpress, dobili 40.000 evra iz fonda Evropske unije za navodno rušenje lokalne vlasti u Čačku.

„Takođe sam obavešten da je na instagramu čačanskog funkcionera Petkovića (član Srpske napredne stranke) objavljen tekst iz tih medija, sa mojom fotografijom, uz njegove reči: ‘Nešice, stigli evrići iz Evrope za kampanju protiv Miluna! Pa neće da može!!!’“, rekao je Jovanović agenciji Beta.

On je dodao da je to shvatio kao „otvorenu pretnju“ pomoćnika gradonačelnika, „jer je u ranijem periodu izveštavao o „aferama“ rukovodstva Grada.

„S obzirom na stalne napade na novinare u Srbiji, osećam se nebezbedno“, rekao je Jovanović.

On je istakao da je Fond za demokratiju Evropske unije dodelio 40.000 evra za medijski projekat u kome učestvuje 15 medija u Srbiji, a Ozon Media je nosilac tog projekta.

Jovanović je dodao da to nije protiv zakona i da je država Srbija najveći korisnik fondova Evropske unije, kao i Grad Čačak.

Izvor: N1

Članice SafeJournalists mreže predstavile su juče Indeks bezbednosti novinara za zemlje Zapadnog Balkana na Skupštini Evropske federacije novinara koja se održava u Prištini od 23. do 24. maja.

Rezultati pokazuju da se zemlje Zapadnog Balkana uglavnom nalaze na sredini skale između „1” i „7” , što znači da ima skoro jednake pozitivne i negativne strane i da nijedan od ovih aspekata ne preovlađuje.

Glavni cilj Indeksa bezbednosti je da izmeri „okruženje za bezbednost novinara“ u zemljama Zapadnog Balkana.

Zasnovan je na već postojećem praćenju okruženja u kojem novinari i mediji rade u zemljama ZB.

Zasnovan je na međunarodnim standardima i najboljoj praksi.

Srbija

Iako im je zakonom zagarantovano da obavljaju svoju profesiju slobodno, novinari su pod raznim vrstama pritisaka koji onemogućavaju stabilnost i zaštitu njihovog rada. Iako su formalno zaštićeni, novinarski izvori su posebna meta, a institucije šalju jasnu poruku izvorima da obelodanjivanje informacija nije dobrodošli i da sistem to neće dozvoliti. Pristup zaštitnim merama je jednostavan i dobar, ali većina procedura je odbijena ili zaustavljena u daljim fazama.

Iako novinari imaju dobar pristup zaštitnim mehanizmima, praksa nekažnjavanja pretnji i napada, uz ohrabrivanje građana od strane predstavnika vlasti da vrše pretnje izaziva nepoverenje i odvraća novinare od prijavljivanja istih.

Nadležni organi, uprkos određenim nedostacima, ipak imaju uspostavljen dobar sistem prikupljanja podataka, ali sistem još uvek nije efikasan. Različiti rezultati sprovedenih istraga i dalje daju utisak selektivnog pristupa. Uznemiravanje na društvenim mrežama postaje najveći problem u zaštiti novinara. Tužilaštvo i posebno policija su pod pritiskom i uticajem vlasti, što mehanizam obrade čini neefikasnim.

Bosna i Hercegovina

Sistematske zakonske promene u Republici Srpskoj; Pravne intervencije u oblasti pristupa javnim informacijama na nivou BiH; Izrada zakonske regulative protiv govora mržnje i dezinformacija u Kantonu Sarajevo.

Nema posebnog pravnog mehanizma za zaštitu novinara od nasilja na efikasan način, niti krivičnog zakonodavstva za govor mržnje i pretnje po bezbednost novinara.

Politički uticaji na pravosuđe i policiju kao ključne tačke za zaštitu novinara.

Jedna pozitivna stvar je da su imenovane kontakt tačke u policiji i tužilaštvima koje mogu uticati na efikasnije istrage napada na novinare

Crna Gora

Direktor RTCG reizabran je uprkos brojnim odlukama Suda, a tužilaštvo je otvorilo slučaj.

Nema posebnog mehanizma za zaštitu od govora mržnje.

