Ministarstvo informisanja i telekomunikacija objavilo je rešenja o imenovanju članova komisija za devet konkursa koje je raspisalo u oblasti javnog informisanja. Analiza ovih rešenja pokazala je da je većina stručnjaka koji su konkurisali samostalno ili na predlog profesionalnih udruženja poslala biografije na više poziva, međutim, nije jasno kojim kriterijumima su se vodili u Ministarstvu prilikom određivanja ko će biti u kojoj komisiji. Tako su neki kandidati sa većim brojem bodova ostali bez mesta u komisiji, dok su drugi sa malim brojem bodova prošli u komisije.

U Ministarstvu su priznali da je prilikom izrade regulative u vezi imenovanja članova komisija napravljen propust da se ograniči predlaganje jednog kandidata na svakom raspisanom konkursu kod jednog organa vlasti, što su neka udruženja i pojedinci iskoristilii i poslali prijave na sve konkurse.

„Nakon formiranja rang liste utvrđeno je da bi pojedini kandidati, ukoliko bi bili imenovani, učestvovali u radu u tri i više komisija što nije bila intencija prilikom izrade propisa. Smatrali smo da bi imenovanje istih lica u više komisija znatno uticalo na regularnost celokupnog postupka projektnog sufinansiranja i svesno se pribeglo rešenju koje je svrsishodnije u datim okolnostima. Iz navedenih razloga pristupilo se izradi rešenja o imenovanju članova komisije vodeći računa da se ista lica ne imenuju u dve konkursne komisije. Prilikom imenovanja vodilo se računa i da kandidati koji su već imenovani u neku komisiju ustupaju mesto redovnom kandidatu koji ima najveći broj bodova, a nije imenovan do tada“, naveli su u Ministarstvu.

Metodologija koju je Ministarstvo koristilo prilikom raspoređivanja kandidata u komisije dovela do toga da kandidati koji su imali veći broj bodova ostanu bez mesta u komisiji, dok su oni sa manjim brojem bodova prošli.

Takođe, ovakvim načinom raspoređivanja kandidata Ministarstvo je prekršilo smernice definisane Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

U Pravilniku piše da rukovodilac organa koji je raspisao konkurs bira većinu članova komisije na osnovu prispelih predloga novinarskih i medijskih udruženja. Prema Pravilniku, ukoliko se komisija sastoji od tri člana – dva treba da budu imenovana na predlog udurženja, odnosno, tri – ukoliko se komisija sastoji od pet članova. U slučaju da nema dovoljno prijavljenih kandidata od strane udruženja, biraju se oni koji su se samostalno prijavili.

U komisiji konkursa za unapređenje profesionalnih i etičkih standarda imenovan je samo jedan član na predlog udruženja, u komisiji za informisanje osoba sa invaliditetom dvoje, dok je u komisiji za izdavače sa Kosova izabrano svih pet članova na osnovu predloga udruženja.

Naglašavamo da je na ovim pozivima bilo dovoljno prijavljenih kandidata, ali su oni zbog prijavljivanja na više konkursa, prethodno raspoređeni u druge komisije.

Jasno je da bi situacija bila sasvim drugačija da se jedan kandidat mogao prijaviti samo na jedan konkurs koji je raspisalo Ministarstvo, međutim, takvo pravilo nije propisano Pravilnikom.

Zbog svega navedenog, opravdano sumnjamo da je svesno urađena kombinatorika kako bi određeni kandidati prošli u komisije, dok su neki drugi, iako bolje rangirani, izostavljeni.

Zahtevamo da Ministarstvo hitno poništi ova rešenja i otkloni nedostake, kako ne bi bili oštećeni oni kandidati koji su, prema kriterijumu Ministarstva, najstručniji.

Takođe, očekujemo da regulativa u što kraćem roku bude izmenjena kako više ne bi bilo ovakvih zloupotreba.

Koaliciju za slobodu medijia čine: Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Slavko Ćuruvija fondacija i KUM Nezavisnost

1. jun 2024.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević podnela je čak dve tužbe protiv KRIK-a zbog baze podataka „Prosudi ko sudi“ u kojoj se, između ostalog, navode podaci o njenoj imovini. Dok su mediji u Srbiji zbog toga na meti tužbi, objavljivanje imovinskih karti nosilaca pravosudnih funkcija obavezna je praksa u pojedinim evropskim državama, pa tako i u susednoj Hrvatskoj.

Đorđević tužbama koje je protiv KRIK-a podnela zajedno sa suprugom osim novčane odštete, traži i dvogodišnju zabranu rada novinarima i po 10 meseci zatvora – zbog navodne povrede prava na privatnost.

U tužbi sudija Đorđević – poznata po tome što je bila članica veća koje je oslobodilo optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije – tvrdi da joj novinari KRIK-a „crtaju metu” i pomažu kriminalcima da je pronađu.

U profilu sudije Dušanke Đorđević koji se nalazi u KRIK-ovoj bazi navedeni su podaci o njenom napredovanju u pravosuđu, opisani su ključni predmeti u kojima je sudila, kao i informacije o broju nekretnina koje sa suprugom poseduje – pet stanova, dve garaže, poslovni prostor u Beogradu, kao i zemljište nadomak Bajine Bašte. KRIK ni za jednu od ovih nekretnina nije naveo adresu, čime nije ugrozio bezbednost sudije i njenog supruga.

U Srbiji su, kako je ranije pisao BIRN, imovinske karte javnih zvaničnika, među kojima su sudije i tužioci, u celini javno dostupne, ali njihova tačnost se zvanično ne proverava.

U Srbiji, izuzeci se prave za sudije i tužioce koji se bave organizovanim kriminalom, terorizmom i korupcijom, među kojima je i sudija Đorđević. Njihove imovinske karte nisu javno dostupne sve dok sudije i tužioci koji postupaju u oblasti organizovanog kriminala ne napuste javnu funkciju – one se objavljuju tek dve godine nakon prestanka funkcije.

U nekim drugim evropskim državama, poput susedne Hrvatske na primer, imovinske karte nosilaca pravosudnih funkcija javno su dostupne.

Pravosuđe u Hrvatskoj, međutim, nije bilo srećno takvim rešenjem, ocenjujući ga populističkim, budući da su imovinske karte tužilaca i sudija već bile dostupne, ali ne svima.

Posle četiri godine najava, imovinske karte sudija i tužilaca osvanule su u januaru 2021. godine na internet stranici Državnog sudbenog vijeća.

U Albaniji skoro polovina sudija ostala bez posla nakon provere imovine

Zemlja koja je, međutim, najdalje otišla nijedna u rigoroznoj proveri sudija i tužilaca i otkrivanju onih koji ne mogu da objasne poreklo svog bogatstva je, prema pisanju BIRN-a, Albanija.

U januaru prošle godine, čak 359 sudija i javnih tužilaca je otpušteno nakon procesa provere, koji je pokrenut 2016. godine kao deo značajne reforme pravosuđa u Albaniji. To čini otprilike 45 procenata svih sudija i tužilaca.

U Bosni i Hercegovini, podaci o prijavljenoj imovini mogu biti objavljeni samo uz saglasnost sudije ili tužioca. Od oko 1.400 sudija i javnih tužilaca u Bosni i Hercegovini, oko 10 odsto je dalo saglasnost za objavljivanje svojih imovinskih karata.

Imovinske karte sudija i tužilaca objavljuju još i Bugarska, Slovačka, Poljska, Estonija, Crna Gora, Letonija, Gruzija – i Norveška, ali samo ako je reč o ulaganjima ili deonicama u vrednosti višoj od 20.000 evra.

Izvor: N1

Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Teresa Ribeiro napisala je na svom Iks (X) profilu da je „nedopustiv“ fizički napad na novinara Vuka Cvijića u Beogradu.

„Nedavni napad na novinara Vuka Cvijića u Srbiji je nedopustiv. Pridružujem se misiji OEBS-a u Srbiji u pohvali policije i tužilaštva na njihovoj brzoj reakciji koja treba da dovede do detaljne istrage i do zadovoljenja pravde“, napisala je Ribeiro.