Politička nestabilnost uticala je na Upravu policije, dok je novi Vrhovni tužilac otvoren za medije.

Slučajevi napada na novinare se brže istražuju.

Političari nastavljaju da vrše pritisak na medije.

SLAPP tužbe se podnose protiv onih koji imaju kritičke stavove.

Materijalni uslovi su nezadovoljavajući, novinari napuštaju profesiju.

Severna Makedonija

Generalno, percepcija 2023. je da su tužbe za klevetu i uvredu korišćene više kao sredstvo pritiska u prošlosti nego danas.

Pozitivna promena je i imenovanje nadležnog tužioca Dejana Petrevskog, koji je došao kao zamena dosadašnjeg tužioca Iskre Hadži Vasileve, koji je unapređen krajem 2023. godine. Tužilac Petrevski će pratiti postupanje u slučajevima u kojima su novinari napadnuti.

Osnovno javno tužilaštvo u saradnji sa Udruženjem novinara Makedonije (AJM) i Nezavisnim sindikatom novinara i medijskih radnika (SSNM) imenovalo je tri nova specijalna javna tužioca za nova tri žalbena područja Tetovo, Bitolj i Štip. Putem uspostavljene posebne linije za komunikaciju sa Javnim tužilaštvom, novinari će moći da budu informisani o toku postupka za fizičke napade i nasilje. Međutim, još uvek ne postoje posebna uputstva MUP-a i Državnog tužilaštva za efikasno otkrivanje i procesuiranje izvršilaca napada i pretnji novinarima.

U 2023. smanjen je broj napada na novinare u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, iako se broj verbalnih i fizičkih pretnji generalno smanjuje u odnosu na poslednjih 10 godina, zabrinjava činjenica da su novinari i medijski profesionalci sve više izloženi pretnjama i uznemiravanju u onlajn prostoru, odnosno na društvenim mrežama, neki od kojih su ozbiljne pretnje fizičkoj bezbednosti novinara koji rade na istragama korupcije i drugih negativnih društvenih pojava.

Kosovo

Tokom 2023. godine, Kosovo je doživelo pad bez presedana u pogledu slobode medija i bezbednosti novinara. U poređenju sa 2022. godinom, kada su prijavljena 33 slučaja, broj napada na novinare je povećan za 41, čime je 2023. godina sa najvećim brojem kršenja slobode medija i napada na novinare. Novinari koji izveštavaju u severnim opštinama naišli su na pretnje po život, verbalne i fizičke napade, kao i na oštećenje ličnih i profesionalnih stvari.

Pored toga, u junu je vlada preduzela potez da oduzme dozvolu za rad jednoj od najvećih nacionalnih televizija u zemlji, Klan Kosova. Ova ponovna procena licence je podstaknuta nalazima u dokumentaciji vlasničke korporacije od strane Ministarstva trgovine, preduzetništva i industrije. Lokalne organizacije civilnog društva, u saradnji sa međunarodnim prisustvom na Kosovu, uspešno su sprečile sprovođenje ove odluke; međutim, to predstavlja značajnu pretnju slobodi medija na Kosovu.

Tokom 2023. godine, članovi vladajuće stranke vodili su onlajn kampanju klevetanja medija, novinara i aktivista za slobodu medija. Štaviše, imenovanje direktora prvog kanala Javnog emitera Kosova smatrano je političkim zbog pripadnosti g. Rilinda Gervalle vladajućoj partiji Levizja Vetevendosje. Iako mu se zajednica oštro protivi, g. Gervala nastavlja da drži poziciju direktora RTK1 do danas.

Konačno, budžet koji prima javni servis u potpunosti utvrđuje Skupština, ostavljajući ga podložnim političkim uticajima. Izdvojeni budžet za 2023. je najniži u poslednjih nekoliko godina, što predstavlja direktan oblik pritiska pošto kosovski javni servis sada može da priušti samo plate svojih zaposlenih.

Redovan Skupština Evropske federacije novinara ove godine se održava u Prištini 23. i 24. maja. Tokom jučerašnjeg dana, pored prezentacije SefeJournalists mreže, održan je i okrugli sto pod nazivom „Izveštavanje u ratnim vremenima“, a predstavljen je i poziv za učešće u mapiranju Platforme za slobodu medija (MFRR). Nakon toga pristupilo se redovnim slupštinskim procedurama.