Dodala je da je „nasilje protiv novinara napad na medijske slobode“.

Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Srbiji je u sredu izrazila žaljenje zbog fizičkog napada na novinara Vuka Cvijića.

„Pohvaljujemo brzu reakciju tužilaštva i policije u skladu sa odlukom Minstarskog saveta OEBS-a o bezbednosti novinara, oko koje su se 2018. godine složile svih 57 zemalja učesnica, uključujući i Srbiju“, napisali su iz OEBS-a na društvenoj mreži Iks.

https://x.com/OSCE_RFoM/status/1796191526629855465?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E1796191526629855465%7Ctwgr%5E5b3e99a0c8df1de5b69893f856546d1611a84ed9%7Ctwcon%5Es1_&ref_url=https%3A%2F%2Fnuns.rs%2Fpredstavnica-oebs-a-za-medije-osudila-napad-na-novinara-vuka-cvijica%2F

Redakcija političkog nedeljnika Radar saopštila je 29. maja da je njihov novinar Vuk Cvijić napadnut u centru Beograda.

U otvorenom pismu redakcije navedeno je da ga je napao Milan Lađević, urednik prorežimskog Srpskog telegrafa, u prisustvu još jednog novinara tog tabloida.

„Ni udarac pesnicom u vilicu i obaranje na zemlju nisu bili dovoljni, već i pre nego što je policija izašla na uviđaj, redakcija Srpskog telegrafa je, po običaju, lansirala na svom portalu lažnu vest u kojoj navode da je Cvijić nasrnuo na Lađevića“, navela je redakcija Radara.

Srpski telegraf je na svom portalu objavio da je Vuk Cvijić „iz čista mira napao suvlasnika Medijske mreže Milana Lađevića, čak mu se unosio i u facu, a onda je počeo da mu preti“.

„On je inscenirao da sam ga ja odgurnuo. Pretio mi je i policijom“, tvrdi Lađević.

Više javno tužilašto u Beogradu naložilo je utvrđivanje „svih okolnosti pod kojima je došlo do sukoba između dvojice novinara“, rečeno je za Betu u ovom tužilaštvu.

Radar je u četvrtak objavio nalaz lekara sa Vojno-medicinske akademije (VMA), kojim se potvrđuje da je novinar Radara Vuk Cvijić zadobio povrede u predelu vilice sa desne strane.

Izvor: RSE

Komitet za zaštitu novinara (CPJ) veoma je zabrinut zbog fizičkog napada na novinara Vuka Cvijića i poziva srpske vlasti da sprovedu brzu i efikasnu istragu o incidentu i pozovu počinioca na odgovornost, rekla je u pisanoj izjavi za Glas Amerike Gulnoza Said, koordinatorka programa CPJ za Evropu i centralnu Aziju.

„U Srbiji je okruženje za medije i novinare koji kritikuju postalo toksično, a beležimo porast i fizičkih i onlajn napada na nezavisne novinare. To je rezultat retorike protiv novinara koju koristi predsednik Aleksandar Vučić, državni zvaničnici i državni mediji. Vlasti moraju da preduzmu mere kako bi osigurale bezbednost novinara, kao i punu pravdu u slučajevima ubistava novinara, kao što je slučaj Slavka Ćuruvije“, navela je Said za Glas Amerike.

Podsećamo, Vuk Cvijić, novinar „Radara“, fizički je napadnut danas na ulici u centru Beograda.

Kako je izjavio za N1, pesnicom ga je udario direktor tabloida Srpski telegraf Milan Lađević.

Napad na novinara Vuka Cvijića osudila je United Media, novinarska udruženja, njegove kolege, i mnoge javne ličnosti iz političkog i društvenog života Srbije.

Tužilaštvo utvrđuje okolnosti

Po saznanju iz medija da je Cvijić napadnut u centru Beograda, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović dao je nalog Prvom osnovnom javnom tužilaštvu da postupi i utvrdi sve okolnosti ovog slučaja.

Hitno je naloženo da se identifikuju i procesuiraju napadači, jer nasilje i napadi na novinare, kako poručuju iz Tužilaštva, ne smeju biti tolerisani.

Ivor:N1

Sudija Dušanka Đorđević i njen suprug advokat Aleksandar podneli su parničnu i krivičnu tužbu protiv novinarke KRIK-a Bojane Pavlović i urednika Stevana Dojčinovića. Prvom traže odštetu od 760 hiljada dinara, a drugom da Pavlović i Dojčinović dobiju po 10 meseci zatvora i dve godine zabrane obavljanja novinarskog poziva.

Tužbe su podneli zbog njenog profila objavljenog u bazi o sudijama „Prosudi ko sudi”, a koju je KRIK pokrenuo krajem 2020. godine s ciljem povećanja transparentnosti sudstva u Srbiji. Baza je nastala upravo iz potrebe da se građani upoznaju sa radom pravosuđa, a u njoj nije objavljeno bilo šta što bi moglo da ugrozi bezbednost sudija.

Uprkos tome, sudija Đorđević u tužbama tvrdi da su joj novinari povredili privatnost time što su objavili njeno ime i funkciju u Apelacionom sudu u Beogradu, kao i koliko nekretnina sa suprugom poseduje. Ona čak tvrdi da su je novinari KRIK-a doveli u opasnost i da pomažu kriminalcima da je pronađu.

„Okrivljeni ovakvim, po našem zakonu zabranjenim objavljivanjem podataka, pozivaju na javni linč upravo onih sudija koji se svakodnevno bore da pripadnike organizovanog kriminala sklone iz našeg društva, a ujedno i da ih označe i nacrtaju na njih i njihove porodice mete kako bi ih pripadnici organizovanog kriminala jasno i lako identifikovali i pronašli“, piše u tužbi.

Za novinare KRIK-a se tvrdi i da rade „pod navodnim plemenitim ciljem borbe protiv kriminala” i to u „neregistrovanom” mediju – iako je portal KRIK registrovan u skladu sa zakonom.

„Ovo je možda i najveći pritisak na KRIK do sada, ali ove tužbe indirektno ugrožavaju i sve druge medije u Srbiji. Nas tuži visokopozicionirana sudija i tvrdi da nismo smeli ni ime da joj objavimo, dakle mi smo sada stavljeni u poziciju da na sudu branimo ne samo naš rad, već i zakonsko pravo novinara da pišu o onima koji vrše vlast”, kaže urednik KRIK-a Dojčinović.

„Građani moraju da budu svesni da će se na ovim suđenjima zapravo odlučivati da li će novinarima u Srbiji biti dozvoljeno da uopšte spominju sudije, a kamoli da li će smeti da kritikuju ili analiziraju njihov rad. Zato ove tužbe vidimo kao direktno gušenje slobode medija, jer je praćenje rada i imovine funkcionera jedan od osnovnih novinarskih zadataka”, objasnio je Dojčinović.

Devet nekrentina sudije i supruga 

U profilu sudije Dušanke Đorđević koji se nalazi u KRIK-ovoj bazi navedeni su podaci o njenom napredovanju u pravosuđu, opisani su ključni predmeti u kojima je sudila, kao i informacije o broju nekretnina koje sa suprugom poseduje – pet stanova, dve garaže, poslovni prostor u Beogradu, kao i zemljište nadomak Bajine Bašte. KRIK ni za jednu od ovih nekretnina nije naveo adresu, čime nije ugrozio bezbednost sudije i njenog supruga.

Pre objavljivanja njenog profila u bazi podataka, novinari KRIK-a su kontaktirali sudiju Đorđević i dali joj priliku da detaljno odgovori na naša otkrića i objasni kako su ona i suprug stekli imovinu. Ona je to odbila i u pisanom odgovoru navela da novinari nemaju pravo da se time bave i da je to krivično delo.

Za sudiju Đorđević pojavljivanje u KRIK-ovoj bazi svakako nije prvi dodir sa javnošću.