U okviru Skupštine EFJ danas će se održati okrugli sto na temu: „Borba protiv SLAPP tužbi“.

Dana 30. oktobra 2023. Gnjot je priveden po dolasku u Srbiju na osnovu međunarodne poternice koju je Interpol izdao na zahtev vlasti u Belorusiji zbog navodne optužbe za utaju poreza.

U decembru 2023. godine, Viši sud u Beogradu doneo je odluku da su ispunjeni uslovi za Gnjotovo izručenje Belorusiji. Dana 12. marta 2024. godine, nakon žalbe, odluka je ukinuta i predmet je poslat na ponovno razmatranje. Proces je nastavljen 26. marta 2024.

Gnjot je od tada ostao u pritvoru u centralnom zatvoru u Beogradu. Njegovo zdravlje se značajno pogoršalo, kako je pisao u pismu prijatelju 11. maja 2024. a u koji je CPJ imao uvid. Gnjot je u pismu rekao da mu je leva noga delimično paralizovana od aprila i da nije dobio odgovarajući medicinski tretman.

Andrej Gnjot je beloruski novinar, reditelj i politički aktivista, a nazivaju ga suosnivačom „Slobodne asocijacije sportista SOS BI“, koja je u Belorusiji priznata kao „ekstremistička partija“. Gnjotov prijatelj rekao je CPJ-u da bi, ukoliko novinar bude izručen Belorusiji, mogao da se suoči sa dodatnim optužbama za stvaranje ili učešće u ekstremističkoj grupi, što nosi do 10 godina zatvora, dok optužba za utaju poreza nosi do sedam godina zatvora, prema beloruskom krivičnom zakonu.

Gnjotov advokat je 3. novembra 2023. podneo zahtev za brisanje Gnjotovih podataka Komisiji za kontrolu dosijea Interpola. U februaru 2024. Interpol je privremeno blokirao pristup Gniotovim podacima u svojoj bazi podataka, u očekivanju verifikacije da se beloruske bezbednosne snage pridržavaju propisa Interpola.

Izvor: COE

Sudija Ustavnog suda Srbije Milan Škulić ocenio je da danas imamo takozvana medijska suđenja, kao i svojevrsna suđenja u medijima, što se često svodi i na specifičke medijske zloupotrebe, naročito onda kada se prejudicira ishod konkretnog krivičnog postupka ili se pokušava stvoriti „očekivanje“ javnosti o budućoj presudi.

Kako sud ne živi pod staklenim zvonom, na taj se način vrši i specifičan pritisak na sud, što predstavlja svojevrstan vid kako pravne nekulture, tako i zloupotrebe prava. Nekada i neki nesavesni advokati svojim medijskim nastupima, koji su često i veoma agresivni, na takav način sebe svesno reklamiraju, kršeći time načelnu zabranu reklamiranja advokata, ukazao je Škulić u intervjuu za Politiku.

Kako je istakao, poseban slučaj medijskih zloupotreba u vezi sa komentarisanjem aktuelnih krivičnih postupaka predstavljaju „gostovanja“ raznih kvazieksperata za neke oblasti, poput, na primer, famozne forenzike, koja i nije ništa drugo nego, kod nas i širom kontinentalne Evrope, već decenijama postojeća kriminalistička tehnika.

Izvor: Danas

Biro za društvena istraživanja (BIRODI) saopštio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, gostujući danas na TV Pink, nastavio da u izbornoj kampanji za lokalne izbore krši međunarodne standarde, preporuke ODIHR, Ustav i zakone, a TV Pink medijske pravilnike.

U saopštenju BIRODI je naveo da je Vučić, gostujući u jutarnjem programu TV Pink u kojem je predstavljen kao predsednik Republike Srbije, govorio tri četvrtine vremena kao nenajavljeni nosilac liste za lokalne izbore u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Čačku.

Kako se navodi, u intervjuu, koji je trajao uključujući i najavnu špicu 63 minuta, na temu rezolucije o genocidu u Srebrenici potrošena je jedna četvrtina vremena, dok je tri četvrtine vremena bilo posvećeno lokalnim izborima i promociji uspeha vlasti.