Ona je 2005. godine postala sudija Četvrtog opštinskog suda. U ovom sudu bila je i portparolka, te su komunikacija sa novinarima i pojavljivanje u medijima bili deo njenog svakodnevnog posla. Đorđević je 2010. napredovala u Viši sud u Beogradu.

Te godine se našla pod pažnjom medija zbog nesvakidašnjeg slučaja: udala se za advokata koji je zastupao optuženog u postupku u kom je ona trebalo da sudi.

Njen sadašnji suprug Aleksandar Đorđević tada je branio mladića optuženog da je automobilom usmrtio policajca i pobegao. Sudija i advokat venčali su se desetak dana pred početak suđenja.

Đorđević je zbog toga tražila da bude izuzeta iz predmeta, što se i desilo. Porodica ubijenog i njihov advokat, međutim, tvrdili su da je sudija namerno odugovlačila postupak i da je, u vreme kada je zakazala suđenje, već znala da će se udati za advokata, ali ih o tome nije obavestila.

Đorđević je postala sudija Apelacionog suda u Beogradu 2020. godine. Tu sudi u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal.

Poznata je po tome što je bila članica veća koje je oslobodilo optužene za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Bila je i članica veća koje je 2021. ukinulo osuđujuću presudu bivšem predsedniku Grocke Dragoljubu Simonoviću za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića.

Nedavno je sa kolegama iz Apelacionog suda potvrdila oslobađajuću presudu Zvezdanu Terziću, generalnom direktoru Fudbalskog kluba Crvena zvezda, koji je bio optužen da je nezakonito prisvajao novac od prodaje fudbalera.

Bila je članica veća koje je u januaru prošle godine potvrdilo oslobađajuću presudu bivšem ministru za zaštitu životne sredine Oliveru Duliću, kome se sudilo da je omogućio da slovenačka firma „Nuba invest“ dobije određene dozvole u ministarstvu koje je vodio.

Jedna je od sudija koje su u proleće 2022. povećale kaznu nekadašnjem članu zemunskog klana Aleksandru Zdravkoviću za pokušaj ubistva biznismena Milana Beka, sa devet na 13 godina zatvora.

Sudijin suprug radio je u policiji. Danas, sem što se bavi advokaturom, vlasnik je nekoliko kompanija koje se bave naplatom potraživanja. Pored ovoga, Vlada Srbije ga je imenovala za člana nadzornog odbora Istraživačko-razvojnog instituta Kirilo Savić, u periodu od jula 2013. do maja 2014. Đorđevića je poslednjih godina angažovao i Fond za razvoj kojim upravlja Uprava za trezor Ministarstva finansija.

„Usvajanjem ovakvih tužbi presudilo bi se novinarstvu i poslao signal svim novinarima da se ne usude da pišu o sudijama”, kaže Dojčinović.

„Ovde se radi i o ugrožavanju transparentnosti domaćeg pravosuđa, jer je naša baza podataka ‘Prosudi ko sudi’ napravila veliki pomak u tom pravcu i građanima dala šansu da se informišu o radu važnih sudija, a ovim tužbama bi to pravo moglo da im bude oduzeto. Posebno nas brine činjenica što je te tužbe podnela sudija čiji bi posao trebalo da bude da prepoznaje i zaustavlja SLAPP postupke, a ne da ih pokreće protiv novinara i da traži da idu zatvor.”

KRIK godinama prati najvažnija suđenja u zemlji, istražuje pravosuđe i bori se za transparentnost ove grane vlasti. Upravo iz tog razloga je 2020. godine napravio bazu podataka „Prosudi ko sudi” koja sadrži informacije o sudijama, nosiocima vlasti o kojima građani veoma malo znaju.