„Voditeljka intervjua je svojim pitanjima, komentarima, sadržajem emitovanih priloga i prikazanim grafikonima uticala da gost i lista za lokalne izbore kojoj je gost pozajmio ime budu pozitivno ili izrazito pozitivno predstavljena, a opozicione izborne liste na lokalnim izborima budu negativno ili izrazito negativno predstavljene“, naveo je BIRODI.

Biro je zbog toga pozvao Regulatorno telo za elektronske medije da utvrdi da li je tokom intervjua predsednika Republike prekršen Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti medijskih usluga i Pravilnik o načinu izvršavanja obaveza pružalaca medijskih usluga tokom izborne kampanje.

Izvor: N1

Džulijan Asanž ostvario je pobedu u njegovoj kontinuiranoj borbi protiv izručenja iz Velike Britanije, nakon što su sudije Visokog suda u Londonu odobrile njegov zahtev za žalbu, piše Gardijan.

Dve sudije su, piše Gardijan, odložile odluku u martu da li Asanž, koji pokušava da izbegne suđenje u SAD-u zbog optužbi za špijunažu u vezi sa objavljivanjem hiljada tajnih i diplomatskih dokumenata, može da iznese svoj slučaj na drugo žalbeno ročište.

Kako Gardijan piše, Asanž je mogao da dobije pravo na zahtev za žalbu, pod uslovom da administracija Džoa Bajdena ne može da obezbedi sudu odgovarajuće garancije „da aplikant (Asanž) ima pravo da se osloni na Prvi amandman, da aplikant nije oštećen na suđenju, uključujući i kaznu, zbog svoje nacionalnosti, da mu se pružaju ista prava Prvog amandmana (sloboda govora) kao građaninu SAD-a, i da smrtna kazna nije izrečena“.

Pravni argumenti u ponedeljak, kako piše, su se fokusirali na pitanje da li će Asanžu biti dozvoljena zaštita Prvog amandmana. Asanžev tim nije osporavao garanciju u vezi sa smrtnom kaznom, prihvatajući da je to „jasno izvršno obećanje“.

Asanž je optužen za 17 optužbi za špijunažu i jednu optužbu za zloupotrebu računara, navodi ovaj medij, što ga dovodi do maksimalne kazne od 175 godina zatvora, zbog objavljivanja velike količine tajnih američkih dokumenata na njegovom veb sajtu pre gotovo 15 godina.

Američki tužioci tvrde da je Asanž, 52-godišnjak, podsticao i pomagao analitičaru obaveštajne službe američke vojske Čelsi Mening da ukrade diplomatske kablove i vojne datoteke koje je Vikiliks objavio, stavljajući živote u opasnost, piše Gardijan.

Izvor: N1

Matus Šutaj Eštok, ministar unutrašnjih poslova Slovačke, rekao je da je današnji atentat na premijera Roberta Fica bio napad na demokratiju i samu državu, a potom za njega okrivio i deo medija.

On kaže da je izvršilac napada „pucao pet puta“ i da je premijer Robert Fico u „kritičnom stanju“.

Eštok kaže da prvi rezultati istrage ukazuju da je motivacija napada „politička“.

Eštok je ponovo uputio molbu svim građanima:

„Ne možemo na mržnju da odgovorimo mržnjom“.

On kaže da mržnja prema bilo kojoj političkoj i svim političkim partijama treba da prestane i dodaje da su vlasti učinile sve da zaštite političare.

Eštok kaže da će sada biti ponuđena zaštita svim ustavnim funkcionerima.

Za napad okrivljuje širenje mržnje na društvenim mrežama.

BBC piše da se Eštok obratio medijima i novinarima u prostoriji, rekavši da su „mnogi od vas bili ti koji su sejali ovu mržnju“.

On je pozvao medije da prepoznaju da imaju „društvenu odgovornost“ i da se postaraju da „zaustave ovu mržnju“.

U vezi sa atentatom na premijera Slovačke, policija je zatražila od medija da isključe komentare ispod postova na društvenim mrežama ili direktno u komentarima vezanim za današnji događaj.

Izvor: N1