Do danas su u KRIK-ovoj bazi objavljeni profili 51 sudije koji sadrže podatke o njihovoj karijeri, najvažnijim slučajevima u kojima su postupali, postupcima koji su vođeni protiv njih, kao i imovini koju poseduju. U bazi nema informacija koje bi mogle da na bilo koji način ugroze bezbednost sudija ili članova njihovih porodica. Podatke o svim profilima novinari su dobili zvaničnim putem i pronašli u zvaničnim bazama podataka, a pre objavljivanja svakog sudiju su kontaktirali za intervju ili komentar. Trećina njih se odazvala, odnosno pristala na razgovor ili odgovorila na pitanja.

O vrednosti i značaju ove baze govori i globalno novinarsko priznanje „Sigma” kojim je KRIK-ova baza ranije nagrađena. Međunarodni žiri je tada istakao da su „sudije, njihova dela i bogatstvo neke od najbolje čuvanih tajni u srpskom društvu” i da je KRIK istrajnim izveštavanjem uspeo da pokaže šta se krije iza kontroverznih odluka koje su uticale na građane tokom prethodnih decenija.

Tužbe kojima se traži da novinari budu osuđeni na zatvor i da im sud zabrani da se dve godine bave novinarstvom zbog toga što pišu o radu sudija u demokratskoj zemlji, jasan su pritisak na slobodu medija.

Dodatno zabrinjava da ovaj put pritisak dolazi od sudije koja sudi u nekim od najbitnijih slučajeva organizovanog kriminala i koja bi trebalo da ima viši stepen tolerancije za to što je javnost zainteresovana za njen rad.

Izvor:KRIK

Vuk Z. Cvijić, novinar „Radara“, fizički je napadnut danas na ulici u centru Beograda. Kako je izjavio za N1, pesnicom ga je udario direktor tabloida Srpski telegraf Milan Lađević.

„Napao me je Milan Lađević, udario me pesnicom u glavu, u kafiću blizu njihove redakcije“, rekao je Cvijić za N1.

Kazao je da je samo prolazio ulicom i da je Lađević prvo počeo da ga vređa. „Onda sam krenuo da se udaljavam. On mi se ponovo uneo u lice i onda me udario“, ispričao je Cvijić.

Kazao je da Lađevića poznaje odavno, ali da nisu ni u kakvom kontaktu niti ličnom sukobu.

„Pisao sam tekstova u kojima sam ga pominjao povodom jednog sudskog postupka. Pretpostavljam da je to, pošto mi ni u kakvom ličnom sukobu nismo“, naglasio je Cvijić.

Rekao je da je policija na licu mesta, i da je već razgovarao sa njima. Tu si i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić i Cvijićeve kolege iz nedeljnika „Radar“.

„Nisam očekivao da će me fizički napasti neko ko se predstavlja kao novinar. Mi živimo u društvu nasilja, a čak je oi ovo iznenađenje za mene“, zaključio je Cvjić.

Tužilaštvo utvrđuje okolnosti

Po saznanju iz medija da je Cvijić napadnut u centru Beograda, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović dao je nalog Prvom osnovnom javnom tužilaštvu da postupi i utvrdi sve okolnosti ovog slučaja.

Hitno je naloženo da se identifikuju i procesuiraju napadači, jer nasilje i napadi na novinare, kako poručuju iz Tužilaštva, ne smeju biti tolerisani.

Izvor:N1

Saradnica za medije gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića sprečila je reporterku N1 da postavi pitanje, tako što ju je zgrabila za nadlakticu, a potom joj se unosila u lice.

Do incidenta je došlo posle događaja na kom su predstavnici republičke, pokrajinske i gradske vlasti obilazili radove na deonici Novosadskog puta kroz prigradsko naselje Veternik.

Reporterka N1 pokušala je da postavi pitanje gradonačelniku, međutim njegova PR-ka je zgrabila za nadlakticu i unoseći joj se u lice rekla da ne može da postavi pitanje „jer to nije po protokolu“ i uputila je na to da pitanja pošalje e-mailom.

PR gradonačelnika od ranije je poznata po tome što na konferencijama za medije pokušava da spreči novinare da postavljaju pitanja. Ni u ovom, kao ni u prethodnih nekoliko predizbornih ciklusa, redakcija N1 ne dobija pozive na događaje u kojima učestvuje gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić.

Izvor: N1